Ubuntu

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ubuntu (Linux distribucija))
Emblem-important.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Чланак је означен овим шаблоном 06.04.2012. и налази се у категорији Рачунарство и информатика.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Ubuntu (višeznačna odrednica).
Ubuntu
Ubuntu logo.svg
Ubuntu Desktop 12.10.png
Ubuntu 13.04 »Nestrpljiva prstenorepa mačka«
Izdavač Kanonikal
Radno stanje Razvija se
Izvorni model Softver otvorenog koda
Prva verzija 4.10, 20. oktobar 2004.
Stabilna verzija 13.04 / 25. april 2013.[1]
Nestabilna verzija 13.10
Marketinški cilj Lični računari, serveri
Vrsta jezgra Linuks
Korisnički prostor Juniti (Unity) na Gnomu 3.x
Jezik Višejezičan (preko 55 jezika)
Podržane platforme i386, AMD64,[2] ARM[2][3][4][5][6]
Metoda ažuriranja Ubuntu softver centar (Sinaptik itd.)
Upravljanje paketom DPKG
Licenca Glavna je GNU OJL, mnoge druge
Veb stranica ubuntu.com

Ubuntu je Linuks distribucija sa najvećim brojem korisnika. Baziran na distribuciji Debijan, Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korišćenja, slobodi od ikakvih ograničenja, redovnom objavljivanju novih izdanja (svakih 6 meseci) i lakoći instalacije. Ubuntu sponzoriše privatna kompanija južnoafričkog biznismena Marka Šatlvorta, Kanonikal. Naziv distribucije potiče od afričke ideologije ubuntu (otprilike - „humanost prema drugima“), mada su predložena i druga značenja[7].

Najnovije izdanje distribucije je verzija 13.04 (Raring Ringtail), koja je izdata 25. aprila 2012. godine. Ubuntu teži da korišćenjem jedino slobodnog softvera prosečnom korisniku obezbedi istovremeno ažuran i stabilan operativni sistem.

Kubuntu, Lubuntu i Ksubuntu su zvanični potprojekti Ubuntu projekta, kojima je cilj da Ubuntu jezgru donesu KDE, LXDE i Xfce desktop okruženja. Edubuntu i Ubuntu Studio su zvanični potprojekti. Edubuntu je „dizajniran za školsko okruženje, a koji bi trebao da bude podjednako podesan i da ga deca koriste kod kuće“[8] dok je Ubuntu Studio prilagođen osobama koje se bave grafikom i produkcijom ili obradom muzike.

Садржај

Razvoj [уреди]

Prvo izdanje Ubuntu-a je izašlo 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork izdanje Debijan GNU/Linuks distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debijana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Od tada, svakih šest meseci izlazi novo izdanje[9] sa podrškom od osamnaest meseci, putem zakrpljavanja, ispravljanja grešaka i sigurnosnih propusta i manjih nadogradnji programa. Odlučeno je da će svako četvrto izdanje, koje je izdato svake dve godine, dobijati produženu podršku (DP, engl. LTS, long-term support). Izdanja sa produženim trajanjem podrške su nekada bile podržane tri godine za korisnike i pet godina za servere.[9] Međutim, izlaskom Ubuntu-a 12.04 DP, podrška za korisnike je produženo na pet godina (npr. Ubuntu 12.04 DP će biti podržan do aprila 2017). Podrška je produžena da bi se tvrtke koje koriste Ubuntu lakše prilagodile zbog troškova nadogradnje.[10] Izdanja sa produženom podrškom imaju dodatne, "tačke" izdanja, da bi izdanja sa dugom podrškom mogla raditi na novijem hardveru.[11]

Ubuntu-ovi paketi su bazirani na Debijanovoj "nestabilnoj grani paketa": obe distribucije koriste Debijanov .deb format za instaliranje programa i alatke za upravljanje paketima APT i Ubuntu Softver Centar. Debijan i Ubuntu paketi nisu obavezno kompatibilni jedni sa drugima i zato, ponekad se .deb paket mora ponovo izgraditi da bi se mogao koristiti u Ubuntu-u.[12] Mnogi programeri koji razvijaju Ubuntu jesu i održavaoci ključnih paketa unutar Debijana[13] ali ima kriticizma o tome da se to ne dešava često. U prošlosti, Ijan Merdok, osnivač Debijana, izražavao je zabrinutost da su se Ubuntu-ovi paketi previše udaljili od Debjianovih da bi ostali kompatibilni.[14] Pre izdavanja, paketi su uvezeni iz nestabilnog Debijana i spojeni sa Ubuntu-ovim ispravkama. Mesec dana pred izdavanje, uvezene stavke su zamrznute i tada programeri rade na kompatibilnosti paketa.

Mark Šatlvort je objavio 31. oktobra 2011. godine da će Ubuntu-ova podrška za tablične računare, pametne telefone i televizore postati deo Ubuntu-a do verzije Ubuntu-a 14.04[15] 9. januara 2012, Kanonikal je otkrio Ubuntu TV na Prikazu potrošačke elektronike[16][17][18]

Ubuntu trenutno finansira Kanonikal. 8. jula 2005. godine, Mark Šatlvort i Kanonikal su obznanili stvaranje Ubuntu zadužbine i uložili početnih 10 miliona američkih dolara. Svrha ove zadužbine je obezbeđivanje podrške i razvoja za sva buduća izdanja Ubuntu-a, ali zadužbina od 2006. postaje neaktivna. Mark Šatlvort opisuje fondaciju kao alternativni fond finansiranja Ubuntu projekta u slučaju da Kanonikal prestane sa radom.[19]

Karakteristike [уреди]

Ubuntu na pametnom telefonu Nexus S

Ubuntu je sastavljen od mnogo paketa softvera, i većina njih su objavljeni pod slobodnom softverskom licencom. Glavna licenca koja se koristi, GNU-ova opšta javna licenca (GOJL; engl. GNU GPL), zajedno sa GNU-ovom manjom opštom javnom licencom (GMOJL; engl. GNU LGPL), izričito proglašava slobodu korisnika da koriste, umnože, dele, razvijaju i poboljšavaju softver. S druge strane, postoji i vlasnički softver koji se može koristiti na Ubuntu-u.

Program za instalaciju, Sveprisutnost (engl. Ubiquity), omogućuje instalaciju Ubuntu-a na tvrdi disk iz živog CD-a (engl. Live CD), bez potrebe za restartovanjem računara pre instalacije. Od verzije 5.04, UTF-8 je osnovni način kodiranja znakova,[20] koji podržava puno nelatiničnih pisama.

Sudo alatka se, kao sigurnosna značajka, koristi za dodeljivanje privremenih prava za obavljanje upravnih poslova, dozvoljavajući korenskom (engl. root) nalogu da ostane zaključan i sprečavajući neiskusne korisnike da slučajno naprave velike greške koje bi imale veoma loše posledice.[21]

Od Ubuntu-a 6.06, mogućnost pokretanja Ubuntu-a bez instalacije (živi CD) je dodata, tako omogućavajući korisnicima da provere podržanost njihovog softvera na Ubuntu-u.Ubuntu Desktop sadrži grafičko desktop okruženje. U inačicama pre 11.04, glavno korisničko sučelje je bio Gnom panel, ali je zamenjen Junitijem (engl. Unity), grafičkim okruženjem koje je u početku bilo namenjeno za Ubuntu izdanje za prenosne računare.[22] U Ubuntu-u preovladavaju nijanse sive i braon, a ikonice i pozadina su obojene u nijanse ljubičaste i narandžaste.

Ubuntu dolazi sa mnoštvom instaliranog softvera, uključujući Libreofis, Fajerfoks, Tanderberd, Empatiju, Transmisiju itd. Dodatni softver koji nije instaliran po početnim postavkama, uključujući softver koji je nekada bio u početnim postavkama kao Evolucija, Gimp, Pidžin itd. mogu biti instalirani putem Ubuntu softver centra[23] ili nekog drugog programa za upravljanje paketima. Programi u Softver centru su uglavnom besplatni, ali postoje i oni koji se naplaćuju, najčešće časopisi. Ubuntu takođe može da pokreće brojne aplikacije namenjene za Vindous (npr. Majkrosoft ofis), kroz Vajn ili koristeći virtuelnu mašinu (npr. Virtualboks).

Izdanja [уреди]

Verzija Kodno ime Izašla Podržana do
Desktop Server
4.10 Warty Warthog 20. 10. 2004. 30. 4. 2006.
5.04 Hoary Hedgehog 8. 4. 2005. 31. 10. 2006.
5.10 Breezy Badger 13. 10. 2005. 13. 4. 2007.
6.06 DP Dapper Drake 1. 6. 2006. 14. 7. 2009. 1. 6. 2011.
6.10 Edgy Eft 26. 10. 2006. 25. 4. 2008.
7.04 Feisty Fawn 19. 4. 2007. 19. 10. 2008.
7.10 Gutsy Gibbon 18. 10. 2007. 18. 4. 2009.
8.04 DP Hardy Heron 24. 4. 2008. 12. 5. 2011. 9. 5. 2013.
8.10 Intrepid Ibex 30. 10. 2008. 20. 4. 2010.
9.04 Jaunty Jackalope 23. 4. 2009. 23. 10. 2010.
9.10 Karmic Koala 29. 10. 2009. 30. 4. 2011.
10.04 DP Lucid Lynx 29. 4. 2010. 9. 5. 2013. 4. 2015.
10.10 Maverick Meerkat 10. 10. 2010. 10. 4. 2012.
11.04 Natty Narwhal 28. 4. 2011. 28. 10. 2012.
11.10 Oneiric Ocelot 13. 10. 2011. 9. 5. 2013.
12.04 DP Precise Pangolin 26. 4. 2012. 4. 2017.
12.10 Quantal Quetzal 18. 10. 2012. 4. 2014.
13.04 Raring Ringtail 25. 4. 2013. 1. 2014.[24]
13.10 Saucy Salamander[25] 18. 10. 2012. 4. 2014.

Svako izdanje Ubuntua ima svoj verzijski broj koji se sastoji od poslednje dve cifre godine po gregorijanskom kalendaru i broja meseca u godini.[26] Nа primer, prvo izdаnje Ubuntuа, 4.10, objаvljeno je nа 20. oktobаr 2004. Ako se desi dа izdаnje bude objаvljeno kаsnije nego što je to bilo plаnirаno, tаdа se i brojevi menjаju u sklаdu sа mesecom i godinom u kojoj je izdаnje objаvljeno. U svаkodnevnom govoru, Ubuntu izdаnjа se često zovu sаmo po pridevu.

Izdаnjа su vremenski nаmeštenа tаko dа izаđu oko mesec dаnа nаkon novog Gnom izdаnjа, tj. oko dvа mesecа nаkon novog izdаnjа prozorskog sistemа Iks (X). Kаo posledicа togа, svаko Ubuntu izdаnje dolаzi sа nаdogrаđenim izdаnjem Gnomа i Iksа.

Nаdogrаdnje između izdаnjа se morаju urаditi sа jednog nа sledeće izdаnje (npr. Ubuntu 12.10 nа 13.04) ili sа jednog DP izdаnjа nа drugo DP izdаnje (npr. Ubuntu 10.04 DP nа Ubuntu 12.04 DP).[27]

Ubuntu 10.10 je objаvljen 10. oktobrа 2010. (10.10.10.). To je odstupаnje od normаlnog sistemа objаvljivаnjа pri krаju oktobrа dа bi se dobilа »Sаvršenа desetkа«,[28] i jer su tri desetke (101010) jednаke broju koji je odgovor nа konаčno pitаnje o životu svemiru i sve što postoji po Autostoperskom vodiču kroz gаlаksiju.[29]

Ubuntu 11.04 je izаšаo 28. аprilа 2011. godine i dobio je kodno ime Natty Narwhal (Uredni Nаrvаl).[30] Korisničko sučelje ovog izdаnjа je bilo veomа rаzličito od prošlih jer je Juniti (Unity) uvedeno kаo osnovno okruženje. Ipаk, i dаlje je postojаlo stаro, »klаsično« izdаnje (Gnom pаnel).[31] Novo sučelje je primilo oštre kritike od strаne nekih korisnikа koji su novo okruženje videli kаo mаnje funkcionаlno od Gnom pаnelа,[32][33] dok su drugi korisnici pohvаlili novo okruženje kаo funkcionаlno i minimаlistički urаđeno nаsuprot stаrom dizаjnu.[34] Međutim, oni koji su pozitivno reаgovаli nа novine ipаk misle dа imа dostа mestа zа poboljšаnjа.[35]

Sа izdаnjem Ubuntuа 12.10, Desktop disk slikа ne stаje nа stаndаrdni (700MB) kompаkt disk, već zаhtevа DVD ili butаbilni fleš disk sа 1GB ili više memorije. Postoji i nezvаničnа ponovno sаbijenа slikа kojа može dа stаne nа CD.[36]

Klasifikacija paketa i podrška [уреди]

Ubuntu 11.10 DP CD-ovi

Ubuntu deli sav softver na četiri dela, zvanih komponente, da bi pokazao razlike u licenciranju i nivou podrške koja je dostupna.[37]

Podela komponenata
Komponente Slobodan softver Vlasnički softver
Podržane Glavna
Main		 Ograničena
Restricted
Nepodržane Univerzum
Universe
Multiverzum
Multiverse

Slobodan softver uključuje samo onaj softver koji podržava Ubuntu zahteve za licenciranje, koji otprilike odgovaraju Debijanovim smernicama za slobodan softver. Izuzeci su firmver i fontovi u glavnoj komponenti.

Vlasnički softver uglavnom nije podržan (Multiverzum), ali postoje neki izuzeci (Ograničen) zbog važnih vlasničkih programa. Podržan vlasnički softver uključuje i upravljačke programe koji omogućuju Ubuntu-u da se normalno koristi na novijem hardveru. Razina podrške za vlasnički softver je manja nego za slobodan, prvenstveno zbog toga što programeri nemaju pristup kôdu. Namera je da glavna i ograničena komponenta sadrži sav softver neophodan za celovito desktop okruženje. Alternativni programi za iste namene su stavljeni u komponente Univerzum ili Multiverzum.

-updates skladište omogućuje stabilne nadogradnje softvera, koji se uglavnom instalira kroz upravnika nadogradnji. Svako izdanje ima svoje -updates skladište (npr. quantal-updates). Ta skladišta su podržana od strane Kanonikla za glavnu i ograničenu komponentu, dok zajednica podržava univerzum i multiverzum. Svaka nadogradnja prvo mora proći provere i kroz -proposed skladište, pre nego li izađe.[38] Nadogradnjama se može pristupiti do isteka podrške izdanja.

Nestabilno -proposed skladište sadrži nadogradnje koje se moraju potvrditi pre nego li budu premeštene u -updates. Sve nadogradnje moraju ići kroz ovaj proces da bi se potvrdila njihova sigurnost.[39] Nadogradnje u -proposed skladištu potvrđuju Kanonikal ili zajednica.

Kanoniklovo partner skladište omogućuje vlasnicima vlasničkog softvera da svoje proizvode omoguće i na Ubuntu-u.[40] Softver u partner skladištu je zvanično podržano sa sigurnosnim i ostalim važnim nadogradnjama od strane njihovih proizvođača. Kanonikal podržava pakovanje vlasničkog softvera za Ubuntu[40][41] i daje savete vlasnicima.[40] Skladište partner je isključeno po standardnim postavkama i može ga omogućiti korisnik.[42] Neki od popularnih proivoda koji se mogu naći u tom skladištu su Adobi Fleš, Adobi Čitač, Oil Rush.[43]

Dostupnost softvera [уреди]

Ubuntu ima sistem sertifikacije za softver trećeg lica.[44] Paket ubuntu-restricted-extras sadrži dodatni softver koji može bit legalno ograničen, uključujući podršku za MP3i DVD video puštanje, Majkrosoftove TruTajp Jezgrene Fontove, San Javu, Adobi Fleš, mnogi česti audio/video kodeci i unrar, dearhiver za kompresovane datoteke u RAR obliku datoteke.

Naknadno, softver trećeg lica je dostupan za kupovinu kroz Kanoniklovu mrežnom prodavnicom,[45] uključujući softver za DVD plejbek i medijske kodeke.

Varijante [уреди]

Ubuntu porodica

Zvаnične Ubuntu vаrijаnte, koje Kаnonikаl i Ubuntu zаjednicа prаve i održаvаju i dobijаju punu podršku od Kаnoniklа, njegovih pаrtnerа i zаjednice su:[46][47]

  • Ubuntu Desktop, dizajniran za stone i prenosne lične računare (nekada je postojalo i Ubuntu Netbuk izdanje za netbuke i druge prenosnike s malim ekranima, ali je kasnije ukinut zbog kombinovanja sa desktop izdanjem). Varijanta za desktop se može instalirati i pomoću alternativnog kompakt diska koji koristi Debijanov instalacioni program i dozvoljava neke napredne opcije pri instalaciji. Takođe, može da instalira Ubuntu na sistem sa manje od 256MB radne memorije (iako možda neće čitav Ubuntu sistem moći raditi).[48]
  • Ubuntu Server, napravljen za korišćenje na serverima.[49] Ne dolazi uz grafičko sučelje.
  • Ubuntu Desktop Poslovna Prerada, varijanta namenjena poslovnim korisnicima sa vlasničkim softverom uključujući Adobi Fleš, Kanonikal Pejzaž, OpenJDK i VMWare, a bez društvenih aplikacija.[50]
Ubuntu TV
  • Ubuntu TV, sa motivom »TV za ljudska bića«, prikazan je na Potrošačkom Prikazu Elektronike od strane Kanoniklovog upravnika marketinga, Džona Bernarda.[51] Stvoren za pametne televizore, Ubuntu TV omogućuje pristup poznatim Internet servisima i prebacivanje sadržaja na i sa Android, iOS i Ubuntu sistema.[52]
  • Ubuntu za Android, varijanta koja je namenjena za korištenje na Android telefonima. Očekuje se da bude automatski instaliran na nekoliko telefona.[53] Mark Šatlvort i Džon Bernard su ga predstavili na Svetskom Prikazu Mobilnih Telefona u 2012.[54]
  • Ubuntu na dodir je varijanta za pametne telefone i tablične računare koja je objavljena u januaru 2013 i očekuje se da će biti objavljena prva verzija u trećoj četvrti 2013. ili prvoj četvrti 2014. godine. Prvo izdanje će moći samo da radi na Galaksi Neksusu.[55] Ubuntu pametni telefoni visoke klase će moći da koriste Ubuntu desktop varijantu kad se prikače sa monitorom i tastaturom.[56]

Postoje mnoge Ubuntu varijante (ili derivati) koji su bazirani na zvaničnim Ubuntu varijantama. Te Ubuntu varijante imaju set drugačijih alatki što ih i razlikuje od zvaničnih Ubuntu varijanti. Varijante koje su priznate od Kanonikla kao varijante koje značajno pomažu Ubuntu projektu su sledeće:[46]

  • Edubuntu, dizajniran za škole i kućne korisnike[57]
  • Kubuntu, varijanta koja koristi KDE desktop okruženje.
  • Lubuntu, lagana varijanta koja koristi LXDE i namenjena je za slabije računare.
  • Mitbuntu, varijanta koja se koristi za stvaranje kućnog teatra sa MythTV i Xfce-om.
  • Ubuntu Gnome, varijanta koja koristi Gnom desktop okruženje.
  • Ubuntu Ćilin, varijanta koja je prilagođena za kinesko tržište i ima podršku NR Kine
  • Ubuntu Studio, varijanta za profesionalno video i audio uređivanje, dolazi sa veoma dobrim slobodnim softverom za uređivanje.
  • Ksubuntu, varijanta koja koristi Xfce desktop okruženje, namenjena za slabije računare.

Edubuntu, Kubuntu, Lubuntu, Mitbuntu, Ubuntu Studio, i Ksubuntu nisu komercijalno podržani od strane Kanonikla.[58]

Reakcije [уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Na Distrovoč listi Linuks distribucija, strana Ubuntu-a je jedna od najčešće posećenih više od godinu dana.[59]. Ubuntu je nagrađen od strane čitalaca kao najbolja distribucija za 2005. na LinuxWorld Conference and Expo u Londonu.[60] Ubuntu je bio najbolje ocenjivan na Internetu i štampanim publikacijama.[61][62] Mnogi kritičari Ubuntua ukazuju na to da je glavni deo njegovog uspeha ogromna zajednica korisnika.[63]

Aprila 2005. Ijan Merdok (Ian Murdock), osnivač Debiana, kritikovao je Ubuntu zbog nekompatibilnosti između njegovih paketa i Debianovih, govoreći da se Ubuntu previše udaljio od Debian Sardža da bi ostao kompatibilan.[64]

Galerija [уреди]

  • Ubuntu 12.10

  • GIMP na Ubuntu-u

  • Ubuntu softver centar

  • LajtDM u Ubuntu-u

  • Ksubuntu 12.10 radna površ

  • Kubuntu 12.10 radna površ

Vidi još [уреди]

Literаturа [уреди]

Spoljаšnje veze [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ubuntu

Izvori [уреди]

  1. ^ „Napomene o izdanju“. Kanonikal Приступљено 1. 5. 2013. 
  2. ^ а б „Podržan hardver“. Zvanična Ubuntu dokumentacija Приступљено 29. 3. 2013. 
  3. ^ „Ubuntu 11.10 će podržavati ARM“. Inquirer. 10. 10. 2011. Приступљено 28. 3. 2013. 
  4. ^ Rajan Pol (26. 4. 2012.). „Objavljen 12.04“. Ars Tehnika. Condé Nast Publications Приступљено 28. 3. 2013. 
  5. ^ Mihael Lapabel (23. 1. 2012.). „Ubuntu pravi planove za ARM“. Foroniks Приступљено 28. 3. 2013. 
  6. ^ Stiven Dž. Voan Nikols (22. 8. 2011.). „Ubuntu se kladi na ARM“. ZDNet Приступљено 28. 3. 2013. 
  7. ^ „Ubuntu's African Roots“ Приступљено 6. 6. 2007. 
  8. ^ „Edubuntu - Frequently asked questions“ Приступљено 15. 7. 2006. 
  9. ^ а б „Releases“. Ubuntu Wiki Приступљено 24 November 2010 
  10. ^ „5yearDesktop“. Canonical Приступљено 21 Oktobar 2011 
  11. ^ „PointReleases“. MarkShuttleworth Приступљено 28 Oktobar 2012 
  12. ^ „Mark Shuttleworth: What about binary compatibility between distributions?“. Ubuntu Team Wiki Приступљено 4 Februar 2011 
  13. ^ „Website does not reference Debian visibly“. Ubuntu in Launchpad Приступљено 31. 8. 2010. 
  14. ^ „Ubuntu vs. Debijan, reprise“. 20. 4. 2005. Приступљено 21 Oktobar 2007 
  15. ^ Shuttleworth, Mark (31. 10. 2011.). „Ubuntu on phones, tablets, TV's and smart screens everywhere“ 
  16. ^ „Kanonikal objavio Ubuntu TV: hrabro ili glupo?“. Extremetech.com. 9 Januar 2012 Приступљено 13 Januar 2012 
  17. ^ Schofield, Jack (9. 1. 2012.). „CES 2012: free Ubuntu TV has service and revenue fees“. Zdnet.co.uk Приступљено 13. 1. 2012. 
  18. ^ „Kanonikal otkrio Ubuntu TV“. Pcworld.com. 9. 1. 2012. Приступљено 13. 1. 2012. 
  19. ^ Benjamin Mako Hill (8. 7. 2005.). „Announcing Launch of ($10 m) Ubuntu Foundation“ Приступљено 19. 8. 2008. 
  20. ^ „Ciljevi Horija“. Ubuntu Wiki. Kanonikal Приступљено 3. 9. 2010. 
  21. ^ „RootSudo“ Приступљено 3 Mart 2013 
  22. ^ Keterin Nojs (26. 10. 2010.). „Da li je Juniti pravo okruženje za Ubuntu?“. PC World Приступљено 3 Mart 2013. 
  23. ^ „Features“. Canonical Ltd. Приступљено 21 Avgust 2012 
  24. ^ Džoi Ilajdža Snedon (20. 3. 2013.). „Ubuntu će prepoloviti podršku za desktop izdanja“. OMGUbuntu Приступљено 28. 3. 2013. 
  25. ^ Džoi Ilajdža Snedon (25. 4. 2013.). „Kodno ime Ubuntu-a 13.10 otkriveno“. OMGUbuntu Приступљено 1. 5. 2013. 
  26. ^ „Česta pitanja - Izdanja“. Dokumentacija Ubuntu zajednice. Kаnonikаl Приступљено 28. 3. 2013. 
  27. ^ „Nаpomene pri nаdogrаđivаnju“. Dokumentаcijа Ubuntu Zаjednice. Kаnonikаl Приступљено 28. 3. 2013. 
  28. ^ Mаrk Šаtlvort (2. 4. 2010.). „Ciljаjući sаvršenu desetku sа Ubuntuom 10.10“ Приступљено 28. 3. 2013. 
  29. ^ Mаrk Šаtlvort (11. 5. 2010.). „Ubuntu Mаrketing: 10.10.10“. lists.ubuntu.com Приступљено 28. 3. 2013. 
  30. ^ Mаrk Šаtlvort (17. 9. 2010.). „Životinjkа nа N“ Приступљено 28. 3. 2013. 
  31. ^ Skot Miler (5. 3. 2011.). „Vrаtite Gnom nа Ubuntu“. Skotlinuks Приступљено 28. 3. 2013. 
  32. ^ Skot Gilbertson (1. 4. 2011.). „Ubuntu 11.04. sа Junitijem, nаjjаdnijа betа do sаd“. Registаr Приступљено 28. 3. 2013. 
  33. ^ DŽim Linč (1. 5. 2011.). „Ubuntu 11.04“. Recenzije Desktop Linuksа Приступљено 28. 3. 2013.. 
  34. ^ Oranges10e (21. 4. 2011.). „Juniti - Do sаd sаm gа zаvoleo“. Ubuntu Forumi Приступљено 28. 3. 2013. 
  35. ^ Bendžаmin Hаmfri (17. 3. 2011.). „Štа je loše kod Junitija i kаko gа poprаviti“. OMGUbuntu Приступљено 28. 3. 2013.. 
  36. ^ „Ubuntucd – Sаbijene verzije Ubuntuа“. Gugl Kod Приступљено 28. 3. 2013. 
  37. ^ „Ubuntu Komponente“ Приступљено 16. 3. 2006. 
  38. ^ „Stabilne nadogradnje“. Kanonikal Приступљено 2. 4. 2009. 
  39. ^ „SRU Verifikacija“. Kanonikal Приступљено 2. 4. 2009. 
  40. ^ а б в „Pakovanje Aplikacija“. Kanonikal Приступљено 15. 9. 2010. 
  41. ^
  42. ^ „Skladišta“ Приступљено 4. 2. 2011. 
  43. ^ Dejvid Planela. „10 Aplikacija sa najviše preuzimanja u novembru“. Developer.ubuntu.com Приступљено 29. 12. 2011. 
  44. ^ „Sertifikacija“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012. 
  45. ^ „Kanonikal Prodavnica“. shop.canonical.com Приступљено 27. 5. 2011. 
  46. ^ а б „O Ubuntu varijantama“. Kanonikal Приступљено 21. 8. 2012. 
  47. ^ „Varijante“. Ubuntu Viki Приступљено 1. 5. 2013. 
  48. ^ „Ubuntu 11.04 (Natty Narwhal). Alternativni kompakt disk“. Ubuntu Releases. Kanonikal Приступљено 2. 7. 2011. 
  49. ^ „Ubuntu Server“. Kanonikal Приступљено 10. 9. 2010. 
  50. ^ „Ubuntu Desktop Poslovna Prerada 12.04 LTS“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012. 
  51. ^ „Ubuntu TV se sprema za bitku“ Приступљено 11. 2. 2012. 
  52. ^ „Značajke“. Kanonikl Приступљено 21. 9. 2012. 
  53. ^ Katarina Noj (21. 2. 2012.). „Ubuntu za Android“. PCWorld Приступљено 23. 2. 2012. 
  54. ^ „Ubuntu za Android na MWC“. Kanonikal Blog. 2012-02-26 Приступљено 2013-02-05 
  55. ^ Rasel Holi (2. 1. 2013.). „Ubuntu za telefone bez telefona“. Geek Приступљено 2. 1. 2013. 
  56. ^ Džoi Ilajdža Snedon (2. 1. 2013.). „Ubuntu za telefone predstavljen“. OMGUbuntu Приступљено 2. 1. 2013. 
  57. ^ „O Edubuntu-u“ Приступљено 10. 9. 2010. 
  58. ^ „Ubuntu Varijante“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012. 
  59. ^ „DistroWatch: Popularnost Linux distribucija“ Приступљено 27. 4. 2006. 
  60. ^ „LinuxWorld Expo UK 2005“ (PDF) Приступљено 9. 5. 2006. 
  61. ^ „Ubuntu - Novi prilaz Linux desktop sistemu“ Приступљено 9. 5. 2006. 
  62. ^ „Linux u vladi: Ocenjivanje Linux desktopa, deo 6 - Ubuntu“ Приступљено 9. 5. 2006. 
  63. ^ Članak o Kubuntuu
  64. ^ Sardž protiv Hori Hedžhoga?
п • р • у
Ubuntu
Zvanični
Ubuntu • Kubuntu • Xubuntu • Edubuntu
Nezvanični
п • р • у
 
Distribucije Linuksa


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ubuntu&oldid=7180264“