Ugovor o zajmu

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ugovor o zajmu predstavlja ugovor kojim se jedno lice (zajmodavac) obavezuje da drugom licu (zajmoprimcu) preda u svojinu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta vrati zajmodavcu u određenom roku, sa naknadom ili bez naknade. [1]

Osnovne osobine ugovora o zajmu[уреди]

Avers obligacije Državnog zajma za razviće poljoprivrede SSSR, 1953. godine

Ugovor o zajmu je neformalan ugovor. Međutim, ugovorne strane mogu odlučiti da ga zaključe u pismenoj formi i tako mu daju formalan karakter. “Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajnim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju”. [2] Ugovor o zajmu je dvostrano obavezan, tako da zajmodavac preuzima obavezu da preda stvar koja je predmet ugovora, a zajmoprimac treba da vrati zajam i plati kamatu ukoliko je ona definisana ugovorom (ukoliko je ugovor teretan). Obaveze ugovarača se ne ispunjavaju istovremeno, već, po prirodi ovog ugovora, prvo obavezu ispunjava zajmodavac, time što zajmoprimcu predaje stvar koja je predmet ugovora, a zajmoprimac svoju obavezu ispunjava kasnije, po isteku vremena koje je ugovoreno, kada vraća istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta, sa kamatom ukoliko je ugovorena.[3] [4] Ako u zajma nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, iznos duga u novcu određuje se prema vrednosti koje su pozajmljene stvari imale u vreme njihove predaje zajmoprimcu. Isto pravilo koje važi za nenovčani zajam koji se vraća u novcu važi i za slučaj kada nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.[5]

Bitni elementi ugovora o zajmu[уреди]

Predmet ugovora[уреди]

Predmet zajma predstavlja bitan element ovog ugovora, tako da bez precizno naznačenog predmeta (određene količine novca ili drugih zamenljivih stvari) ugovor o zajmu ne postoji. Predmet ugovora o zajmu osim novca (koji predstavlja tipičnu zamenljivu stvar) mogu biti i druge zamenljive stvari. To su stvari određene po rodu (generične) koje se iz skupine stvari izdvajaju upravo po rodu, meri i broju. Danas se ugovor o zajmu može zaključiti i za buduću stvar.[6]

Vreme trajanja ugovora[уреди]

Vreme trajanja ugovora,odnosno rok vraćanja zajma je bitan element ugovora o zajmu. Ugovorene strane utvrđuju rok u kom je zajmoprimac obavezan da vrati predmet zajma. Ukoliko nije utvrđen rok za vraćanje zajma, pravilo je da se predmet zajma vrati po isteku primerenog roka. Primerni rok predstavlja vreme koje je optimalno za ispunjenje neke ugovorne obaveze. Kod vraćanja zajma zakon određuje donju granicu primernog roka, koja ne može biti kraća od dva meseca.[7]

Naknada[уреди]

Naknada (kamata ili interes) je bitan deo ugovora ukoliko je zaključen ugovor o zajmu sa naknadom. Kamata predstavlja novčanu nadoknadu kod novčanih zajmova, ali obuhvata i naknadu i u drugim zamenljivim stvarima, ne samo u novcu. [8]

Obaveze zajmodavca[уреди]

Osnovna obaveza zajmodavca je predaja zajmoprimcu ugovorene svote novca ili ugovorene količine stvari. Rok predaje se ugovara i u tom roku zajmodavac je dužan da izvrši predaju. Ukoliko rok nije određen, po zakonu predaja se izvršava onda kada to zatraži zajmoprimac. U slučaju propasti i oštećenja stvari pre nego što se predaju zajmoprimcu, zajmodavac se ne može osloboditi obaveze. Zajmodavac mora da nadoknadi štetu zajmoprimcu, zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari, ukoliko je bio upoznat sa nedostacima pozajmljenih stvari, a o njima nije obavestio zajmoprimca.[9] “Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih materijalnih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora. Ali, on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.”[10]

Obaveze zajmoprimca[уреди]

Osnovna obaveza zajmoprimca je da vrati predmet zajma iz ugovora o zajmu. Zakon nalaže da zajmoprimac treba da vrati istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta. Ukoliko je ugovorom defininisana i kamata, zajmoprimac ima obavezu da u određenom roku plati kamatu. Ukoliko u zajam nije dat novac, a u ugovoru je naznačeno da zajmoprimac vraća zajam u novcu, zajmodavac ima pravo da odluči da li će zajam vratiti u stvarima ili novcu koji odgovara vrednosti pozajmljenih stvari.[11] "Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca,dužan je naknaditi je”.[12] “Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i nadoknaditi mu štetu”. [13]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ ZOO čl.557
  2. ^ ZOO član 28. stav 1.
  3. ^ str. 453, D. Simonović
  4. ^ str. 628, S. Perović
  5. ^ str. 454, D. Simonović
  6. ^ str. 453, D. Simonović
  7. ^ str. 453-457, D. Simonović
  8. ^ str. 639, S. Perović
  9. ^ str. 455-456, D. Simonović
  10. ^ ZOO čl.560
  11. ^ str. 456-457, D. Simonović
  12. ^ ZOO čl.564
  13. ^ ZOO čl.565

Literatura[уреди]

  1. Dragoljub Simonović, “Ugovorna čitanka”, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje; Beograd: Službeni glasnik, 2011. ISBN 978-86-519-0808-1.
  2. Slobodan Perović, "Obligaciono pravo", prva knjiga; Beograd : Privredna štampa, 1980.
  3. Tekst Zakona o obligacionim odnosima