Уједињено Краљевство

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Не поистовећивати са Велика Британија.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске¹
United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland

Застава Грб
крилатица: Dieu et mon droit2
Химна Боже чувај Краљицу
Главни град	Лондон 51°30′N 0°7′W
Највећи град	Лондон
Службени језик	енглески (de facto)3
Облик државе	Уставна монархија
- Краљица	Елизабета II
- Премијер	Дејвид Камерон
Оснивање
- Оснивање	1. јануар 1801.4
- Чланство у ЕУ	1. јануар 1973.
Површина
- Укупно	243.610 km² (79)
- Вода (%)	1,34
Становништво
- 2010.	62.008.0485 (22)
- 2001.	58.789.194
- Густина	254,7/km² (51)
БДП (ПКМ)	2010 приближно
- Укупно	$ 2,247 трилиона (7)
- По глави становника	$ 36.120 (22)
ИХР (2010)	0,849 (26) – веома висок
Валута	Стерлинг фунта (£) (GBP)
Временска зона	UTC
Интернет домен	.uk6
Позивни број	+44
1 - Службени назив државе на осталим регионалним језицима је: велшки: Teyrnas Unedig Prydain Fawr a Gogledd Iwerddon шкотски гаелски: An Rìoghachd Aonaichte na Breatainn Mhòr agus Eirinn a Tuath ирски: Ríocht Aontaithe na Breataine Móire agus Tuaisceart na hÉireann шкотски: Unitit Kinrick o Great Bretain an Northren Ireland 2 - Краљевски мото у Шкотској је: Nemo Me Impune Lacessit 3 - Службени језици су: поред енглеског, велшки у Велсу. Шкотско гелски има статус да постане службени језик у Шкотској, као равноправни језик поред енглеског. [1] 4 - Основана је спајањем Краљевине Велика Британија са Краљевином Ирском 1801. Садашњи назив је промењен 1927. године 5 - Прогноза националне службе за статистику [2] 6 - ISO 3166-1 je GB, али се .gb не користи.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) је држава у западној Европи, и чланица Европске уније. Често се користи име „Уједињено Краљевство“, „УК“ или незванично „Велика Британија“ или „Британија“. УК има четири саставна дела. Три британска дела: Енглеска, Велс и Шкотска и четврти део Северна Ирска која се налази на острву Ирска и граничи се са Републиком Ирском.

Чланица је Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске уније.

Уједињено Краљевство је формирано серијом Актова уније (Act of Union), који су ујединили државе или територије Енглеске, Велса, Шкотске и Ирске (острва) под једну владу, са седиштем у Лондону. Велики део Ирске је напустио Уједињено Краљевство (које се тада звало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске) 1922, и данас је то Република Ирска, док је североисточни део острва, Северна Ирска, остао у Уједињеном Краљевству.

Уједињено Краљевство се налази на северозападу Европе. Има копнену границу са Републиком Ирском, а осим тога је окружено Северним морем, каналом Ламанш (Енглески канал), Ирским морем и Атлантским океаном.

Велика Британија, понекада звана само Британијом, је географско име за највеће од Британских острва, и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин „Британија“. Атрибут „велика“ се користи као супротност „малој Британији“ у Француској.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Уједињеног Краљевства

Природно- географска обележја

Уједињено Краљевство

У прошлости док се живот Европе одвијао уз Средоземље географски положај Уједињеног Краљевства је био периферан. У доба великих географских открића, а посебно након открића Америке положај на Атлантском океану постаје јако важан јер је острво Велика Британија служио као одскочна даска на путовању из Европе у Америку. Острвски положај је имао и позитивне (ширење заразних болести, обрана од нападача) и негативне (изолованост) стране.

УК се налази уз најпрометнији део светског мора - Ламанш што у данашње доба представља изузетно повољан прометно-географски положај. С друге стране Ламанша налази се најразвијенији део Европе чији позитивни утицаји повољно делују на привредни и друштвени развој. Повољан прометно-географски положај од УК је створио светску велесилу, а данас га одржава у самом врху.

Обележја рељефа

Британско и Ирско острво је врло старог палеозојског и мезозојског постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а стене су изразито богате рудама што је посебно позитивно утицало за време Прве индустријске револуције.

У рељефу Велике Британије истичу се висије, побрђа и низије.

Висије су планински простори чије висине прелазе 1.000 метара, а налазе се у северном делу Шкотске (највиши врх Бен Невис, 1.343m) и нешто мало у северном Велсу. Планине су оголеле па су врло слаби услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу оваца.

Побрђе се састоји од Јужног шкотског побрђа и Пенина у Енглеској. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена травама, а не прелазе висину од 1.000 метара. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције.

Бен Невис, највиши врх Британије са 1.344 m

Низије- на северу се налази Средишња шкотска низија, а на југу острва Енглеска низија. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија - где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије сместио се Бирмингем - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се Лондон- политичко и економско средиште УК.

Северна Ирска претежито је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у дуго подељеном обалном граду Белфасту. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.

Природна основа На данашњи изглед Британског острва веома је утицало ледено доба, кад се ледени слој протезао са севера Европе и на Британско острво, на југ све до данашњег тока реке Темзе.

По завршетку леденог доба издиже се море, па Велика Британија и ирска постају острва. Потапањем долина и делова равница настају велики заливи. На западној обали Шкотске настали су фјордови.

Историја

За више информација видети Историја Енглеске, Историја Шкотске, Историја Велса и Историја Северне Ирске

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Пре 1707.

Досељавање анатомских предака данашњих људи догодило се у таласима почевши од пре 30.000 година. Сматра се да је на крају праисторијског периода становништво углавном припадало култури која је названа Острвска келтска култура и која је обухватала бритонску Британију и галичку Ирску. Римско освајање, које је почело 43. године, потоња 400-годишња владавина над јужном Британијом и инвазије германских англосаксонских досељеника смањили су бритонску територију на област Велса. Већина области насељена Англо-Саксонцима је уједињена у Краљевину Енглеску у 10. веку.

Дворац Пембрук у Велсу из 11. века

Краљевство Велика Британија

За више информација погледајте чланак Краљевство Велика Британија

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске

За више информација погледајте чланак Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Уједињеног Краљевства

Пословни небодери у Лондону

До 18. века аграрно - рурална земља подељена на грофовије. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се проводи Прва индустријаска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је транспорт сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизведиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске урбанизације. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају конурбације којих у УК има седам: Велики Лондон, Бирмингем, Ливерпул, Манчестер, Лидс и Бредфорд, Њукасл и Глазгов. Крајем 19. века изумом електричне енергије и Другом индустријском револуцијом индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.

УК је колевка индустријске револуције због традиције мануфактуре, богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У 20. веку светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и успон САД-а, Јапана и Немачке узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света (чланица Г7).

У УК се само 1,9% становништва бави примарним делатностима, 23,4% секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне производње отпада на сточарство, а превладавају поседи у власништву велепоседника (енгл. Landlords). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и гвожђа то су данас налазишта нафте и природног гаса у Северном мору. Док остале европске земље те основне сировине морају куповати, УК их има и за своје потребе и за извоз. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња челика, а производе се транспортна средства, аутомобили, авиони, возови, електроника, фармацеутски производи, телекомуникациона опрема. Иако је инд. рев. почела текстилним погонима због конкурентских земаља са јефтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе моде.

Становништво

За више информација видети Демографија Уједињеног Краљевства и Списак градова у Уједињеном Краљевству

Универзитет у Кембриџу

У Уједињеном Краљевству живи 59.739.000 становника, а просечна густина насељености је 243 становника на квадратни километар. Ипак постоје велике регионалне разлике, тако је нпр. густина насељености у Енглеској пет пута већа него у Шкотској. Већину становништва чине Енглези (80%), Шкоти (10%), Ирци (4%), Велшани (2%) и странци (4%). Очекивана просечна животна старост је 77 година, а писменост је 99%.

Први становници острва били су Келти које потискују Римљани у време цара Клаудија. Након пада Западног римског царства на острво досељавају германска племена Англи, Саси, Јити и Пикти. Ирско становништво је претежно келтског порекла. Данашње становништво Велике Британије настало је дуготрајним мешањем староседелаца и досељеника.

Током историје из УК је до Другог светског рата исељавало јако много људи што је и погодовало ширењу енглеског језика. Енглеским језиком се служе стотоне милиона становника Земље, а службени језик је и у САД-у, Аустралији, Канади и Индији. Исељавању су погодовали бројни чиниоци: повећање становништва и аграрне густине, верски сукоби, плодна земља у колонијама итд.

У 19. веку услед Прве индустријске револуције почињу миграције из села у град због потребе за радном снагом у индустрији. Истовремено са исељавањем Енглеза и Шкота до 20. веку у УК досељавају Ирци због лоше економске ситуације у матичној земљи. У 20. веку у Краљевство усељавају становници заједнице Комонвелта и многи Африканци, Пакистанци, Вијетнамци, Кинези, Пољаци и други.

Саобраћај

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Трг Пикадили у Лондону

Култура

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Мост Тауер у Лондону преко Темзе

Спољашње везе

• Британска краљевска породица
• Влада Уједињеног Краљевства
• Званична туристичка презентација
• Презентација премијера
• Уједињено Краљевство карта