Vitamin

Из Википедије, слободне енциклопедије

Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

Vitamin A (akseroftol i retinol)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin A

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.

Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla (ribi, džigerici, i mlečnim proizvodima) ovaj vitamin a je u obliku retinola i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamnin koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, kripto-karoten, beta-karoten, i gama-karoten. Najvažniji provitamin A je beta-karoten.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B1

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B2

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Vitamin B3 (nijacin, nijacinamid)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B3

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B5

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B6

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozin)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin B12

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin C (askorbinska kiselina)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin C

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg kod zdravih osoba, a kod osoba koje puše, izložene su zagađenjima, stresu, bolestima, hiruškim zahvatima itd. oko 2 g dnevno[1]. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin D (kalciferol)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin D

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imunski sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E (tokoferol)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin E

Vitamin E je žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja, i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina izaziva poremećaj rada mišića i nervnog sistema.

Vitamin F (Linolna, linolinska i arahidonska kiselina)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin F

Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

Vitamin H (Biotin)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin H

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin K (filohinon)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Vitamin K

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Antivitamini[уреди]

Antivitamini su antagonisti (imaju suprotno delovanje) skoro svim vitaminima. Nisu poznati samo za vitamine A i D. Slični su po sastavu vitaminima i mogu se, kada nema dovoljno vitamina, ugraditi u odgovarajuće koenzime. Na taj način se koenzimi ne aktiviraju što remeti normalno odvijanje fizioloških procesa u organizmu. Ako se pravilnom ishranom unosi dovoljna količina vitamina, oni ne dozvoljavaju antivitaminima da se vezuju.

Dobijanje vitamina[уреди]

Većina važnih vitamina, kao što su vitamin A, B1, B2, B3, C, D3 i drugi, dobijaju se uglavnom na dva načina:

Izvori[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).