Vlad Cepeš III
Из Википедије, слободне енциклопедије
Vlad Cepeš (rumunski: Vlad Ţepeş - Vlad Nabijač) ili Vlad Drakula, je bio vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456-1462. i 1476. godine. Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine sprovodio naročito surovo kažnjavanje nabijanjem na kolac. Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula Brema Stokera.
Садржај |
[уреди] Mladost
Rođen je 1431. u tvrđavi Sigišoara u Transilvaniji. Otac mu je bio Vlad II Drakul a majka moldavska princeza Cneajna. Imao je starijeg brata Mircu i mlađeg polubrata Radua. Iste godine kada je rođen njegov otac je u Nirnbergu od strane nemačkog cara i mađarskog kralja Sigmunda uveden u vojnički krstaški Red Zmaja čime je stekao nadimak Drakul-Zmaj. Poveren mu je zadatak borbe s Turcima na granici Transilvanije i Vlaške. Vlad Drakul je 1436. zbacio Aleksandrua Aldeu sa prestola Vlaške i zaseo na njega kao vlaški knez. Kada se učvrstio na prestolu video je da se ravnoteža snaga menja u korist turskog sultana Murata II. Sklopio je sa Turcima savez protiv Sigmunda. 1438. je učestvovao sa Turcima u napadu na Transilvaniju, a pratili su ga sinovi Drakula i Mircea. U tom pohodu je često spašavo hrišćane od turskog zarobljeništva i to je dovelo do toga da Turci posumnjaju u njegovu odanost. Vlad II i njegovi sinovi Vlad III i Radu su prilikom poseta Muratu 1444. zarobljeni. Nakon kratkotrajnog zatočeništva Vlad II se zakleo na vernost sultanu i kao dokaz odanosti ostavio svoje sinove kao taoce.
[уреди] Talac Otomanskog carstva
Vlad III i njegov polubrat Radu su poslani u Egrigiz u Maloj Aziji i stavljeni u kućni pritvor. Tamo su naučili turski jezik, a Drakula je, posmatrajući turske metode mučenja, i sam razvio jak osećaj za okrutnost. Nasuprot slepoj poslušnosti svog polubrata, Drakula je ulivao strah svojim čuvarima. U međuvremenu, njegov otac Drakul se vratio na vlaški presto i obnovio svoju prethodnu zakletvu pripadnika Reda Zmaja. Iako oklevajući, pridružio se borbi protiv Turaka a zakletve date Turcima razrešio ga je papa. Njegov sin Mircea je aktivno učestvovao u velikom krstaškom pohodu 1443. u kojem je Turcima oteta tvrđava Đurđu. Međutim, pohod na Varnu 1444, iako je došao do Crnog mora, završio je kao potpuni neuspeh. Drakul i Mircea su optuživali vođu pohoda Janoša Hunjadija za poraz i on je osuđen na smrt ali je zbog ranijih zasluga pomilovan. 1447. Hunjadijeve pristalice su ubile Vlada II, a Mirceu živog zakopali. Posle smrti Vlada II Turci vraćaju Vlada III u Rumuniju i podržavaju njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik. Međutim, stupivši na presto, Vlad III je započeo sa preuređivanjem spoljne i unutrašnje politike.
Jedna od najpoznatijih prica posle njegovog povratka na vlast je ona kada je pozvao bojare na večeru, napio ih i izasao iz prostorije pustivši ih da ga onako pijani ogovaraju i da se hvale svojim delima i nedelima, zaključivši da nisu verni njegovoj politici i sve ih pobio. Ta krvava večera mu je donela otvoreno neprijateljstvo ostalih bojara i skriveni rat koji je od tad počeo da se vodi protiv njega u unutrašnjosti.[тражи се извор од 09. 2009.]
[уреди] Smrt
Postoji nekoliko varijanti priče o smrti Vlada III. Najraširenije je verovanje da je poginuo decembra 1476.[1] godine u borbi protiv Otomanskog carstva u blizini Bukurešta. Druga verzija je da je ubijen od strane nelojalnih vlaških boljara, baš pre nego što je pobedio Turke na bojnom polju, ili u lovu. Postoje takođe i tvrdnje da je pao u boju, okružen telima svojih vernih moldavskih telohranitelja (jedinice koje mu je pozajmio princ Stevan III Moldavski su ostale sa Vladom nakon što se Stevan Batori vratio u Transilvaniju). Drugi pak tvrde da je Vlad u trenutku trijumfa ubijen od strane jednog od svojih ljudi. „Jedina neosporna činjenica“ je da su Turci odsekli Vladu glavu i poslali je u Istanbul sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je „Kazikli bej“ konačno mrtav[1].
[уреди] Reference
- ^ 1,0 1,1 'Vlad Tepes - The Historical Dracula' ((en))
[уреди] Spoljašne veze
