Vodonikov anjon
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Vodonikov anjon | |
|---|---|
| Naziv po klasifikaciji | Hidrid[1] |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 12184-88-2 |
| PubHem | 166653 |
| HemPauk | 145831  |
| ChEBI | 29239 |
| SMILES |
|
| Gmelin Referenca | 14911 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | H− |
| Molarna masa | 1.00794 g mol-1 |
| Tačna masa | 1.007825032 g mol-1 |
| Термохемија | |
| Стандардна моларна ентропија S |
108.96 J K-1 mol-1 |
|
|
|
| Infobox references | |
Vodonikov anjon je generički naziv za negativni vodonični jon, H−. On je konstituent atmosfere zvezda,[2] kao što je Sunce, gde je on dominantan apsorbant fotona sa energijama u opsegu 0.75-4.0 eV, koje se kreću od infracrvenog do vidljivog spektra[3]. On je isto tako prisutan u jonosferi Zemlje[3].
Njegovo postojanje je prvi dokazao Hans Bet 1929.[4] H− je neobičan jer nema pobuđeno vezujuće stanje, što je dokazano 1977[5]. On je bio eksperimentalno izučavan primenom akceleratora čestica[6].
Hemijska jedinjenja koja formalno sadrže vodonikov anjon se nazivaju hidridima.
Reference [уреди]
- ^ „Hydride - PubChem Public Chemical Database“. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information
- ^ *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
- ^ а б Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
- ^ Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
- ^ Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
- ^ Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228
Vidi još [уреди]
- Hidron (vodonični katjon)
- Hidronijum
- Proton
- Vodonični jon
