Zastava Konfederativnih Američkih Država

Из Википедије, слободне енциклопедије

Tokom Američkog građanskog rata (1861—1865), korišćeno je nekoliko verzija zastave Konfederativnih Američkih Država. Nakon završetka rata, korišćenje ove zastave se nastavilo ali uz kontroverze.

Državne zastave Misisipija, Džordžije i Tenesija su bazirane na zastavi konfederacije. Zastava Severne Karoline je bazirana na zastavi te države iz 1861. kada se odvojila od Unije i priključila Konfederaciji. Zastave Alabame i Floride su najverovatnije nastale po uzoru na zastavu konfederacije, mada je to i dalje nerazjašnjeno.

Državne zastave[уреди]

Prva državna zastava ("Zvezde i poluge")[уреди]

Prva službena zastava Konfederacije, zvana "Zvezde i poluge", je korištena od 4.maja 1861. do 21.maja 1861.

Prvu državnu zastavu Konfederacije je dizajnirao pruski umetnik Nikola Maršal u Merionu, Alabama. Zvezde i poluge su prihvaćene kao zastava 4.maja 1861. u Montgomeriju, Alabama. Maršal je takođe dizajnirao i uniformu vojske.

Druga državna zastava ("Neuprljani steg")[уреди]

Tokom izbora za drugu državnu zastavu, predloženo je mnogo različitih dizajna, od kojih su gotovo svi koristili Borbenu zastavu, koja je do 1863. postala vrlo poznata i popularna. Novi dizajn je odredio Kongres Konfederacije kao belo polje od kojeg dve trećine širine zauzima bela površina, na kojoj se nalazi plavi južnjački krst izdvojen belom linijom od crvene podloge u kojem se nalazi 13 belih zvezda petokraka kao simbol 13 država konfederacije.

Treća državna zastava ("Krvlju obojen steg")[уреди]

Treća državna zastava je usvojena 4.marta 1865., neposredno pre sloma Konfederacije. Ova zastava se ne razlikuje previše od druge državne zastave osim dodatog crvenog polja na desnoj strani. Ovu promenu je u senatu konfederacije iscenirao Artur L. Rodžers koji je naglasio da previše bele boje na zastavi može pogrešno da se protumači kao primirije ili predaja. Polje je crvene boje u nameri da plava boja severa što manje bude uočljiva na zastavi.

Spoljašnje veze[уреди]