Zelena euglena

Из Википедије, слободне енциклопедије
Zelena euglena
Euglena scheme no arrows.svg
Систематика
домен(а): Eukaryota
царство: Excavata
тип: Euglenozoa
класа: Euglenida
ред: Euglenea/Euglenales
породица: Euglenaceae
род: Euglena
Биномијална номенклатура
Euglena viridis
Ehrenberg, 1830
Екологија таксона

Zelena euglena je rod jednoćelijskih protista, klase Euglenoidea. Poznatije kao bičari (zbog flagelastog izraštaja), ovaj rod prvenstveno naseljava male stajaće vode, kao što tu bare i lokve. Vodi u kojoj se nađu u velikom broju daju zelenu boju. Zelena euglena ima izduženo telo. Na prednjem delu tela se nalazi bič. Bič se talasasto izvija, nalik propeleru, i pokreće euglenu.Ona ima očnu mrlju koja joj pomaže da razlikuje svetlo od tame.

Osobine[уреди]

Zelena euglena se hrani na 2 načina:

  • autotrofno, u prisustvu sunčeve svetlosti ona vrši fotosintezu i sebi stvara hranu;
  • heterotrofno, kada se nalazi u mraku, ona koristi organske materije (npr. koje nastaju razlaganjem lišća), a zatim ih unosi u svoje telo.

Euglena ima jednu posebnu organelu koja se naziva "očna mrlja" , koja se nalazi u blizini korena flagele i predstavlja čulni organ euglene, koji joj pomaže da prepozna postojanje ili odsustvo svetlosti. Kada se euglena na duži period nađe u tami, hlorofil u njoj iščezava i euglena postaje bezbojna. Hrana se vari u hranljivim vakuolama, organelama u telu euglene. Diše celom površinom tela. Zelena euglena razmnožava se bespolno uzduženom deobom. Ostatke metaboličkih procesa izlučuje preko kontraktilnih vakuola. U nepovoljnim uslovima (niska temperatura, suša), dolazi u razvojni stupanj koji se naziva cista, formirajući zaštitnu opnu.

Spoljašnje veze[уреди]