Zrikavci

Из Википедије, слободне енциклопедије
Zrikavci
Istorija grupe: 359–0 Ma
karbon – danas
nimfa zelenog zrikavca (Tettigonia viridissima)
nimfa zelenog zrikavca (Tettigonia viridissima)
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Arthropoda
klasa: Insecta
red: Orthoptera
podred: Ensifera
natporodica: Tettigonioidea
Krauss, 1902
porodica: Tettigoniidae
potfamilije

Acridoxeninae
Agraeciinae
Austrosaginae
Bradyporinae
Conocephalinae
Copiphorinae
Decticinae
Ephippigerinae
Hetrodinae
Lipotactinae
Listroscelidinae
Meconematinae
Mecopodinae
Microtettigoniinae
Phaneropterinae
Phasmodinae
Phyllophorinae
Pseudophyllinae
Saginae
Tettigoniinae
Tympanophorinae
Zaprochilinae

Ekologija taksona

Zrikavci (Tettigoniidae) su familija insekata iz reda pravokrilaca. Naziv su dobili po karakterističnom zvuku, koji proizvode specijalnim aparatom. Ovaj aparat za proizvodnju zvuka sastoji se od osnova prednjih krila. Osnova levog krila je zadebljala i insekt je prevlači preko membranozne osnove desnog krila, proizvodeći tako svoju zriku. Stručni naziv za zriku je „stridulacija“ (gudanje).

Familija zrikavaca obuhvata preko 6400 vrsta, klasifikovanih u 22 potfamilije. Sve zrikavce, sem jedinstveno građenog aparata za proizvodnju zvuka, karakterišu i duge antene (duže od polovine tela), četvoročlani tarzusi, timpanalni organ na tibijama prednjih nogu, i bočno spljoštena legalica sabljastog izgleda (prisutna kod ženki)[1].

Mužjaci zrikavaca tokom kopulacije daruju ženke „bračnim poklonom“ u vidu spermatofilaksa koji ženka pojede. Ovim dodatnim ponašanjem tokom samog čina reprodukcije mužjaci povećavaju verovatnoću oplođenja, čime osiguravaju ostavljanje potomstva.

Literatura[уреди]

  1. ^ Brajković, M. 2004. Zoologija invertebrata II. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. pp. 293.