Fenhizon

Fenhizon
IUPAC ime
	7-hloro-4-okso-2-fenil-1,2,3,4-tetrahidrohinazolin-6-sulfonamid
Klinički podaci
Drugs.com	Monografija
Identifikatori
ATC kod	C03BA13 (WHO)
PubChem	CID 68548
ChemSpider	61822
UNII	LJ1U13R8IK
KEGG	D04161
Hemijski podaci
Formula	C14H12ClN3O3S
Molarna masa	337,781
	SMILES NS(=O)(=O)c1cc2C(=NC(Nc2cc1Cl)c3ccccc3)O; ;
	InChI InChI=1S/C14H12ClN3O3S/c15-10-7-11-9(6-12(10)22(16,20)21)14(19)18-13(17-11)8-4-2-1-3-5-8/h1-7,13,17H,(H,18,19)(H2,16,20,21) ; Key:DBDTUXMDTSTPQZ-UHFFFAOYSA-N ;

Fenhizon (INN) je diuretik, deo klase sulfonamidnih diuretika.^[1] Fenhizon se prvenstveno koristi u lečenju edema i hipertenzije.^[2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Fenhizon je organsko jedinjenje, koje sadrži 14 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 337,781 Da.

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	5
Broj donora vodonika	3
Broj rotacionih veza	2
Particioni koeficijent^[3] (ALogP)	2,5
Rastvorljivost^[4] (logS, log(mol/L))	-4,4
Polarna površina^[5] (PSA, Å²)	113,2

^ Ferrando C, Foy JM, Pratt CN, Purvis JR (април 1981). „On the pharmacological actions of a diuretic, fenquizone, with particular reference to its site of action”. The Journal of Pharmacy and Pharmacology. 33 (4): 219—22. PMID 6115903. doi:10.1111/j.2042-7158.1981.tb13761.x.
^ „Fenquizone”. Drug Information from MIMS. Thailand. ^{[мртва веза]}
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).