Алберт Абрахам Мајкелсон

С Википедије, слободне енциклопедије

Алберт Абрахам Мајкелсон
Алберт Мајкелсон
Лични подаци
Датум рођења(1852-12-19)19. децембар 1852.
Место рођењаСтшељно, Пруска
Датум смрти9. мај 1931.(1931-05-09) (78 год.)
Место смртиПасадена, САД
ОбразовањеМорнаричка академија САД
Научни рад
Пољефизика
НаградеНобелова награда за физику (1907)
Потписpotpis_alt}}}

Алберт Абрахам Мајкелсон или Алберт Ејбрахам Мајклсон (енгл. Albert Abraham Michelson; Стшељно, 19. децембар 1852 — Пасадена, 9. мај 1931) био је амерички физичар рођен у Пољској.[1] Познат је по свом раду на мерењу брзине светлости и посебно по Мајкелсон—Морлијевом експерименту, којим је побијена хипотеза о етру. Добитник је Нобелове награде за физику 1907.[2] Био је први Американац, који је добио Нобелову награду за физику. Био је оснивач и први шеф одељења за физику Школе примењених наука (сада Кејс Вестерн Резерв универзитет) и Универзитета у Чикагу.[3][4][5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у пруском делу подељене Пољске, као син јеврејског трговца Самјуела Мичелсона,[6] и његове супруге, Розалије Прзилубске.[7] Са родитељима је емигрирао у Америку 1855, кад је имао само две године. Живели су у Калифорнији и Невади. Његова породица је по рођењу била Јеврејка,[8] али нису били религиозни, а сам Мајкелсон је био агностик током целог свог века.[9][10][11] Средњошколске године провео је у Сан Франциску у кући своје тетке Хенријете Леви (рођене Мајклсон), која је била мајка списатељице Харијет Лејн Леви.[12]

Он је добио 1869. председничку стипендију за студије на америчкој војнопоморској академији.[13] Истицао се у оптици, термодинамици и климатологији. Након дипломирања 1873. и две године службе на мору вратио се на Академију, где је био инструктор за физику и хемију до 1879. Године 1879, постављен је у Наутички алманах у Вашингтону (део Поморске опсерваторије Сједињених Држава)[14][15][16] да ради са Сајмоном Њукомбом. Од 1880. до 1882. боравио је на последипломским студијама у Берлину код Хермана Хелмхолца, па онда у Паризу.

Био је фасциниран природним наукама, а посебно проблемом мерења брзине светлости. Док је био у Анаполису, извео је своје прве експерименте о брзини светлости, као део демонстрације класе 1877. Његов експеримент у Анаполису је прерађен, а 1879.[17] измерио је брзину светлости у ваздуху на 299,864 ± 51 километара у секунди, и проценио је брзину светлости у вакууму на 299,940 km/s, или 186,380 mi/s.[18][19][20] После две године студија у Европи, дао је оставку на морнаричку позицију 1881. Године 1883, је прихватио место професора физике на Кејсовој школи промењене науке у Кливленду, Охајо, и концентрисао се на развој побољшаног интерферометра. Године 1887, он и Едвард Морли извели су чувени Мајклсон-Морлијев експеримент који није успео да открије доказе о постојању светлећег етра. Касније је прешао на коришћење астрономских интерферометара у мерењу пречника звезда и у мерењу раздвајања бинарних звезда.

Мајкелсон—Морлијев експеримент[уреди | уреди извор]

Ту је радио на развоју и унапређењу интерферометра. Мајкелсон и Едвард Морли су 1887. извели чувени Мајкелсон-Морлијев експеримент, којим се показало да не постоји етар. Дотад се претпостављало да светлост и електромагнетски таласи путују у замишљеном медију етру, као што звук путује ваздухом. Они су замислили да измере брзину кретања Земље у односу на етар. Због тога светлост упућују у два различита смера, сматрајући да ће интерферометром открити разлику брзина по аналогији са звуком, где се звук различито простире ако се креће у истом смеру и вертикално на смер релативног кретања извора или пријемника у односу на медијум који га преноси.

Међутим резултат експеримента је био да нема разлике у брзини светлости, односно то је значило да нема етра. Експеримент је потпуно објашњен тек 1905. помоћу Ајнштајнове специјалне теорије релативности, где је претпостављено да брзина светлости не зависи од референтног система из којег је посматрамо (Ајнштајнов постулат о константности брзине светлости).

Мајкелсон—Морлијев експеримент је, заправо, једини експеримент на који се Ајнштајн позива у уводу свога чувеног рада из 1905 (О електродинамици тела у покрету), поред разматрања познатог примера реципрочне интеракције једног магнета и једног проводника, након чега одмах прелази на увођење своја два постулата специјалне релативности, следећим речима:

Примери овакве врсте, заједно са неуспешним покушајима да се открије било какво кретање Земље у односу на ’светлосни медијум’ сугеришу нам да феномени електродинамике једнако као и механике не поседују никаква својства која би одговарала идеји апсолутног мировања. Они нам сугеришу радије да, као што је већ доказано до апроксимација првога реда, исти закони електродинамике и оптике треба да буду важећи за све референтне системе за које важе и закони механике. Овај ћемо закључак издићи (у сврху чега ће касније бити називан ’Принцип релативности’) до статуса постулата, и такође ћемо увести још један постулат, који је само привидно непомирљив са претходним, а који гласи, да се светлост увек простире у празном простору коначном брзином (c) која је независна од стања кретања емитујућег тела.

Нобелова награда и каснији рад[уреди | уреди извор]

Каснији ради на астрономским интерферометрима и мерењима дијаметара звезда. Постао је 1889. професор на Кларк универзитету у Вустеру, а 1892. постаје први шеф физичког одела Универзитета Чикаго. Постао је 1907. први Американац, који је добио Нобелову награду за физику „за оптичке прецизне инструменте и спектроскопска и метролошка истраживања, која је изводио уз њихову помоћ”. Тачније добио је Нобелову награду за мерење брзине светлости.

Умро је у Пасадени у Калифорнији.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Light waves and their uses (1907)
    Light waves and their uses (1907)
  • French translation of Experimental Determination of the Velocity of Light (1894)
    French translation of Experimental Determination of the Velocity of Light (1894)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „A.A. Michelson | Nobel Prize-Winning Physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-15. Приступљено 2024-01-31. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 1907”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31. 
  3. ^ „Albert A. Michelson, Physics”. www.lib.uchicago.edu. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 2019-08-02. 
  4. ^ „Guide to the Albert A. Michelson Papers 1891-1969”. www.lib.uchicago.edu. Архивирано из оригинала 7. 9. 2019. г. Приступљено 2019-08-02. 
  5. ^ „Michelson, Albert A. (Albert Abraham), 1852-1931”. history.aip.org. Архивирано из оригинала 22. 3. 2019. г. Приступљено 2019-08-02. 
  6. ^ „Albert Abraham Michelson 1852–1931”. American Institute of Physics. Архивирано из оригинала 03. 02. 2016. г. Приступљено 13. 04. 2019. 
  7. ^ „APS Physics | FIP | Albert Abraham Michelson: "A Pole - well up in Arithmetic"”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019. 
  8. ^ National Academy of Sciences, Washington, DC, 1938, Vol. XIX) quotes (on p. 128) Michelson's sister, the novelist Miriam Michelson, as having written of her parents in a letter to Millikan that "both Albert Michelson's father and mother were born of Jewish parents..."
  9. ^ Naukowe, Łódzkie (2003). Bulletin de la Société des sciences et des lettres de Łódź: Série, Recherches sur les déformations, Volumes 39–42. Société des sciences et des lettres de Łódź. стр. 162. „Michelson's biographers stress, that our hero was not conspicuous by religiousness. His father was a free-thinker and Michelson grew up in non-religious family and have no opportunity to acknowledge the belief of his forebears. He was agnostic through his whole life and only for the short period he was a member of the 21st lodge in Washington.” 
  10. ^ Barrow, John D. was deeply religious. His original training had been in theology and he only turned to chemistry, a self-taught hobby, when he was unable to enter the ministry. Michelson, by contrast, was a religious agnostic. (2002). The Book of Nothing: Vacuums, Voids, and the Latest Ideas About the Origins of the Universe. Random House Digital, Inc. стр. 136. ISBN 978-0-375-72609-5. „Morley” 
  11. ^ 1984; Dorothy Michelson Livingston; One Pass Productions; Guild, Cinema (1979). The Master of Light: A Biography of Albert A. Michelson. University of Chicago Press. стр. 106. „On the religious question, Michelson disagreed with both these men. He had renounced any belief that moral issues were at stake in ...” 
  12. ^ Levy, 920 O'Farrell Street, 47.
  13. ^ Nimitz Library's Virtual Exhibits – LibExhibits
  14. ^ Shankland, Paul D.; Orchiston, Wayne (2002). „Nineteenth century astronomy at the U.S. Naval Academy”. Journal of Astronomical History and Heritage. 5 (2): 165. Bibcode:2002JAHH....5..165S. 
  15. ^ „USNO – Our Command History”. U.S. Naval Observatory. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  16. ^ Shankland, Paul D.; Orchiston, Wayne (2002). „Nineteenth century astronomy at the U.S. Naval Academy” (PDF). Journal of Astronomical History and Heritage. 5 (2): 165—179. Bibcode:2002JAHH....5..165S. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. 
  17. ^ In 1879 a letter from James Clerk Maxwell to the astronomer David Peck Todd came to the attention of Michelson, possibly giving him considerable motivation. See the book Schwinger, J. (1986). Einstein's Legacy. Scientific American Library.  2012 e-book.
  18. ^ „raman-scattering.eu”. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  19. ^ „Optics at the U.S. Naval Academy”. Optics News. Optical Society of America. 4 (4): 14. 1978. doi:10.1364/ON.4.4.000014. 
  20. ^ „Michelson's 1879 determinations of the speed of light”. Department of Statistics and Actuarial Science, University of Waterloo (Canada). 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Naukowe, Łódzkie (2003). Bulletin de la Société des sciences et des lettres de Łódź: Série, Recherches sur les déformations, Volumes 39–42. Société des sciences et des lettres de Łódź. стр. 162. „Michelson's biographers stress, that our hero was not conspicuous by religiousness. His father was a free-thinker and Michelson grew up in non-religious family and have no opportunity to acknowledge the belief of his forebears. He was agnostic through his whole life and only for the short period he was a member of the 21st lodge in Washington.” 
  • Livingston, D. M. (1973). The Master of Light: A Biography of Albert A. Michelson. ISBN 978-0-226-48711-3. 
  • Levy, Harriet Lane (1996). 920 O'Farrell Street. Berkeley: Heyday Books. ISBN 978-0-930588-91-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алберт Абрахам Мајкелсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_Абрахам_Мајкелсон&oldid=27552393”