Вилијам Праут

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Праут
Вилијам Праут
Лични подаци
Датум рођења(1785-01-15)15. јануар 1785.
Место рођењаХортон, Велика Британија
Датум смрти9. април 1850.(1850-04-09) (65 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Единбургу
Научни рад
Пољехемија, Физика
Познат поПраутова хипотеза
НаградеКоплијева медаља

Вилијам Праут (енгл. William Prout; Хортон, 15. јануар 1785Лондон, 9. април 1850) био је британски лекар, физичар и хемичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1785. у Хортону. Школовао се у на академији Редланд Бристолу и на универзитету у Единбургу.[1] Познат је по хипотези из 1815. године; према овој хипотези, водоник је праматерија, док су атоми свих елемената настали згрушавањем атома овог хемијског елемента. Ова претпоставка је заснована на другој хипотези, и то да су атомске масе елемената цели бројеви по којима се види колико је неки атом пута тежи од атома H. Његова хипотеза је, иако напуштена због тога што атомске масе иначе нису цели бројеви, нашла примене у савременој хемији. Године 1823. Праут је успео да докаже да желудачни сок садржи сону киселину (ову киселину је могуће издвојити дестилацијом).

Године 1814, Праут се оженио Агнесом Адам — ћерком Александра Адама, шкотског писца. Имали су шесторо деце.[2] Праут је умро 9. априла 1850. у Лондону. Сахрањен је на гробљу Кенсал грин. 169 / 5.000 Резултати превода

Почасти и награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nova et Vetera”. BMJ. 2 (4421): 437. 1945. PMC 2059932Слободан приступ. doi:10.1136/bmj.2.4421.437-a. 
  2. ^ Brock, W. H. (1963). „Prout's chemical Bridgewater Treatise”. Journal of Chemical Education. 40 (12): 652. Bibcode:1963JChEd..40..652B. doi:10.1021/ed040p652. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]