Владимир Бартол
Владимир Бартол | |
|---|---|
 Владимир Бартол (први здесна) | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1903. |
| Место рођења | Трст, Аустроугарска |
| Датум смрти | 12. септембар 1967. (64 год.) |
| Место смрти | Љубљана, СФРЈ |
Владимир Бартол (24. фебруар 1903[1] — 12. септембар 1967)[2] је био словеначки писац, драматик и публициста.[3] Најпознатији је по свом историјском роману Аламут (1938) који је превођен у више језика и популаран широм света.
Романом Аламут, добио је велику међународну репутацију и то 70 година након објаве, јер Аламут добро описује збивања и данашње верске конфликте са исламским светом.[4]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у селу Св. Иван код Трста у грађанској породици као треће дете оцу Грегору (поштару) и мајци Марици (учитељици). По родитељима је имао добро образовање. Школу је похађао у Трсту и завршио у Љубљани. Мајка ну је такође била писац. [3]Студирао је психологију и филозофију. Након дипломе 1925. студије наставља на Сорбони у Паризу (1926 — 1927).[4] Војни рок одслужио је у Петроварадину а од 1933. до 1934. боравио је у Београду где је био уредник. Након рата живео је у Љубљани и био члан САЗУ-а.
Наслови[уреди | уреди извор]
- Лопез (1932, драма)
- Ал Араф (1935, кратке новеле)
- Аламут (1938, роман),
- Тржашке хумореске (1957, кратке новеле)
- Чудеж на васи (1984, роман)
- Дон Лорензо (1985, новела)
- Мед идило ин грозо (1988, новеле)
- Закринкани трубадур (1993, избор есеја)
- Младост при Светем Ивану (2001, аутобиографија)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Vladimir Bartol”. www.goodreads.com. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ „Bartol, Vladimir (1903–1967) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 44—45.
- ^ а б Бартол, Владимир. Аламут. Нови Сад : Прометеј, 2006. стр. 1—4. ISBN 978-86-7639-966-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
