Владимир Обручев

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Обручев
Поштанска марка СССР са ликом В. Обручева
Лични подаци
Датум рођења(1863-10-10)10. октобар 1863.
Место рођењасело Клепењино, Тверска област, Руска Империја
Датум смрти19. јун 1956.(1956-06-19) (92 год.)
Место смртиМосква, СССР
ОбразовањеДржавни рударски универзитет у Санкт Петербургу
Научни рад
Пољегеограф, геолог, палеонтолог, прозаист
АкадемијаСовјетска академија наука

Потписpotpis_alt}}}

Владимир Афанасјевич Обручев (рус. Влади́мир Афана́сьевич О́бручев; село Клепењино, 10. октобар 1863Москва, 19. јун 1956) био је руски географ, геолог, палеонтолог, писац научнофантастичне прозе и редовни члан Академија наука Совјетског Савеза (од 1929. године). Носилац је бројних признања, међу којима су Орден Светог Владимира IV степена (1895), Херој социјалистичког рада од 1945. године и пет Ордена Лењина.

Вршио је бројна геолошка истраживања Сибира и средње Азије, а на његову иницијативу је 1930. основан Геолошки институт Руске академије наука.

Биографија[уреди | уреди извор]

Владимир Обручев родио се 10. октобра 1863. у селу Клепењино, у Ржевском округу Тверске губерније, (данас Тверска област) у породици пензионисаног пуковника. Након окончања основног школовања у Вилњусу 1881. одлази у Петроград где наставља школовање на Институту за геологију и рударство. Након завршетка студија 1886. године одлази на своју прву истраживачку експедицију у степе средње Азије.

Током научне каријере интензивно се бавио истраживањима геолошких карактеристика Сибира и средње Азије, открио је и неколико планинских врхова у планинама Наншан у северној Кини. Као геолог учествовао је у 4. експедицији Григорија Потањина у Кину и Тибет (1892—1894). Активно је радио и на пројектовању важних железничких саобраћајница у Сибиру, укључујући и Закаспијску и Транссибирску железницу.

Од 1901. до 1912. радио је као декан рударског факултета при Технолошком институту у Томску, потом као професор на Универзитету у Симферопољу (19181919) и на крају од 1921. до 1929. као редовни професор Рударског факултета у Москви. На његову иницијативу је 1930. основан Геолошки институт Руске академије наука. Због изванредно великих заслуга у проучавању геологије Сибира, Обручев је 1930. именован за председника комисије задужене за изучавање пермафроста, а 1939. постављен је и за директора института за пермафрост при Совјетској АН. Од 1942. до 1946. обављао је функцију генералног секретара Института за геологију и географију Совјетске академије наука. Године 1947. именован је за почасног председника Географског друштва Совјетског Савеза.

Умро је у свом дому у Москви, 19. јуна 1956. године у 92. години живота. Сахрањен је на московском Новодевичком гробљу.

Из првог брака са Јелисаветом Исакијевном Лури (умрла 30. јануара 1933) имао је три сина: Владимира (1888—1966), Сергеја (1891—1965, такође геолог по занимању) и Дмитриј (1900—1970). Његова друга жена је била Ева Самојловна Бобровска (умрла 1956. године). Обручев је, захваљујући свом широком образовању изузетно прецизно и веродостојно описао путовања, потешкоће и изазове који их прате, пејзаже, флору и фауну света, као и племенски живот примитивних људи.[1]

Научна делатност[уреди | уреди извор]

Током каријере Обручов је највише пажње посвећивао истраживањима следећих тема:

  • порекло лесних наслага у средњој Азији;
  • Сибирска глацијација;
  • основе тектонике и тектонске структуре Сибира;
  • налазишта злата у Сибиру.

Дела[уреди | уреди извор]

Поред бројних научних радова и публикација, Обручов се бавио и писањем научне фантастике, а његова најпознатија дела из тог жанра су:

  • Геотермални рудник (Тепловая шахта; није завршено);
  • 1915 — Плутонија (Плутония, објављено 1924)
  • 1924 — Земља Саникова (Земля Санникова, објављено 1926)
  • 1928 — Пустињски трагачи за златом (Золотоискатели в пустыне)
  • Путовања кроз прошлост и будућност (Путешествие в прошлое и будущее)
  • Корално острво (Коралловый остров)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 172—174. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Думитрашко Н. В. В. А. Обручев / Художник Г. А. Петров; Редактор карт Г. Н. Мальчевский. — М.: Географгиз, 1955. — 40 с. — (Замечательные географы и путешественники). — 50.000 экз. (обл.)
  • Думитрашко Н. В. Золотая звезда путешественника. (В. А. Обручев. 1863—1956). — Изд. 2-е, испр. и доп. — М.: Географгиз, 1963. — 72 с. — (Замечательные географы и путешественники). (обл.)
  • Мурзаев Э. М., Обручев В. В., Рябухин Г. Е. Владимир Афанасьевич Обручев (1863—1956) / Отв. ред. Н. А. Флоренсов; Академия наук СССР. — Изд. 2-е, перераб. и доп. — М.: Наука, 1986. — 208 с. — (Научно-биографическая литература). — 35 700 экз. (обл.)
  • Шило Н. А. Проблемы геологии золота в работах В. А. Обручева // Изв. АН СССР. Сер. Геол. 1989. № 11. С. 27-31.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]