Горња Добриња

Координате: 43° 57′ 24″ С; 20° 04′ 28″ И / 43.956666° С; 20.074333° И / 43.956666; 20.074333
С Википедије, слободне енциклопедије

Горња Добриња
Чардак и чесма, задужбина кнеза Милоша Обреновића своме оцу Теодору
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПожега
Становништво
 — 2011.Пад 428
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 24″ С; 20° 04′ 28″ И / 43.956666° С; 20.074333° И / 43.956666; 20.074333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина686 m
Горња Добриња на карти Србије
Горња Добриња
Горња Добриња
Горња Добриња на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31214
Позивни број031
Регистарска ознака

Горња Добриња је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 428 становника. У селу је рођен српски кнез Милош Обреновић.

Просторно културно-историјске целине[уреди | уреди извор]

Споменик кнезу Милошу Обреновићу

Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Светих Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије.

Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. године чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром. Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967. године. [1]

У Горњој и Доњој Добрињи је пронађен мрки угаљ 1923.[2]

Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Горња Добриња.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Добриња живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,4 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 891
1953. 890
1961. 820
1971. 753
1981. 664
1991. 595 595
2002. 505 522
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
503 99,60%
непознато
  
1 0,19%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ САНУ Споменици културе/ Горња Добриња
  2. ^ "Политика", 29. дец. 1923, стр. 5
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]