Доген

С Википедије, слободне енциклопедије

Доген Зенђи
Датум рођења(1200-01-26)26. јануар 1200.
Место рођењаКјото
 Јапан
Датум смрти22. септембар 1253.(1253-09-22) (53 год.)
Место смртиКјото
 Јапан
ДеловањеБудизам
Зен учитељ Доген.

Доген Зенђи (1200 — 1253)[1][2] је био јапански филозоф и учитељ зен будизма. Сматра се оснивачем сото огранка у јапанском зен будизму, са средиштем у храму Еихеиђи у провинцији Ечизен. Све будистичке школе му указују поштовање као бодисатви[3].

Доген је будизам свео на практиковање зазена, седеће медитације где се ток садржаја ума посматра без заустављања на било ком појединачном предмету, све док се не смири и не сабере, не доживљавајући више никакво уплитање. У овом стању је могуће доживети пробуђење.[4]

Доген је 1236. године подигао први зен храм у Јапану.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Доген је био племенитог порекла, и остао је сироче у својој седмој години. Заредио се 1213. године, а отпутовао у Кину 1223. и тамо се после дугог трагања просветлио под водством чувеног учитеља ч'ана Ју-чинга (1162–1228).[6] Вратио се у Јапан 1227. године. Под његовим руководством је 1236. подигнут је први потпуно независни зен манастир, Кошохорингђи. Доген је у њега привукао многе надарене ученике, заједно са бројним световњацима, како мушкарцима тако и женама.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Доген је вероватно рођен у племићкој породици, иако као ванбрачно дете Минамота Мичитомоа, који је служио на царском двору као високорангирани ашо ashō (亞相, „Државни саветник“).[7] Прича се да је његова мајка умрла када је Доген имао 7 година.[8]

Рана обука[уреди | уреди извор]

Касније је Доген постао нижерангирани монах на планини Хиеј, седишту Тендај школе будизма. Према Кензеикију (建撕記), постао је опседнут једним питањем у вези са Тендај доктрином:

Док проучавам егзотеричну и езотеричну школу будизма, оне тврде да су људска бића обдарена Дарма-природом по рођењу. Ако је то случај, зашто су Буде свих доба — несумњиво поседујући просветљење — сматрали да је неопходно да траже просветљење и да се баве духовном праксом?[9][10]

Ово питање је великим делом подстакнуто Тендајским концептом првобитног просветљења (本覚 хонгаку), који каже да су сва људска бића просветљена по природи и да је, последично, сваки појам постизања просветљења кроз праксу суштински погрешан.[11]

Кензеики даље наводи да није нашао одговор на своје питање на планини Хиеј, и да је био разочаран унутрашњом политиком и потребом за друштвеним значајем ради напредовања.[7] Стога је Доген отишао да тражи одговор од других будистичких мајстора. Он је отишао је да посети Коина, Тендај игумана храма Онџо-џи (園城寺), постављајући му исто питање. Коин је рекао да би, како би пронашао одговор, можда желео да размотри проучавање Чана у Кини.[12] Године 1217, две године након смрти савременог зен будисте Мјоана Еисаја, Доген је отишао да студира у храму Кенин-џи (建仁寺), код Еисајевог наследника, Мјозена (明全).[7]

Путовање у Кину[уреди | уреди извор]

У Кини, Доген је прво отишао у водеће Чан манастире у провинцији Џеђанг. У то време, већина чанских учитеља заснивала је своју обуку на употреби гонг-ана (јапански: kōan). Иако је Доген марљиво проучавао коане, постао је разочаран великим нагласком који је стављан на њих, и запитао се зашто се сутре не проучавају више. У једном тренутку, због овог разочарања, Доген је чак одбио пренос Дарме од учитеља.[13] Затим, 1225. године, одлучио је да посети мајстора по имену Руђинг (如淨; J. Nyōjo)), тринаестог патријарха Цаодунг (Ј. Сото) лозе зен будизма, на планини Тјантонг (天童山 Tiāntóngshān; Ђ. Тендоцан); у Нингбу. Руџинг је имао репутацију да има стил Чана који се разликовао од осталих мајстора које је Доген до тада срео. У каснијим списима, Доген је Руџинга назвао „Старим Будом”. Поред тога, он је с љубављу описао и Руџинга и Мјозена као сенши senshi (先師, „Древни учитељ“).[7]

Под Руџингом, Доген је остварио ослобођење тела и ума након што је чуо учитеља како каже: „Одбаците тело и ум“ (身心脱落 shēn xīn tuō luò). Ова фраза ће имати велики значај за Догена током његовог живота, и може се наћи раштркана по његовим списима, као, на пример, у познатом делу његовог „Генџокоана“ (現成公案):

Проучавати Пут значи проучавати Сопство. Проучавати себе значи заборавити себе. Заборавити себе значи бити просветљен свим стварима универзума. Бити просветљен свим стварима универзума значи одбацити своје тело и ум, као и оне других. Чак се и трагови просветљења бришу, а живот са просветљењем без трага тече увек и заувек.[14]

Мјозен је умро убрзо након што је Доген стигао на планину Тјентунг. Године 1227,[15] Доген је примио Дарма пренос и инку од Руџинга, и приметио како је коначно решио своју „животну потрагу за великом ствари“.[16]

Учење[уреди | уреди извор]

Доген је подучавао да суштина човека и свих ствари лежи у Будиној природи, која се остварује прочишћавањем ега, одстрањивањем свих себичних жеља и потпуним одрицањем од сопства, изнад свега указујући предност религиозној пракси. Неговао је праксу зазена, усправног седења са прекрштеним ногама у медитацији. У зазену је видео остварење читавог закона будизма, пошто је јединство праксе и просветљења укорењено у Будиној природи.[3]

С филозофског становишта, заступао је монистички пантеизам који је изједначавао појавни свет са Апсолутом, не остављајући места трансценденцији[3]. Доген је уклонио бескрајне ступњеве на путу до просветљења пронашавши у зену пут савршеног јединства. За разлику од многих других учитеља зена, Доген је заговарао предано читање сутри, дужно указивање поштовања светим будистичким предметима, а коану је придавао другоразредни значај. Осуђивао је секташење у будизму и одбијао да призна постојање Сото секте као издвојеног ентитета.[3] Његово значајно дело је Шобогензо, чије је савремено издање објављено у Токију измеду 1939—1943. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доген на сајту Енциклопедија Британика
  2. ^ Bodiford, William M. (2006). „Remembering Dōgen: Eiheiji and Dōgen Hagiography”. The Journal of Japanese Studies. 32 (1): 1—21. JSTOR 25064606. S2CID 144431743. doi:10.1353/jjs.2006.0003. 
  3. ^ а б в г Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 98-105. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  5. ^ zen, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  6. ^ H. Dumoulin, A History of Zen Buddhism, 1963.
  7. ^ а б в г Bodiford 2008, стр. 22–36
  8. ^ Kim 2004, стр. 19
  9. ^ Bodiford 2008, стр. 22
  10. ^ Ōkubo 1966, стр. 80
  11. ^ Abe 1992, стр. 19–20
  12. ^ Tanahashi, стр. 4
  13. ^ Tanahashi, стр. 5
  14. ^ Kim 2004, стр. 125
  15. ^ Tanahashi, стр. 6
  16. ^ Tanahashi 2005, стр. 144

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abe, Masao (1992). Heine, Steven, ур. A Study of Dōgen: His Philosophy and Religion. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0838-4. 
  • Bodiford, William M. (2008). Soto Zen in Medieval Japan (Studies in East Asian Buddhism). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3303-9. 
  • Cleary, Thomas (1992). Rational Zen: The Mind of Dogen Zenji. Boston: Shambhala Publications, Inc. ISBN 0-87773-973-0. 
  • DeVisser, M. W. (1923), The Arhats in China and Japan, Berlin: Oesterheld 
  • Dumoulin, Heinrich (2005a). Zen Buddhism: A History. Volume 1: India and China. World Wisdom Books. ISBN 9780941532891. 
  • Dumoulin, Heinrich (2005b). Zen Buddhism: A History. Volume 2: Japan. World Wisdom Books. ISBN 9780941532907. 
  • Dōshū, Ōkubo (1969—70), Dōgen Zenji Zenshū (2 изд.), Tokyo: Chikuma Shobō 
  • Eihei-ji Temple Staff (1994), Sanshō, the Magazine of Eihei-ji Temple, November, Fukui, Japan: Eihei-ji Temple Press 
  • Faure, Bernard (2000), Visions of Power. Imaging Medieval Japanese Buddhism, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Dogen. The Heart of Dogen's Shobogenzo. Tr. Waddell, Norman and Abe, Masao. Albany: SUNY Press, (2002) ISBN 0-7914-5242-5.
  • Heine, Steven (1994). Dogen and the Koan Tradition: a Tale of Two Shobogenzo Texts. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1773-7. 
  • Heine, Steven (1997). The Zen Poetry of Dogen: Verses from the Mountain of Eternal Peace. Boston, MA: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3107-9. 
  • Heine, Steven (2006). Did Dogen Go to China? What He Wrote and When He Wrote It. New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530592-0. 
  • Ishida, M (1964), Japanese Buddhist Prints, Превод: Nearman, Hubert, New York: Abrams 
  • Kato, K (1994), „The Life of Zen Master Dōgen (Illustrated)”, Zen Fountains, Taishōji Sōtō Mission, Hilo, Hawaii, by permission of the Sōtōshū Shūmuchō, Tokyo 
  • Kim, Hee-jin (2004) [1975, 1980, 1987]. Eihei Dogen, Mystical Realist. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-376-9. 
  • Kohn, Michael H. (1991). The Shambhala Dictionary of Buddhism and Zen. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-520-5. 
  • LaFleur, William R.; ed. Dogen Studies. The Kuroda Institute, (1985) ISBN 0-8248-1011-2.
  • MacPhillamy, Daizui; Roberson, Zenshō; Benson, Kōten; Nearman, Hubert (1997), „YUME: Visionary Experience in the Lives of Great Masters Dōgen and Keizan”, The Journal of the Order of Buddhist Contemplatives, 12 (2) 
  • Leighton, Taigen Dan; Visions of Awakening Space and Time: Dogen and the Lotus Sutra. New York: Oxford University Press, (2007) ISBN 978-0-19-538337-9.
  • Leighton, Taigen Dan; Zen Questions: Zazen, Dogen and the Spirit of Creative Inquiry. Boston: Wisdom Publications, (2011) ISBN 978-0-86171-645-6.
  • Leighton, Taigen Dan; Okumura, Shohaku; tr. Dogen's Extensive Record: A Translation of the Eihei Koroku. Boston: Wisdom Publications, (2010) ISBN 978-0-86171-670-8.
  • Leighton, Taigen Dan. Dogen's Pure Standards for the Zen Community: A Translation of Eihei Shingi. Albany: State University of New York Press, (1996) ISBN 0-7914-2710-2.
  • Masunaga, Reiho (1978). A Primer of Soto Zen. University of Hawaii: East-West Center Press. ISBN 0-7100-8919-8. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Müller, Ralf (2013). Dōgens Sprachdenken: Historische und symboltheoretische Perspektiven [Dōgen's Language Thinking: Systematic Perspectives from History and the Theory of Symbols] (Welten der Philosophie [Worlds of Philosophy]). Freiburg: Verlag Karl Alber. ISBN 9783495486108. 
  • Okumura, Shohaku; Leighton, Taigen Daniel; et al.; tr. The Wholehearted Way: A Translation of Eihei Dogen's Bendowa with Commentary. Boston: Tuttle Publishing, (1997) ISBN 0-8048-3105-X.
  • Ōkubo, Dōshū (1966). Dōgen Zenji-den no kenkyū [道元禅師伝の研究]. Chikuma shobō. 
  • Nishijima, Gudo (2003). M. Luetchford; J. Peasons, ур. Master Dōgen's Shinji Shobogenzo, 301 Koan Stories. Windbell. 
  • Nishijima, Gudo & Cross, Chodo; tr. 'Master Dogen's Shobogenzo' in 4 volumes. Windbell Publications, (1994) ISBN 0-9523002-1-4 and Shōbōgenzō, Vol. 1-4, Numata Center for Buddhist Translation and Research, Berkeley 2007-2008, ISBN 978-1-886439-35-1, 978-1-886439-36-8, 978-1-886-439-37-5, 978-1-886439-38-2 PDF
  • Tanahashi, Kazuaki; ed. Moon In a Dewdrop: Writings of Zen Master Dogen. New York: North Point Press, (1997) ISBN 0-86547-186-X.
  • Tanahashi, Kazuaki (tr.); Loori, Daido (comm.) (2011). The True Dharma Eye. Shambhala Publications. ISBN 978-1590304747. 
  • Williams, Duncan (1998), „Temples, Pharmacies, Traveling Salesmen, and Pilgrims: Buddhist Production and Distribution of Medicine in Edo Japan”, Japanese Religion Bulletin Supplement, New Series, 23 (February) 
  • Williams, Duncan Ryūken (2005), The Other Side of Zen: A Social History of Sōtō Zen Buddhism in Tokugawa Japan, Princeton University Press 
  • Yokoi, Yūhō and Victoria, Daizen; tr. ed. Zen Master Dōgen: An Introduction with Selected Writings. New York: Weatherhill Inc., (1990) ISBN 0-8348-0116-7.
  • Yasutani, Hakuun (1996). Flowers Fall: a Commentary on Zen Master Dōgen's Genjokoan. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-103-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Доген на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доген&oldid=27554597”