Еди Редмејн

С Википедије, слободне енциклопедије
Еди Редмејн
Редмејн на Сан Дијего Комик Кону (2018)
Лични подаци
Пуно имеЕдвард Џон Дејвид Редмејн
Датум рођења(1982-01-06)6. јануар 1982.(42 год.)
Место рођењаЛондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Занимањегллумац
Породица
СупружникХана Багшо (2014—данас)
Деца2
Рад
Активни период1998–данас
Веза до IMDb-а

Едвард Џон Дејвид „Еди” Редмејн (енгл. Edward John David "Eddie" Redmayne; Лондон, 6. јануар 1982) енглески је глумац. Најпознатији је по улогама у Џека Џексона у мини-серији Стубови земље, Колина Кларка у филму Моја недеља са Мерилин, Маријуса Понмерсија у мјузиклу Јадници и Стивена Хокинга у биографској драми Теорија свега, која му је донела Оскара, Бафту, Златни глобус и Награду Удружења глумаца за најбољу главну мушку улогу. За изведбу у драми Данкиња из 2015. такође је био номинован за ове награде. Године 2016. наступио је у филму Фантастичне звери и где их наћи, спинофу Хари Потер серијала. 2020. године је имао улогу у филму Суђење чикашкој седморици као Том Хејден.

Редмејн је такође добитник Тонија и Награде Лоренс Оливије за најбољу споредну улогу у представи Црвено из 2010. За свој рад у 2011. години био је номинован за награду БАФТА за будућу звезду.

Детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Редмејн је рођен и одрастао у Лондону. Има четворо браће и сестара — старијег и млађег брата, као и старије полубрата и полусестру.[1] Школовао се у престижној дечачкој школи Итон, где је ишао у разред са принцем Вилијамом, војводом од Кембриџа,[2] а 2003. је стекао диплому нижег степена на Универзитету у Кембриџу.[3]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

1998—2011.[уреди | уреди извор]

Редмејн је прву професионалну улогу добио 1998. у телевизијској серији Животињска барка. Године 2002. наступио је у представи Богојављенска ноћ Вилијама Шекспира и то у чувеном Шекспировом позоришту Глоуб. Две године касније, 2004, глумио је у представи Коза, или ко је Силвија?, за коју је добио Позоришну награду часописа Ивнинг стандард за најбољег новог глумца и Награда удружења позоришних критичара за најбољег новог глумца.[4] На филму је први пут наступио 2005. у делу Као мисли, а партнерка му је била Тони Колет. Исте године снимио је минисерију Елизабета I, у којој су главне улоге тумачили Хелен Мирен и Џереми Ајронс. Наредне године, 2006, снимио је филм Добар пастир уз Мета Дејмона и Анџелину Жоли, у режији Роберта де Нира. Године 2007. Редмејн је играо у филмовима Окрутна милост уз Џулијану Мур и Елизабета: Златно доба уз Кејт Бланчет, Клајва Овена и Џефрија Раша.

Редмејн је 2008. остварио мању улогу у филму Друга Боленова кћи, у коме су главне улоге играли Ерик Бана, Натали Портман и Скарлет Џохансон, као и главне улоге у британској телевизијскиј минисерији Теса од Ибервија и филму Жута марамица, на ком је сарађивао са Кристен Стјуарт и Вилијамом Хертом. Након улога у нешто мање запаженим филмовима Плави прах (2009), Славна ’39 (2009) и Црна смрт (2010), Редмејн је 2010. снимио телевизијску серију Стубови земље. Рађена по истоименом роману Кена Фолета, серија је постигла велики међународни успех. У међувремену, Редмејн је играо у представи Црвено, заједно са Алфредом Молином, и за своју улогу освојио награде Награда Лоренс Оливије и Награду Тони за споредну улогу у драми.

Године 2011. Редмејн је играо у филмовима Провинцијалка, који је био изразити критички неуспех,[5][6] и успешном филму Моја недеља са Мерилин, на коме је радио са Мишел Вилијамс, Кенетом Браном, Џулијом Ордмонд, Џуди Денч и Емом Вотсон. За свој рад у 2011. години био је номинован за Награду Британске филмске и телевизијске академије за најбољу звезду у успону, док је за тумачење лика Ричарда II у истоименој драми Вилијама Шекспира освојио Награду Удружења позоришних критичара за најбољи шекспиријански наступ.

2012—данас[уреди | уреди извор]

Године 2012. Редмејн је тумачио главну улогу у телевизијској минисерији Птичја песма. Такође је играо Маријуса у филму Јадници, рађеном по истоименом роману Виктора Игоа, у режији добитника Оскара за најбољег режисера Тома Хупера. Редмејн је са остатком глумачке поставе, коју чине Хју Џекман, Расел Кроу, Ен Хатавеј, Аманда Сајфрид, Хелена Бонам Картер и Саша Барон Коен, био номинован за неколико престижних награда, укључујући и Награду Удружења глумаца за најбољу филмску поставу.[7] Године 2014. Редмејн је тумачио улогу Стивена Хокинга у биографској драми Теорија свега редитеља Џејмса Марша. Филм је инспирисан мемоарима Путовање до вечности: Мој живот са Стивеном Хокингове бивше супруге Џејн (у филму је игра Фелисити Џоунс) и и приказује њихову везу, Хокингову борбу са Лу Гериговом болешћу и успон у научној каријери. Критичари су позитивно реаговали на филм и на Редмејнову изведбу, која му је донела награде Оскара, Бафту, Златни глобус и Награду Удружења глумаца за најбољу главну мушку улогу.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Редмејнови блиски пријатељи су глумци Ендру Гарфилд, Бенедикт Камбербач, Бен Вишо и Том Стариџ.[3] Крајем 2010. и почетком 2011. био је у краткој вези са британском глумицом Кери Малиган.[8] Године 2012. се спекулисало о његовој вези са певачицом Тејлор Свифт.[9]

Часопис Vanity Fair га је у септембру 2012. прогласио једном од најбоље обучених познатих личности на свету.[10]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Едија Редмејна
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2005. Као мисли Like Minds Алекс Форбс
2006. Добар пастир The Good Shepherd Едвард Вилсон млађи
2007. Окрутна милост Savage Grace Ентони Бекланд
2007. Елизабета: Златно доба Elizabeth: The Golden Age Ентони Бабингтон
2008. Жута марамица The Yellow Handkerchief Горди
2008. Друга Боленова кћи The Other Boleyn Girl Вилијам Стафорд
2009. Плави прах Powder Blue Кверти Дулитл
2009. Славна ’39 Glorious 39 Ралф Кејс
2010. Црна смрт Black Death Озмунд
2011. Провинцијалка Hick Еди Кризер
2011. Моја недеља са Мерилин My Week with Marilyn Колин Кларк Награда Капри за најбољу глумачку поставу
номинација — БАФТА за будућу звезду
2012. Јадници Les Misérables Маријус Понмерси Награда Националног одбора критичара за најбољу глумачку поставу
Награда Сателит за најбољу глумачку поставу
Награда Удружења филмских критичара Вашингтона за најбољу глумачку поставу
Награда Удружења филмских критичара Сан Дијега за најбољу глумачку поставу
номинација — Награда Сателит за најбољег споредног глумца у филму
номинација — Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољу глумачку поставу
номинација — Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу
номинација — МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће
2014. Теорија свега The Theory of Everything Стивен Хокинг Оскар за најбољег главног глумца
БАФТА за најбољег глумца у главној улози
Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)
Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози
номинација — Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу
номинација — Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољег глумца у главној улози
номинација — Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози
2015. Јупитер: Уздизање Jupiter Ascending Балем Абрасакс
2015. Данкиња The Danish Girl Ајнар Вегнер/Лили Елба номинација — Оскар за најбољег главног глумца
номинација — БАФТА за најбољег глумца у главној улози
номинација — Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)
номинација — Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози
номинација — Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољег глумца у главној улози
номинација — Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози
2016. Фантастичне звери и где их наћи Fantastic Beasts and Where to Find Them Њут Скамандер
2018. Фантастичне звери: Гринделвалдови злочини Fantastic Beasts: The Crimes of Grindelwald Њут Скамандер
2020. Суђење чикашкој седморици The Trial of the Chicago 7 Том Хејден
2022. Фантастичне звери: Тајне Дамблдора Fantastic Beasts: The Secrets of Dumbledore Њут Скамандер
Телевизијске серије
1998. Животињска барка Animal Ark Џони Харди ТВ серија; епизодна улога
2003. Доктори Doctors Роб Хантли ТВ серија; епизодна улога
2005. Елизабета I Elizabeth I гроф од Саутхемптона мини-серија
2008. Теса од Ибервија Tess of the d'Urbervilles Ејнџел Клер мини-серија
2010. Стубови земље The Pillars of the Earth Џек Џексон мини-серија
2012. Птичја песма Birdsong Стивен Вресјфорд ТВ серија
2015. Томас и другари Thomas & Friends Рајан глас
Позоришне представе
2002. Богојављенска ноћ Twelfth Night Вајола Продукција Глоуб театра
2004. Коза, или где је Силвија? The Goat, or Who is Sylvia? Били Награда удружења позоришних критичара за најбољег новог глумца
Позоришна награда часописа Evening Standard за најбољег новог глумца
2008. Сада или касније Now or Later Џон Џуниор
2009. Црвено Red Кен 2009/10.
Награда Лоренс Оливије за најбољу споредну улогу
Награда Тони за најбољу споредну улогу у представи
2011. Ричард II Richard II Краљ Ричард II 2011/12.
Награда Удружења позоришних критичара за најбољи шекспиријански наступ

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Trivia”. www.eddie-redmayne.net. Архивирано из оригинала 31. 01. 2012. г. Приступљено 13. 1. 2012. 
  2. ^ Гајсин, Кристијан (4. 2. 2012). „Prince William with the Birdsong heart-throb and fellow Eton prefects... and some VERY wacky waistcoats”. The Daily Mail. Приступљено 21. 1. 2013. 
  3. ^ а б Беб, Френ (19. 11. 2011). „Eddie Redmayne: the loneliness of being a hot young actor”. The Guardian. Приступљено 17. 12. 2012. 
  4. ^ Добсон, Патриша (26. 5. 2005). „Almost famous”. Тајмс. Приступљено 13. 1. 2012. 
  5. ^ „Hick – Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Приступљено 17. 12. 2012. 
  6. ^ „Hick Reviews, Ratings, Credits and More”. Metacritic. Приступљено 17. 12. 2012. 
  7. ^ „19th Annual Screen Actors Guild Awards – Nominees and Recipients”. Screen Actors Guild. Приступљено 17. 12. 2012. 
  8. ^ „Carey Mulligan moves on from Shia LaBeouf with new British actor boyfriend Eddie Redmayne”. The Daily Mail. 2. 2. 2011. Приступљено 17. 12. 2012. 
  9. ^ „Taylor Swift is 'dumped by boyfriend' Eddie Redmayne after brief romance”. The Daily Mail. 10. 2. 2012. Приступљено 17. 12. 2012. 
  10. ^ „The 2012 International Best-Dressed List”. Vanity Fair. 1. 9. 2012. Приступљено 21. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]