Константин Побједоносцев

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин Побједоносцев
Лични подаци
Пуно имеКонстантин Петрович Побједоносцев
Датум рођења(1827-06-02)2. јун 1827.
Место рођењаМосква, Руска Империја
Датум смрти23. март 1907.(1907-03-23) (79 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руска Империја
ДржављанствоРуско
НародностРус
Религијаправославац
Професијаправник, политичар, Професор, сенатор

Константин Петрович Побједоносцев (рус. Константин Петрович Победоносцев, Москва, 2. јун 1827 — Санкт Петербург, 23. март 1907) био је правник и политичар, професор универзитета, сенатор и обер-прокурор Светог правитељствујушчег синода Руске православне цркве у Петрограду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је син професора московског универзитета. Права је завршио 1846, а затим је био чиновник у сенату. У периоду 1860—1865. био је професор грађанског права на московском универзитету.[1] Године 1863. пратио је царевића Николаја Александровича у његовим путовањима по Русији, која је описао у свом делу „Письма о путешествии наследника-цесаревича по России от Петербурга до Крыма“ (1864).

Од 1868. био је сенатор, од 1872. члан Државног савета, а 1880—1895. обер-прокурор Синода РПЦ. Предавао је и право и будућим царевима Александру III и Николају II и имао је велики утицај на њих.

По каснијим совјетским изворима сматрао се за “представника крајње реакције”. Био је противник западноевропске културе и буржоаског начина живота. Своје погледе изложио је у делу „Московский сборник“ (1896). Главни пороци су, по његовом мишљењу, рационализам и вера у добру природу човека.

На месту обер-прокурора је вршио прогоне расколника и секти. Радио је на ширењу црквеног образовања насупрот грађанског. Године 1905. дао је оставку.[2]

Почасни је члан Српског ученог друштва од 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Био је члан и Француске академије.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Encyclopaedia Britanica 18 (Anonim)
  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 23 (1898) 951–954 (Аноним)
  • Grande Encyclopédie, Paris 26, 1157–1158 (L. Legras)
  • Большая советская энциклопедия, Москва 203 (1975) 193 (П. А. Зайончковский)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Konstantin Petrovich Pobedonostsev”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2023-01-29. 
  2. ^ alphahis (2015-11-13). „Konstantin Pobedonostsev”. Russian Revolution (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-29. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Константин Побједоносцев на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Побједоносцев&oldid=27224999”