Крупањ

Координате: 44° 21′ 34″ С; 19° 21′ 26″ И / 44.359333° С; 19.357166° И / 44.359333; 19.357166
С Википедије, слободне енциклопедије
Крупањ
Основна школа у Крупњу и околина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаКрупањ
Становништво
 — 2011.Пад 4.134
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 34″ С; 19° 21′ 26″ И / 44.359333° С; 19.357166° И / 44.359333; 19.357166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Крупањ на карти Србије
Крупањ
Крупањ
Крупањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15314
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Крупањ је градско насеље у Србији, у општини Крупањ, у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 4.134 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Villa rustica.

Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као Crupagn.

Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. У Крупњу се налазило средиште локалне управе у судства српског деспота, где су се писала документа на српском, италијанском и латинском језику. У крупањским радњама током средњег века могле су се пронаћи фини предмети од метала, тканине и одећа, увезени са Приморја.[2] Место је било пуно трговаца, занатлија, рудара, топионичара, дубровачких племића са послугом.[3]

Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.

За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.

Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања Турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град, 1862. године. Рушење је, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, организовао начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић. (Испод тог места је крајем 20. века изграђен манастир Св. Николаја.)

Црква Вазнесења Господњег из 1842. године
Крупањ са околином 1894. године

Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом (касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића).

На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића).

Стара и нова црква у Крупњу

Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.

У Другом светском рату Крупањ је ослобођен 3. септембра 1941. Октобра исте године је немачка казнена експедиција (342. дивизија) спалила Крупањ током прве фазе Прве непријатељске офанзиве. Тада је спаљено све осим зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.

Народна скупштина Народне Републике Србије је 6. октобра 1949. донела Закон о изменама административно-територијалне поделе НРС, којим су нека места проглашена за градове, међу њима и Крупањ, Лозница, Лазаревац и Обреновац.[4]

Крупањ је преживео катастрофалне поплаве у мају 2014, када су две особе изгубиле живот, а велики број кућа је страдао од поплава и клизишта.[5]

У мају 2020. године Крупањ је проглашен за туристичко место 3. категорије.[6]

Привреда[уреди | уреди извор]

Крупањ у српској деспотовини 1451. године
Крупањ после поплаве 2014.

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила (велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе), производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића), спортским теренима, базеном и угоститељским објектима.

У Крупњу се крајем октобра одржава привредно-културна манифестација „Дани гљива у Рађевини“. Ова манифестација је 2012. године одржана пети пут.[7]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Међу најпознатијим житељима Крупња су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић (1885—1967) по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,7 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[9]
Година Становника
1948. 853
1953. 1.085
1961. 1.389
1971. 2.479
1981. 3.779
1991. 4.795 4.720
2002. 4.912 5.062
2011. 4.429
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
4.466 90,92%
Муслимани
  
286 5,82%
Југословени
  
23 0,46%
Црногорци
  
15 0,30%
Хрвати
  
6 0,12%
Бошњаци
  
3 0,06%
Руси
  
2 0,04%
Мађари
  
2 0,04%
Македонци
  
2 0,04%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Роми
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
45 0,91%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 5. 
  3. ^ Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 5. 
  4. ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 66, у „Гласник“, број 23 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2013), Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
  5. ^ Квадратура круга - Крупањ после поплава (РТС, 7. јун 2014)
  6. ^ Овде реч не може да наруши тишину: Крупањ је сада и званично туристичко место (Б92, 11. мај 2020)
  7. ^ Дани гљива у Рађевини („Вечерње новости“, 20. октобар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ „КРУПАЊ ОБЕЛЕЖИО СВОЈ ДАН - Владика Лаврентије почасни грађанин”. Лозничке новине. 20. 9. 2019. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 25. 9. 2019. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]