Логор Стара Градишка

Координате: 45° 09′ С; 17° 15′ И / 45.15° С; 17.25° И / 45.15; 17.25
С Википедије, слободне енциклопедије
Логор Стара Градишка
концентрациони логор и логор смрти
Логор Стара Градишка на карти NDH
Логор Стара Градишка
Координате45° 09′ С; 17° 15′ И / 45.15° С; 17.25° И / 45.15; 17.25
Познат погеноциду над Србима, Јеврејима и Ромима
МестоСтара Градишка, НДХ
Под контролом Независна Држава Хрватска
КомандантМирослав Филиповић-Мајсторовић (1942—1943)
Постојао1941-1945
Број жртававише од 12.790

Логор Стара Градишка, концентрациони логор и логор смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата. Посебно је изграђен за жене и децу[1] јеврејског, ромског и српског етницитета. Међу жртвама су били и антифашистички и комунистички Бошњаци и Хрвати. Установиле су га усташе 1941. у затвору Старој Градишки близу истоименог села[2] као пети подлогор Јасеновца. Налазио се источно од главног логора.

Први затвореници доведени су 19. маја 1941. године. Почетком 1942. из логора Данице у овај логор доведено је у приближно 600 жена, па је у оквиру логора Старе Градишке основан засебан логор за жене. У фебруару 1942. побијено је 1.300 јеврејских жена и деце, што је било прво масовно погубљење у логору.[тражи се извор] Масовно довођење у овај логор почело је после Битке на Козари, кад су због прилива нових логораша основана два помоћна логора — Јабланац и Млака. Ту су довођени ухапшеници са Козаре и Просаре. У логору није било воде, храна је била оскудна, а од тифуса и дизентерије се масовно умирало. Због тога је усташки командант логора Анте Врбан наредио да се сва болесна деца издвоје, а потом их је угушио отровним гасом. На њихова места довео је нову децу; средином 1943. из разних логора у Стару Градишку доведено је 12.623 деце,[тражи се извор] углавном српске националности и старости до 10 година. Део ове деце који је био здрав упућен је у друге логоре, а већина је због тешких услова живота помрла.

Мајке и деца затворени у кули логора

Логор је 1945. ослободила Југословенска народна армија (ЈНА).

Према списку жртава спомен-подручјa Јасеновац који обухвата истраживање из 2007. године, утврђена су имена 12.790 жртава и подаци о њима.[3]

Први транспорт[уреди | уреди извор]

Почетком јануара 1942. транспортовано је у Стару Градишку 500 жена и деце, а смештени су у три собе. Већ наредне вечери усташе су их у аутобусу „Црној марици” почели одводити, посебно жене а посебно децу, у шуму између Старе Градишке и Окучана и тамо их убијали.[4]

Други и трећи транспорт[уреди | уреди извор]

Други транспорт од 100 жена и деце стигао је у Стару Градишку око 10. фебруара 1942. и трећи од 200 жена и деце из околине Сарајева и Бање Луке. Жене и деца из другог и трећег транспорта побијени су на исти начин крајем марта те године.[4]

Жртве[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Destruction of the European Jews by Raul Hilberg, Yale University Press, 2003; ISBN 0-300-09557-0/ISBN 978-0-300-09557-9. стр. 760.
  2. ^ Rivelli 1998, стр. 102.
  3. ^ Jelka Smreka. „STARA GRADIŠKA Ustaški koncentracijski logor”. Spomen područja Jasenovac. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010. 
  4. ^ а б Страњаковић 1991, стр. 222

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]