Perl (програмски језик)
| Perl | |
|---|---|
 Лого | |
| Оригинални назив | енгл. PERL |
| Изговара се | Перл |
| Појавио се | 1987 |
| Аутор(и) | Лари Вол |
| Дизајнер(и) | Лари Вол |
| Актуелна верзија | 5.28.0 |
| Датум актуелне верзије | 23. јун 2018. |
| Оперативни системи | Сви значајнији |
| Веб-сајт | http://www.perl.org/ |
Perl је слободни, независни од платформе и интерпретирани програмски језик којег је развио Aмериканац Лери Вол 1987. године. Настао је као синтеза програмског језика C, неких команди оперативног система јуникс и других елемената.
Скраћеница PERL потиче од Practical Extraction and Report Language која прецизно објашњава најјаче особине перла - Practical за практичност тј. брже писање програма него у програмском језику C, Extraction за издвајање и анализу датотека и података, Report за генерисање излазних података и Language за програмски језик - иако га неки сврставају само у групу скрипт-језика и тиме неоправдано омаловажавају.
Синтакса[уреди | уреди извор]
Perl има синтаксу врло сличну оној C++ -а, Jave и јуникс командне линије (енгл. shell).
Петље[уреди | уреди извор]
- for петља:
for ($counter=$min; $counter <= $max; $counter++ ) {
# radi nesto
}
Основе[уреди | уреди извор]
Стандардни типови варијабли[уреди | уреди извор]
Перл познаје три стандардна (примитивна) типа промјењивих:
- број
- низ знакова
- референца
Скалари[уреди | уреди извор]
Скаларна варијабла у перлу је у стању снимити само једну вриједност стандардних типова промјењивих. До вриједности једног скалара можемо доћи тј. она се може промијенити тако што пред назив скалара ставимо префикс $ (долар).
$jedinica = 'metar';
$obim_zemlje = 12756000;
$visina = 1.80;
$horizontalna_udaljenost = sqrt($visina * $obim_zemlje);
Назив скалара може бити дуг до 251 знак и може се састојати из великих и малих слова ASCII -ја, цифара и подвлаке ("_"). Осим тога, назив скалара не смије почињати цифром. Скаларне варијабле немају фиксни или статични тип. Умјесто тога аутоматски заузимају тип (или примитивни тип) садржаја.
Скаларе није потребно унапријед декларисати, али се то може урадити помоћу „квалификатора“ my или команде use vars:
my $jedinica;
use vars qw($jedinica $obim_zemlje $visina $horizontalna_udaljenost);
Коментари[уреди | уреди извор]
Знак музичке повисилице # (назива се и hash или тараба) служи за означавање почетка коментара. Коментаром се сматра све од овог знака до краја текуће линије, исто као и у програмском језику Пајтон.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Learning Perl 6th Edition (2011), O'Reilly. Beginner-level introduction to Perl.
- Beginning Perl 1st Edition (2012), Wrox. A beginner's tutorial for those new to programming or just new to Perl.
- Modern Perl Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2011) 2nd Edition (2012), Onyx Neon. Describes Modern Perl programming techniques.
- Programming Perl 4th Edition (2012), O'Reilly. The definitive Perl reference.
- Effective Perl Programming 2nd Edition (2010), Addison-Wesley. Intermediate- to advanced-level guide to writing idiomatic Perl.
- Perl Cookbook, ISBN 0-596-00313-7. Practical Perl programming examples.
- Dominus, Mark Jason (2005). Higher Order Perl. Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-701-9. Functional programming techniques in Perl.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Perl.com – презентација америчке издавачке куће
- Perldoc – Перл-ПОД документација
|
