Списак председника Сједињених Америчких Држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Пет америчких председника на фотографији из 2009. године: Џорџ Х. В. Буш, Барак Обамa, Џорџ В. Буш, Бил Клинтон и Џими Картер.

Председник Сједињених Америчких Држава је шеф државе и шеф владе Сједињених Америчких Држава,[1] посредно биран на четворогодишњи мандат кроз колегијум изборника.[2]

Носилац функције води извршну грану савезне владе и врховни је командант Оружаних снага Сједињених Америчких Држава.[3] Од када је функција основана 1789. године, 45 мушкараца служило је у 46 председништава. Први председник, Џорџ Вашингтон, победио је једногласно на електорском колегијуму.[4] Гровер Кливленд је служио два неузастопна мандата и стога се рачуна као 22. и 24. председник Сједињених Држава, што је довело до неслагања око питања броја председништава и броја особа које су обављале функцију председника.[5] Тренутни председник је Џо Бајден.[6]

Бела кућа, званична резиденција председника САД, на слици у мају 2006. г.

Председништво Вилијама Хенрија Харисона, који је умро 31 дан након што је преузео дужност 1841, било је најкраће у америчкој историји.[7] Френклин Д. Рузвелт је служио најдуже, преко дванаест година, пре него што је умро рано у свом четвртом мандату 1945. године. Он је једини председник САД који је служио више од два мандата.[8] Од ратификације Двадесет другог амандмана на Устав Сједињених Држава 1951. године, нико не може бити биран за председника више од два пута, а нико ко је служио више од две године од мандата за који је неко други био изабран не може бити биран више пута.[9]

Четири председника умрла су природном смрћу (Вилијам Хенри Харисон, Закари Тејлор, Ворен Г. Хардинг и Френклин Д. Рузвелт), четворица су убијена (Абрахам Линколн, Џејмс А. Гарфилд, Вилијам Макинли и Џон Ф. Кенеди), а један је поднео оставку (Ричард Никсон, суочен са опозивом и сменом са функције).[10] Џон Тајлер је био први потпредседник који је преузео председничку функцију током председничког мандата и поставио је преседан да потпредседник који то учини постаје потпуно самостално оперативно функционалан председник са својим председничким мандатом.[11]

Током већег дела своје историје, америчком политиком су доминирале политичке странке. Устав не говори о политичким партијама, а у време његовог ступања на снагу 1789. године није било организованих партија. Убрзо након сазивања 1. Конгреса, политичке струје су почеле да се окупљају око доминантних званичника администрације Вашингтона, попут Александра Хамилтона и Томаса Џеферсона.[12] Забринут због способности политичких партија да униште крхко јединство које држи нацију на окупу, Вашингтон је остао независан политичар односно није имао конекцију ни са једном политичком фракцијом или странком током свог осмогодишњег председниковања. Био је, и остао, једини амерички председник који никада није био повезан са политичком странком.[13]

Списак председника[уреди | уреди извор]

Боје означавају страначку припадност:

Боја Странка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат


# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат
1 Џорџ Вашингтон
(1732–1799)
[14]
30. април 1789. 4. март 1797. Нестраначки кандидат Џон Адамс 1
2
2 Џон Адамс
(1735–1826)
[15]
4. март 1797. 4. март 1801. Федералиста Томас Џеферсон 3
3 Томас Џеферсон
(1743–1826)
[16]
4. март 1801. 4. март 1809. Демократа-републиканац Арон Бер 4
Џорџ Клинтон[17] 5
4 Џејмс Медисон
(1751–1836)
[18]
4. март 1809. 4. март 1817. Демократа-републиканац 6
Елбриџ Џери[17]
слободно
7
5 Џејмс Монро
(1758–1831)
[19]
4. март 1817. 4. март 1825. Демократа-републиканац Данијел Томпкинс 8
9
6 Џон Квинси Адамс
(1767–1848)
[20]
4. март 1825. 4. март 1829. Демократа-републиканац
Национални републиканац
Џон Калхун 10
7 Ендру Џексон
(1767–1845)
[21]
4. март 1829. 4. март 1837. Демократа Џон Калхун[22]
нема
11
Мартин ван Бјурен 12
8 Мартин ван Бјурен
(1782–1862)
[23]
4. март 1837. 4. март 1841. Демократа Ричард Џонсон 13
9 Вилијам Х. Харисон
(1773–1841)
[24]
4. март 1841. 4. април 1841.[17] Виговац Џон Тајлер 14
10 Џон Тајлер
(1790–1862)
[25]
4. април 1841. 4. март 1845. Виговац[26]
Без странке
нема
11 Џејмс К. Полк
(1795–1849)
[27]
4. март 1845. 4. март 1849. Демократа Џорџ Далас 15
12 Закари Тејлор
(1784–1850)
[28]
4. март 1849. 9. јул 1850[17] Виговац Милард Филмор 16
13 Милард Филмор
(1800–1874)
[29]
9. јул 1850. 4. март 1853. Виговац нема
14 Френклин Пирс
(1804–1869)
[30]
4. март 1853. 4. март 1857. Демократа Вилијам Кинг[17]
нема
17
15 Џејмс Бјукенан
(1791–1868)
[31]
4. март 1857. 4. март 1861. Демократа Џон Брекинриџ 18
16 Абрахам Линколн
(1809–1865)
[32]
4. март 1861. 15. април 1865.[33] Републиканац
Национална унија
Ханибал Хамлин 19
Ендру Џонсон[34] 20
17 Ендру Џонсон
(1808–1875)
[35]
15. април 1865. 4. март 1869. Национална унија[34]
Демократа
нема
18 Јулисиз С. Грант
(1822–1885)
[36]
4. март 1869. 4. март 1877. Републиканац Скајлер Колфакс 21
Хенри Вилсон[17]
нема
22
19 Радерфорд Б. Хејз
(1822–1893)
[37]
4. март 1877. 4. март 1881. Републиканац Вилијам Вилер 23
20 Џејмс Гарфилд
(1831–1881)
[38]
4. март 1881. 19. септембар 1881.[33] Републиканац Честер А. Артур 24
21 Честер А. Артур
(1829–1886)
[39]
19. септембар 1881. 4. март 1885. Републиканац нема
22 Гровер Кливленд
(1837–1908)
[40]
4. март 1885. 4. март 1889. Демократа Томас Хендрикс[17]
нема
25
23 Бенџамин Харисон
(1833–1901)
[41]
4. март 1889. 4. март 1893. Републиканац Ливи Мортон 26
24 Гровер Кливленд
(други мандат)
4. март 1893. 4. март 1897. Демократа Адлеј Ј. Стивенсон 27
25 Вилијам Макинли
(1843–1901)
[42]
4. март 1897. 14. септембар 1901.[33] Републиканац Гарет Хобарт[17]
нема
28
Теодор Рузвелт 29
26 Теодор Рузвелт
(1858–1919)
[43]
14. септембар 1901. 4. март 1909. Републиканац нема
Чарлс Фербанкс 30
27 Вилијам Х. Тафт
(1857–1930)
[44]
4. март 1909. 4. март 1913. Републиканац Џејмс Шерман[17]
нема
31
28 Вудро Вилсон
(1856–1924)
[45]
4. март 1913. 4. март 1921. Демократа Томас Маршал 32
33
29 Ворен Г. Хардинг
(1865–1923)
[46]
4. март 1921. 2. август 1923.[17] Републиканац Калвин Кулиџ 34
30 Калвин Кулиџ
(1872–1933)
[47]
2. август 1923. 4. март 1929. Републиканац нема
Чарлс Доз 35
31 Херберт Хувер
(1874–1964)
[48]
4. март 1929. 4. март 1933. Републиканац Чарлс Кертис 36
32 Френклин Д. Рузвелт
(1882–1945)
[49]
4. март 1933. 12. април 1945.[17] Демократа Џон Гарнер 37
38
Хенри Волас 39
Хари С. Труман 40
33 Хари С. Труман
(1884–1972)
[50]
12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема
Олбен Баркли 41
34 Двајт Ајзенхауер
(1890–1969)
[51]
20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42
43
35 Џон Ф. Кенеди
(1917–1963)
[52]
20. јануар 1961. 22. новембар 1963.[33] Демократа Линдон Б. Џонсон 44
36 Линдон Б. Џонсон
(1908–1973)
[53]
22. новембар 1963. 20. јануар 1969. Демократа нема
Хјуберт Хамфри 45
37 Ричард Никсон
(1913–1994)
[54]
20. јануар 1969. 9. август 1974.[22] Републиканац Спиро Егњу[22]
нема
46
Џералд Форд 47
38 Џералд Форд
(1913–2006)
[55]
9. август 1974. 20. јануар 1977. Републиканац нема
Нелсон Рокфелер
39 Џими Картер
(р. 1924)
[56]
20. јануар 1977. 20. јануар 1981. Демократа Волтер Мондејл 48
40 Роналд Реган
(1911–2004)
[57]
20. јануар 1981. 20. јануар 1989. Републиканац Џорџ Х. В. Буш 49
50
41 Џорџ Х. В. Буш
(1924–2018)
[58]
20. јануар 1989. 20. јануар 1993. Републиканац Ден Квејл 51
42 Бил Клинтон
(р. 1946)
[59]
20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Ал Гор 52
53
43 Џорџ В. Буш
(р. 1946)
[60]
20. јануар 2001. 20. јануар 2009. Републиканац Дик Чејни 54
55
44 Барак Обама
(р. 1961)
[61]
20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Демократа Џо Бајден 56
57
45 Доналд Трамп
(р. 1946)
[62]
20. јануар 2017. 20. јануар 2021. Републиканац Мајк Пенс 58

46

Џо Бајден
(р. 1942)
[6]
20. јануар 2021. Тренутни Демократа Камала Харис 59

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rossiter (1962).
  2. ^ Shugart (2004).
  3. ^ Epstein (2005).
  4. ^ Matuz (2001).
  5. ^ Schaller & Williams (2003).
  6. ^ а б whitehouse.gov (g).
  7. ^ McHugh & Mackowiak (2014).
  8. ^ Skau (1974).
  9. ^ Peabody & Gant (1999).
  10. ^ Abbott (2005).
  11. ^ Dinnerstein (1962).
  12. ^ Guide to U.S. Elections. SAGE Publications. 2010. стр. 197. ISBN 978-1-60426-536-1. 
  13. ^ Brockell, Gillian (2020-02-17). „Everyone loved George Washington, until he became president”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-09-27. 
  14. ^ McDonald (2000).
  15. ^ Pencak (2000).
  16. ^ Peterson (2000).
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Природна смрт.
  18. ^ Banning (2000).
  19. ^ Ammon (2000).
  20. ^ Hargreaves (2000).
  21. ^ Remini (2000).
  22. ^ а б в Поднео оставку
  23. ^ Cole (2000).
  24. ^ Gutzman (2000).
  25. ^ Shade (2000).
  26. ^ Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.
  27. ^ Rawley (2000).
  28. ^ Smith (2000).
  29. ^ Anbinder (2000).
  30. ^ Gara (2000).
  31. ^ Gienapp (2000).
  32. ^ McPherson (b) (2000).
  33. ^ а б в г Убијен.
  34. ^ а б Док је био председник, Џонсон је покушао и није успео да изгради партију лојалиста под заставом Националне уније. Пред крај свог председничког мандата, Џонсон се поново придружио Демократској странци.
  35. ^ Trefousse (2000).
  36. ^ McPherson (a) (2000).
  37. ^ Hoogenboom (2000).
  38. ^ Peskin (2000).
  39. ^ Reeves (2000).
  40. ^ Campbell (2000).
  41. ^ Spetter (2000).
  42. ^ Gould (a) (2000).
  43. ^ Harbaugh (2000).
  44. ^ Gould (b) (2000).
  45. ^ Ambrosius (2000).
  46. ^ Hawley (2000).
  47. ^ McCoy (2000).
  48. ^ Hoff (a) (2000).
  49. ^ Brinkley (2000).
  50. ^ Hamby (2000).
  51. ^ Ambrose (2000).
  52. ^ Parmet (2000).
  53. ^ Gardner (2000).
  54. ^ Hoff (b) (2000).
  55. ^ Greene (2013).
  56. ^ whitehouse.gov (a).
  57. ^ Schaller (2004).
  58. ^ whitehouse.gov (b).
  59. ^ whitehouse.gov (c).
  60. ^ whitehouse.gov (d).
  61. ^ whitehouse.gov (e).
  62. ^ whitehouse.gov (f).

Литература[уреди | уреди извор]

Уопштена тематика

Експертске студије

Председничке биографије

Извори на интернету

Спољашње везе[уреди | уреди извор]