Ранко Младеновић

Ранко Младеновић
Датум рођења	(1892-06-28)28. јун 1892.
Место рођења	Клисура
Датум смрти	6. јануар 1943.(1943-01-06) (50 год.)
Место смрти	Београд

Ранко Младеновић (Клисура, 28. јун 1892 — Београд, 6. јануар 1943) био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.

Биографија

Основну школу учио је у родном селу и Пироту, гимназију у Пироту, Нишу и Београду. На Филозофском факултету у Београду 1912. уписује се на Групи за историју опште, упоредне књижевности и историју уметности, где завршава пет семестара. У Првом светском рату учествује у Ђачком батаљону, познатом као 1300 каплара. У бици на Сувобору бива заробљен, тако да Први светски рат преживљава у аустријским заробљеничким логорима. Из заробљеништва се враћа фебруара 1919. године. Прве две послератне године проводи на студијама у Швајцарској. У Берну полаже дипломски испит са докторатом из историје, одбраном тезе „Друга владавина кнеза Михајла Обреновића 1860 - 1868".

Прве песме је објавио 1908. године у часопису Момчиловац, а потом објављује и у многим другим часописима: Босна, Дело, Српски књижевни гласник, Мисао, Звезда, Путеви, Алманах Бранка Радичевића, Живот и рад, Летопис Матице српске, Време и др.

За време Првог светског рата био је заробљеник у логору Ашах, где је био уредник логорског часописа „Пулс“.

За међуратну модерну српску књижевност од кључног значаја је његово уређивање часописа Мисао (1922 — 1923) у коме је окупио већину тадашњих српских авангардних стваралаца. Био је секретар Народног позоришта у Београду (1925—1929), наставник у београдским школама, чиновник у Универзитетској библиотеци, управник Народног позоришта у Осијеку, па директор Драме Народног позоришта у Београду и уредник часописа „ХХ век“. За време Другог светског рата био је у заробљеничком логору у Нирнбергу, да би, као тежак болесник, 1942. био отпуштен из логора и умро на Бадњи дан 1943. године.

Објавио је неколико манифеста: Визионарска лирика (1919), Космичка лирика (1920), Интуитивна режија (1922) и Архиктетура нове заједнице (1923).

Објавио је и збирку песама Звучне елипсе (Београд, 1928), монографију о Јоакиму Вујићу, „Драмске гатке“, драме „Страх од верности“ (1931) и Човек поносан што нема среће (1933).

Литература

• Радомир Константиновић: Хајдук на говеду, Биће и језик, Трећи програм Радио Београда, 1975.
• Радован Вучковић: Модерна драма, Сарајево, 1982.
• Гојко Тешић, Антологија песништва српске авангарде (1902—1934), Светови, Нови Сад, 1993.
• Ивко Јовановић: Ранко Младеновић, песник, драмски писац, есејиста (монографија), Књижевне новине комерц, Београд, 1994.
• Ивана Игњатов Поповић: Интуитивни свет Ранка Младеновића (драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), Матица српска, Нови Сад, 2011.
• Ранко Младеновић: Драме, (Приредила и предговор написала Ивана Игњатов Поповић), Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2014.

Спољашње везе

• Сећање на др. Ранка Младеновића, "Коло", 16. јануар 1943, стр. 5
• "Српски народ", 16. јануар 1943