Ристо Стијовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ристо Стијовић
Стијовић на поштанској марки из 1999.
Лични подаци
Датум рођења(1894-10-08)8. октобар 1894.
Место рођењаПодгорица, Књажевина Црна Гора
Датум смрти20. децембар 1974.(1974-12-20) (80 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Потпис

Ристо Стијовић (Подгорица, 8. октобар 1894Београд, 20. децембар 1974) био је српски и југословенски вајар и академик САНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је вајарство у уметничкој школи у Београду од 1912. до 1914, потом у Марсељу 1916 -1917 па у Паризу у „Школи лепих уметности“ од 1917. до 1923.

У својим изјавама Стијовић се изјашњавао као Србин; о свом искуству у Француској током 1916. Стијовић пише Ми Срби смо уживали велике привилегије тада у Француској.[1]

У Београд се враћа 1928. Био је члан уметничке групе „Облик“. Радио је и као професор у гимназији. Члан Српске академије наука постаје 1962.

Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[2]

Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[3]

Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[4]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

У Подгорици и Београду постоје Стијовићеви легати као самосталне институције.

Уз Сретена Стојановића, Тому Росандића и Петра Палавичинија убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.[5]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jovanov, Jasna M. „Risto Stijović: Memories of people and events”. Godišnjak grada Beograda (на језику: енглески): 2. 
  2. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  3. ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24. 
  4. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  5. ^ И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]