Свети Антун Падовански

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Свети Антон.
Свети Антун Падовански
Антун Падувански са малим Исусом,
Антонио де Переда
Лични подаци
Датум рођења(1195-08-15)15. август 1195.
Место рођењаЛисабон,
Датум смрти13. јун 1231.(1231-06-13) (35 год.)
Место смртиПадова,
Световни подаци
Поштује се уРимокатоличкој цркви
Канонизација30. мај 1232, Сполето, Италија од стране Папе Гргура IX
Главно светилиштеБазилика Светог Антуна у Падови
Празник13. јун
Обележјакњига; хлеб; мали Исус; љиљан; риба; запаљено срце
Заштитникамеричких Индијанаца; ампутираних особа; животиња; неплодности; Бразила; старијих људи; вере у свете тајне евхаристије; рибара; Фрањеваца у Светој земљи; жетве; коњева; изгубљених ствари; мањих животиња; поште; морепловаца; сиромашних људи; Португала; трудница; бродолома; гладовања; стерилности; свињара; путника

Свети Антун Падовански (име по рођењу порт. Fernando Martins de Bulhões; Лисабон, 15. август 1195 — Падова, 13. јун 1231) био је португалски католички свештеник и фратар фрањевачког реда. Иако је умро у Падови, у Италији, Антун је рођен и одрастао у богатој породици у Лисабону. Због свог утицајног проповедања и експертског познавања литература које је било запажено од стране његових савременика, био је други најбрже канонизован светац (после Св. Петра од Вероне). Сматра се за свеца који помаже да се нађу изгубљени људи и ствари.

Име[уреди | уреди извор]

Свети Антун Падовански се родио 15. августа 1195. године у Лисабону, главном граду Португала. Име дато на крштењу му је било Фернандо Мартинс де Булоес (Fernando Martins de Bulhões) или Фернандо Мартим де Булоес е Тавеира Азеведо (Fernando Martim de Bulhões e Taveira Azevedo), зависно од извора. Када се замонашио, ступивши у ред св. Фрање, добио је име Антун, а с обзиром на то да је умро у италијанском граду Падови, где се и данас налазе његови остаци, добио је назив Падовански. У родном Португалу, поштује се као Свети Антонио од Лисабона.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његови родитељи, отац Мартин и мајка Марија, били су племићког порекла, но како су били прави богобојазни хришћани, више су ценили духовне врлине него племство. Антун је одрастао и био васпитаван у таквој средини. Већ у петнаестој години, одлучио је посветити свој живот Богу, па је ступио у манастир Августинаца крај Лисабона. Будући да због честих посета родбине није могао наћи прави мир, на његову молбу је премештен у Коимбру, у манастир св. Крижа истих редовника. Након осам година свога боравка у Коимбри, са 23 године, постао је свештеник.[1]

Када је имао 25 година, угледао је остатке покојних мученика Фрањеваца, који су погинули почетком године 1220. мученичком смрћу у Мароку. То га је навело да постане редовник св. Фрање и да пролије мученичку крв за своју веру. Исте године ступу у манастир Мање браће у околини, а из поштовања према св. Антуну пустињаку, коме је била посвећена тамошња капелица, узео себи име Антун. У децембру 1220. је бродом отишао к Маурима у Африку, како би њима проповедао веру, али се ускоро јако разболева, па се морао вратити назад у своју земљу. Међутим, након четири месеца путовања, стигао је до Италије, на сицилијанску обалу. Ту је и остао и проповедао науку све до краја живота.[2]

У оно време, ширила су се манихејска празноверја, под разним именима Валденза, Албигенза, Патарена, Катара. Свети Антун је Јеванђеље проповедао кроз разне Божје знакове и ретка чуда. Подручје деловања овог свеца су биле широм северне Италије и јужне Француске.

Умире 13. јуна 1231. у Падови, у својој 36. години.[3] Сахрањен је на његову жељу у падованској цркви свете Марије Веће. Већ у мају 1232. године, папа Гргур IX га је уврстио у свеце. Црква посвећена њему у Падови је одмах почела са изградњом, а завршена је тек 1263. године. Тада су и постављене његове мошти тамо, а на задивљење многих, када су их стављали, цело тело је иструлело, само је језик и желудац остао неиструњен, како је и остало и до данас.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Св. Антун Падовански Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), hkm-freising.de. Приступљено 31. августа 2014.
  2. ^ Свети Антун Падовански, Маја Врбат, Портал жупе св. Јосита у Мартоњаку, 11. април 2011. Приступљено 31. августа 2014.
  3. ^ Благдан Светог Антуна Падованског, заштитника потлачених и сиромашних. Г. Киш, dnevnik.hr, 13. јун 2013. Приступљено 31. августа 2014.
  4. ^ Свети Антун Падовански Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), жупа Пресветог Тројства у Ровишћу. Приступљено 31. августа 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_Антун_Падовански&oldid=27000676”