Смедеревска Паланка

Координате: 44° 21′ 55″ С; 20° 57′ 32″ И / 44.365340° С; 20.959007° И / 44.365340; 20.959007
С Википедије, слободне енциклопедије

За друге употребе, погледајте Паланка (вишезначна одредница).
Смедеревска Паланка
Поглед на Смедеревску Паланку
Застава
Застава
Грб Смедеревске Паланка
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
РегионЈужна и источна Србија
Стара именаАспри Еклисија, Алба Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, Хасан-пашина Паланка, Паланка
Становништво
Становништво‍
 — 2022.20.345
 — густина48,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 55″ С; 20° 57′ 32″ И / 44.365340° С; 20.959007° И / 44.365340; 20.959007
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина101—233 m
Површина422 km2
Смедеревска Паланка на карти Србије
Смедеревска Паланка
Смедеревска Паланка
Смедеревска Паланка на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникНикола Вучен[1] (СНС)
Поштански број11420, 11421, 11422
Позивни број026
Регистарска ознакаСП
Веб-сајт
https://www.smederevskapalanka.rs/

Смедеревска Паланка је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2022. има 20.345 становника (према попису из 2011. било је 23.601 становника).[2]

Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина. Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Град је у својој вековима дугој историји имао више имена: Аспри Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, да би доласком Турака 1463. године, добила име „Хасан-пашина Паланка“, затим само „Паланка“ и најзад „Смедеревска Паланка“.

Сам назив „паланка“ је пореклом од грчке речи φάλαγξ, φᾰ́λᾰγγᾰ (phálanx, phálanga), преко латинског phalanx, са значењем „трупац“, означавајући насеље окружено заштитним зидом од вертикално пободених и на врху заоштрених трупаца. Иако се често наводи да је реч турска, насеља са таквим именом постоје само у Србији и мањим делом у околним земљама, али не и у самој Турској.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошка истраживања која су вршена на територији општине Смедеревске Паланке, показала су да се на овом подручју налазила бројна насеља стара приближно 4500—5000 година и припадају раном неолиту (Медведњак, Змајевац, Шиљаковац, Новаци, Старо Село код Селевца). На локалитету Медведњак пронађен је урезан лунарни циклус на кљови дивљег вепра, стар 8 хиљада година.[4]

Много векова ово подручје егзистира као значајно људско станиште. Природа, плодна земља, шуме и воде, као и комуникације пружале су инзванредне услове за живот. Зато су трагове свога времена, на овим питомим пределима, оставиле многе цивилизације, ове данашње, као и оне које су давно ишчезле.

Овде су нелићани и халштаћани као стварали своја огњишта, значајни су овде били простори моћног Римског царства, Турци су градили своје ханове, Срби своје манастире. Иако се налазила на важним комуникацијама, у новијој историји уз сам цариградски друм, Паланка као насеље почиње са својим интензивнијим развојем у свим областима друштвеног живота тек када је прошла железничка пруга, у последњој четвртини 19. века.

Овде је током Првог светског рата постојала Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци.

Пре Другог светског рата је постојала фабрика вагона и мостовских конструкција „Јасеница“ а. д. Изгорела је 20. јануара 1940.[5]

Датуми[уреди | уреди извор]

  • 29. јануар 1412. — деспот Стефан Лазаревић потврђује законик о рударству
  • 13. децембар 1428. — Ђурађ Бранковић прима посланике Дубровника и издао им повељу којом се Дубровчанима дозвољава слободна трговина са деспотовином
  • Марта 1433. године у Некудиму деспот Ђурађ прима изасланика француског краља Филипа, ургундијског витеза Бертрандона, који је касније описао овај сусрет и објавио га.
  • 21. јун 1532. године султан Сулејман Величанствени коначио је у место Ак-Килисе (турски превод за „Бела Црква“) на Цариградском друму, приликом ратних похода против цара Карла V.
  • Касније у време османске управе, од средине XVII века, место се назива „Хасан-пашина Паланка“.
  • Миром у Пожаревцу од 21. јула 1718. године северни део Србије припада Аустријанцима, па тако и Паланка у периоду од 1717—1737. године припада Аустрији.
  • 4. март 1804. године Карађорђе у Хасанпашиној Паланци после опсаде и освајања разговара са Турцима – дахијским изасланицима. Пошто преговори нису успели Карађорђе попали дрвену тврђаву у Паланци и одатле се упути на Рудник.
  • У јесен 1809. године у Хасанпашиној Паланци Карађорђе држи такозвану „малу скупштину“ на којој су донете важне одлуке за наставак устанка.
  • Почетком 1825. Милоје Поповић Ђак подиже буну против Милоша Обреновића који је исту угушио, а Ђака 7. фебруара 1825. године погубио на Рудинама у Паланци.
  • 16. јун 1866. Паланка је проглашена варошицом.
  • Ослобођење — 28. октобра 1918. године Смедеревску Паланку су ослободили војници Моравске дивизије која је била у саставу Прве српске армије чији командант је био славни војвода Петар Бојовић (њега су 1945. убили комунисти), а на дан када је ослобођена Смедеревска Паланка Немци и Аустро-Угари су убрзали повлачење, па војних сукоба између српске војске и окупационих снага надаље више није било.
  • 2021. године Паланка ће славити 1000 година од њеног помињања у једном сачуваном писаном документу, који се данас чува у египатском музеју.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Снимак Смедеревске Паланке из ваздуха

Смедеревска Паланка је од Београда удаљена око 80 km[6], а од коридора 10 ваздушним путем свега 8 km. Из правца Београда у Смедеревску Паланку стиже се из четири правца са коридора 10 - Ауто-пута Е-75 и то искључењима код Младеновца (удаљеност 41 km) искључењем код Колара (27 km) чиме су повезана и два велика сеоска насеља у општини Азања и Селевац, искључењем код Пожаревца (25 km) преко Михајловца и приградског насеља Грчац као и искључењем код Велике Плане (12 km). Поред добре саобраћајне повезаности са главним градом, Смедеревска Паланка је добро повезана и са централном Србијом и то регионалним правцима Смед. Паланка – Рача - Крагујевац (50 km) и правцем Смед. Паланка – Топола - Рудник (56 km) са Ибарском магистралом. На основу ових података може се закључити да општина Смедеревска Паланка има добар географски положај. Кроз општину Смедеревска Паланка пролази и железничка пруга Београд - Ниш, прва пруга у Србији, а кроз Смедеревску Паланку први воз је прошао 15. септембра 1884. године. У Смедеревској Паланци на Рудинама налази се и истоимени спортски аеродром са травнатом пистом који може да служи и у комерцијалне сврхе.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Парк у центру града.

Општина Смедеревска Паланка је град у Србији на 44°21' северне географске ширине и 20°57' источне географске дужине, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници која меандрира њеним атаром, односно њеном доњем току. У Доњој Јасеници насеља се већином налазе на ивичним узвишењима речних долина Јасеници и Кубршнице, међу којима је и град Смедеревска Паланка, док је мањи број насеља распоређен на брежуљкастом тлу и самим долинама река. Цео овај крај има равничарско-брежуљкасти карактер. У средишњем и југозападном делу сачињавају га широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које, источном ивицом у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Смедеревске Паланке је умереноконтинентална са просечним падавинама 636 mm воденог талога. Годишње трајање сијања сунца износи 2.101 ha. Цео овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Средња годишња облачност од 5-6 десетина покривености неба показује да је ово релативно сунчано подручје. Релативна влажност ваздуха износи 73,3% и одговара нешто сувљем умерено континенталном климату. Апсолутна максимална температура забележена је и износила је 44,9 °C, а апсолутно најнижа температура забележена је –29,9 °C. Ови подаци говоре о изузетно великим температурним амплитудама. Доминантни ветрови су југоисточни (кошава) и северозападни ветар. Просечан број дана под маглом износи 44,7 дана у години, а просечан број дана са снежним падавинама износи 31,9 дана. Смедеревска Паланка држи рекорд Србије као град са највише измереном температуром икада, +44,9 °C измереној 24. јула 2007.[7]

Хидрографија[уреди | уреди извор]

Језеро Кудреч са рестораном

Кроз подручје општине Смедеревске Паланке протичу три реке Јасеница (дуга 79 km), Кубршница (42 km) и Мали Луг (21,1 km). Регулацијом токова река и потока створене су четири акумулациона језера Кудреч I и II, Пиносавско у Кусатку и Влашкодолско. На територији општине Смедеревска Паланка последњих година интензивно се ради на регулацији токова реке Јасенице и Кубршнице чиме се спроводи план заштите од стогодишњих поплава. Посебну вредност овог подручја представљају изворишта минералне и термо-минералне воде. Најважнији је извор минералне воде Кисељак, који су користили још стари Римљани, али се са сигурношћу може рећи да се овај извор експлоатише од 1719. године, о чему је писао Дриш, изасланик тадашње аустријске управе у Србији. Флаширање минералне воде са изворишта Кисељак датира од краја XIX века. Према подацима Марка Т. Лека кисела вода „Црвеног Крста“ била је изложена на „Балканском сајму“ у Лондону 22. априла 1907. године и добила златни медаљу за квалитет (Марко Т. Леко, Лековите воде и климатска места Краљевине СХС, Београд 1922. год.). Према неким истраживањима, ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи, превасходно захваљујући природном селену, који свега пар минералних вода у Европи садржи. Поред изворишта Кисељак постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. Посебно је значајан извор термоминералне воде чија је температура воде 45,1 °C и која је изузетно лековита. Лековитост минералне воде утврђена је у Бечу 1834. године а доктор Линдер Мајер 1851. године објављује публикацију о Паланачком Кисељаку.

Земљиште, шуме, биодиверзитет и енергетски ресурси[уреди | уреди извор]

Укупна површина територије општине састоји се од пољопривредног земљишта 82,1% укупне површине 11,6% грађевинско земљиште, 5,5% земљишта је под сумом а 0,4% укупне површине односи се на водене површине и 0,4% односи се на остало земљиште. У природне ресурсе наше средине треба навести и налазишта глине, чијом је експлоатацијом још априла 1898 година почела са радом циглана Ђорђа Димића, прете а данашње опекарске индустрије у Смедеревској Паланци. Поред налазишта глине на територији општине има и налазиште камена, такозване Тескобе, изме у насеља Мраморац и Баничина, који се не експлоатише. Урађена су испитивања и утврђен квалитет камена који се може користити за доњу подлогу при изради путева. Под шумом се налази 1,889 ha укупне површине, а најзначајнија је шума Микуља са 130 ha, која се налази на 2,5 km од града и надморској висини од 110-200 m. Под појмом биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумева се разноврсност и распрострањеност биљног и животињског света. Биолошка разноврсност подразумева разноврсност живих организама који настањују копно и воду, као и разноврсност унутар различитих врста. Карактеристичне животиње за ово подручје су срне, лисице, зечеви. Од ловне пернате дивља и најбројније су јаребице, препелице и фазани. Опстанак животињског света у последње време све више зависи од људске помоћи и одржавају се вештачким путем. Битно обележје паланачке општине представља рибља фауна пре свега шаран и сом који се могу на и у вештачким акумулацијама, као клен и мреница у речним токовима. Што се тиче флоре преовлађује листопадно дрвеће и нешто мање четинари. Под енергетским ресурсима можемо навести геотермалну енергију која се може користити за загревање стаклених башти у пољопривредној производњи. Релативно велика дужина сунчевог сјаја између 1900—2300 часова представља потенцијал за коришћење соларне енергије пре свега у загревању стамбеног простора. Последња истраживања указују и на могућност коришћења енергије ветра, с обзиром да се на подручју општине ствара ружа ветрова просечне брзине око 4 метра у секунди. Намеће се размишљање да се повољна ваздушна струјања могу искористити као индивидуални енергетски извори (црпљење воде, мини електране - ветрогенератори).

Демографија[уреди | уреди извор]

Раскрсница улице Светог Саве и Српског устанка.

У насељу Смедеревска Паланка живи 20.351 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 8.700 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Порекло становништва указује на путеве миграционих кретања, па је највећи број досељеника у овај крај долазио са Косова и Метохије, из динарских, тимочко-браничевских, влашких и вардарско-моравских крајева. Новије, унутрашње миграције, нарочито из села у град, које су временом бивале све запаженије, довеле су до наглог раста града са свим последицама карактеристичним за такав процес.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 7.413
1953. 9.427
1961. 13.014
1971. 18.687
1981. 23.635
1991. 25.146 24.529
2002. 25.300 26.203
2011. 23.601
2022. 20.345
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 24.065 95,11%
Роми
  
 399 1,57%
Југословени
  
 109 0,43%
Црногорци
  
 104 0,41%
Македонци
  
 100 0,39%
Хрвати
  
 54 0,21%
Албанци
  
 20 0,07%
Словенци
  
 16 0,06%
Муслимани
  
 16 0,06%
Мађари
  
 16 0,06%
Руси
  
 12 0,04%
Бугари
  
 10 0,03%
Горанци
  
 6 0,02%
Словаци
  
 3 0,01%
Румуни
  
 3 0,01%
Чеси
  
 2 0,00%
Немци
  
 2 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
Бошњаци
  
 1 0,00%
непознато
  
 181 0,71%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 47
  
  
 45
80+ 104
  
  
 224
75—79 240
  
  
 382
70—74 474
  
  
 645
65—69 675
  
  
 750
60—64 587
  
  
 781
55—59 604
  
  
 716
50—54 1.095
  
  
 1.193
45—49 1.134
  
  
 1.284
40—44 919
  
  
 1.042
35—39 672
  
  
 790
30—34 759
  
  
 802
25—29 903
  
  
 882
20—24 939
  
  
 964
15—19 913
  
  
 788
10—14 812
  
  
 706
5—9 672
  
  
 647
0—4 596
  
  
 514
Просек : 37,8 40,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.749 3.033 4.288 6.026 7.724 8.265 8.700
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.693 2.139 1.786 2.022 642 315 65 29 5 4 2,91
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 10.065 2.973 6.265 374 415 38
Женски 11.288 2.375 6.362 1.667 854 30
УКУПНО 21.353 5.348 12.627 2.041 1.269 68
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 5.185 151 0 2 2.019
Женски 4.178 69 0 0 1.225
УКУПНО 9.363 220 0 2 3.244
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 232 476 584 114 247
Женски 109 144 656 162 82
УКУПНО 341 620 1.240 276 329
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 31 190 298 167 349
Женски 58 246 175 346 702
УКУПНО 89 436 473 513 1.051
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 130 0 0 195
Женски 114 3 0 87
УКУПНО 244 3 0 282

Привреда[уреди | уреди извор]

У привреди општине заступљене су готово све привредне гране. Поред индустрије и пољопривреде, све више значајно место заузимају и разне услужне делатности, са мањим или већим облицима организованости, у чему предњачи угоститељство и разне занатске услуге, а друштвени производ сврстава општину у групу средње развијених општина у Србији. Водећа привредна грана је индустрија, пре свега захваљујући Холдинг Корпорацији Гоша, као основном носиоцу развоја, како по обиму запослених, тако и по производњи и утицају на остале делатности.

Холдинг Корпорација Гоша[уреди | уреди извор]

Са више од 24 организоване целине, предузећа, фабрика са 7.000 запослених, од чега једну трећину чини високостручни кадар, - Холдинг корпорација представља савремен, тржишно оријентисани пословни систем, корпорацијског типа, са традицијом дугом 75 година. Холдинг Корпорација Гоша на тржишту наступа као јединствен систем са широком производним и технолошким могућностима. Ослањајући се на сопствени економски и кадровски потенцијал, Гоша је у могућности да домаћем и страном тржишту понуди производе по међународним стандардима, а партнерима различите облике пословне сарадње и трговине.

Опека[уреди | уреди извор]

Стогодишња традиција предузећа „Опека“, сада се најсавременијом опремом и механизацијом производног процеса, створила сигурну и квалитетну производњу опекарских производа који се пласирају на целокупно тржиште Југославије. Својом производњом значајно утиче на развој грађевинарства, како и великих система тако и приватног предузетништва, а тиме и на степен запослености.

Паланачки кисељак[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Паланачки кисељак

Паланачки кисељак, предузеће за експлоатацију и дистрибуцију природне минералне воде, спада у једно од најпрофитабилнијих и најпознатијих у овом крају. Својом најсавременијом технологијом обезбеђује производњу „киселе воде“ и других освежавајућих напитака који се успешно пласирају на читавој територији Србије. Изворе минералних вода, који се налазе надомак града, изгледа да су користили, за лечење, још стари Римљани. На Кисељаку је, у новије време изграђен хотел и бања, које, уз медицински надзор и услуге, све више грађана Србије користи. Све то доказује да је Кисељак, био и остао, највећа туристичка перспектива Паланке.

Манифестације[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Основне школе:

Главни чланак: Основне школе у Смедеревској Паланци

Средње школе:

Главни чланак: Средње школе у Смедеревској Паланци

Установе социјалне заштите:

Медији[уреди | уреди извор]

Јавно радио дифузно и новинско предузеће Јасеница основано је 1960. године и на почетку је издавало часопис Наша комуна, а касније јој је придодато радијско емитовање. Данас је функционално само емитовање телевизијског сигнала ТВ Јасеница, који покрива територију централне Србије, било путем земаљског сигнала, било путем разних кабловских оператера или IPTV-а.

Деведесетих година основане су још две медијске куће - РТВ Девић и ТВ Гоша - али су престале са радом.

Од штампаних медија, од 2001. године периодично излазио часопис Јасеница, који је био изузетног квалитета и објављивао је актуелне вести из града и околине, а функционисао је у оквиру Јавног информативног предузећа ”Јасеница”. Угашен је после неколико година.

Од 2006. године, излази часопис Независне варошке новине Паланачке, који веома брзо постаје најрелевантнији медиј, коме се верује. Оснивач, директор и уредник је новинар и књижевник Дејан Црномарковић, а у редакцији сарађују позната новинарска и уметничка имена Драгољуб Јанојлић, Никола Владисављевић, Драгутин Паунић, Дејан Николић, Слободан Жикић, Владимир Ђурђевић, Зоран Тодоровић Тодор, Слободан Тодоровић Токи, Тома Митровић, Данијела Васиљевић...

Од 2014. почео је са радом и Видео портал "Паланка данас" који је постао најважније и најчитаније локално гласило, путем кога се емитују најсвежије вести, као и видео прилози, чији је власник и уредник Љубомир Милошевић.

Радијски програм емитује Нова Јасеница чији је власник Драгица Цветковић, а од 2021. доступан је портал СП Медија центар.

Од 2015. године издавач часописа Независне варошке новине Паланачке Дејан Црномарковић основао је и Интернет портал Шумадијске вести/, који објављује вести из ширег подручја, под слоганом Ко, Шта, Где, Кад и Зашто у Шумадији!.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда, која чини 42,15% укупног становништва општине и обухвата 88,7% њене површине представља огроман потенцијал, ствара могућности за бржи развој општине, а самим тим и побољшање животног стандарда свих житеља овога краја. Производни капацитети, “Воћара“ и других пољопривредних организација, као и индивидуална пољопривредна производња, обезбеђују услове за остваривање бољег животног стандарда.

Институт за повртарство[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Институт за повртарство

Преко педесет година (основан 1946) постојања и рада Института за повртарство, који је у био у саставу трансформисаног Института за пољопривреду Србија – Београд, означава значајан развој ове пољопривредне гране не само у овом крају, већ у читавој Србији. Са својим огледним и производним пољима, стакленицима, пластеницима и топлим лејама, лабораторијама, објектима и уређајима за убирање, дораду и чување семена поврћа, а нарочито ентузијазмом високостручног кадра – Центар је већ дуго година у самом врху научних институција ове врсте у нас. Његов огроман допринос развоју повртарства у Србији, пре свега, састоји се у производњи семена поврћа, при чему нарочити значај има то што годинама повећава обим и асортиман, а стране сорте и домаће популације се замењују сопственим селекцијама, прилагођеним нашим условима и укусима. Ништа мањи значај нема и велики број научних радова и научно-популарне литературе коју су објавили стручњаци Института.

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Инфраструктура, која у граду није схваћена као ванпривредна, својим развојем омогућава да град, према својим могућностима, изгледа што потпуније и организованије и да даље ствара предуслове за бржи развој привреде и побољшање квалитета живота свих грађана. Изградња водовода, проширење и модернизација ПТТ, стално побољшавање високог квалитета електро мреже, изградња гасовода, уређење зелених и паркинг површина, само су део активности у овим делатностима.

Култура и спорт имају дугу традицију у Смедеревској Паланци. Најстарија установа културе је Народна библиотека „Милутин Срећковић“, која је основана почетком 1869. године, када, и тада и данас, много већи градови нису ни помишљали да оснују своја читалишта. У Смедеревској Паланци је и седиште окружног архива, који је савремено опремљен и пружа могућности за сваковрсна истраживања пре свега прошлости овога краја. У новије време запажен је развој издавачке делатности. Смедеревска Паланка располаже релативно распрострањеном инфраструктуром али се може рећи и недовољно квалитетном. На квалитет инфраструктурне мреже (путеви, водовод, канализација, енергетика, гасна мрежа, телекомуникације) умногоме је утицао положај наше земље у последњој деценији 20. века, када се и није могло значајније улагати како у одржавање тако и проширење инфраструктурне мреже. Када говоримо о инфраструктури као ресурсу онда можемо рећи да је на територији општине Смедеревска Паланка укупна дужина путева 218 km од тога се на регионалне путеве односи 76 km, који су релативно лошем стању. Тек задњих година значајно се улаже у регионалне правци док су локални путеви у доста лошем стању. Дужина водоводне мреже износи 105 km на коју је прикључено 8.900 потрошача. Поред градског водовода на који су прикључена и два насеља, Мала Плана И Грчац, постоје и једанаест сеоских водовода. Са сигурношћу се може рећи да 90% сеоског становништва нема организовано снабдевање пијаћом водом. Дужина канализационе мреже износи 103 km и односи се на градско подручје. У граду је урађено свега 8.2 km кишне канализације. Број телефонских прикључака у општини је 16.167, а постоје и два бежична интернет провајдера Оптимум и Профицом. На територији општине нема произвођача електричне енергије, али је дистрибутивна мрежа врло развијена и својим капацитетима омогућава сигурно снабдевање потрошача као и пружа могућности за подизање нових производних капацитета. Инсталисана снага на напонском нивоу 110КВ износи 63МВА а на нивоу 35КВА износи 104МВА. Гасификација града започела је 1995. године када је формиран Фонд за гасификацију. До сада је урађена примарна мрежа у дужини од 5.6 km – средњег притиска и 6.2 km дистрибутивне мреже – ниског притиска. До значајнијег повећања броја прикључака није дошло тако да је свега око 100 домаћинстава прикључено. У последње време воде се озбиљни преговори са иностраним стратешким партнерима како би се дистрибутивна мрежа проширила и омогућио прикључак већем броју домаћинстава али и привредним субјектима.

Железничка станица[уреди | уреди извор]

Паланка лежи на најстаријој балканској прузи Београд - Ниш, саграђеној 1884. када и зграда Железничке станице у Паланци, данас, једне од најлепших у Србији.

Болница[уреди | уреди извор]

Велики степен развоја здравства и његов квалитет оличен је у Болници „Стефан Високи“, која са бањом Кисељак и Домом здравља има све неопходне услове да пружи комплетне здравствене услуге грађанима, читавог краја шумадијске Јасенице, а њен допринос јесте породилиште, једно од најсавременијих у Србији.

Народни музеј[уреди | уреди извор]

Народни музеј

Народни музеј, иако по настанку млађа установа, поседује две збирке које су незаобилазне при оснивању иоле озбиљнијих тематских изложби:српско сликарство пре половине 20. века је једна од три најбогатије збирке; материјални остаци старчевачке, односно венчанске културе, пронађени на територији општине, не заостају много за познатим збиркама, већ их успешно допуњују.

Градско позориште[уреди | уреди извор]

Ту је и градско позориште, чији се организовани почеци везују за 1905. годину, које је већ више деценија у самом врху позоришног аматеризма Србије.

Културно-уметничка друштва[уреди | уреди извор]

Културно-уметничко друштво „Гоша“ је једно од 2 КУД-а у Смедеревској Паланци.

Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, негујући народну музику и фолклор који одржава традицију преко 120 година, и једно је од најбројнијих културно уметничких друштава у Србији.

Овде се налази Установа културни центар Смедеревска Паланка.

Културно–историјско наслеђе[уреди | уреди извор]

Црква брвнара Светог Илије

Културно-историјско наслеђе је сведок времена које је прошло на овим просторима и носилац културног идентитета ове средине али истовремено и потенцијални туристички ресурс који може служити општини ради сопствене афирмације и побољшање сопствених туристичких потенцијала. Од значајнијих културних споменика треба споменути Камениту ћуприју која се налази у Старој чаршији у Паланци која је саграђена 1730. године. Стара црква брвнара Светог Илије у Паланци је највећа[11] а у исто време и једина Градска црква брвнара. Саграђена је у периоду од 1827—1830. године, а иконостас је урађен у радионици познатог зографа Књаза Милоша - Јање Молера. Црква брвнара у Селевцу саграђена је 1830—1833. године. Важно је споменути и спомен обележје Станоју Главашу у Баничини као и грађевине с почетка XX века, које говоре о убрзаној индустријализацији града везане за настајање ГОШЕ, некад Јасенице а. д. из 1923. године као и зграду задружног дома у Азањи у којој је основана 1894. године, друга по старости земљорадничка задруга у Србији. Потребно је напоменути да се почеци образовања везују за 1827 годину када је у Хасанпашиној Паланци отворена основна школа а од 1920. године у Паланци почиње са радом и Гимназија.

Спорт[уреди | уреди извор]

Дубоки су корени организованог бављења спортом у Паланци, али, што је карактеристично за све мање градове, врхунски резултати постизани су на махове, у различитим дисциплинама. Данас са највише успеха опстаје кошарка, фудбал стандардно одржава континуитет, а шах, и мушки и женски, већ деценијама је у самом врху наше земље, повремено и у Европи. Није наодмет поменути и веома успешне паланачке каратисте и каратисткиње, који већ дужи низ година остварују запажене резултате, како у регионалним и републичким, тако и у европским оквирима. Веома успешан сегмент паланачког спорта чини и боксерски клуб „Гоша“, чији боксери стандардно освајају медаље на републичким и европским такмичењима.

Свакако, најзначајнија имена спорта у Паланци су кошаркашки тренер, Мирослав Мута Николић, који је заједно са Жељком Обрадовићем водио 1998. тадашњу репрезентацију Југославије до светског злата у Атини, преко вођења великих кошаркашких клубова, какви су Будућност, Црвена звезда и Раднички, те некадашњи фудбалски репрезентативац Југославије и играч Црвене звезде, Перица Огњеновић.

Познати Паланчани[уреди | уреди извор]

{{columns-list|2=* Живко Павловић, Башин

Владимир Ђурђевић - културни радник, новинар, аутор бројних филозофских текстова и организатор Филозофских сусрета у Смед. Паланци

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак побратимљених градова у Србији

Од 1926. постоји пријатељство са Греноблом из Француске.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Општински суд
    Општински суд
  • Смедеревска Паланка зими, улица Краља Петра I
    Смедеревска Паланка зими, улица Краља Петра I
  • Улица Првог српског устанка
    Улица Првог српског устанка
  • Стара чаршија, најстарији кварт града.
    Стара чаршија, најстарији кварт града.
  • Црква Светог Преображења.
    Црква Светог Преображења.
  • Црква Свете Петке.
    Црква Свете Петке.
  • Солитери у кварту Колонија.
    Солитери у кварту Колонија.
  • Зграде у улици Краља Петра Првог.
    Зграде у улици Краља Петра Првог.
  • Солитер Рудник.
    Солитер Рудник.
  • Тржни центар Облик.
    Тржни центар Облик.
  • Хотел на језеру Кудреч.
    Хотел на језеру Кудреч.
  • Тржни центар Нама.
    Тржни центар Нама.
  • Зграда Паланачке гимазије
    Паланачка гимназија

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Председник Привременог органа – Smederevska Palanka
  2. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  3. ^ پلانقه (на језику: енглески), 2023-04-08, Приступљено 2023-05-31 
  4. ^ Пронађен календар стар 8 хиљада година („Вечерње новости“, 19. новембар 2013)
  5. ^ "Политика", 21. јан. 1940
  6. ^ Udaljenost Smederevske Palanke od drugih gradova ((језик: српски)) www.srbijasport.net; Приступљено 25. априла 2015.
  7. ^ „Температурни режим у Србији”. Републички хидрометеоролошки завод. Приступљено 4. 5. 2017. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  11. ^ "Просветни гласник", Београд ?
  12. ^ Обнавља се пријатељство Паланке и Гренобла („Политика”, 13. август 2020)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе[уреди | уреди извор]

Привреда[уреди | уреди извор]

Образовање, култура и спорт[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смедеревска_Паланка&oldid=27516919”