Сува Река

Координате: 42° 21′ 44″ С; 20° 49′ 54″ И / 42.362222° С; 20.831753° И / 42.362222; 20.831753
С Википедије, слободне енциклопедије
Сува Река
Сува Река
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаСува Река
Становништво
Становништво
 — 2011.10.422
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 44″ С; 20° 49′ 54″ И / 42.362222° С; 20.831753° И / 42.362222; 20.831753
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина400 m
Сува Река на карти Србије
Сува Река
Сува Река
Сува Река на карти Србије
Регистарска ознакаPZ

Сува Река (алб. Suharekë или Suhareka, или Therandë или Theranda) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. било је 10.422 становника.[б]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сува Река површине 1921 ha. Сам град је смештен на магистралном путу ПриштинаПризрен, на пола пута између Штимља и самог Призрена.

Историја[уреди | уреди извор]

Сува Река 1903. године

Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.

У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.

Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.

У непосредној близини града се налазе:

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Суву Реку.

Етнички састав према попису из 1961.[1]
Албанци
  
2.070 76,4%
Срби
  
549 20,3%
Црногорци
  
46 1,7%
Укупно: 2.708
Етнички састав према попису из 1981.[2]
Албанци
  
5.940 89,3%
Срби
  
570 8,6%
Роми
  
55 0,8%
Укупно: 6.653
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Албанци
  
10.272 98,6%
Ашкалије
  
112 1,1%
Укупно: 10.422

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.715
1953. 2.120
1961. 2.708
1971. 4.148
1981. 6.653
1991. 10.497

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]