Хуа Гуофенг

С Википедије, слободне енциклопедије
У кинеској традицији презиме (Хуа) претходи имену.[1]
Хуа Гуофенг
Хуа Гуофенг током посете Румунији 1978.
Лични подаци
Датум рођења(1921-02-16)16. фебруар 1921.
Место рођењаЂаоченг, Шанси,  Република Кина
Датум смрти20. август 2008.(2008-08-20) (87 год.)
Место смртиПекинг, Кина
Професијаполитичар
Породица
СупружникХан Чијун
Политичка каријера
Политичка
странка		Комунистичка партија Кине
Председник КП Кине
7. октобар 1976 — 28. јун 1981.
ПретходникМао Цедунг
НаследникХу Јаобанг
2. премијер државног савета НР Кине
4. фебруар 1976 — септембар 1980.
ПретходникЧоу Енлај
НаследникЧао Цијанг
Председник Централне војне комисије КПК
6. октобар 1976 — 28. јун 1981.
ПретходникМао Цедунг
НаследникДенг Сјаопинг
Члан Националног народног конгреса
21. децембар 1964 — 13. јануар 1975.

Су Чу (16. фебруар 1921 — 20. август 2008), познатији под ратним именом Хуа Гуофенг, био је премијер НР Кине и председник КП Кине после смрти Мао Цедунга од 1976. до 1981. године.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1921. године у провинцији Шанси. Учествовао је у Дугом маршу 1936[3], а прикључио се комунистима у борби против јапанске окупације. После тога, члан Комунистичке партије Кине постао је 1938. године, а по завршетку Кинеског грађанског рата 1949, преселио се у провинцију Хунан, где је радио као партијски функционер све до 1971. године. Мао Цедунг га је први пут упознао 1955. и био задивљен његовом једноставношћу. За вицегувернера провинције Хунан постављен је 1958. године. Хуин политички утицај повећао се током Културне револуције, а тада је уједно био вођа покрета у Хунану. Године 1969, изабран је за члана Деветог састава Централног комитета Комунистичке партије Кине.

Политички успон[уреди | уреди извор]

Поновно је изабран у ЦК КПК 1973, након чега је постао и члан Политбироа. Од 1975. године био је министар за јавну безбедност и заменик премијера. Потенцијални Маов наследник, Чоу Енлај, умро је 8. јануара 1976, а опозиција око Денг Сјаопинга је била још увек недовољно јака, па је стварну власт држала Четворочлана банда. Након инцидента на Тјенанмену 1976, Денг је скинут са свих функција у влади и партији, а Хуа уздигнут на функцију првог потпредседника ЦК КПК и премијера Државног већа.[4] Дана 6. октобра, месец дана након Маове смрти, група на челу с Хуом извршила је хапшење Четворочлане банде.[5] Хуа је напустио традиције Културне револуције и почео да враћа индустријско планирање совјетског типа. Међутим, група око Денга, која је подупирала реформе, надгласала га је до 1978. године. Октобра 1979, Хуа је отпутовао у посету неколико земаља у Европи, први пут да је то учинио неки кинески вођа након 1949. године, посетивши Западну Немачку, Француску и Уједињено Краљевство.

Повлачење са власти[уреди | уреди извор]

Денгов утицај је убрзано растао и Хуа је био принуђен да га рехабилитује вративши га на његов бивши положај потпредседника Владе. Године 1980. Хуа је поднео оставку и препустио место председника владе, наводећи као разлог политику партије која се противи да високи званичници држе позиције и у странци и у влади.[2] Сјаопинг је постепено уклонио Хуу са свих важнијих функција до 1981. године, иако је он сам био само председник Централне војне комисије КПК. Од 1982. је остао само члан Централног комитета КПК. Почетком 2002. године, Хуа је изгубио место и у Централном комитету.[6] Ипак, на Седамнаестом конгресу КПК 2007, учествовао је као специјални посланик.

Упркос задржавању неких партијских функција, Хуа је живео повучено и бавио се узгојем грожђа. Здравствено стање му се закомпликовало 2008, након чега је био хоспитализован. Умро је у Пекингу 20. августа 2008. године.[7] На његовој сахрани били су присутни сви чланови државног врха[8]

Остало[уреди | уреди извор]

Године 1978. Хуа Гуофенг је постао почасни грађанин Београда.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 201. т. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ а б Britanika, Hua Kuo Feng
  3. ^ Palmowski, Jan: "Hua Guofeng" in A Dictionary of Contemporary World History. Oxford University Press, 2004.
  4. ^ Wang 1980, стр. 37
  5. ^ Hsin, Chi. The Case of the Gang of Four. Revised ed. Hong Kong: Cosmo, 1978. Print.
  6. ^ „Pakistan Daily Times Article”. Daily Times. Архивирано из оригинала 23. 07. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2012. 
  7. ^ Keith Bradsher and William J. Wellman, "Hua Guofeng, 87, Who Led China After Mao, Dies", The New York Times, 20 August 2008.
  8. ^ „华国锋同志遗体在京火化 胡锦涛等到革命公墓送别”. People's Daily. 30. 8. 2008. Архивирано из оригинала 29. 12. 2011. г. Приступљено 9. 11. 2012. 
  9. ^ Novosti, Titule samo po zasluzi

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wang, James C.F. (1980). Contemporary Chinese Politics: An Introduction. New Jersey: Prentice-Hall. стр. 37. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хуа Гуофенг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуа_Гуофенг&oldid=26076865”