Krivanj (vrh)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Krivanj.
Krivanj
Krivanj
Ndm. visina2.495 m m
Geografija
LokacijaPrešov,  Slovačka
MasivVisoke Tatre
Prvi uspon1772 / 1773. Andreas Jonas Cirbes

Krivanj (slč. Kriváň) je planina u Visokim Tatrama, u Slovačkoj. Mnogi ljubitelji prirode su je označili kao najljepši planinski vrh u državi. Krivanj je takođe glavni simbol etničkog i nacionalnog aktivizma u prethodna dva vijeka. Korišćen je u umetnosti, književnosti, filmovima, kao i u dokumentarcima. Na glasanju održanom 2005. godine, Krivanj je izabran da bude jedna od slika na slovačkim novčanicama evra.

Ime[uredi | uredi izvor]

Ime Krivanj prvi put je zapisano kao Krivan 1639. godine, izveden je iz korijena Kriv - što znači kriv ili savijen, zbog njegovog ugaonog oblika kada se gleda sa zapada ili juga, okarakterisan 1639. kao goveđi rep.[1] Slovačko ime koristi se i u drugim jezicima, uključujući i poljski, čija verzija imena je Kšivanj (polj. Krzywań).[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nadmorska visina[uredi | uredi izvor]

Stacioniran na vidnom mjestu, Krivanj se takmiči za status najviše planine u Visokim Tatrama, Lomničkim Štitom, koji dominira kada se gleda sa istoka. U 18. vijeku 1793. Krivanj je je proglašen najvećim 1793. ali je to ispravio Ludvig Grener 1837. godine, proglasivši Gerlahovski Štit najvećim.[3][4] Grenerov premjer je zvanično potvrđen od austrijske vojske 1868. Ipak, prihvaćen je tek 1975. kada je vojni institut za geografiju u Beču tražio novu autoritativnu kolekciju mapa Centralne Evrope.[5]

Krivanj posmatran sa istoka.

Za Krivanj se uglavnom govori da je najveći u karpatskom lancu, ali to mišljenje nije podržano nijednim premjerom.[6]

Relativnu nadmorsku visinu dvije planine riješio je engleski prirodni istoričar Robert Taunson, koji se popeo na oba vrha 1793. Zabilježio je:

Vrijeme je bilo veoma dobro, na Krivanj sam išao noću, kapa je od snijega izgledala veličanstveno. Sa 1888 jarda od sela Važec, Krivanj je nešto manji od Lomnickog Štita.[6]

Zvanična nadmorska visina koja se trenutno koristi za Krivanj je 2. 494 metra.[7] Smatra se da je Krivanj od svog podnožja najviši u cijelim Tatrama, sa 1.400 metara.

Uspon[uredi | uredi izvor]

Prije 1800.[uredi | uredi izvor]

Zapisi o minerskim istraživanjima u masivu Krivanj potiču iz prve polovine 15. vijeka. Njihovo prisustvo se povećalo tokom zlatne groznice u 16. vijeku. Komercijalna eksploatacija napuštena je u 18. vijeku.[8]

Engleski prirodni istoričar, Tauson, koji se popeo 1793. pružio je dokaze da he Krivanj već bio poznata destinacija za turiste u drugoj polovini 18. vijeka. Njegov vodič iz Važeca peo se na vrh nekoliko puta ranije, Tauson ga je vidio kako uzima mali novčić iz kamena u podnožju, gdje ga planinari ostavljaju za sreću.[6] Andreas Jonas Cirbes je zvanično prvi koji se popeo na Krivanj, 4. avgusta 1773. The first recorded ascent of Kriváň was by the Lutheran Pastor Andreas Jonas Czirbes from Spišská Nová Ves on 4 August 1773.[9]

Poznati[uredi | uredi izvor]

Frederik II

Prva slavna ličnost koja je pokušala da se popenje na Krivanj je Jozef Anton Johan Baptist nador mađarski 1806. godine, ali je plan obustavljen zbog loših vremenskih uslova.[8] Prva poznata ličnost koja se popela na Krivanj je Avgust Frederik II, koji se popeo 1840. sa svojih 43 godine. Gašpar Fejerpatakej popeo se sa na vrh sa šest prijatelja, 24. septembra 1835.[10]

Najpoznatiji slovački penjač, koji se popeo na Krivanj je Ludovit Štur, koji je tada bio asistent učitelja u visokoj školi u Bratislavi. U leto 1841, putovao je Slovačkom sa svojim privatnim studentom uz Grčke, Princem Aristrahosom, Miloslavom Hodžom i sa grupom lokalnih stanovnika, među kojima je bila i Ferepatakja Belopotockja, popeli su se n vrh Krivnja 16. avgusta 1841.[11] To je bio prvi zabilježeni put da se na Krivanj popela žena.[11]

Nacionalne ekskurzije[uredi | uredi izvor]

Sličan izlet je bez Štura održan naredne godine, a zatim je održavat redovno svake godine. Organizatori su te izlete nazvali "nacionalnim ekskurzijama". Konstituisane su kao godišnji događaj krajem avgusta, od strane vlasti Poprada 1955. godine, sa ciljem da odaju počast nacionalnom ustanku 1944.[12] Izlet je okupio 480 ljudi 1981. godine[2] Danas. nacionalni uspon na Krivanj (polj. Národný výstup na Kriváň) je dvodnevni događaj, koji se održava svake godine, trećeg vikenda u avgustu. Organizatori su slovački turistički klub, Matica slovačka i gradovi Visoke Tatre i Liptovski Mikulaš. Broj učesnika je ograničen na 300 u jednom danu.[13]

Pristup[uredi | uredi izvor]

Tri obilježene rute za pješačenje do vrha Krivnja počinju sa različitih lokacija, ali se sve spajaju na 2.145 metara nadmorske visine. Zadnjih 350 metara ide po strmom, kamenitom terenu, jedini dio gdje mogu biti potrebne obje ruke za održavanje ravnoteže.

Uspon

Tri rute su:

  • Ruta označena plavom bojom, startuje na ulici između Štbske Pleso i Pribiline. Boja je plava do 1.300 metara nadmorske visine.
  • Ruta označena zelenom bojom je na istom putu, bliže Pribilini. Zelena ruta povezuje se sa plavom na 1.360 metara nadmorske visine.
  • Staza koja počinje od Štbske Pleso je označena crvenom bojom, do iznad Podbanske, a kod Jamske se ukršta sa plavom stazom, odakle prate plavu stazu do vrha.[14]

Istorijski krivudavi putevi napravljeni su od strane minera, kojima su služili za vuče sa konjima, a korišćene su od strane planinara, uključujući i ekskurziju 1841, sa Ludovikom Šturom.[15]

Mnogi poznavaoci su Krivanj označili kao najljepšu planinu u Slovačkoj.[16] Pogled od 360 stepeni sa vrha je jedan on najboljih u Slovačkoj. Pejzaž u rasponu od naseljenih dolina u Liptovu i odvojenih djelova Podhalea do neravni na zapadu. Mnogi od velikih vrhova u Tatrama mogu se vidjeti sa Krivnja, kao što su: zakopane, Gevon Lomnički Štit i Gerlahovski Štit, najveći vrh u Karpatima. Panorama je okvirena sa Zapadnim i Niskim Tatrama.[17]

Kulturne slike[uredi | uredi izvor]

Početni razvoj[uredi | uredi izvor]

Planinu je spomenuo Nikolaj Gogolj u svojoj knjizi Strašna osveta, o Kozačkoj braći Ivanu i Petru, napisanoj 1832.[18] Nakon što je Gašpar Belopotockij objavio iskaz o svom usponu na Krivanj 1835. u žurnalu Hronika 1837. urednik Karol Kuzmani, objavio je naredne godine novelu Ladislav, čiji glavni lik putuje od Italije, preko Njemačke i Poljske i penje se na Krivanj sa prijateljem. Ova dva rada su možda motivisala Ludovika Štura i prijatelje da se popenju 1841. nakon čega je objavio dvije poeme 1942. godine.[19] Pesnici romantizma su pokazivali svoje divljenje prema planinama. Ežen Sparnezis nazvao je Krivanj znakom domovine, Janko Kral nazvao je Slovake "djecom Krivnja". Samo Čalupka je u svojoj poemi označio planine kao simbol države.[20]

Popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Uticaj na intelektualce počeo je da se pripisuje Krivnju i slike koje su stvarali postepeno su usvojene u popularnoj kulturi. Početni primjer je poema Hej, pod Krivnjem (slč. Hej, pod Kriváňom) od Samjuela Tomašika (1813—1887), koji je bio do tada anonimus.[21] Takođe, tu je i poljska poema Krivanj, visoki Krivanj (polj. Krywaniu, Krywaniu wysoki!') od Kazimijerza Tetmajera.[22] Rok verzija pjesme je objavljena 1972. od strane poljske rok grupe Skaldovija.[23]

Vizuelna umjetnost[uredi | uredi izvor]

Kratki film "Sjeverno lice Krivnja" (slč. Severnou stenou na Kriváň; 1947) produciran od strane Šimona Jurovskog, prikazuje prvi zimski uspon na Krivanj sa sjeverne strane, koji zahtijeva tehničko penjanje. Planina se našla u nekoliko filmova, uključujući i film "Rodna zemlja" (slč. Rodná zem; Jozef Mah 1954) Krivanj je bio inspiracija i slikarima, naslikali su ga: Jan Hala (slč. Ján Hála; 1946), Miloš Aleksander Bezovski (slč. Miloš Alexander Bazovský; 1956), Andrej Doboš (slč. Andrej Doboš; 1967) i Ladislav Čemiski (slč. Ladislav Čemický; 1979).[24] Uloga Krivnja u kulturi Slovačke se istakla kada je u glasanju 2005. izabran za jednu od slika za slovačke novčanice evra.[25]

  • P. M. Bohun, 1849.
    P. M. Bohun, 1849.
  • Krivanj, Krivanj, 1972. omot albuma
    Krivanj, Krivanj, 1972. omot albuma
  • L. Čemicki "Ispod Krivnja"
    L. Čemicki "Ispod Krivnja"

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Frölich, David (1639). Medulla Geographiae Practicae, Peregrinantium inprimis usui, deinde Historiarum & rerum hoc tempore bellicosissimo gestarum. Typis Bartphensibus. str. 453. 
  2. ^ a b Paryska, Zofia; Paryski, Witold H. (2004). Wielka Encyklopedia Tatrzańska (na jeziku: slovačkom). 
  3. ^ „źudovít Greiner”. Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  4. ^ „Pamätná izba Ľudovíta Greinera v Revúcej”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2017. g. Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  5. ^ Július Burkovský and Igor Viszlai (6. 10. 2006). „Ľudovít Greiner” (na jeziku: slovačkom). Lesy SR (Forests of the Slovak Republic). Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  6. ^ a b v Townson, Robert (1797). Travels in Hungary, with a short account of Vienna in the year 1793. Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  7. ^ Bohuš, Ivan (2007). Mení sa výška štítov?. Tatry. 
  8. ^ a b Houdek, Ivan (1936). Osudy Vysokých Tatier; dejinný náčrtok so zvláštnym zreteľom na Kriváň. 
  9. ^ Schermann, Szilárd (1937). Szögescipők nyomai a Kárpátok bércein (na jeziku: slovačkom). 
  10. ^ Choma, Branislav (1993). Hornoliptovský panteón: Na 650. výročie prvej písomnej zmienky o hrádockom hrade z roku 1341 (na jeziku: slovačkom). 
  11. ^ a b Sojková, Zdenka (2005). Knížka o životě Ľudovíta Štúra (na jeziku: slovačkom). 
  12. ^ Witold Henryk Paryski (1956). Krywań, narodowa góra Słowaków (na jeziku: slovačkom). Wierchy. 
  13. ^ Kamien, Ján (2007). „Vyhodnotenie Národného výstupu na Kriváň” (na jeziku: slovačkom). KST - Slovak Tourist Club. Arhivirano iz originala 13. 03. 2014. g. Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  14. ^ Andráši, Július; Andráši, Arno (1973). Tatranské vrcholy: Vysokohorský sprievodca (na jeziku: slovačkom). 
  15. ^ „Kriváň, mapa”. vysoke-tatry.sk (na jeziku: slovačkom). Pristupljeno 8. 4. 2017. 
  16. ^ Kollárová, Zuzana (2006). Prvenstvo patrí Kriváňu. (na jeziku: slovačkom). Krásy Slovenska. 
  17. ^ Adamec, Vladimír (1981). Slovensko: 69 vyhliadkových vrcholov (na jeziku: slovačkom). 
  18. ^ Gogol, Nikolai (1998) [1832]. The Collected Tales. Richard Pevear, Larissa Volokhonsky (trans.). New York, London, Toronto: Alfred A. Knopf. str. 63—103. ISBN 978-0-307-26969-0. 
  19. ^ Kołbuszewski, Jacek (1975). Modele estetyczne liryki słowackiej romantycznego przełomu (na jeziku: slovačkom). 
  20. ^ Mazák, Pavol (1984). Dejiny slovenskej literatúry 2: Novšia slovenská literatúra 1780-1918 (na jeziku: slovačkom). 
  21. ^ Profil: Slovenský predštúrovský básnik Samuel Tomášik sa narodil pred 195 rokmi (na jeziku: slovačkom). TASR. 7. 2. 2008. 
  22. ^ Kazimierz Przerwa-Tetmajer (1903). Jak Jasiek z Ustupu, Hanusia od Królów i Marta Uherczykówna z Liptowa śpiewali w jedno słoneczne rano ku sobie." In: Na skalnym Podhalu (na jeziku: poljskom). 
  23. ^ Długołęcka, Lidia; Pinkwart, Maciej (1992). Muzyka i Tatry (na jeziku: slovačkom). 
  24. ^ Ondrušeková, Anna (2006). Tatry v umen (na jeziku: slovačkom). 
  25. ^ „Public chooses national symbol”. The Slovak Spectator. 28. 11. 2005. Pristupljeno 8. 4. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Krivanj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кривањ_(врх)&oldid=26909258”