Алберт I, војвода Саксоније

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт I, војвода Саксоније
Датум рођења1175
Датум смрти1260

Албрехт I (нем.Albrecht I; 1175 — 7. октобар 1260) био је војвода Саксоније, Ангрије и Вестфалије; Лорд од Нордалбингиа; гроф од Анхалта; и кнез-изборник и архимаршал Светог римског царства. Иако је његов деда Алберт Медвед држао саксонско војводство између 1138. и 1142. године, овај Алберт се рачуна као први.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Члан династије Асканија, Алберт је био млађи син Бернарда III, војводе од Саксоније, и Јудите (Јуте) од Пољске, ћерке Мјешка III Старог. После очеве смрти 1212. године, преживели синови покојног војводе поделили су његову земљу према законима куће Асканијa: Старији Хенрик је добио Анхалт, а млађи Албрехт Саксонско војводство. Албрехт је подржао Отона IV, цара Светог римског царства, у његовим ратовима против Хоенштауфена.

Године 1218, Албрехтов ујак принц-надбискуп Валдемар од Данске, који је био збачен са свог положаја принца-надбискупа Бремена, нашао је уточиште у Саксонији, пре него што се придружио опатији Локум као монах.

Војвода Албрехт I се 22. јула 1227. године, прогласио сабратом победником у бици код Борнховеда, командујући левим крилом Светог римског царства, дајући подршку као вазал лордова грофова од Шауенбурга и Холштајна, привилегија коју је изгубио његов наследник Јован V. 1474. године.[2] Након Борнховеда, војвода Албрехт I је ојачао и проширио своју тврђаву и замак у Лауенбургу на Елби, који је његов отац Бернард подигао 1182. године.[3]

Војвода Албрехт I је дошао у сукоб са Лудолфом I, принцом-бискупом Рацебурга, и прописно је затворио бискупа Лудолфа I, где је био тешко претучен, а касније послат у изгнанство.

Након Алберхтове смрти у опатији Лехнин, његови синови, старији Јохан I и млађи Албрехт II, владали су заједно као војводе Саксоније, а војводу Јохана I су наследила његова три сина Албрехт III, Ерик I и Јохан II, док се пре 20. септембра 1296. године, нису раздвојили. Саксонија у Сакс-Лауенбург и Сакс-Витенбергу, при чему браћа заједнички владају првим, а Албрехт II другим.[4]

Породица[уреди | уреди извор]

Агнес Аустријска, војвоткиња од Саксоније

Године 1222. војвода Албрехт I се оженио Агнесом од Аустрије, ћерком војводе Леополда VI од Аустрије.[5] Они су имали:

  • Бернард (ум. после 1238.);
  • Јудита Саксонска, (1) ∞ 17. новембар 1239. Дански краљ Ерик IV (*1216–1250); и (2) ∞ Буркхард VIII од Куерфурт-Росенбурга, Бурграве од Магдебурга (1273–1313 забележено);
  • Ен Мери (Ана Марие; умрла 7. јануара 1252), ∞ војвода Барним I од Помераније;
  • Бриџит (Бригита Јута) (ум. 4. априла 1266), вереница Отона од Брунсвика и Луненбурга, ∞ пре 1255. маркгроф Јохан I од Бранденбурга [оснивач Јохановске лозе Бранденбург-Стендал];
  • Матилда (Мехтилд) (ум. 28. јула 1266), ∞. 1241 гроф Јохан I од Шауенбурга и Холштајн-Кила;

Војвода Албрехт I се 1238. године, оженио Агнесом од Тирингије (*1205–1246), ћерком ландграфа Хермана I од Тирингије.[6] Они су имали:

  • Агнес, ∞ војвода Хаjнрих III од Шлеске-Бреслау;
  • Јута, ∞ 1255, Јохан I, маркгроф од Бранденбурга; 2: Буркхард VIII од Розенбурга, бургроф од Магдебурга;
  • Маргарета (ум. 1265), ∞ 1264 гроф Хелмолд III од Шверина.

Године 1247. војвода Албрехт I се оженио Хеленом од Брунсвик-Лунебурга (*1231–6. септембар 1273), ћерком војводе Отона Детета.

  • Хелене (*1247–12. јун 1309), (1) ∞ 1266. војвода Хајнрих III Бели од Шлеско-Бреслауа, и (2) ∞ 1275. Бургроф Фридрих III од Нирнберга;
  • Елизабета (ум. пре 2. фебруара 1306), (1) ∞ 1250. гроф Јохан I од Шауенбурга и Холштајн-Кила, (2) ∞ 1265. гроф Конрад I од Бренa;
  • Јохан I (* после 1248–30. јула 1285, у Витенбергу на Елби), војвода од Саксоније заједно са својим млађим братом Албрехтом II, поднео је оставку 1282, Јохан I се оженио 1257 Ингеборг Биргерсдотер од Смаланда (*1247/или око 1253–1302), ћерка или унука Биргера Јарла;
  • Алберт (Албрехт) II (*1250–25. август 1298), војвода - савладар Саксоније са својим старијим братом Јоханом II (до 1282), затим са синовима потоњег (до 1296), затим као једини војвода свог дела војводства - Сакс-Витенберг, ∞ 1273. Агнес (ака Хагне) (*око 1257–11. октобар 1322, у Витенбергу), ћерка немачког краља Рудолфа I Хабзбурга;
  • Рудолф (ум. после 1269), ∞ Ана, ћерка грофа Палатина Лудвига од Баварске.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Different counting traditions developed, following the arguments, that with Albert I's father Bernard ascending to dukedom, this was either (1) a successor of the old stem duchy of Saxony, with its two prior dukes named Bernard or (2) the sharply belittled territorial rest of Saxony remaining after the carve-up of the old duchy in 1180 formed the so-called Younger Duchy of Saxony, whose first duke of this name was then Albert I's father Bernard I (or III). Both traditions compete, more so with Bernard sometimes counted I or III, less so with Albert, usually counted I, but with his grandfather of the same name also having ruled as Saxon duke.
  2. ^ Cordula Bornefeld, "Die Herzöge von Sachsen-Lauenburg", in: Die Fürsten des Landes: Herzöge und Grafen von Schleswig, Holstein und Lauenburg [De slevigske hertuger; German], Carsten Porskrog Rasmussen (ed.) on behalf of the Gesellschaft für Schleswig-Holsteinische Geschichte, Neumünster: Wachholtz, 2008, pp. 373-389, here pp. 373seq. ISBN 978-3-529-02606-5. 
  3. ^ Cordula Bornefeld, "Die Herzöge von Sachsen-Lauenburg", in: Die Fürsten des Landes: Herzöge und Grafen von Schleswig, Holstein und Lauenburg [De slevigske hertuger; German], Carsten Porskrog Rasmussen (ed.) on behalf of the Gesellschaft für Schleswig-Holsteinische Geschichte, Neumünster: Wachholtz, 2008, pp. 373-389, here p. 383. ISBN 978-3-529-02606-5. 
  4. ^ Cordula Bornefeld, "Die Herzöge von Sachsen-Lauenburg", in: Die Fürsten des Landes: Herzöge und Grafen von Schleswig, Holstein und Lauenburg [De slevigske hertuger; German], Carsten Porskrog Rasmussen (ed.) on behalf of the Gesellschaft für Schleswig-Holsteinische Geschichte, Neumünster: Wachholtz, 2008, pp. 373-389, here p. 375. ISBN 978-3-529-02606-5. 
  5. ^ Lyon 2013, стр. 242
  6. ^ Lyon 2013, стр. 243

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cordula Bornefeld, "Die Herzöge von Sachsen-Lauenburg", in: Die Fürsten des Landes: Herzöge und Grafen von Schleswig, Holstein und Lauenburg [De slevigske hertuger; German], Carsten Porskrog Rasmussen (ed.) on behalf of the Gesellschaft für Schleswig-Holsteinische Geschichte, Neumünster: Wachholtz, 2008, pp. 373-389, here pp. 373seq. ISBN 978-3-529-02606-5. 
  • Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100-1250. Cornell University Press.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_I,_војвода_Саксоније&oldid=27829280”