Идеофон
Идеофон (старогрчки ιδεα 'идеја', φωνη 'звук', такође ономатопеја) је реч чије је значење засновано на имитацији звукова околне реалности[1].
Постоје две врсте идеофона:
- ономатопејски („вау-вау“, „гуглати“, „грунтати“)
- звучне речи у којима звук ствара фигуративан утисак о значењу речи[2]
Идеофони често означавају врсте кретања, светлосне појаве, атрибуте предмета (облик, величину, растојање, својства њихове површине), као и ход, изразе лица, физиолошка и емоционална стања људи и животиња[3].
Критеријуми за идентификацију звучно-симболичких речи су, између осталог, редупликација, експресивна геминација и изоморфизам звучно-симболичких речи у језицима света.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Милосављевић, Тања Ч. (2019). „Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам”. Наш језик (на језику: српски). 50 (1): 1—15. ISSN 0027-8084.
- ^ „ЗВУКОПОДРАЖАНИЕ | Энциклопедия Кругосвет”. www.krugosvet.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-05-18.
- ^ „Девятова О.Л. Русский "Король Лир" ХХI века: культурные традиции и новации в опере Сергея Слонимского”. PHILHARMONICA. International Music Journal. 4 (4): 26—41. 2016. ISSN 2453-613X. doi:10.7256/2453-613x.2016.4.22681.