Панонија Секунда
| Провинција Панонија Секунда Provincia Pannonia Secunda | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 296.—5. век | |||||||||
 Панонија Секунда | |||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша провинција | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 296. | ||||||||
• Укинуто | 5. век | ||||||||
| |||||||||
Панонија Секунда или Панонија Друга (лат. Pannonia Secunda) је била провинција у оквиру позног Римског царства. Настала је поделом провинције Доње Паноније на северни (Панонија Валерија) и јужни део (Панонија Секунда). Формирана је око 296. године, током владавине цара Диоклецијана, (284-305). Припадала је Дијецези Панонији. Тешко је опустошена средином 5. века од стране Хуна. Главни град провинције био је Сирмијум, данашња Сремска Митровица. Обухватала је делове данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем 4. века, у ову провинцију и суседне области Паноније пристигли су Визиготи, али царска власт је на тим просторима делимично опстала све до 441. године, када су Сирмијум освојили и разорили Хуни. То подручје је током наредних деценија било под влашћу Острогота и Гепида, који су водили међусобне ратове око Сирмијума. Под царском влашћу остао је само најисточнији део провинције, око града Басијане. Остатак области је под византијску власт враћен 535. године, али је већ 536. године у целини изгубљена, услед освајања од стране Гепида. Подручје је под царску власт враћено 567. године и организовано као византијска провинција Панонија, која је постојала све до 582. године, када је освојена од стране Авара и Словена.[1][2]
Градови[уреди | уреди извор]
Поред Сирмијума, значајнији градови у провинцији Панонија Секунда били су:
- Мурса (Mursa) (данашњи Осијек),
- Цертиса (Certissa) (данашње Ђаково),
- Марсонија (Marsonia) (данашњи Славонски Брод),
- Цибале (Cibalae) (данашњи Винковци),
- Басијана (Bassianae) (данашњи Доњи Петровци),
- Кукциј (Cuccium) (данашњи Илок),
- Салде (Saldae) (данашње Брчко) и
- Теутобургиј (Teutoburgium) (данашњи Даљ).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Mirković 2006.
- ^ а б Mirković 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 5: 9—47.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika”. Ekonomska i ekohistorija. 1: 9—36.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54.
- Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
- Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 10: 9—69.
- Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada.
- Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12.
- Gračanin, Hrvoje (2015). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae”. Povijesni prilozi. 49: 9—80.
- Gračanin, Hrvoje (2016). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae (Addenda)”. Povijesni prilozi. 50: 191—198.
- Gračanin, Hrvoje; Rapan-Papeša, Anita (2011). „Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Cibala”. Scrinia Slavonica. 11: 7—30.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
- Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije”. Scrinia Slavonica. 15: 9—33.
- Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.
- Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382.
