Портал:Бања Лука

Портал је тренутно затворен због неактивности, према консензусу уредника.
Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика.

уреди

Добродошли на портал Бања Лука

Бања Лука или Бањалука је највећи и de facto главни град Републике Српске, те други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, која се састоји од општина и градова, Град Бања Лука (раније општина) највећа је јединица локалне самоуправе са 1.239 km² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, који у овом граду губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Средња годишња температура у Бањој Луци је 10,7 °C, средња јануарска -0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. Под данашњим именом се први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II Јагелонац, у повељи упућеној локалним заповједницима Јајачке бановине, наводи име Јураја Микулашића као каштелана Бање Луке. Прије рата (1992—1995) овај град је био снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом.

више информација о Бањој Луци

уреди

Изабран чланак

Дајак је врста чамца која се користи на ријеци Врбас на подручју Бање Луке. Раније је кориштен у трговачке сврхе, за превоз робе са обале на обалу, и узводно или низводно. Вриједност ове трговине веже се углавном за локално становништво. Претпоставља се да је специфичан начин вожње чамца на Врбасу проистекао због конфигурације корита ријеке, која је у Бањој Луци још увијек планинска, брза и највећим дијелом плитка са каменим и стјеновитим (седра) дном. Из тога је управо проистекла конструкција чамца, дугог, уског и плитког газа, како би у пракси савладали брзаке Врбаса. Плићаци не дозвољавају уптребе моторних чамаца, а брзина ријеке онемогућава кориштење обичних чамаца. Сам чамац, још од свог постанка имао је специфичан изглед и облик трупа прилагођен брзом Врбасу. Дужине су варирале од шест до девет метара, а ширине од 70 центиметара до метра у зависности од намјене и мајстора који га је правио. Тежина је варирала од 120 до 180 килограма због катрана којим је чамац премазиван ради заштите.

даље ...

Остали изабрани чланци

уреди

Изабрана фотографија

Остале изабране слике

уреди

Клима

Клима

Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,8 °C, средња јануарска -0,5 °C, док је средња јулска 20,5 °C. Средња годишња облачност износи 62 %. На климу знатно утичу географски положај града (котлина), Врбас са притокама те урбанизација градског подручја.

уреди

Категорије

уреди

Уређивачи портала

--Mstudiodf (разговор) 00:01, 1. март 2014. (CET)
--Слободни умјетник (разговор) 20:45, 8. март 2014. (CET)

уреди

Насељена мјеста и мјесне заједнице Града Бање Луке

Портал:Бања Лука/Насељена мјеста јун

Остала изабрана насељена мјеста и мјесне заједнице

уреди

Клице

Уколико напишете неки кратак чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{Клица-Бањалука}} како би означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Незавршене чланке можете наћи у категорији Клице Бањалука.

уреди

Упознајте Бању Луку

Историја

за више о историји Бања Луке → Хронологија историје Бање Луке

1224. Први пут се помиње Врбашки град • 1287. Први пут се помиње жупа Земљаник • 1404. Први пут се помиње Звечај • 1446. Први пут се помиње Бочац • 1494. (6. фебруара) Први пут се помиње Бања Лука • 1521. Турци Османлије освојили Бању Луку •

1579-1587. Ферхат-паша Соколовић изградио чаршију на ушћу ријеке Црквене у Врбас • 1583. Бања Лука је постала сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године • 1617. Отворена прва кафана у Бањој Луци • 1639. Сједиште Босанског пашалука премјештено из Бање Луке у Сарајево • 1688. Краткотрајни упад аустријских трупа у Бању Луку, послије чега је спаљено градско језгро • 1732. Од епидемије куге у граду је умрло око 7.000 становника • 1866. Изграђен телеграф, који је повезао Бању Луку са Сарајевом и Бихаћем • 1869. Дозвољена изградња самостана трапистима у Делибашином селу • 1872. Траписти изградили велики млин на Врбасу • 1873. (17. јануара) Пуштена у саобраћај жељезничка пруга Бања Лука – Добрљин • 1876. Траписти изградили творницу пива • 1878. Бању Луку је окупирала Аустроугарска • 1879. Изграђена прва болница у граду • 1888. Основана Фабрика дувана • 1895. Са радом почела Реална гимназија • 1895. Аустроугарска власт направила први званични попис становништва према којем је у Бањој Луци живјело 13.566 становника • 1907. Петар Кочић покренуо часопис Отаџбина • 1915. Почео такозвани велеиздајнички процес који је у Бањој Луци вођен против 156 угледних Срба • 1918. (11. новембра) Војска Краљевине Србије ослободила Бању Луку • 1929. (3. октобра) Основана Врбаска бановина са сједиштем у Бањој Луци • 1941. (априла) Њемачка окупирала Бању Луку и припојила је Независној Држави Хрватској • 1942. (7. фебруар) У бањолучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике хладним оружјем убијено око 2.300 Срба • 1945. (22. априла) НОВЈ ослободила Бању Луку • 1969. (26. и 27. октобра) У снажном земљотресу погинуло 15 људи и порушен велики број зграда у Бањој Луци • 1992. (9. јануара) Основана Република Српска (под називом Српска Република Босна и Херцеговина), а Бања Лука је постала њен највећи и де факто главни град. (1. марта) Почео рат на простору бивше Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине • 1995. (децембра) Потписан Дејтонски споразум, чиме је окончан рат, а Република Српска постала један од два равноправна ентитета у саставу Босне и Херцеговине •