Портал:Физика
Физика
Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је основна фундаментална природна наука која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела. Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање материје у простору и времену. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења. Физика је уско повезана са другим природним наукама, као и математиком (због математичког описивања природе), посебно хемијом, која се умногоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму. |
Чланак месеца
Вода има молекулску формулу H2O, дакле, један молекул воде састоји се од два водоникова атома и једног атома кисеоника. Исто може бити описана јонски као HOH, са водониковим јоном (H+) везаним за хидроксилни јон (OH-). При нормалним условима код воде се течна и гасна фаза налазе у динамичкој равнотежи.
На собној температури вода је течност скоро безбојна, без укуса и мириса. У науци се често каже да је вода универзални растварач и једина је супстанца која се у природи налази чиста у сва три агрегатна стања.
Вода постоји у многим облицима - у чврстом стању позната је као лед који може имати неколико кристалних облика, а ултра брзо хлађена вода може да пређе у аморфно стање. У гасном стању вода је позната као водена пара. Течна фаза се као и само једињење назива вода.
Изнад критичне температуре (647 K и 22,064 MPa), вода се налази у суперкритичним условима када молекули воде образују гроздове који се понашају као течна фаза а који лебде у парној фази.
Тешка вода је вода у којој је атом водоника искључиво заступљен као изотоп деутеријум. По хемијским и физичким особинама је скоро идентична `обичној` води. Најпознатија примена тешке воде је као успоривач неутрона у нуклеарним реакторима.
Изабрана слика
Удар грома током ноћи. Када јака електрична струја протекне кроз атмосферу Земље од тла до облака, она претвара ваздух кроз који протиче у плазму, ослободивши звук (грмљавина) и јаку светлост.
Биографија
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у -Annus Mirabilis- или “Години чуда”) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име Ајнштајн је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
Предмет његових истраживања су биле Капиларне силе, Специјална теорија релативности (којом је ујединио законе механике и електромагнетике), Општа теорија релативности (уопштење Специјалне теорије којим обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологија, статистичка механика, Брауново кретање, критична опалесценција, вероватноћа електронских прелаза у атому, проблеми пробаблистичке интерпретације квантне теорије, термодинамика светлости при малој густини зрачења, фотоелектрични ефекат, фотолуминисценција, фотојонизација, Волтин ефекат, секундарни катодни зраци, закочно зрачење, стимулисана емисија зрачења, уједињене теорије поља, унификација базичних физичких концепата преко њихове геометризације итд.
Потребно урадити
Потребно направити:
Примењена физика - Квантна теорија поља - Зрак - Навје-Стоксове једначине - Феликс Савар - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален
Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика
Познати физичари
Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Ледермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Џејмс Клерк Максвел - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајнман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг
Најновије вести
- 8. октобар 2019. – Добитници Нобелове награде за физику 2019. године су Џим Пиблс „за теоријска открића у физичкој космологији” и Мишел Мајор и Дидје Кело „за откриће егзопланете у орбити звезде соларног типа”.
- 24. мај 2019. — Преминуо Мари Гел-Ман, отац кварова.
- 10. април 2019. — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
- 10. децембар 2018. – Добитници Нобелове награде за физику 2018. године су Дона Стрикленд, Артур Ешкин и Жерар Муру „за револуционарне проналаске у области ласерске физике“.
- 14. март 2018. – У 76. години преминуо Стивен Хокинг, један од највећих физичара 21. века, који је предвидео да црне рупе емитују зрачење (Хокингова радијација). У 21. години му је дијагностификована Амиотрофична латерална склероза која га је постепено парализовала.
Области физике
Акустика - Астрофизика - Биофизика - Динамика флуида - Електромагнетизам - Квантна физика - Класична физика - Математичка физика - Механика - Нуклеарна физика - Оптика - Радиоактивност - Релативистичка физика - Статистичка физика - Таласи - Термодинамика - Физика честица
Да ли сте знали...
- ...да би сат на руци особе која кружи око црне рупе радио спорије него на Земљи?
- ...да светлост, брзином од 299,792,458 m/s, може да стигне од Земље до Месеца за 1,2 секунд?
- ...да се Месец сваке године удаљи 3,82 cm од Земље?
- ...да плави сјај Черенковљевог ефекта настаје због тога што се електрони крећу брже од брзине светлости у води?
- ...да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што се лед кристалише хексагонално?
- ...да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање?
- ...да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат?
- ...да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности?
Категорије физике
- Акустика
- Астрофизика
- Биофизика
- Експериментална физика
- Електромагнетизам
- Електротехника
- Јединице за мерење
- Квантна механика
- Кретање
- Магнетизам
- Механика
- Оптика
- Ласери
- Радиоактивност
- Радиобиологија
- Релативност
- СИ јединице: СИ изведене јединице, СИ основне јединице
- Таласи
- Теоријска физика
- Термодинамика
- Физичари: Нобеловци за физику, Добитници Волфове награде за физику, Никола Тесла
- Физичке величине
- Физички закони
Додатне информације
Додатне информације