Славољуб Виденовић

С Википедије, слободне енциклопедије

Биографија[уреди | уреди извор]

Славољуб Виденовић (1958) је пензионисани потпуковник Војске Србије, задужбинар и аутор књижевних дела.


Рођен је 7. децембра 1958. године, од мајке Јевросиме Пешић (Карапанџини) и оца Ђорђа Виденовића (Марковци),  у пограничном селу Равном Бучју на Старој планини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Након 5 година од његовог рођења, 1963. године,  породица се сели у Бор где је Славољубов отац нашао посао возача. Контакти са местом рођења никада нису престали, јер сваки летњи распуст, са братом Зораном, проводи на селу код бабе Стевке и деде Гаврила.

Проводећи време тамо заволео је сељачки живот, чување стоке, кошење и прикупљање сена и остале сеоске послове. Упознао је готово сваки кутак села, околне врхове Старе планине, ливаде, пашњаке и потоке. Повезаност са родним крајем никада није ни престала, па је већ током школовања, у селу Црни Врх, упознао Душицу Живковић. Са њом је склопио брак и добио два сина Марка и Немању.

Школовање и посао[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу је завршио у Бору, а Ваздухопловнотехничку војну академију у Рајловцу код Сарајева 1979. године, када је добио чин потпоручника и стекао звање ваздухопловног војног електро инжењера. Као официр-потпоручник радио је у служби у Новом Саду, Бору и Зајечару где је 2006. године пензионисан у чину потпуковника Војске Србије.

Након Новог Сада, следеће место службовања је Бор, где у Команди Војног одсека обавља дужност Начелника за мобилизацију, па заменика команданта, а једно време заступа команданта Војног одсека.

Уредбом Савезне Владе, а у циљу бројног смањења Војске, као потпуковник војске Србије, са осталим официрима, који су навршили 30 и више година радног стажа, пензионисан је 2006. године.

Са породицом се сели у Ниш, где супруга ради,а синови студирају.

Задужбине и књижевна дела[уреди | уреди извор]

На Старој планини
Родни крај Славољуба Виденовића

Захваљујући родбини и пријатељима који су му пружили помоћ, а посебно уз помоћ покојног деда Ленте изградио је кућу у Равном Бучју која је на 970 метара надморске висине, на месту званом Дуги рт-Џелепска ливада. У тој кући често долази са породицом.

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

Славољуб Виденовић аутор је Равнобучке трилогије (књиге „Наше Равно Бучје“, „Наше Равно Бучје 2“ и „Превој Свети Никола на Старој планини “), на којима је радио од 2007. до 2012. Године, а које је издала Народна библиотека Његош у Књажевцу. Године 2014. штампа монографију насеља „Кална“, а 2016. године монографију – „Фамилија Марковци из Равног Бучја“.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Виденовић, Славољуб (2019). Црни Врх заселак Грваљоса. Ниш : Наис принт, 2019. ISBN 978-86-6399-064-7. 
  • Виденовић, Славољуб (2020). Равно Бучје. Ниш : Наиспринт, 2020. ISBN 978-86-6399-083-8. 
  • Виденовић, Славољуб (2014). Кална. Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2014. ISBN 978-86-87537-53-8. 
  • Виденовић, Славољуб (2012). Превој Свети Никола на Старој планини. Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2012. ISBN 978-86-87537-27-9. 
  • Виденовић, Славољуб (2009). Наше Равно Бучје. Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2009. ISBN 978-86-87537-04-0. 
  • Виденовић, Славољуб (2012). Наше Равно Бучје. 2. Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2012.