Данашња чачанска црква подигнута је на остацима Богородице Градачке, задужбине жупана Страцимира, брата Стефана Немање, с краја XII века. О угледу манастира, са црквом посвећеном Успењу Богородице, сведочи Студенички типик с почетка XIII века, по коме је градачки игуман учествовао у избору студеничког старешине. У повељи Стефана Првовенчаног, на зиду жичког звоника, Страцимирова задужбина је изједначена са Студеницом, Св. Ђорђе у Расу и Хиландаром. О њеном репрезентативном изгледу сведоче сачувани фрагменти архитектонске пластике. За време владавине Турака, од 1459. до 1834. чачанска црква је три пута претварана у џамију. Њен садашњи изглед је последица великог броја обнова, од којих је последња била између 1926. и 1929. под руководством арх. Петра Поповића. Црква је једнобродна, са развијеним олтарским простором који чине три апсиде, пространом припратом и бочним улазима. Централни простор храма наткриљује неуобичајено велика купола, ослоњена на дубоке тромпе са посувраћеним луком, што је одраз времена у коме је црква била џамија. Улаз на западној страни фланкиран је двема високим кулама. Фасаде су оживљене двоструким слепим аркадама и високим, узаним, лучно засведеним прозорима. Монументални иконостас, рад Живка Павловића из Пожаревца, потиче из времена обнове од 1834. до 1846, која је предузета пре свега захваљујући ужичком епископу Нићифору Максимовићу.

Ово је фотографија непокретног културног добра у Србији, број СК 535