Краљевина Хрватска (925—1102)
| Краљевина Хрватска Regnum Croatiae (латински) | |||
|---|---|---|---|
 Хрватске жупаније средином 10. века, по Константину Порфирогениту | |||
| Географија | |||
| Престоница | Биоград на Мору Солин Задар Сплит | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | старохрватски, латински | ||
| Религија | католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | краљевина | ||
| — краљ | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | рани средњи век | ||
| — Оснивање | прва половина 10. века | ||
| — Укидање | прелом 11. и 12. века | ||
| Земље претходнице и наследнице Хрватске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Босне и Херцеговине | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) била је средњовјековна држава у југоисточној Европи, која је постојала током 10. и 11. века. Обухватала је приморске делове данашње Републике Хрватске и југозападне делове данашње Босне и Херцеговине. Државом је владала народна династија Трпимировића. Настала је уздизањем првобитне Кнежевине Хрватске на степен краљевине, што се догодило током прве половине 10. века. Постојала је до прелома 11. и 12. века, када је потпала под власт Краљевине Угарске.[1]
Најзначајнији извор за историју Хрватске у 10. веку је историографско дело византијског цара Константина Порфирогенита (945-959), које је познато под називом О управљању царством (лат. De administrando imperio).[2]
Током 11. века, хрватским краљевима је у појединим периодима била признавана и управа над приморским градовима у тадашњој византијској Далмацији.[3]
Проблем историчности[уреди | уреди извор]
Историчност појединих традиционалних датума, догађаја и особа о којима нема помена у савременим изворима, већ тек у позним списима из 15. или 16. века, оспорена је од стране хрватске научне историографије, што се између осталог односи на два кључна питања:[4]
- питање о веродостојности позних списа који говоре о одржавању сплитских сабора током 925. и 928. године и постојању хрватског владара Томислава, коме се приписује крунисање за краља 925. године
- питање о аутентичности позних акта који слове као преписи Pacta conventa из наводне 1102. године
Један од највећих историографски проблема у области проучавања ране нововековне историје Хрвата представља питање о аутентичности аката који се односе на наводно одржавање појединих црквених сабора у Сплиту почетком 10. века. Према тим актима, који су познати само на основу веома позних преписа из 16. века, реч је о саборима који се датују у наводну 925. и 928. годину. У истим актима описано је уређење сплитске црквене покрајине, које је спроведено по правиима Римске цркве.[5][6]
Један од додатних проблема, који се односи на питање о историчности поменутих сплитских сабора, проистиче из потпуног одсуства њиховог помена у познатом историографском делу Томе Архиђакона (13. век) под насловом Historia Salonitana (minor). То је дело било посвећено управо историји сплитске цркве, а његов је аутор био сплитски свештеник, који је добро познавао црквену прошлост свог града. Тек у 16. веку, настала је нова (прерађена и проширена) верзија истог дела (Historia Salonitana Maior) у коју су унети и наративи о поменутим сплитским саборима.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Klaić 1971.
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 1-7.
- ^ Ферлуга 1957.
- ^ Klaić 1990.
- ^ Prozorov 2013, стр. 275–287.
- ^ Коматина 2016, стр. 57-58, 61-64.
- ^ Jarak 2003, стр. 543-548.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jarak, Mirja (2003). „Toma Arhiđakon i vrijeme osnutka Splitske metropolije”. Opuscula archaeologica. 27: 543—548.
- Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117.
- Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. изд.). Zagreb: Školska knjiga.
- Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Omrčanin, Ivo (1984). Military History of Croatia. Dorrance.
- Prozorov, Vadim (2013). „The Tenth Century Councils in Split and the Problem of the Reliability of Their Acts”. Црквене студије. 10: 275—287.
- Sedlar, Jean W. (1994). East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500. Seattle: University of Washington Press.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Thomas of Split (2006). History of the Bishops of Salona and Split: Historia salonitanorum atque spalatinorum pontificum. Budapest: Central European University Press.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.
