Пожунски мир
Пожунски мир (нем. Preßburger Frieden, франц. Traité de Presbourg), такође познат и као Братиславски мир или мир у Пресбургу потписан је 26. децембра 1805. године у Пожуну (данашња Братислава) између Француске и Аустрије. Потписивањем Пожунског мира завршен је Рат треће коалиције између Француске и Аустрије. Одредбе Пожунског мировног споразума спроведене су током 1806. године.[1]
Мир[уреди | уреди извор]
Пожунски мир је директна последица аустријског губитка код Аустерлица и Улма. Аустрија је морала у року од 6 недеља уступити наполеонској Краљевини Италији приморске области: Венецију, Истру и Далмацију са Боком которском (сви поседи које је стекла Кампоформијским миром из 1797. године). Баварској је предала Тирол и Форарлберг, а аустријски поседи у Швапској припали су Баварској, Виртембергу и Бадену; од Баварске је добила покрајину Салцбург.
Пожунским миром Аустрија је сасвим потиснута из Италије, а у Немачкој је сачувала само царску титулу.
Пожунски мир је имао значајне последице под Србе у Далмацији, који су након успостављања нове француске власти коначно успели да добију своју православну Далматинску епархију.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Тејлор 2001.
- ^ Милутиновић 1981, стр. 277-307.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бакотић, Лујо (1939). Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења. Београд: Геца Кон.
- Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809-1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio.
- Милутиновић, Коста (1981). „Срби у Далмацији 1797-1878”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 277—307.