Србија — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Andrejsrbrus17 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Нема описа измене
(Нису приказане 4 међуизмене 3 корисника)
Ред 1: Ред 1:
Моисе Биоти Кеан (италијански изговор: [ˈмɔизе ˈкɛн], [2] рођен 28. фебруара 2000) је италијански професионални фудбалер који игра као нападач за клуб Јувентус и репрезентацију Италије.
{{друге употребе|Србија (вишезначна одредница)|Република Србија}}
{{Инфокутија држава
| име државе = Република Србија
| име генитив = Србије
| положај = Location of Serbia (map).svg
| застава = Flag of Serbia.svg
| грб = Coat of arms of Serbia.svg
| мото = [[Само слога Србина спасава]] (незванично)
| химна = [[Боже правде]]{{-}}[[Датотека:Serbian National Anthem instrumental.ogg|center]]
| службени језик = [[српски језик|српски]]<sup>''[[#1|1]]''</sup>
| главни град = {{застава|Београд}}
| највећи град = Београд
| latd=44 | latm = 48 | latNS = N | longd = 20 | longm = 28 | longEW = E
| тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[парламентарни систем|парламентарна]] [[република|уставна република]]
| титула владара = [[Председник Републике Србије|Председник]]
| титула владара1 = [[Председник Владе Републике Србије|Председник Владе]]
| титула владара2 = [[Председник Народне скупштине Републике Србије|Председник Народне скупштине]]
| име владара = [[Александар Вучић]]
| име владара1 = [[Ана Брнабић]]
| име владара2 = [[Маја Гојковић]]
| независност тип = Стварање и [[независност]]
| приступница догађај1 = [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Оснивање Србије]]
| приступница датум1 = између [[629]]—[[632]].
| приступница догађај2 = Проглашење [[Српско краљевство|краљевине]]
| приступница датум2 = [[4. јануар]] [[1217]].
| приступница догађај3 = Проглашење [[Српско царство|царства]]
| приступница датум3 = [[16. април]] [[1346]].
| приступница догађај4 = [[Први српски устанак]]
| приступница датум4 = [[15. фебруар]] [[1804]].
| приступница догађај5 = [[Други српски устанак]]
| приступница датум5 = [[23. април]] [[1815]].
| приступница догађај6 = [[Сретењски устав|Први српски устав]]
| приступница датум6 = [[15. фебруар]] [[1835]].
| приступница догађај7 = [[Берлински споразум (1878)|Међународно признање]]
| приступница датум7 = [[13. јул]] [[1878]].
| приступница догађај8 = Оснивање [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]
| приступница датум8 = [[1. децембар]] [[1918]].
| приступница догађај9 = [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|Одвајање Црне Горе]] од [[Србија и Црна Гора|СЦГ]]
| приступница датум9 = [[3. јун]] [[2006]].
| површина поредак = 117
| површина = 88.499<ref>{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=36| title = Положај, рељеф и клима| website = srbija.gov.rs| accessdate=17. 8. 2017}}</ref> km² {{nowrap|<small>''(са [[Косово и Метохија|КиМ]])''</small> <small>([[Списак држава и територија по површини|111]])</small>}}<br />77.474<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html| title = Europe: Serbia| website = cia.gov| accessdate=17. 8. 2017}}</ref>
| воде = 0,13
| становништво поредак = 104
| попис становништва = 9.024.734 {{nowrap|</small> <small>([[Списак држава по броју становника|95]])</small>}}
| становништво = 7.186.862
| извор_становништво = <ref name="auto">{{cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/tekst/45625/osnovni-podaci.php|title=Основни подаци|first=|last=srbija.gov.rs|website=www.srbija.gov.rs}}</ref> <small>''(без КиМ)''</small>
| година пописа = 2016
| година пописа2 = 2011
| густина становништва = 90,89
| густина поредак = 121
| БДП година = 2017
| БДП = 107,131 млрд. $<ref name="GDPs-IMF">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=31&pr.y=9&sy=2013&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=942&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=| title = Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP| website = imf.org| accessdate=17. 8. 2017}}</ref>
| БДП поредак = 81
| БДП по глави становника = 15.321 $ <small>''(без КиМ)''</small><ref name="GDPs-IMF" />
| БДП поредак по глави становника = 79
| HDI година = 2018
| HDI = 0,787<ref>{{cite web|url=https://economictimes.indiatimes.com/definition/human-development-index| title = Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6| publisher = [[Програм Организације уједињених нација за развој|United Nations Development Programme]]| accessdate=17. 8. 2017}}</ref>
| HDI поредак = 67
| HDI категорија = <span style="color:#090;">висок</span>
| валута = [[српски динар]]<sup>''[[#2|2]]''</sup>
| код валуте = -{RSD}-
| временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-)
| домен = -{[[.rs]]}-<sup>''[[#3|3]]''</sup><br />[[.срб]]
| позивни број = [[Списак позивних бројева у Србији|381]]
| специфичност1 = Вози се на
| специфичност резултат1 = десној страни
| специфичност2 = Регистарске таблице
| специфичност резултат2 = SRB
| специфичност3 = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 2]]
| специфичност резултат3 = RS
| специфичност4 = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 3]]
| специфичност резултат4 = SRB
| специфичност5 =
| специфичност резултат5 =
| коментар = <div id="1"><sup>''1''</sup> <small>Према [[Устав Републике Србије|Уставу Републике Србије]] у Србији су у службеној употреби [[српски језик]] и [[српска ћирилица|ћириличко писмо]]<ref>{{cite web|url=http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije| title = Устав Републике Србије| format = Члан 10| website = ustavni.sud.rs|year=2006| accessdate=17. 8. 2017}}</ref> (према ''[[Правопис српскога језика|Правопису српскога језика]]'' овај језик користи два писма: ћириличко ''па'' [[српска латиница|латиничко]]),<ref>{{cite pravopis|chapter=I. 1 |pages=15—}}</ref> док су у 40 јединица локалне самоуправе у равноправној службеној употреби са српским и језици националних мањина које тамо традиционално живе ([[Мађарски језик|мађарски]], [[Словачки језик|словачки]], [[Хрватски језик|хрватски]], [[Румунски језик|румунски]], [[Панонскорусински језик|русински]], [[Албански језик|албански]], [[Чешки језик|чешки]], [[Македонски језик|македонски]], [[Црногорски језик|црногорски]], [[Бугарски језик|бугарски]] и [[Бошњачки језик|бошњачки]] - укупно 11 језика), а у органима [[Војводина|Војводине]] званично је 5 мањинских језика ([[Мађарски језик|мађарски]], [[Словачки језик|словачки]], [[Румунски језик|румунски]], [[Западнорусински језик|русински]] и [[Хрватски језик|хрватски]]), а [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Албански језик|албански]];</small><div id="2"><sup>''2''</sup> <small>На Косову и Метохији и [[евро]];</small><div id="3"><sup>''3''</sup> <small>До [[30. март]]а [[2010]]. године [[.yu]].</small>
}}


Каријеру је започео у Јувентусу 2016. године, освојивши домаћи дуплу круну у првој сезони у клубу. Следећу сезону провео је на позајмици у Верони пре него што се вратио у Јувентус следеће сезоне, освајајући још једну титулу Серије А 2019. године.
'''Србија''', званично '''Република Србија''', [[Суверена држава|суверена]] је [[држава]] која се налази на раскрсници путева [[Средња Европа|средње]] и [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] у јужном делу [[Панонска низија|Панонске низије]] и центру [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]].<ref>{{Cite book|last=Zepetnek |first=Steven Tötösy de |last2=Vasvári |first2=Louise Olga |title=Comparative Hungarian Cultural Studies |year=2011|publisher=Purdue University Press |isbn=978-1-55753-593-1 |url=https://books.google.com/?id=pFCzty0P4UcC |accessdate=3. 2. 2019 |language=en|pages=24 }}</ref><ref name="Lidia Razowska-Jaworek, CRC Press">{{Cite book|last=Razowska-Jaworek |first=Lidia |title=Calcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health |year=2014|publisher=CRC Press |isbn=978-1-315-76416-0 |url=https://books.google.com/books?id=F9_KBQAAQBAJ |accessdate=3. 2. 2019 |language=en|pages=32 }}</ref> Већим делом захвата [[Балканско полуострво]], а мањим [[Панонска низија|Панонску низију]].<ref name="RS@CIA">{{cite web|title=UNSD — Methodology |url=https://unstats.un.org/unsd/methodology/m49/ |website=unstats.un.org |accessdate=3. 2. 2019 |language=en}}</ref> Србија се на северу граничи са [[Мађарска|Мађарском]], на североистоку са [[Румунија|Румунијом]], на истоку са [[Бугарска|Бугарском]], на југу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], на југозападу са [[Албанија|Албанијом]] и [[Црна Гора|Црном Гором]], а на западу са [[Хрватска|Хрватском]] и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] (ентитетом [[Република Српска]]). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона [[Становништво|становника]].<ref>{{cite web|title=Процене становништва {{!}} Републички завод за статистику Србије |url=http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/stanovnistvo/procene-stanovnistva/ |website=www.stat.gov.rs |accessdate=4. 2. 2019 |language=sr}}</ref> Главни град је [[Београд]], који спада међу најстарије и највеће градове у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]].<ref name="Lidia Razowska-Jaworek, CRC Press" /><ref name="Vahid Razavi">{{Cite book|last=Razavi |first=Vahid |title=The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression |year=2009|publisher=Vahid Razavi |isbn=978-0-615-27433-1 |url=https://books.google.ba/books?id=0kblLpYSp8EC |accessdate=4. 2. 2019 |language=en|pages=23 }}</ref> Са 1.659.440 становника у широј околини, по [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011. године]], он је административно и економско средиште државе. Званични језик је [[Српски језик|српски]], а званична валута је [[српски динар]].


На међународном нивоу, Кеан је дебитовао за Италију 2018. године.
После [[Словени|словенских миграција]] на Балкану ([[6. век]]), [[Срби]] су у [[Рани средњи век|раном средњем веку]] основали неколико [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|држава]]. [[Српско краљевство]] добило је признање од стране [[Рима]] и [[Византијско царство|Византијског царства]] 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно [[Српско царство]].


Био је први играч рођен 2000-их година да се појави у једној од пет главних европских лига (новембар 2016), да се појави у УЕФА Лиги шампиона (новембар 2016), да постигне погодак у једној од пет главних европских лига (Мај 2017.), и забити гол за репрезентацију Италије (март 2019).
До средине [[16. век]]а, читава модерна Србија била је у склопу [[Османско царство|Османског царства]], све док га није прекинула [[Хабзбуршка монархија]], која је почела да се шири према [[Централна Србија|Централној Србији]] од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној [[Војводина|Војводини]]. Почетком 19. века, [[Српска револуција]] успоставила је [[Кнежевина Србија|националну државу]] као прву [[Уставна монархија|уставну монархију]] у региону, која је касније проширила своју територију.<ref>{{cite web|url=http://staff.lib.msu.edu/sowards/balkan/lecture5.html| title = The Serbian Revolution and the Serbian State| last=|first=|date=11. 6. 2009| website = |publisher=Steven W. Sowards, Michigan State University Libraries| language =en | accessdate=28. 4. 2010}}</ref>
Каријера младих
Кеана је први пут приметио Ренато Биаси, који га је убацио у омладинске тимове Асти пре него што га је понудио Торину. Међутим, 2010. године, уместо да се обнавља са Гранатом, потписао је Торинов противник Јувентус (док играч није навршио 14 година, уговор је годишњи и стално се обнавља). [4] [5] У својој завршној сезони у Јувентусовим омладинским тимовима, у 2015. и 2011. години постигао је 24 гола у 25 утакмица.
Јувентус
2016–17: Дебитантска сезона
Кеан је свој професионални деби имао за Јувентус 19. новембра 2016., у доби од 16 година и 23 дана, у 84. минути за Марио Манџукић у победи 3: 0 над Пескаром у Серији А. Након тога постао је најмлађи дебитант клуба и први играч рођен 2000. године да се такмичи у једној од четири главне лиге у Европи. [7] [8] [6] 22. новембра постао је први играч рођен 2000-их година у утакмици УЕФА Лиге шампиона, након што је у 84. минути био замењен победом над Севиљом од 3: 1. [9] 27. маја 2017., Јувентусова финална утакмица сезоне Серие А 2016.-2006., Кеан је постигао свој први гол за Јувентус, побједнички гол 2: 1 побједе над Бологном, постајући тако и први играч рођен у 2000-има. гол у једној од пет главних европских лига.
2017–18: Зајам за Верону
На 31 август 2017 г., по продолжението до 30 јуна 2020 г., Кеан е посочено на Хеллас Верона на съответните години. [11] [12] 10. септембра дебитовао је за Верону у Серији А као замена, замењујући Алек Феррари у 46. минуту у поразу од 5-0 против Фиорентине. 1. октобра, Кеан је постигао свој први гол за Верону у 87. минуту 2: 2 против Торина. [14]


28. јануара 2018, Кеан је постигао своју прву каријеру Серие А у 4-1 побједи против Фиорентине, постајући само други играч рођен 2000-их након што је Пиетро Пеллегри то учинио. [15] [16] [17] Имао је 20 такмичарских наступа и четири гола у сезони у клубу
Србија је, након катастрофалних губитака у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и уједињења са [[Војводство Србија и Тамишки Банат|бившом Хабсбуршком круницом Војводине]] (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином [[Јужни Словени|Јужних Словена]] првобитно у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], (касније преименованој у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]), затим у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Државној заједници Србији и Црној Гори]]. Године 2006, после одржаног [[референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума у Републици Црној Гори]], народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставне повеље]], наставила [[држава-континуитета|државно-правни континуитет]] са Србијом и Црном Гором.
2018–19: Повратак у Јувентус
12. јануара 2019, Кеан је постигао 2-0 победу над Бологном у Купу Италије. [19] 8. марта 2019, Кеан је постигао два гола у првом полувремену против Удинезеа, на крају 4-1 победе домаћина. 2. априла 2019. Кеан је постигао други гол у победи од 2: 0 против Цаглиарија, током којег је Кеан био подложан расистичким песмама из секције навијача из Цаглиарија. Јувентусов суиграч Леонардо Бонуцци био је оштро критикован након што је изјавио да је Кеан делимично крив за његову прославу која је проузроковала даље исмијавање, [22] од стране интернационалца из Енглеске Рахеема Стерлинга који је сматрао да су коментари 'смијешни', сународњак Марио Балотелли, енглески репер Стормзи, [24] и бивши играч Јувентуса Паул Погба. [25] Бонуцци је наговестио да је Кеанова прослава изазвала додатне сметње, наводећи Ски Спорт Италиа: "Кеан зна да када постигне погодак, мора да се фокусира на славље са својим саиграчима. Зна и да је могао да уради нешто другачије. након циља, Блаисе је то чуо и наљутио, мислим да је кривица 50-50, јер Моисе није требао то учинити и Цурва није требала тако реагирати, ми смо професионалци, морамо поставити примјер, а не [26] У следећем мечу Јувентуса 6. априла, Кеан је изашао са клупе против Милана да постигне победнички гол у 2-1 домаћој победи у Серији А, стављајући своју страну на само једну победу од освајања титуле лиге. . [27] Следећи лигашки меч, 13. априла, Кеан је постигао први гол у поразу од 2: 1 против СПАЛ-а, [28] означивши свој шести узастопни гол у што већем броју мечева за клуб и земљу. [29]
Међународна каријера
Кеан, који је рођен у Италији, имао је право да представља и Италију и Обалу Слоноваче, јер је имао родитеље из Ивориана. [30] [31]
Млади
Од 2015. године, Кеан представља Италију на нивоу испод 15 година. [32] Са италијанском екипом У17 учествовао је на 2016 и 2017 издањима УЕФА Европског првенства до 17 година, постигавши 1 гол на сваком турниру.


Са Италијом У19 учествовао је у Европском првенству 2018. године у УЕФА-и, и постигао гол у групи против Норвешке [33] иу полуфиналу против Француске у победи 2: 0 да помогне Италији да стигне до финала турнир. [34] Почео је финале против Португала на клупи, али је дошао као замена и постигао 2 гола у другом полувремену, да би изједначио са продужетком, али је меч завршио победом од 4–3 за Португал. 36] [37]
У саставу Републике Србије су и две [[аутономна покрајина|аутономне покрајине]]: [[Војводина]] и [[Косово и Метохија]].<ref name="Устав Србије">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?pf=1&id=56753&url=%2Fpages%2Farticle.php%3Fpf%3D1%26id%3D56753| title = Устав Србије| last=|first=|date=|website=| publisher = Srbija.gov.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=25. 1. 2013.}}</ref> Од [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем [[Албанци]] чине етничку већину, [[17. фебруар]]а [[2008]]. године једнострано и противправно (противно [[Устав Србије из 2006. године|уставу Републике Србије од 2006. године]] и [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244]], али и [[Међународно право|међународном праву]]) прогласиле су [[независност]], [[Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају]].


Дебитовао је са екипом Италије У21 11. октобра 2018. године, у пријатељској утакмици изгубљеној од 1: 0 против Белгије у Удинама. [38] Први погодак постигао је са У21 страном у следећој пријатељској утакмици, победу домаћина од 2: 0 против Туниса 15. октобра 2018. [39]
Република Србија је члан [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Савет Европе|Савета Европе]], [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу]], [[Партнерство за мир|Партнерства за мир]], [[Црноморска економска сарадња|Организације за црноморску економску сарадњу]], [[Централноевропски уговор о слободној трговини|Централноевропског уговора о слободној трговини]], а приступа [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]].<ref name="WTO">{{cite news|url=http://www.wto.org/english/news_e/news13_e/acc_srb_13jun13_e.htm| title = Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations| last=|first=|date=13. 11. 2013| work = WTO News| accessdate=13. 11. 2013|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Од 2014. године земља преговара о [[Приступање Србије Европској унији|приступању у Европској унији]] са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.<ref name="European Commission 2018">{{cite journal|title=A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans |date=9. 2. 2018 |url=https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/communication-credible-enlargement-perspective-western-balkans_en.pdf |accessdate=4. 2. 2019 |language=en}}</ref><ref name="Freedom House 2017">{{cite news|title=Freedom in the World 2017 |url=https://freedomhouse.org/report/freedom-world/freedom-world-2017 |accessdate=4. 2. 2019 |work=freedomhouse.org |date=24. 1. 2017 |language=en}}</ref>
Сениор
У новембру 2018. године, Кеан је позван од стране менаџерке Роберта Манцинија у Италију. [40] 20. новембра, у доби од 18 година, 265 дана, дебитирао је са репрезентацијом Италије у пријатељској утакмици против Сједињених Држава у Генку, која је на крају завршила победом од 1: 0. [41] 23. марта 2019. године, Кеан је први пут стартао и постигао свој први гол за Италију у домаћој победи од 2: 0 над Финском у отварању квалификационе утакмице УЕФА Еуро 2020. [42] На тај начин, постао је најмлађи који је почео утакмицу за Италију пошто је Едоардо Мариани почео против Француске 1912. [43] [44] [45] Кеан је тренутно четврти или пети најмлађи играч који је икада почео утакмицу за Италија, иза само Марианија, Леополда Цонтија, Еугенија Моссоа, а можда и Родолфа Гавинеллија, јер није званично познато да ли је овај рођен 1891. или 1895. [45] Кеан је такође постао најмлађи играч који је постигао гол за Италију од Бруно Ницоле-а, који је постигао два гола у 2-2 пријатељском гостовању против Француске 9. новембра 1958; укупно, Кеан је други најмлађи стрелац у Италији, иза Ницолеа, у доби од 19 година и 23 дана, и најмлађи играч који је постигао погодак за Италију иу такмичарској утакмици иу европском квалификатору. [43] [44] [46] 26. марта је постигао свој други међународни гол у Италији након квалификација за Еуро 2020, победом од 6: 0 над Лихтенштајном. [47]
Стил игре
Сматран једним од најперспективнијих перспектива италијанског фудбала, Кеан је брз, чврст и физички снажан напредак, са добрим техничким вештинама и прецизним ударцем. Природно десничар, његова омиљена улога је у центру као главни нападач, иако је такође способан да игра као други нападач, или чак као левичарски напред или крило. [48] [49] Он је посебно познат по свом великом ритму, способности у ваздуху, офанзивном покрету и снажном физичком стању, које му омогућавају да држи лопту леђима до циља или да искористи отворе у одбрани опозиције; Напоран играч, такође је био похваљен због свог одбрамбеног доприноса од лопте. [50] [51] [52]
Лични живот
Кеан је рођен у Верцеллију код родитеља из Обале Слоноваче, Биороу и Исабелле. [3] [53] [54] Када су му се родитељи раздвојили када је имао четири године, он и његова два брата су се преселили са његовом мајком у Асти, где је провео остатак свог детињства и година адолесценције. [55] Његов старији брат, Гиованни, такође је фудбалер. Одрастао је као присталица Интер Милана и идолизирао је Обафемија Мартинса, њиховог нападача у то вријеме.
Рецордс
Јувентус [58] \ т
Најмлађи дебутант у Серији А: 19. новембар 2016, 3–0 вс. Песцара (16 година, 265 дана) [7] [8]
Најмлађи дебутант у УЕФА Лиги шампиона: 22. новембар 2016, 1–3 против Севилла (16 година, 268 дана) [9]
Најмлађи стрелац у Серији А: 27 Мај 2017, 1–2 вс. Бологна (17 година, 88 дана) [59]


Италија
Србија се од [[2007]]. године формално придржава политике војне [[неутралност]]и. [[Привреда Србије|Економија]] је са вишим средњим приходом, са доминантним [[Услуга|услужним]] сектором, праћеним [[Индустрија|индустријским]] сектором и [[Пољопривреда Србије|пољопривредом]].<ref name="Serbia: On the Way to EU Accession">{{cite web|title=Serbia: On the Way to EU Accession |url=http://www.worldbank.org/en/results/2013/04/08/serbia-on-the-way-to-eu-accession |website=World Bank |accessdate=4. 2. 2019 |language=en}}</ref> Земља је високо рангирана на [[Индекс хуманог развоја|индексу хуманог развоја]] (67), [[Индекс друштвеног напретка|индексу друштвеног напретка]] (47), као и [[Индекс глобалног мира|индексу глобалног мира]] (54).<ref>{{cite web|title=Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update |url=http://report.hdr.undp.org/ |website=s3.amazonaws.com |publisher=Human Development Report Office |accessdate=4. 2. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite web|title=2018 Social Progress Index |url=https://www.socialprogress.org/index/results |website=2018 Social Progress Index |accessdate=4. 2. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite web|title=Global Peace Index |url=http://visionofhumanity.org/indexes/global-peace-index/ |website=Vision of Humanity |accessdate=4. 2. 2019 |language=en}}</ref>
Најмлађи стрелац у такмичарској утакмици: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46]
Најмлађи стријелац у квалификацијској утакмици за Еуропско првенство: 23. ожујка 2019., 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46]


Остала достигнућа [58] \ т
== Етимологија ==
Први играч рођен 2000-их у дебату у Серији А: 19. новембар 2016, 3–0 вс. Песцара (16 година, 265 дана) [7] [8]
{{главни чланак|Етноними Срба и Србије}}
Први играч рођен у 2000-има да постигне погодак у Серији А: 27. мај 2017, 1–2 вс. Бологна (17 година, 88 дана) [10]

Први играч рођен у 2000-им дебитантима у УЕФА Лиги шампиона: 22. новембар 2016, 1–3 вс. Севилла (16 година, 268 дана) [9]
Према званичној [[историографија|историографији]] назив ''Србија'' се први пут помиње код [[Грци|Грка]] средином [[10. век]]а, и то најпре као -{Σερβλία}- (''Сервлија'', ''Серблија''), а затим и -{Σερβια}- (''Сервија'', ''Сербија''), што значи ''земља Срба''.{{sfn|Moravcsik|1967|pp=153, 155}} У истом веку, [[Арапи|арапски]] путописац [[Масуди]] ову земљу назива ''Сарабин'', а њене становнике ''Сараби''.<ref>{{Cite book|last=Kopanski|first=Ataullah Bogdan| title = Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes| url = http://books.google.com/books?id=Wv5oAAAAMAAJ|year=1995| publisher = Institute of Policy Studies|isbn=978-969-448-031-2| quote = In his work entitled Muruj adh- dhahab or The Golden Meadows, Mas'udi called them sara- bin (Serbs).}}</ref> Међутим, пре овог, Срби су своју домовину једноставно називали ''Српске земље''.
Први играч рођен 2000. године за дебитантски наступ у Италији: 20. новембар 2018, 1–0 вс. Унитед Статес (18 година, 265 дана) [41]

Први играч рођен 2000. године за почетак у Италији: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46]
Етимологија титуларног народа [[Срби|Срба]], је много више загонетнија. Сличан етноним се појављује код неких [[Теорије о пореклу Срба|древних народа]] много векова пре [[Христос|Христа]], али званична наука, у већини случајева, не налази њихову директну повезаност са [[Словени|словенским]] Србима. Постоје многе теорије о настанку имена ''Срби'', а највероватније је да је оно изведено из [[Старословенски језик|старе словенске]] речи са кореном ''серб'', што значи ''исто''.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/rastko-lu/jezik/hsuster-srbin.html| title = Пројекат Растко—Лузица| last=|first=|date=|website=| publisher = Rastko.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=19. 11. 2011.}}</ref> Друге теорије корен речи проналазе у [[Индоевропски језици|индоевропској]] речи ''сер-'' што значи: ''пазити'', ''штитити'', а из које је и изведеница у [[латински језик|латинском]] ''-{servare}-'': ''(о)чувати'', ''стражарити'', ''заштити'', ''(п)осматрати''.<ref>J.P. Mallory and D.Q. Adams, „Protect”, ''The Encyclopedia of Indo-European Culture'' (London: Fitzroy and Dearborn, 1997).</ref>
Први играч рођен у 2000-има да постигне погодак за Италију: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46]

Први играч рођен 2000-их година у Италији у21: 15 октобар 2018, 2–0 вс. Тунисиа (18 година, 229 дана) [39]
== Географија ==
Први играч рођен у 2000-им дебитантима у једној од пет главних европских лига: 19. новембар 2016, 3–0 против Песцара у Серие А (16 година, 265 дана) [7] [8]
{{главни чланак|Географија Србије}}
Први играч рођен у 2000-има да постигне гол у једној од пет главних европских лига: 27. маја 2017., 1–2 против Бологне (17 година, 88 дана) [10]

=== Положај ===
[[Датотека:Serbien topo.png|лево|мини|Топографска мапа Србије]]
Србија се налази на раскрсници путева између [[Средња Европа|средње]] и [[Јужна Европа|јужне Европе]], на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и [[Панонска низија|Панонској низији]].<ref name="Serbia: On the Way to EU Accession" /><ref>{{cite web|url=http://globaledge.msu.edu/countries/serbia| title = Serbia: Introduction| first = |last=|date=|website=| publisher = Michigan State University| language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=3. 10. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://balkans360.com/serbia/| title = Serbia| first = |last=|date=|work=Southeastern Europe Travel Guide| publisher = Balkans 360| language = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141006084127/http://balkans360.com/serbia/| archivedate=6. 10. 2014| deadurl = yes| accessdate=3. 10. 2014}}</ref> Она лежи од 41° до 47° северне [[Географска ширина|географске ширине]] и од 18° до 23° источне [[Географска дужина|географске дужине]]. Држава обухвата 88.361 km² (са спорном територијом Косова), што је поставља на [[Списак држава и територија по површини|113. место]] у свету; без Косова, укупна површина је 77.474 km², што би је начинило 117. у свету.<ref name=cia_profile>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html| title = The World Factbook: Serbia | publisher = [[Central Intelligence Agency]] |date=20. 6. 2014 | accessdate=18. 12. 2014}}</ref>

Њена укупна дужина граница износи 2.027 km (са [[Албанија|Албанијом]] 115 km, са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] 302 km, са [[Бугарска|Бугарском]] 318 km, са [[Хрватска|Хрватском]] 241 km, са [[Мађарска|Мађарском]] 151 km, са [[Северна Македонија|Македонијом]] 221 km, са [[Црна Гора|Црном Гором]] 203 km и са [[Румунија|Румунијом]] 476 km).<ref name="cia_profile" /> Цела граница Косова са Албанијом (115 km), Македонијом (159 km) и Црном Гором (79 km)<ref name="cia_kosovo">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html| title = The World Factbook: Kosovo| first = |last=|date=19. 6. 2014| website = |publisher=[[Central Intelligence Agency]]| language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 1. 2015}}</ref> је под контролом граничне полиције Косова.<ref>{{cite web|url=http://www.kosovopolice.com/?page=2,22| title = Border Police Department| first = |last=|date=|website=| publisher = Kosovo Police| language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 1. 2015}}</ref>

Србија третира 352 km дугу границу између Косова и остатка Србије као „административну линију”; она је под заједничком контролом граничне полиције Косова и српских полицијских снага, а има 11 прелаза.<ref>{{cite web|url=http://demo.paragraf.rs/combined/Old/t/t2011_12/t12_0319.htm| title = Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija| first = |last=|date=|website=| publisher = Official gazette of the Republic of Serbia| language = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150108112819/http://demo.paragraf.rs/combined/Old/t/t2011_12/t12_0319.htm| archivedate=8. 1. 2015| deadurl = yes| accessdate=8. 1. 2015| issue = 98/2011|df=dmy-all}}</ref>

[[Панонска низија]] покрива северну трећину земље ([[Војводина|Војводину]] и [[Мачва|Мачву]]), док се источни врх Србије простире у [[Влашка низија|Влашкој низији]].<ref>[http://www.sgd.org.rs/publikacije/glasnik/2009_4/10_Carevic.I._e.pdf Ivana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20160830065104/http://www.sgd.org.rs/publikacije/glasnik/2009_4/10_Carevic.I._e.pdf|date=30. 8. 2016.}}</ref> Рељеф централног дела земље, са центром у [[Шумадија|шумадијској]] регији, састоји се углавном од брда која садрже реке. Планине доминирају на јужној трећини Србије. [[Динарске планине]] се простиру на западу и на југозападу, пратећи токове [[Дрина|Дрине]] и [[Ибар|Ибра]]. [[Карпати]] и [[Балканске планине]] се протежу у правцу север-југ у источној Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.carpathians.pl/carpathians01.html| title = About the Carpathians – Carpathian Heritage Society| first = |last=|date=|website=| publisher = Carpathian Heritage Society| language = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100406010559/http://www.carpathians.pl/carpathians01.html| archivedate=6. 4. 2010| deadurl = yes| accessdate=28. 4. 2010|df=dmy-all}}</ref>

Старе планине у југоисточном делу земље припадају планинском венцу [[Родопи (планина)|Родопа]]. Надморска висина се креће од врха [[Миџор]], Старе планине, са 2.169 m (највиши врх у Србији, изузевши Косово) до најниже тачке од само 17 m у близини реке Дунав код [[Прахово|Прахова]].<ref>{{cite web|url=http://www.turistickimagazin.com/index.php/sr/srbija-sr/2| title = O Srbiji| first = |last=|date=|website=| publisher = Turistickimagazin.com| language = |archive-url=https://archive.is/20131021184245/http://www.turistickimagazin.com/index.php/sr/srbija-sr/2|archive-date=21. 10. 2013|dead-url=| accessdate=16. 6. 2018}}</ref> Највеће језеро је [[Ђердапско језеро|Ђердапско]] (163 km²), а најдужа река која пролази кроз Србију је [[Дунав (587,35 km).

=== Рељеф ===
Северни део Републике заузима равница (види: [[Географија Војводине]]), а у јужним пределима су брежуљци и [[планина|планине]]. Постоји преко 30 планинских [[Planinski vrhovi u Srbiji preko 2000 metara|врхова изнад 2.000 -{m}-]] [[апсолутна висина|надморске висине]], а највиши врх је [[Ђеравица]] (на [[Проклетије|Проклетијама]]) са висином од 2.656 -{m}-.<ref name="Срб 2009">{{cite web|url=http://istmat.info/files/uploads/47438/statistical_yearbook_of_the_republic_of_serbia_2009.pdf| title = Статистички годишњак Србије, 2009: ''Географски преглед''| first = |last=|date=|website=| publisher = Републички завод за статистику Србије| format = PDF|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=18. 12. 2009.}}</ref><ref name="Срб 2009" /> [[Планине Србије|Планински рељеф Србије]] објашњава појаву многих [[кањон]]а, [[клисура]] и [[пећина]] ([[Ресавска пећина]], [[Церемошња (пећина)|Церемошња]], [[Рисовача]]). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу [[Тимок]]а у [[Дунав]], на 28-36 -{m}- надморске висине.<ref>{{Cite book|url=http://freska.rs/pdf/GEOGRAFIJA%2008.pdf| title = Географија за осми разред основне школе| last=Живковић| first = Љиљана| last2=Алексић| first2 = Ана| last3=Живковић| first3 = Ненад| publisher = Фреска|year=|id=| location = |accessdate=9. 11. 2017.|pages=24-}}</ref><ref name="Vlahović2004">{{harvnb|Vlahović|2004|p=20}}</ref> [[Делиблатска пешчара]] представља [[Геоморфологија|геоморфолошки]] и [[Екологија|еколошко]]-[[Биогеографија|биогеографски]] феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном [[Банат]]у и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте [[Флора|флоре]] и [[Фауна|фауне]], које у европским и светским размерама представљају природне реткости.
* Највиша тачка: Ђеравица, [[Проклетије]] (2.656 -{m}-).
* Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 -{m}-).
* Највеће језеро: [[Ђердапско језеро]] (163 -{km}-<sup>2</sup>).
* Најдужа река: Дунав (587,35 -{km}-).
* Највећи град: [[Београд]] (1.659.440 ст.)

==== Планине ====
{{Главни чланак|Планине Србије}}
[[Датотека:Suva planina 11a.jpg|мини|250п|Југозападне падине [[Сува планина|Суве планине]]]]
[[Датотека:Jezero Ticar na Goliji.jpg|мини|250п|[[Голија (Србија)|Голија]], поглед на језеро [[Dajićko jezero|Тичар]]]]
Највећи део територије Србије заузимају [[планина|планине]], које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до [[Црна Гора|црногорске]], [[албанија|албанске]] и [[Северна Македонија|македонске]] границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од [[босна и Херцеговина|босанско-херцеговачке]] до [[Бугарска|бугарске]] границе.

Планине Србије се деле на:
* [[Планине Србије#Родопске планине|Родопске планине]]
* [[Планине Србије#Карпатско-балканске планине|Карпатско-балканске планине]]
* [[Планине Србије#Динарске планине|Динарске планине]]
* [[Панонске острвске планине|Острвске планине]]

Највиши врхови Србије су:

{| class=wikitable
|-
! | Врх
! | Висина
! | Планина
|- style="text-align:left;"
|| [[Ђеравица]]
|| 2.656 -{[[Метар|m]]}-
|| Проклетије
|-
| style="text-align:left;"| [[Црни врх (Шар планина)|Црни Врх]]
| style="text-align:left;"| 2.585 -{m}-
| style="text-align:left;"| [[Шар-планина|Шар планина]]
|- style="text-align:left;"
|| [[Гусам]]
|| 2.539 -{m}-
|| [[Проклетије]]
|- style="text-align:left;"
|| [[Богдаш]]
|| 2.533 -{m}-
|| Проклетије
|- style="text-align:left;"
|| [[Жути Камен]]
|| 2.522 -{m}-
|| Проклетије
|- style="text-align:left;"
|| [[Љуботен (врх)|Љуботен]]
|| 2.498 -{m}-
|| Шар планина
|-
| style="text-align:left;"| [[Ветерник (врх)|Ветерник]]
| style="text-align:left;"| 2.461 -{m}-
| style="text-align:left;"| [[Копривник (планина)|Копривник]]
|- style="text-align:left;"
|| [[Црни Крш]]
|| 2.426 -{m}-
|| Проклетије
|-
| style="text-align:left;"| [[Хајла (врх)|Хајла]]
| style="text-align:left;"| 2.403 -{m}-
| style="text-align:left;"| [[Хајла]]
|}

[[Датотека:Gornje Podunavlje.jpg|мини|250п|Горње Подунавље код [[Апатин]]а, једна од преосталих [[мочвара]]]]
[[Панонска низија]] представља веома значајну [[област]] Србије. Она заузима Војводину, [[север]]ни, [[Равница|равничарски]] део Србије и уски појас [[Југ|јужно]] од [[Река|реке]] Дунава и Саве.

Највећи део Панонске [[Низија|низије]] лежи испод 200 -{m}- [[апсолутна висина|надморске висине]], а „равничарску идилу” ремете [[Панонске острвске планине|острвске планине]], [[Алувијална раван|алувијалне равни]], [[Лесна зараван|лесне заравни]] и [[Пешчара|пешчаре]]. Острвске планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих [[Динарске планине|Динарида]]. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости: [[Палеозоик|палеозојских]] [[шкриљци|шкриљаца]], [[мезозоик|мезозојског]] [[кречњак]]а итд. Падине [[Фрушка гора|Фрушке горе]] и [[Вршачке планине|Вршачких планина]] изграђени су од органских [[неоген]]их седимената и [[плеистоцен]]их наслага [[лес]]а.

Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан [[Океан Тетис|Тетис]], чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије”. За просторе ове регије особена је [[црница (врста земљишта)|црница]] (или [[црница (педологија)|чернозем]]), као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани [[црница (педологија)|чернозем]], као и плодно алувијално тло и [[гајњача|гајњаче]].

Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац, Смедерево и Пожаревац. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: [[шљива|шљиве]], [[јабука|јабуке]], [[крушка|крушке]], [[орах|ораси]], [[трешња|трешње]], [[Вишња|вишње]], [[кајсија|кајсије]], [[бресква|брескве]]; од поврћа: [[купус]], [[пасуљ]], [[парадајз]] и [[паприка]]; од житарица: [[кукуруз]], [[пшеница]], [[раж]], [[јечам]]; од индустријских биљака: [[сунцокрет]], [[шећерна репа]], [[хмељ]], [[мак]]. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/| title = Отворена, електронска база едукационих радова| last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=10. 7. 2015.}}</ref>

=== Воде ===
{{главни чланак|Списак река у Србији|Списак језера у Србији}}
[[Датотека:Serbia drainage basins detailed (sr).png|мини|десно|300п|Реке и [[слив|речни сливови]] у Србији]]
Већи део Србије припада сливу [[Дунав]]а (81.646 -{km}-<sup>2</sup> тј. 92,4 %), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 km.<ref name="Пера">{{harvnb|Vlahović|2006|pp=}}</ref><ref name="Географија">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=36| title = Влада Републике Србије: ''Положај, рељеф и клима''| last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=17. 12. 2009.}}</ref> Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: [[Сава]] (206 -{km}-), [[Тиса]] (168 -{km}-) и [[Бегеј]] (75 -{km}-), а делимично су пловне [[Велика Морава]] (3 -{km}- од 185 -{km}-) и [[Тамиш]] (3 -{km}- од 118 -{km}-).<ref name="Срб 2009" /> Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200 -{km}-, су: [[Западна Морава]] (308 -{km}-), [[Јужна Морава]] (295 -{km}-), [[Ибар]] (272 -{km}-), [[Дрина]] (220 -{km}-) и [[Тимок]] (202 -{km}-).<ref name="Срб 2009" /> Део југа Србије припада сливу река [[Бели Дрим]] у [[Метохија|Метохији]] и [[Радика]] у [[Гора (област)|Гори]] (4.771 -{km}-<sup>2</sup> тј. 5,4 %) које теку ка [[Јадранско море|Јадранском мору]].<ref name="Пера" /> Сливови река [[Пчиња]], [[Лепенац]] и [[Драговиштица]] на југоистоку Србије припадају [[Егејско море|егејском]] сливу (1.944 -{km}-<sup>2</sup> тј. 2,2 %).<ref name="Пера" /> Поред река, у Србији је изграђен и читав низ [[Канал (вештачки)|вештачких канала]], који служе за одбрану од [[поплава]], [[наводњавање]] земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 -{km}-, од чега је за бродове, до 1000 -{t}-, пловно 385.9 -{km}-.<ref name="Срб 2009" /> Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав]], према називима река које повезује.

[[Датотека:Власинско језеро 1 - Vlasina Lake 1.JPG|мини|лево|250п|[[Власинско језеро]]]]
Већина [[Језеро|језера]] у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је [[Ђердапско језеро]], површине 178 -{km}-<sup>2</sup> (са румунским делом: 253 -{km}-<sup>2</sup>), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава.<ref name="Срб 2009" /><ref name="ШТета">{{harvnb|Штетић|2004|pp=}}</ref> Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 -{km²}-, су: [[Власинско језеро]] (на реци [[Власина|Власини]], 16 -{km²}-), [[Перућац]] (на реци [[Дрина|Дрини]], 12,4 -{km²}-) и [[газиводе (језеро)|језеро Газиводе]] (на реци [[Ибар|Ибру]], површине 11,9 -{km²}-).<ref name="Срб 2009" /> Највећа природна језера су [[Палићко језеро]] површине 5,6 -{km}-<sup>2</sup> и [[Бело језеро (Србија)|Бело језеро]] површине 4,8 -{km}-<sup>2</sup>, која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се [[глацијално језеро|глацијална језера]], попут [[Ђеравичко језеро|Ђеравичког]] на [[Проклетије|Проклетијама]] или језера на [[Шар-планина|Шар-планини]], док се на крајњем северу јављају, иначе ретка, [[еолско језеро|еолска језера]], [[Палићко језеро|Палићко]] (5.6 -{km²}-) и [[Лудошко језеро|Лудошко]].<ref name="ШТета" /> Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: [[Крашко језеро|крашка]] ([[Жагубичко врело]]) и [[речно језеро|речна језера]] ([[Русанда]], [[Царска бара]]), док су [[тектонско језеро|тектонска језера]], која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у [[Раваничка пећина|Раваничкој пећини]].

Највиши [[Списак водопада у Србији|водопад у Србији]] је [[Водопад Копрен|Копрен]] на [[Стара планина|Старој планини]] североисточно од [[Пирот]]а. Висок је 103,5 -{[[Метар|m]]}- и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.<ref>{{Cite web|url=http://www.vodopadisrbije.com/index.php/site/vodopad/79| title = Копрен (Стара планина)| last=|first=|date=|website=Vodopadi Srbije|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=}}</ref> Други по висини је [[водопад Јеловарник|Јеловарник]] (71 -{[[Метар|m]]}-) на [[Копаоник]]у, који сачињавају три узастопне каскаде, а трећи је [[Пиљски водопад|Пиљски]] на Старој планини (64 метра).<ref name="TDS">{{Cite web|url=https://travel.idealo.co.uk/country/Serbia-SP/| title = Туристичка дестинација-Србија| last=|first=|date=|website=Idealo Travel|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=17. 3. 2018.}} {{en}}</ref><ref>{{cite web|url=http://topirot.com/destinacije/vodopadi| title = Висина водопада| last=|first=|date=|website=| publisher = Topirot.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=25. 1. 2013.}}</ref> Највећи и најдужи [[кањон]] Србије и Европе је [[Ђердапска клисура|Ђердап]] на Дунаву, док је највеће [[ада (речно острво)|речно острво]] Србије [[Острово (ада)|Острово]] у Дунаву код [[Костолац|Костолца]], површине 60 -{km}-<sup>2</sup>.<ref name="TDS" /><ref name="TDS" />

=== Клима ===
{{главни чланак|Клима Србије}}
[[Датотека:Temperature u Beogradu.png|мини|250п|Климатски дијаграм Београда]]
Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима ([[Јадранско море|јадранским]], [[Егејско море|егејским]] и [[Црно море|црним]]) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада [[континентална клима]] на северу, [[умереноконтинентална клима|умереноконтинентална]] на југу, и [[планинска клима]] на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је —39,5 °C (13. јануара 1985. у насељу [[Карајукића Бунари]] на [[Пештерска висораван|Пештеру]]), а највиша 44,9 °C (24. јула 2007. у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]]).<ref name="темп">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_temp_rezim.php| title = РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд| last=|first=|date=|website=| publisher = Hidmet.gov.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=25. 1. 2013.}}</ref> Просечна годишња температура у Србији је: 10,9 °C (предели испод 300 -{m}- надморске висине), 10 °C (300—500 -{m}-), 6 °C (1000—1500 -{m}-), 3 °C (изнад 1500 -{m}-).<ref name="темп" /> Просечна годишња количина падавина је 896 -{mm}-. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији [[Ветар|ветрови]] Србије су:
* ''[[кошава]]'' (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
* ''северац'' (хладан и сув северни ветар)
* ''моравац'' (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
* ''јужни ветар'' (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
* ''југозападни ветар'' (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)

=== Флора и фауна ===
{{главни чланак|Црвена књига флоре Србије}}
{{Multiple image
| align = right
| direction = vertical
| width = 250
| image1 = Lynx Nationalpark Bayerischer Wald 01.jpg
| caption1 = [[Обични рис]] је у Србији законом заштићена врста; услед малобројне популације, редован лов на риса није дозвољен
| image2 = Picea omorika1.jpg
| caption2 = Панчићева оморика
}}
[[Биогеографија|Биогеографски]], на територији Србије налазе се две зоналне [[Вегетација (биљке)|вегетације]] (односно, два [[екосистем|биома]]) — већи део површине припада биому [[Широколисне и мешовите шуме умерених предела|широколисних и мешовитих шума умерених предела]], док предели изнад горње шумске границе припадају биому [[тундра|тундри]] (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: [[балканске мешовите шуме]] (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), [[панонске мешовите шуме]] (заузимају Панонску низију са ободним пределима), [[динарске мешовите шуме]] (мала површина у југозападном делу Србије) и [[родопске планинске мешовите шуме]] (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, [[тресава|тресаве]], [[степа|степски]] фрагменти. [[Панчићева оморика]] је [[ендемизам|ендемит]] подручја Подриња, западне Србије и источне Српске (околина [[Вишеград]]а). Име је добила по српском [[ботаника|ботаничару]] [[Јосиф Панчић|Јосифу Панчићу]] који ју је открио на планини [[Тара (планина)|Тари]] [[1875]]. године, код села [[Заовине]] и [[Растиште|Растишта]].<ref name=farjon>{{harvnb|Farjon|1990|pp= }}</ref><ref name=rushforthc>{{harvnb|Rushforth|1987|pp= }}</ref><ref name=rushforth>{{Cite book|last=FLPA| first = Keith Rushforth ; photographs assembled by| title = Collins wildlife trust guide trees : a photographic guide to the trees of Britain and Europe|year=1999| publisher = HarperCollins| location = London|isbn=978-0-00-220013-4| edition = 1st publ.}}</ref> Панчићева оморика је танко, витко, до 50 m високо четинарско дрво.

Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији. По прецизном попису — чак 43,3 %. Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста [[риба]] и 20 врста [[водоземци|водоземаца]], да на територији Србије живи најмање 45 врста [[гмизавци|гмизаваца]], око 260 врста [[птице|птица]] гнездарица и 94 врсте сисара.<ref name="gamejss">{{Cite web|url=https://tehnoloskaskolaparacin.wordpress.com/srbija/lepote-srbije/flora-i-fauna/| title = Фауна Србије| last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> Најчешће врсте дивљачи на које се може наићи у Србији су [[јелен|европски јелен]], [[јелен лопатар]], [[срна]], [[дивокоза]], [[муфлон]], [[дивља свиња]], [[медвед]], [[куна златица]], [[куна белица]], [[јазавац]], [[веверица]], [[обични пух]], [[зец]], [[Мала ласица|ласица]], [[вук]], [[обични рис]], [[шакал]], [[риђа лисица]] , [[ракунолики пас]] и твор. Остале животињске врсте које настањују Србију су [[јеж]]еви, [[гуштер]]и, [[змије]], као и разни [[инсекти]] попут [[лептири|лептира]].

Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: [[врабац]], [[славуј]], [[Кос (птица)|кос]], [[дрозд]], [[сива чапља]], [[дивља гуска]], дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, [[јастреб кокошар]], лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, [[обична препелица|препелица]], [[фазан]], лиска црна, шумска шљука, [[голуб гривнаш]], [[голуб пећинар]], [[голуб дупљаш]], [[гугутка]], [[Грлица (птица)|грлица]], сојка (креја), [[гачац]], [[сива врана]] и [[сврака]].

Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност рибљег фонда. У најчистијим [[вода]]ма могу се пронаћи поточни и речни [[ракови]], а уобичајено се на различитим локацијама пеца [[Дугоноса кечига|кечига]], [[шаран]], поточна и [[језерска пастрмка]], [[смуђ]], [[штука]] и велики број врста беле рибе.

==== Шуме ====
{{главни чланак|Шуме у Србији}}
Некада је [[Шумадија]] са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине [[19. век]]а да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Те жалбе су биле оправдане, и на прецима Срба је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација у околини није боља.<ref name="www.planeta.org.yu">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090216151108/http://planeta.org.yu/04/05ekologija.htm| title = Српске шуме на издисају| last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=16. 2. 2009.}} {{sr}}</ref>

Србија има 2.000.000 [[хектар]]а шума и оне годишње произведу око 8.000.000 [[тона]] [[кисеоник]]а. У Србији се годишње сагори 4.000.000 [[тона]] огревног дрвета, што значи да је допринис Србије светском билансу [[угљен-диоксид]]а око 6.000.000 [[тона]] годишње.<ref name=www.planeta.org.yu />

На Балкану има много различитих врста шума. Ако се зна да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог [[дрво|дрвећа]], и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, може се замислити колико су разноврсни шумски [[екосистем]]и.<ref name="Биологија за 7. разред основне школе">{{harvnb|Лакушић|2008|pp= }}</ref>

Веће шуме у Србији: [[Кошутњак]], [[Молинска шума]], [[Шалиначки луг]], [[Липовичка шума]], [[Валмиште]], [[Бојчинска шума]] и друге.

=== Национални паркови ===
{{Посебан чланак|Национални паркови Србије}}
У Републици Србији постоји пет [[национални парк|националних паркова]]:

{| class="wikitable sortable5" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;"
|- class="hintergrundfarbe5"
! Име
! Основан
! Површина (-{ha}-)
! class="unsortable" | Мапа
! class="unsortable" | Слика
|-
| [[Национални парк Ђердап]]
| style="text-align:right" | 1974.
| style="text-align:right" | 93.968
| style="text-align:center; padding:0;"|
{{location map| Serbia| label = Национални парк Ђердап| position = none| float = left| width = 80| lat = 44.67| long = 22.51| caption = }}
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:IronGate.jpg|150п]]
|-
| [[Национални парк Копаоник]]
| style="text-align:right" | 1981.
| style="text-align:right" | 11.810
| style="text-align:center; padding:0;"|
{{location map| Serbia| label = Национални парк Копаоник| position = none| float = left| width = 80| lat = 43.28| long = 20.80| caption = }}
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Kop neb stol hot2.jpg|150п]]
|-
| [[Национални парк Тара]]
| style="text-align:right" | 1981.
| style="text-align:right" | 22.000
| style="text-align:center; padding:0;"|
{{location map| Serbia| label = Национални парк Тара| position = none| float = left| width = 80| lat = 43.85| long = 19.47| caption = }}
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Jezero Zaovine, Nacionalni park Tara.jpg|150п]]
|-
| [[Национални парк Шар-планина]]
| style="text-align:right" | 1986.
| style="text-align:right" | 39.000
| style="text-align:center; padding:0;"|
{{location map| Serbia| label = Национални парк Шар-планина| position = none| float = left| width = 80| lat = 42.139478| long = 20.901489| caption = }}
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:MountShara.jpg|150п]]
|-
| [[Национални парк Фрушка гора]]
| style="text-align:right" | 1960.
| style="text-align:right" | 25.393
| style="text-align:center; padding:0;"|
{{location map| Serbia| label = Национални парк Фрушка гора| position = none| float = left| width = 80| lat = 45.06| long = 19.67| caption = }}
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Popovicko jezero.jpg|150п]]
|}

=== Резервати природе ===
{{Посебан чланак|Резервати природе Србије|Седам српских чуда}}
{{Multiple image
| align =right
| direction= vertical
| width =250
| image1 =Uvac River and Eagle.jpg
| caption1 =Кањон [[Увац|Увца]]
| image2 =Obedska bara.jpg
| caption2=[[Обедска бара]] се налази у југоисточном [[Срем]]у и простире на површини од 9820 хектара, а заштитна зона на 19.611 хектара
}}
У Србији је издвојено и законом заштићено око 463 [[Резерват природе|резервата]] и природних добара, највише специјалних и строгих, а значајан део односи се и на научно-истраживачке и опште.<ref>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1064361|title=Lepih šest odsto Srbije|website=Nedeljnik Vreme}}</ref> Резерват природе може бити строги или специјални. Строги резервати су намењени искључиво очувању природног фонда и [[наука|научно]]-истраживачком раду и посматрању. Специјални резервати имају неизмењени и добро очуван [[екосистем]] у којем је [[човек]]ов утицај сведен на минимум, а на основу намене могу се издвојити [[хидрологија|хидролошки]], [[орнитологија|орнитолошки]], [[геологија|геолошки]], [[ихтиологија|ихтиолошки]], [[палеонтологија|палеонтолпошки]] и др.

;Специјални резервати природе
{{columns-list|2|
* [[Специјални резерват природе Багремара|Багремара]]
* [[Специјални резерват природе Брзанско Моравиште|Брзанско Моравиште]]
* [[Специјални резерват природе Горње Подунавље|Горње Подунавље]]
* [[Специјални резерват природе Гоч|Гоч]]
* [[Делиблатска пешчара]]
* [[Специјални резерват природе Засавица|Засавица]]
* [[Јелашничка клисура]]
* [[Јерма]]
* [[Специјални резерват природе Карађорђево|Карађорђево]]
* [[Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице|Клисура реке Трешњице]]
* [[Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит|Ковиљско-петроварадински рит]]
* [[Специјални резерват природе Краљевац|Краљевац]]
* [[Лудошко језеро]]
* [[Обедска бара]]
* [[Специјални резерват природе Окањ бара|Окањ бара]]
* [[Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље|Пашњаци велике дропље]]
* [[Специјални резерват природе Селевењске пустаре|Селевењске пустаре]]
* [[Специјални резерват природе Слано Копово|Слано Копово]]
* [[Царска бара]]
* [[Сува планина]]
* [[Тителски брег]]
* [[Специјални резерват природе Увац|Увац]]
}}

{{Географска локација
| Центар = Србија
| Северозапад = {{застава|Хрватска}}
| Север = {{застава|Мађарска}}
| Североисток = {{застава|Румунија}}
| Запад = {{застава|Босна и Херцеговина}}<br />{{застава|Република Српска}}
| Исток = {{застава|Бугарска}}
| Југозапад = {{застава|Црна Гора}}
| Југ = {{застава|Албанија}}{{-}}{{застава|Северна Македонија}}
| Југоисток = {{застава|Бугарска}}
}}

== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Србије}}
{{Историја Србије}}

=== Праисторија ===
{{Посебан чланак|Праисторија на тлу Србије}}
Најстарији трагови људског постојања, на тлу данашње Републике Србије, датирају из времена последњег глацијала, око 40.000. године пре н. е.<ref name="IIС1">[https://web.archive.org/web/20130914085504/http://www.istorijskiprirucnik.rs/p/blog-page_4155.html „Илустрована историја Срба — Увод”], Владимир Ћоровић, [[Београд]] [[1959]].</ref> Најзначајнији локалитети из овог периода су [[Пећина Градац|пећине]] код села [[Градац (Баточина)|Градац]], испод Јерининог брда недалеко од [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Рисовача]] на [[Венчац]]у код [[Аранђеловац|Аранђеловца]].<ref name="IIС1" />

[[Датотека:Lepenski Vir Head.JPG|мини|лево|200п|[[Лепенски Вир]]: ''Прародитељка'', скулптура из светилишта -{XLIV}-]]

Крајем [[ледено доба|леденог доба]], током [[холоцен]]а, велике промене климе, али и флоре и фауне, довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих [[преисторија|праисторијских култура]], [[лепенски Вир|културу Лепенског Вира]].<ref name="IIС1" /> Карактеришу је насеобине грађене по утврђеном обрасцу, са сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама [[трапез (геометрија)|трапезасте]] основе, усавршена израда алата и оружја, а сматра се да је у њој постојала [[Друштвена стратификација|друштвена хијерархија]] и [[приватна својина|приватно власништво]], као и развијена [[религија]] (са [[култ]]ним местима и [[сакрални објекти|сакралним објектима]]) и [[Уметност праисторије|уметност]] (јављају се прве [[Скулптура|скулптуре]] риболиких људи, [[риба]] и [[јелен]]а). Топлија клима, довела је до стварања нове културе у [[Подунавље|Подунављу]], која се по локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]] код [[Панчево|Панчева]], назива ''[[Старчевачка култура|Старчевачком културом]]'', а простирала се на простору од [[Босна|Босне]] до [[Македонија (област)|Македоније]] током 5. миленијума пре н. е. Њене куће користе [[дрво]] као арматуру и блато и плеву као грађу, док им је основа [[квадрат]]но-трапезаста.

[[Датотека:Vinca clay figure 02.jpg|мини|десно|150п|Фигурина из [[Винча|Винче]], данас у [[Британски музеј|Британском музеју]]]]

Старчевачку културу заменила је у средњем [[неолит]]у ''[[Винчанска култура]]'', која је свој назив добила по локалитету [[Винча — Бело брдо]], недалеко од Београда на обали Дунава и представља технолошки најнапреднију праисторијску културу на свету.<ref>{{cite web|title=Винчанска култура - Градска општина Гроцка| url = http://www.grocka.rs/znamenitosti/vincanska-kultura/| website = Градска општина Гроцка| accessdate=9. 11. 2017| language = sr}}</ref> Њени локалитети из позног неолита [[Плочник (археолошки локалитет)|Плочник]] код [[Плочник (Прокупље)|истоименог села]] поред [[Прокупље|Прокупља]] односно ''Беловоде'' и ''Белолице'' код [[Петровац на Млави|Петровца]], на основу пронађених [[бакар]]них налаза, представљају најстарије европске центре [[Металургија|металургије]], што помера почетке металног доба у још даљу прошлост. Куће Винчанске културе су грађене од истих материјала и истих су облика, као оне из Старчевачке културе, али су за разлику од њих, масивније са две просторије и огњиштима, док су у позном периоду биле поређане у редове са својеврсним ''улицама'' између њих, па би се њихова насеља могла сматрати [[урбан]]им. Поред земљорадње и сточарства као основних занимања, људи у овом периоду су се бавили и ловом, риболовом и сакупљањем плодова, затим прављењем грнчарије, алатки од камена, али и [[плетење]]м [[асура]] од [[Лика (биљка)|лике]] и [[Трска|трске]], па чак и прерадом [[Вуна|вуне]]. Грнчарију карактерише заобљеност, док [[Антропоморфизам|антропоморфне]] и [[Зооморфизам|зооморфне]] [[Фигурина|фигурине]] ([[Винчанска дама]], [[Видовданка]], [[Хајд ваза]], [[Богиња на трону]]), као и [[просопоморфни поклопци]] и жртвеници представљају изузетне уметничке домете ове културе. Посебну одлику Винчанске културе представљају урезани знаци, познати као ''[[винчанско писмо]]'', о чијој функцији има много претпоставки (ознаке [[власништво|власништва]], [[Разговор:Јемство (кривично процесно право)|кауције]], [[Сликовно писмо|пиктограм]]и или [[сликовно писмо]], [[фонетско писмо]]…).<ref>{{cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/GalerijaPics/Vinca1.pdf | title = '&#39;„Винча — Праисторијска метропола”'&#39; | format = PDF |date=| accessdate=25. 1. 2013. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110521063352/http://www.sanu.ac.rs/GalerijaPics/Vinca1.pdf | archive-date=21. 5. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref>

[[Датотека:Lady of Vinca.jpg|мини|лево|200п|''[[Винчанска дама]]'']]

Културе [[Бронзано доба|бронзаног доба]], почињу да се јављају на тлу Србије око [[19. век п. н. е.|1900. године пре н. е.]] и то на подручју [[Банат]]а ([[моришко-мокринска група|моришка]]), [[Срем]]а ([[Винковачка култура|винковачка]]), [[северозапад]]не Србије ([[Белотић Бела Црква група|Белотић-Бела Црква]]) и [[Југ|јужног]] [[Поморавље (област)|Поморавља]] ([[Бубањ (археолошко налазиште)|Бубањ]]-[[Хум III]]-[[Слатина (локалитет)|Слатина]]). Њихов мирни живот је поремећен око [[1425. п. н. е.]], када са [[север]]а надире нова култура ([[култура гробних хумки]]) са [[бронза]]ним оружјем ([[мач]]еви, [[Секира|секире]], [[бодеж]]и), што доводи до покретања народа, која су допрла и до [[Египат|Египта]].<ref name="IIС1" /> Између [[1200. п. н. е.|1200]]. и [[1000. п. н. е.]], на простору [[Косово|Косова]], Поморавља, [[Бачка|Бачке]] и Баната, постоје људске заједнице које имају иста насеља, посуђе, облик сахрањивања, баве се узгајањем јечма и пшенице, узгајају говеда, [[Свиња|свиње]] и [[коњи|коње]], а ређе [[Коза|козе]] и [[Овца|овце]]. Крајем [[2. миленијум п. н. е.|другог]] и почетком [[1. миленијум п. н. е.|првог миленијума пре н. е.]] (период од [[1125. п. н. е.|1125]]. до [[750. п. н. е.]]), долази до настанка [[Гвоздено доба|гвозденог доба]] и формирања првих етничких заједница на Балканском полуострву ([[Дарданци|Дарданаца]], [[Трибали|Трибала]], [[Илири|Илира]] и [[Трачани|Трачана]]).

За гвоздено доба је везан и долазак [[Трако-кимерци|Трако-кимераца]] око [[725. п. н. е.]] из [[Кавказ (регион)|Кавкаско]]-[[Понт (област)|понтских]] предела, који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит. Током наредна два века долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану, почиње да се развија размена добара (о чему сведоче луксузни [[Античка Грчка|хеленски]] предмети пронађени на овом простору), а [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]] указују и на процесе [[Хеленизација|хеленизације]] Трибала и Дарданаца, док се из историјских извора зна да су између [[300. п. н. е.|300]]. и [[100. п. н. е.]] водили ратове са [[Антички Македонци|македонским]] краљевима.

Млађе гвоздено доба карактерише појава [[Келти|Келта]], који се [[335. п. н. е.]] састају са [[Александар Велики|Александром Македонским]] на [[Дунав]]у, да би након његове смрти прешли [[Сава|Саву]] и Дунав и отпочели [[Продор Келта на Балкан|нападе на цело полуострво]], све до пораза код [[Делфи|Делфа]], [[279. п. н. е.]] Они се након тога повлаче са тла данашње [[грчка|Грчке]] и успевају да покоре Трибале и део [[Аутаријати|Аутаријата]], са којима формирају моћно племе [[Скордисци|Скордиска]],<ref name="IIС1" /> који на тлу данашње [[Карабурма|Карабурме]] подижу свој град [[Сингидунум]], који се сматра претечом [[престонице Србије|престонице модерне Србије]], Београда.

=== Стари век ===
{{Посебан чланак|Историја Србије у старом веку}}
[[Датотека:Felix Romuliana 8.jpg|мини|десно|250п|[[Ромулијана|Феликс Ромулијана]] — царска палата]]
Ширење [[Антички Рим|Римљана]] на Балканско полуострво, отпочело је крајем [[3. век п. н. е.|3. века пре н. е]], сукобима са [[Илири]]ма предвођеним краљицом [[Теута|Теутом]]. Током [[илирски ратови|илирско-римских]] и [[Македонски ратови|македонско-римских ратова]], Римљани су покорили Илире и [[Антички Македонци|Античке Македонце]]. Након тога, започиње њихов продор [[Панонска низија|Панонској низији]] и ратови против Дарданаца и Скордиска. Почетком нове ере, гушењем [[Батонов устанак|Батоновог устанка]], целокупно Балканско полуострво се нашло под римском влашћу. Већи део данашње Србије, ушао је у састав провинције [[Горња Мезија]], док су мањи делови ушли у састав провинција [[Панонија|Паноније]], [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Дакија|Дакије]]. На овом простору су биле стално стациониране две римске легије ''-{[[Legio IIII Flavia Felix|IV Flavia]]}-'' (у [[Сингидунум]]у, данашњем Београду) и ''-{[[Legio VII Claudia|VII Claudia]]}-'' (у [[Виминацијум]]у код данашњег [[Костолац|Костолца]] на Дунаву). Подигнут је читав низ градова који су били повезани [[Римски путеви|системом путева]] који су омогућавали лаку комуникацију између делова Римског царства, које је за владавине цара [[Трајан]]а, након [[Дачки ратови|дачких ратова]], било на свом територијалном врхунцу.<ref name="IIС1" />

Упади [[Варвари|варварских племена]] из [[средња Европа|средње Европе]] и повлачење Римљана из Дакије, током [[Аурелијан]]ове владавине, довели су подизања низа [[каструм|римских каструма]] дуж десне обале Дунава, који су формирали [[Лимес (граница)|Дунавски лимес]]. Један од његових наследника, [[Диоклецијан]] увео је [[Тетрархија|тетрархију]] као облик владавине и извршио реформу унутрашње организације Римског царства, чиме је [[Сирмијум]] постао једна од престоница државе. Варварски напади на Дунавску границу су се наставили, а једну од прекретница чини продор [[Готи|Гота]] [[378]]. године, након чега почиње и трајно насељавање варвара на тлу Римског царства. Цар [[Теодосије I]] је [[395]]. године [[Подела Римског царства|поделио Римско царство]] на два дела, при чему већи део данашње Србије улази у састав [[Византијско царство|Источног римског царства]], док су мањи делови (северозападни део Србије) припали [[Западно римско царство|Западном римском царству]].

=== Средњи век ===
{{Посебан чланак|Историја Србије у средњем веку|Словенско насељавање Балканског полуострва}}
Средином [[5. век]]а, [[Хуни]] предвођени [[Атила|Атилом]] стварају [[Хунски каганат|моћну државу]], која пропада након његове смрти [[453]]. године, а на тлу данашње Србије своје државе стварају [[Гепиди]] и [[Остроготи|Источни Готи]]. Пљачкашким упадима на територију Источног римског царства, придружују се у првим десетлећима [[6. век]]а и [[Словени]], понекад као самостални нападачи, а понекад удружени са другим варварским народима. Средином истог века на Балканско полуострво стижу [[Евроазијски Авари|Авари]], који, предвођени [[кан (титула)|каганом]] [[Бајан]]ом, током наредних пола века шире своју власт и утицај на околне Словене, уз чију помоћ нападају и пљачкају византијске територије, а [[582]]. године заузимају и сам Сирмијум.

Крајем века су Словени толико ојачали да се већ [[584]]. године помиње њихово трајно насељавање на просторима [[Југ|јужно]] од [[Сава|Саве]] и Дунава, а две године касније и њихов [[Опсада Солуна (586)|напад на Солун]], у коме су коришћене и [[Списак оружја у средњем веку#Опсадне справе|опсадне справе]].
{{Посебан чланак|Насељавање Срба на Балканско полуострво}}
[[Датотека:Serb lands in the 9th century.png|мини|лево|300п|Српске кнежевине на Балкану]]
Прекретницу у словенском насељавању, представља долазак на власт цара [[Ираклије|Ираклија]] на власт [[610]]. године. Он процењује да [[Византијско-персијски рат (602—628)|рат са Персијом]] на источним границама царства, представља далеко већи проблем и по ступању на престо повлачи све преостале снаге са дунавске границе и пребацује их на исток, чиме је отворен пут за трајно и неометано насељавање Словена, који ће у наредним деценијама, преплавити цело Балканско полуострво. После [[Опсада Солуна (611)|неуспешне словенске опсаде Солуна]] [[611]]. године и [[Опсада Цариграда (626)|комбиноване опсаде Цариграда]] [[626]]. године, на простор Балкана и данашње Србије досељавају се [[Срби]]. Према речима византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959), они су се, уз Ираклијеву дозволу, населили на просторима између река Цетине и Врбаса на западу, Бојане, Ибра и Мораве на истоку, Дунава и Саве на Северу и Јадранског мора на југу.<ref name="ДАИ-32" />{{sfn|Ферјанчић|2007|pp=}} Он такође наводи да су дошли из [[Бела Србија|Бојке]] односно ''Беле'' или ''Некрштене Србије'' у којој су власт од оца наследила два брата. Они су поделили народ, тако да је један остао на челу Срба у Белој Србији, док је други са делом народа кренуо у сеобу ка [[југ]]у. Сигурно је у периоду од [[629]]. до [[632]]. године било [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|насељавање Срба на Балкан]]. Прво их је [[Ираклије]] населио на области западно од [[Солун]]а, код града [[Сервија (град)|Сервија]], највероватније да би [[Срби]] бранили [[Солун]] од других [[Словени|Словена]], што им се није свидело, тако да су одлучили да се врате у своју [[Бела Србија|Белу Србију]]. Прешли су [[Дунав]], али када су увидели да су [[Евроазијски Авари|Авари]] поново ојачали, затражили су преко [[стратег]]а [[Сингидунум]]а нове територије, тако да им је [[Ираклије]] доделио [[Далмација|Далмацију]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600—1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник|p=198}}</ref>

Пола века касније, тачније [[680]]. године, на Балкан долази народ [[туркијски народи|турског порекла]] [[Прабугари]], који се насељавају [[Исток|источно]] од Срба, међу Словенима на подручју некадашње [[Тракија|Тракије]]. Током наредних векова, они ће се стопити са околном словенском масом и изгубити свој језик и обичаје, али ће јој наметнути своје име ''[[Бугари]]''. Њихова држава обухватиће источну Србију са Моравском долином, Београдом и Сремом. Варварска најезда је уништила старе римске градове и уређење, тако да пар наредних [[век]]ова карактерише потпуно одсуство било каквих података о збивањима у унутрашњости Балканског полуострва.

Кнеза који је предводио Србе у сеоби на Балкан, наследио је после смрти његов син, тако да је власт, током векова, остала у [[Властимировићи|истој породици]], а први кнез чије име је забележено, био је [[Вишеслав]], за кога се претпоставља да је владао крајем [[8. век]]а. Његов унук [[Властимир]], који је владао у првој половини [[9. век]]а, сматра се утемељивачем српске државе у средњем веку. Србија се током његове владавине нашла на удару суседних Бугара предвођених каном [[Пресијан I|Пресијамом]] (832—852), који су у трогодишњем рату доживели потпун пораз, изгубивши при томе и већи део војске. После његове смрти, око [[851]]. године, Бугари су поново напали Србију, али су његови синови [[Мутимир]] (851—891), [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] и [[Гојник]] поново потукли Бугаре. Током борби је заробљен и најстарији син кана [[Борис I|Бориса]] (852—889) [[Владимир Расате|Владимир]] (889—893) са дванаест угледних [[бољари|бојара]]. Након тога је закључен мир и пријатељство између Срба и Бугара, а заробљеници су ослобођени и отпраћени до границе у [[Стари Рас|Расу]]. Касније је међу Властимировим синовима дошло до борбе око власти, у којој је победио најстарији Мутимир, који је заробио млађу браћу и послао их у Бугарску као заробљенике. Током његове владавине је владарска породица примила [[хришћанство]], а [[папа Јован VIII]] (872—882) је затражио од њега 873. године да се, након успеха [[моравскопанонска мисија|моравско-панонске мисије]], подложи [[Методије Солунски|Методију]], као [[Словени|словенском]] [[епископ]]у, са седиштем у [[Сирмијум]]у.{{напомена|Сматра се да су [[Властимировићи]] примили хришћанство између [[870]]. и [[873]]. године, пошто се сматра да су у том периоду рођени први српски принчеви са хришћанским именима: најмлађи Мутимиров син ''Стефан'' и Гојников син [[Петар Гојниковић|''Петар'']]. У исто време пада и активност [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Василије I Македонац|Василија I]] (867—886) на ширењу византијског утицаја и хришћанства међу [[Јужни Словени|балканским Словенима]].}} После његове смрти 891. године, Србију су поново захватили сукоби око власти из којих је као победник изашао Мутимиров братанац [[Петар Гојниковић|Петар]] (892—917). Он је као кум кнеза Бугарске и тада најмоћнијег владара на Балкану [[Симеон I|Симеона ''Великог'']] (кнез 893—913, цар 913—927), био у могућности да скоро две деценије влада Србијом у миру. Његову владавину је окончао сам Симеон, који је од [[Захумље|захумског]] кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла]] добио извештаје о Петровим контактима са његовим противницима Византинцима, након чега је Петра на превару заробио, а за новог кнеза Србије поставио Мутимировог унука [[Павле Брановић|Павла]] (917—923).

Њега су, пар година касније, покушали да збаце са власти Византинци, помоћу његовог брата од стрица [[Захарија Прибислављевић|Захарија]], али је он заробљен и послат у Бугарску.<ref name="ДАИ-32">{{КП-ДАИ| Део = [[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> Јачање Бугарске под Симеоном је приморало Павла, да пређе на страну Византије, након чега је бугарски цар против њега послао [[923]]. године Захарију, који га је збацио са власти.<ref name="ДАИ-32" /> Међутим, сам Захарија је врло брзо прешао на страну Византије, због чега Симеон бива приморан да пошаље своју војску против њега. Бугарска војска је потучена, а главе и оружје двојице бугарских војвода су послати у [[Константинопољ]] као ратни трофеји.<ref name="ДАИ-32" /> Бугарски цар је након тога послао на Србију нову војску, са којом је послат и Властимиров праунук [[Часлав Клонимировић|Часлав]] ([[931]]— око [[960]]), који је требало да буде постављен за новог кнеза.<ref name="ДАИ-32" /> Пред новом бугарском војском, Захарија је побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], док су Бугари позвали српске жупане да дођу и потчине се новом кнезу.<ref name="ДАИ-32" /> Уместо постављања новог кнеза, српски жупани су заробљени, а цела Србија је опљачкана и припојена Бугарској.<ref name="ИСН1">{{ИСН I}}</ref> Након Симеонове смрти 927. године, Часлав је побегао из Бугарске и уз византијску помоћ, обновио Србију у којој су највећи градови били: [[Достиника]] (прва [[престонице Србије|престоница Србије]]), Чернавуск, Међуречје, Дрежник, Лесник и [[Тузла|Салинес]], док су у области [[Босна|Босне]], која се тада налазила у саставу Србије, били градови Котор и Дресник.<ref name="ДАИ-32" /> Средином [[10. век]]а, [[север]]не границе Србије почели су да угрожавају [[Мађари]], са којима је Часлав водио борбе, у којима је, према народној традицији сачуваној у ''„[[летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]]”'', погинуо тако што је заробљен и у оковима бачен у [[Сава|Саву]] са својом пратњом. Његовом смрћу се гаси прва српска владарска династија која је владала Србима од доласка на Балкан до средине 10. века.

[[Датотека:Temnicki natpis.jpg|мини|десно|250п|[[Темнићки натпис]] са краја [[10. век|X]] или почетка [[11. век|XI века]], пронађен код [[Варварин]]а]]

Неколико десетлећа касније [[971]]. године Бугарска држава пропада и улази у састав Византије.<ref name="ИСН1" /> Окрутна византијска управа на деловима Балкана насељеним [[Јужни Словени|Словенима]], довела је [[976]]. године до побуне у [[Македонија (област)|Македонији]] на чијем су се челу нашли синови кнеза Николе. Устанак се брзо проширио, а на његовом челу се, услед погибије остале браће, нашао [[Самуило (цар)|Самуило]].<ref name="ИСН1" /> После продора у Грчку, до [[Коринт]]а и [[Пелопонез]]а, он, око [[998]]. године, покреће поход ка западним деловима Балкана и до [[989]]. године осваја већи део данашње Србије и [[српске земље у раном средњем веку|околних српских кнежевина]].<ref name="ИСН1" /> Почетком [[11. век]]а, Византија предвођена царем [[Василије II Бугароубица|Василијем II]] почиње да потискује устанике и после велике победе у [[Битка на Беласици|бици на Беласици]] [[1014]]. године, Самуило умире од [[Срчани удар|срчаног удара]], а његова држава се практично распала услед династичких борби око власти.<ref name="ИСН1" /> Већ [[1018]]. године, удовица последњег цара се са породицом предала Василију, али су поједине Самуилове војсковође [[Борбе Самуилових војвода након 1018. године|наставиле да пружају отпор]].<ref name="Довла 2.6">[[Владимир Ћоровић]], ''„Историја српског народа”'' (рукопис из [[1941]]) [[Београд]] [[1989]]. ([https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.html ''Држава маћедонских Словена'']</ref> Последњи од њих био је [[Сермон]] који је владао [[Срем]]ом.<ref name="Довла 2.6" /> Њега је на превару убио византијски заповедник Београда [[1019]]. године, чиме је и последњи остатак [[Самуилово царство|Самуилове државе]] покорен.
{{Главни чланак|Словенски устанци против Византије}}
Византијска управа на просторима насељеним словенским становништвом је после слома Самуиловог устанка, започела процес [[хеленизација|хеленизације]] становништва и увођење плаћања пореза у новцу, уместо, као до тада, у натури. Ове промене су, уз повећање пореза услед [[Грађански ратови у Византији током XI века|кризе у самој Византији]], довели до подизања две нове словенске побуне. Прво је у лето [[1040]]. године у Поморављу [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|избио устанак]] на чијем се челу нашао, наводни Самуилов унук, [[Петар Дељан]], који је у Београду проглашен за цара. Иако се устанак брзо проширио на простор данашње Србије, Македоније и северне Грчке, он је већ [[1041]]. године угушен. Три десетлећа касније, [[1072]]. године долази до [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|новог устанка]] под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]], а устаници за цара у [[Призрен]]у проглашавају [[дукља]]нског принца [[Константин Бодин|Константина Бодина]]. Под његовим вођством они освајају [[Ниш]], али крајем године бивају потучени код [[Пауни|Пауна]] на [[Косово|Косову]], чиме је устанак угушен.
{{Главни чланак|Рашка}}
[[Датотека:Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg|мини|лево|270п|Границе краљевине Зете у доба краља Бодина]]
Почетком наредне деценије, Бодин је, као краљ Зете, заузео [[Рашка област|Рашку]] у којој је за владаре поставио жупане [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]] (око 1083—1112) и Марка, а потом и [[Босна|Босну]] у којој је поставио кнеза Стефана. Борбе са Византијом од [[1091]]. године води искључиво рашки жупан Вукан који из [[Средњовековни град Звечан|Звечана]] више пута продире на Косово спаљујући [[Липљан]], а касније стиже и до [[Врање|Врања]], [[Скопље|Скопља]] и [[Полошка котлина|Полога]]. На власти га смењује његов братанац [[Урош I Вукановић|Урош I]] који улази у савез са Мађарима у борбама са Византијом. Његова ћерка [[Јелена Вукановић|Јелена]] постаје жена будућег краља Угарске [[Бела II Слепи|Беле II]], а његов син [[Белош Вукановић|Белош]] [[краљевски палатин]]. Мађари ће током целог [[12. век]]а ратовати са Византијом, прво око Срема и Београда, а затим и око Моравске долине, а рашки жупани ће у готово сваком од тих ратова учествовати као угарски савезници. Они успевају да, на кратко, освоје Београд, а касније и Ниш, али их Византинци, предвођени моћним царем [[Манојло I Комнин|Манојлом I]] потискују, тако да се сви сукоби окончавају без значајнијих територијалних проширења. Истовремено Рашку потресају и унутрашњи сукоби око власти између Урошевих синова [[Урош II Примислав|Уроша II]] и [[Деса|Десе]] у коме учешће узима и сам Манојло. Византијски цар на крају поставља за новог великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], сина велможе [[Завида|Завиде]].

==== Раздобље династије Немањић ====
[[Датотека:Sveti Simeon Kraljeva Crkva detalj.jpg|мини|десно|220п|Велики жупан Стефан Немања родоначелник [[Немањићи|династије Немањић]]]]

Против великог жупана Тихомира ће се, [[1166]]. или [[1168]]. године, побунити његов најмлађи брат [[Стефан Немања]] који ће потиснути старију браћу из земље, а касније ће код [[Пантина]] на Косову потући [[Византијска војска|византијску војску]] предвођену његовом браћом, која га након тога признају за владара. Немања ће током наредна три десетлећа водити успешне ратове против Византије у којима ће значајно проширити своју државу. Припаја јој [[Неретљанска област|Неретљанску област]], [[Захумље]], [[Травунија|Травунију]], [[Приморска земља|Приморје]], делове Косова, [[Метохија|Метохије]], а на кратко осваја и Ниш у коме се састаје са [[цар Светог римског царства|светим римским царем]] и вођом [[крсташки ратови|крсташа]] [[Трећи крсташки рат|III крсташког похода]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом Барбаросом]], коме предлаже савез против Византије. На престолу га, у договору са византијским царем, наслеђује средњи син [[Стефан Првовенчани|Стефан]], који почетком своје владавине бива потиснут од старијег брата [[Вукан Немањић|Вукана]], али на крају успева да се одржи на власти. Користећи се политичком ситуацијом на Балкану насталом после [[пад Цариграда (1204)|крсташког заузећа Цариграда]] [[1204]]. године, он је наставио ширење своје државе (осваја Призрен, Врање и Ниш), коју [[4. јануар]]а [[1217]]. године уздиже на ранг краљевине, добивши од папе [[Папа Хонорије III|Хонорија III]] краљевски [[вијенац|венац]]. Две године касније, његов млађи брат [[Свети Сава|Сава]] је од [[цариградска патријаршија|васељенског патријарха]] у [[Никеја|Никеји]] издејствовао уздизање [[Рашка епархија|рашке епархије]] на ниво [[Архиепископија пећка|архиепископије]] чији је постао први архиепископ, чиме је српска црква стекла аутокефалност и ударени су темељи данашњој [[Српска православна црква|Српској православној цркви]].

[[Датотека:Saint Sava, fresco from Mileševa.jpg|мини|лево|220п|Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ]]

Стефана наслеђују синови [[Стефан Радослав|Радослав]] (1223—1234) и [[Стефан Владислав|Владислав]] (1234—1242) који владају под утицајем својих моћних тастова [[епирска деспотовина|епирског деспота]] и бугарског цара, после којих на власт долази најмлађи син [[Стефан Урош I|Урош I]] (1242—1276). Иако није успео да прошири границе своје државе, Урош је успео да економски ојача државу тако што је из [[Трансилванија|Трансилваније]] довео рударе [[Саси|Сасе]], чиме је започела експлоатација [[рудник]]а у Србији, што ће његовим наследницима пружити финансијску основу за даља освајања. Био је ожењен [[Јелена Анжујска|Јеленом Анжујском]] која је играла значајну улогу у тадашњој Србији, а сликарство његове задужбине [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]] спада у сам врх европске средњовековне уметности. Њега је са власти, услед неуспешних ратова и незадовољства у земљи, збацио 1276. године старији син [[Стефан Драгутин|Драгутин]] (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316), који ће, свега неколико година касније 1282. године, препустити власт млађем сину [[Стефан Урош II Милутин|Милутину]] (1282—1321), који спада у ред најзначајнијих српских владара.<ref name="Јоца">{{harvnb|Деретић|2005|pp= }}</ref> Током неколико наредних година, Милутин ће проширити Србију ка југу, освајајући већи део данашње [[Северна Македонија|Северне Македоније]] са [[Скопље]]м које му постаје престоница и северне делове [[Албанија|Албаније]], а на кратко ће држати и сам [[Драч]]. Касније ће освојити [[Браничево (тврђава)|Браничево]], које предаје Драгутину, коме је угарски краљ и његов таст доделио на управу [[Мачва|Мачву]] са Београдом и северну Босну. Сам Милутин [[1299]]. године закључује мир са Византијом, према коме му цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] (1282—1328) признаје освајања и даје за жену петогодишњу ћерку [[Симонида Немањић|Симониду]].

Почетак [[14. век]]а обележава грађански рат између браће око права наслеђивања престола који се окончава поновним прихватањем [[Дежевски споразум|Дежевског споразума]], којим је Драгутин [[1282]]. године предао власт Милутину и према коме га наслеђује Драгутинов син. Милутина је са власти [[1314]]. године покушао да збаци син [[Стефан Урош III Дечански|Стефан]] (1322—1331), који је ухваћен и по његовом наређењу ослепљен, после чега је послат у изгнанство у Цариград. Након Драгутинове смрти 1316. године он заробљава његовог сина и наследника [[Стефан Владислав II|Владислава]] и заузима његову државу, после чега води трогодишњи рат са краљем Угарске [[Карло Роберт|Карлом Робертом]] (1310—1342) у коме губи Београд, али задржава Мачву и Браничево. После његове смрти 1321. године, државу захвата грађански рат између његових синова [[Константин Немањић|Константина]] и Стефана, у који се након Константинове погибије укључује Владислав, али Стефан и њега побеђује. Он наставља да шири своју државу ка југу на рачун, Византије, али не успева да поврати приморје од [[Цетина|Цетине]] до [[Дубровник]]а које се након Милутинове смрти отцепило, након чега га осваја [[бановина Босна|бан Босне]] [[Стефан II Котроманић]] (1322—1353). Против њега је створен савез Византије и Бугарске, који је Стефан уништио, потукавши до ногу [[Бугари|Бугаре]] у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] [[1330]]. године. Само годину дана касније, његов син [[Стефан Душан|Душан]] (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) користи незадовољство властеле и у [[Неродимље|Неродимљу]] заробљава оца, који исте године умире у као затвореник у [[Средњовековни град Звечан|Звечану]], а Душан постаје нови краљ.

Године 1217, током владавине [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], Србија постаје независна краљевина, а [[1346]]. године достиже врхунац моћи као [[Српско царство|царство]] [[Стефан Душан|Стефана Душана]], који се прогласио за „[[Цар Срба и Грка|цара Срба и Грка]]”.

{{double image|center|Paja JovanoviKrunisanje Cara Dusana 2.jpg|380|Serbian Empire in 14th century-sr.svg|200|[[Проглашење Душановог законика]] и [[Српско царство]]}}

==== После Немањића ====
[[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|250п|''[[Косовска битка|Битка на Косову]]'', Адам Стефановић|мини|десно]]

[[Османско царство|Османски]] [[Турци]] су поразили српско племство [[1389]]. године у [[Косовска битка|бици на Косову пољу]].

[[Стефан Лазаревић]] као [[османско царство|османски]] [[вазал]] је предводио српске помоћне одреде у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]]. После битке код Ангоре је од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Цариград]]у добио звање деспота 1402. године чиме Србија постаје [[Српска деспотовина|деспотовина]]. У време његове владавине у Србији се развија [[Ресавска школа]] средњовековне књижевности.

Турци су коначно загосподарили Србијом после [[Пад Смедерева (1439)|пада]] [[Смедерево|Смедерева]] [[1459]]. године, за време владавине познатог османског [[султан]]а [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]].

Срби су на подручју данашње [[Војводина|Војводине]] присутни од средњег века под влашћу [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. У 15. и 16. веку су на подручју [[Срем]]а, [[Банат]]а и [[Бачка|Бачке]] поседе имали [[српска деспотовина|српски деспоти]]. У 16. веку су Срби на подручју данашње Војводине формирали две краткотрајне државне творевине, првом од њих је владао самозвани цар [[Јован Ненад]], а другом војвода [[Радослав Челник]].

=== Османска владавина ===
{{Посебан чланак|Историја Србије у Османском царству}}
Делови територије данашње Србије су били у саставу [[Османско царство|Османског царства]] у периоду од [[15. век|15]]. до почетка [[20. век]]а. У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века, укључени југоисточни делови данашње Србије (околина [[Ниш]]а), затим, средином 15. века (1459. године), цело подручје [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], и коначно, између [[1521]]. и [[1552]]. године и цело подручје данашње [[Војводина|Војводине]].

Срби у Банату су 1594. године подигли [[Банатски устанак|велики устанак]] против османске власти, који се завршио поразом.

[[Датотека:Seoba Srba.jpg|мини|десно|250п|''Сеоба Срба'', слика [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]]]]
Од краја [[17. век]]а, у северним деловима данашње Србије ([[Бачка]], западни [[Срем]]) османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између [[1718]]. и [[1739]]. године проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, [[Банат]], [[Мачва|Мачву]], [[Шумадија|Шумадију]], [[Браничево (област у Србији)|Браничево]], [[Тимочка Крајина|Тимочку Крајину]]). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву.

Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након [[Први српски устанак|Првог]] ([[1804]]. године) и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] ([[1815]]. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би потпуну независност стекла [[1878]]. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије остаће под османском влашћу све до [[1912]]. године. Период османске управе трајао је различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови Војводине (око 150 година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5 векова).

=== Модерна Србија ===

==== Српска револуција ====
{{Посебан чланак|Српска револуција}}
[[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|250п|мини|Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка]]
[[Датотека:Serbia1809-sr.png|мини|десно|250п|[[Карађорђева Србија]] 1809. године]]
Србија је своју борбу за независност почела током [[Српска револуција|Српске револуције]], а та борба је трајала неколико десетлећа.

[[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]], познатији као Карађорђе, је умакао [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]] и са шумадијским првацима је фебруара 1804. године [[збор у Орашцу|организовао збор]] у селу [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]], на ком је одлучено да се подигне буна. На овом збору Карађорђе је изабран за „[[вожд]]а”.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=394 | title= Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003. | accessdate=26. 6. 2015}}</ref> Буна је почела паљењем турских [[Хан (објекат)|ханова]] по [[Шумадија|Шумадији]] и протеривањем Турака из ханова и села у утврђене градове. Да би смирио ситуацију у [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]], турски султан је јула 1804. године послао босанског везира [[Бећир-паша|Бећир-пашу]]. Карађорђе је као први услов за успостављање мира тражио ликвидацију [[дахије|дахија]], које је [[Миленко Стојковић]] у ноћ између [[5. август|5]]. и [[6. август]]а, по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше, погубио на острву [[Ада Кале]].

Међутим, ово није смирило ситуацију у пашалуку. Султан је 1805. године послао у Београд за везира [[Хафис-паша|Хафис-пашу]], ког су устаници дочекали на Иванковцу и нанели му тежак пораз. Овим је буна против дахија прерасла у устанак против турске власти и српску националну револуцију. Следеће године устаници су поразили турску војску на Мишару и Делиграду и освојили београдску варош.

Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са [[Висока порта|Портом]] у име српске стране је водио трговац [[Петар Ичко]] и успео од ње да издејствује [[Ичков мир]]. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају [[Јањичари|јаничари]] и да Срби обављају јавне служне и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили рат када је на њихову страну [[Руско-турски рат (1806—1812)|у рат ушла]] [[Руска Империја|Русија]]. Следеће године (1807), Срби су [[Опсада Београда 1806.|заузели београдску тврђаву]], а удружена српско-руска војска је однела победе код Штубика и Малајнице. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа изван Београдског пашалука.

Без већих окршаја је прошла 1808. година, а за следећу годину Карађорђе је планирао да се у Рашкој састане са војском црногорског владике [[Петар I Петровић Његош|Петра I]] и одатле да се упути у ослобађање [[Стара Србија|Старе Србије]]. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола, Сјенице и Новог Пазара. Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у бици на Чегру. Српски устаници су 1810. године однели победе код Лознице и Варварина (заједно са руском војском).

[[Наполеонова инвазија на Русију|Поход Наполеона на Русију]] је принудио једног савезника Срба да оконча рат са Турском. Русија је 1812. године склопила са Османским царством [[Букурешки мир 1812.|Букурешки мир]] и повукла своју војску из устаничке Србије. Русија је Букурешким миром покушала да устаницима осигура аутономију и амнестију за учешће у рату. Устаници су до тада остварили независност и нису желели да прихвате само аутономију и наставили су да се боре. Огромна турска војска, предвођена великим везиром [[Хурсид-паша|Хурсид-пашом]] је опколила устаничку државу са запада, југа и истока. Устаничка Србија била је покорена да краја октобра 1813. године. Карађорђе је напустио Србију са већим бројем устаничких старешина, а велики број Срба се иселио на територију суседне [[Аустријско царство|Аустрије]].

Устаничке старешине које нису избегле почеле су да се договарају како да зауставе турски зулум. У [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]] [[23. април]]а 1815. године је одржан [[Састанак у Такову|традиционални сабор]]. Окупљени прваци су одлучили да подигну устанак, па су понудили предводништво [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], што је он прихватио, али након извесног колебања. [[Други српски устанак]] је подигнут и вођен против турске власти. Устаници су водили борбу само против војске београдског везира. Најважније битке су биле код Чачка, Палежа, Пожаревца, на [[Битка на Љубићу|Љубићу]] и [[Бој на Дубљу|Дубљу]].

Када су против побуњених Срба пошле још и две султанове војске из Босне и Румелије, Милош Обреновић је започео преговоре, уверен да не може пружити отпор на три стране. На Дрини је започео преговоре са босанским везиром Хуршид-пашом, а наставио је румелијским везиром [[Марашли Али-паша|Марашли Али-пашом]]. Са Марашлијом је склопио усмени споразум којима је Србима у београдском пашалуку осигурао полуаутономни положај. Према постигнутом договору, Срби су имали право да скупљају порез, да учествују у суђењу Србима, да спахије убирају приходе по законима и да у Београду заседа Народна канцеларија састављена од српских кнезова. Тако је окончан Други српски устанак, односно ратни период Српске револуције. Милош Обреновић се одмах по завршетку Другог српског устанка одрекао титуле вожда, а прихватио је титулу [[кнез]]а.

==== Кнежевина Србија ====
{{Посебан чланак|Кнежевина Србија}}
[[Датотека:MilosObrenovic 1848.jpg|Кнез Милош Обреновић|мини|лево]]
Кнез [[Милош Обреновић]] је владао Србијом самовољно и имао је бројне противнике, који су често подизали буне, али су се оне све завршавале неуспешно. На спољнополитичком плану, Милош је, уз помоћ Русије издејствовао [[Акерманска конвенција|Акерманску конвенцију]] (1828), [[Једренски мир (1829)|Једренски мир]] (1829) и [[Хатишериф из 1830. године|Хатишериф]] из [[1830]]. године којима је јачала аутономија Србије са Милошем као њеним наследним кнезом.

Незадовољство Милошевом владавином у Србији резултовало је [[Милетина буна|Милетином буном]]. Кнез Милош је под притиском незадовољних кнезова [[Сретењска велика народна скупштина|сазвао скупштину]] [[15. фебруар]]а [[1835]]. године на којој је донет [[Сретењски устав]], први модерни српски устав и први устав на Балкану. Сретењски устав је био врло либералан, њиме је у Србији коначно укинут [[феудализам]] и ограничена права кнеза. Како је устав највиши правни акт једне [[земља (геополитика)|земље]], а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила њеном доношењу. Аустрија и Русија су такође биле против устава јер га ни саме нису имале, и због страха од ширења идеја [[Француска револуција|Француске револуције]]. Под спољним притиском кнез Милош је, на своје задовољство, укинуо устав.

Априла 1841. године јужно од Кнежевине Србије избила је безуспешна [[Нишка буна]] против турске власти.

Последње [[Османско царство|османске]] трупе су [[1867]]. године напустиле Кнежевину Србију, а кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] добија кључеве већих српских градова, чиме држава постаје [[дефакто]] независна. После [[Невесињска пушка|устанка у Херцеговини]] 1875. године, Србија [[Српско-турски ратови (1876—1878)|објављује рат]] Турској 28. јуна [[1876]]. године и до 1878. године успева да ослободи југоисточну Србију. Коначним актом [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] — [[Берлински споразум (1878)|Берлински споразум]] — Србија је [[13. јул]]а 1878. године добила међународно признање.

==== Срби у Хабзбуршкој Монархији ====
{{Посебан чланак|Војна крајина|Историја Војводине}}
Срби у [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршкој Монархији]] су средином [[19. век]]а имали крунску земљу унутар Аустријске царевине под именом [[Војводство Србија и Тамишки Банат]].

Кад год је Аустрија ратовала против Турака, имала је помоћ српског народа, који је [[побуна|бунама]] и учешћем у хришћанској аустријској војсци настојао збацити турску власт и васкрснути српско царство.<ref>Березин Л. В. Хорватiя, Славонiя, Далмацiя и Военная Граница. — С.-Петербург. Типография и хромолитография А. Траншеля, — Т. 2. — 599 с. {{page|year=1879|isbn=978-5-9903183-2-8|pages=}}</ref> А после сваког мира морао је бежати из постојбине испред турске освете. Те [[Миграција становништва|сеобе]] су се одвијале у неколико праваца.

[[Датотека:The May Assembly 1848 in Sremski Karlovci.jpg|190п|мини|[[Мајска скупштина]] на којој је проглашена [[Српска Војводина]] (3. маја [[1848]]. у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]])]]
Током хабзбуршке управе, Срби су, на основу српских привилегија, уживали народну аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, а остварили су и црквену самосталност у оквиру [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]]. Током [[српска револуција 1848—1849.|револуције 1848. године]], Срби су формирали аутономну [[Српска Војводина|Српску Војводину]], да би 1849. године била формирана једна посебна хабзбуршка крунска област названа [[Војводство Србија и Тамишки Банат]]. Ова област је укинута 1860. године.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, Срби са подручја данашње Војводине улазе у састав [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], а потом и новоформираног Краљевства Срба и Хрвата и Словенаца, касније названог [[Краљевина Југославија]].

==== Краљевина Србија ====
{{Посебан чланак|Краљевина Србија}}
Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине и књежевом прокламацијом [[7. март]]а 1882. године.

Краљевина Србија обухвата историјски период од [[1882]]. до [[1918]]. године. У овом периоду су се око власти надметале и смењивале две династије, чији су родоначелници били Ђорђе Петровић — Карађорђе, вођа Првог српског устанка и Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредности. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине, 1882. године.

[[Датотека:PetarI-Karadjordjevic.jpg|мини|десно|150п|Краљ [[Петар I Карађорђевић]]]]
[[Мајски преврат|Мајским превратом]] [[1903]]. године и убиством краља [[Александар Обреновић|Александра]] и краљице [[драга Обреновић|Драге]], на власт поново долазе [[Карађорђевићи]], потомци Карађорђа Петровића, а за новог краља је постављен [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]]. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победа у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] ([[Стара Србија]]). Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела великој победи [[Савезници у Првом светском рату|Савезника]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]].

Већина народа у Црној Гори је преко [[Подгоричка скупштина|велике Народне скупштине у Подгорици]], 26. новембра 1918. године, изгласала безусловно сједињење са Србијом.

Краљевина Србија је као независна држава престала је да постоји [[1. децембар|1. децембра]] 1918. године када се ујединила са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]] створивши [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]] под даљом владавином српске династије Карађорђевић.

=== Југословенске државе ===
{{види још|Југославија}}
После 1918. године Србија је једина уносећи своју државност и сувереност, била оснивач Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, преименованог [[1929]]. године у [[Краљевина Југославија]].

==== Србија под немачком окупацијом и период после рата до данас ====
{{види још|Србија под немачком окупацијом|Југославија у Другом светском рату}}
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], територија данашње Србије је била под окупацијом Сила Осовине, односно [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] и њених савезника [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]], [[Албанија под италијанском окупацијом (1939—1943)|Албаније]], као и марионетске профашистичке државне творевине под називом [[Независна Држава Хрватска]], док је у Србији владала [[Влада народног спаса Милана Недића|Влада народног спаса]] под генералом [[Милан Недић|Недићем]] до [[1944]]. године. У Србији су током окупације постојала два супротстављена покрета који су се борили за власт у послератној Југославији: [[Народноослободилачка војска Југославије]] и [[Југословенска војска у отаџбини]]. [[Устанак у Србији 1941.|Устанак против окупатора]] избио је у лето 1941. године.

Током Другог светског рата забележена су [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|велика страдања српског народа]]. Процењује се да је страдало преко милион и по припадника свих народа<!-- Žrtve (oko milion) + nerođeni uslet toga = demografski gubitak 1,7 miliona-->, међу којима је највише било Срба.

{{Multiple image
| align = right
| direction = vertical
| width = 150
| image1 = Flag of SFR Yugoslavia.svg
| caption1 =
| image2 = Flag of SR Serbia.svg
| caption2 =
| image3 = Locator map Serbia in Yugoslavia.svg
| caption3 = [[Социјалистичка Република Србија]] у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]].
}}
Непосредно после рата, [[1945]]. године, као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом [[Демократска Федеративна Југославија]] која је била под новом влашћу комунистичког режима на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. Исте године 29. новембра прогласом [[Република|републике]] држава мења име у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]], док је [[1963]]. уставним променама променила име у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]].

[[Устав Југославије од 1974. године|Уставом СФРЈ из 1974.]] године покрајине у саставу [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]]) добиле су далеко већу аутономију и права него што су имала раније, добиле су државна и партијска председништва.

Јануара 1990. године на [[Четрнаести конгрес СКЈ|четрнаестом конгресу]] долази до распада до тада владајућег [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].

{{главни чланак|Република Србија (1990—2006)|Распад СФРЈ}}
Од [[1992]]. године, после [[распад СФРЈ|распада СФРЈ]], све до [[2003]]. Србија је чинила, заједно са [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црном Гором]] — [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]].

{{главни чланак|Косовски рат|НАТО бомбардовање СРЈ|Кумановски споразум|Резолуција 1244}}
Године 2000. долази до смене [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] са [[Демократска опозиција Србије|Демократском опозицијом Србије]] на [[Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000.|септембарским савезним изборима]] и [[Избори за народне посланике Републике Србије 2000.|децембарским републичким изборима]] чиме долази до политичке транзиције.

Од 2003. године [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|уставном повељом]] Србија је саставни део [[Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србије и Црне Горе]]. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, одржан је [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдум]] на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност.

Од [[5. јун]]а 2006. године Република Србија делује као независна и суверена држава (као наследница Србије и Црне Горе).

Дана [[8. новембар|8. новембра]] 2006. године проглашен је у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]], после извршеног успешног [[Референдум ради потврђивања новог Устава Републике Србије 2006.|референдума]], [[Устави Србије|Устав Републике Србије]].

== Политички систем и уставно-правно уређење ==
{{главни чланак|Устав Србије из 2006. године|Политички систем Србије}}
Република Србија је држава [[Срби|српског]] народа и свих грађана који у њој живе, заснована на [[владавина права|владавини права]] и [[Социјална правда|социјалној правди]], начелима грађанске демократије, [[Људска права|људским]] и [[Национална мањина|мањинским правима]] и слободама и припадности европским принципима и вредностима.<ref name="Устав Србије" />

Републике Србије функционише у оквиру [[парламентарни систем|парламентарне демократије]], тачније као [[парламентарна република]]. Власт је подјељена на три гране и то:<ref name="Устав Србије" />
[[Датотека:Serbiski parlament.JPG|мини|[[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дом]] [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] у [[Београд]]у]]
[[Датотека:Serbian Government building.jpg|мини|Зграда [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]]]]
* [[Законодавна власт]], чији је носилац [[Народна скупштина Републике Србије]];
* [[Извршна власт]], чији је носилац [[Влада Републике Србије]];
* [[Судска власт]], која представља независну грану власти.

==== Политичка ситуација ====
Садашњи [[председник Републике Србије]] је [[Александар Вучић]] који је победио у првом кругу председничких избора [[2017]]. године.

После избора Александра Вучића за председниика Републике изабрана је [[29. јун]]а 2017. године нова [[Влада Ане Брнабић|коалициона Влада]] листе окупљене око [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] и листе окупљене око [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] са нестраначком личношћу [[Ана Брнабић|Аном Брнабић]] на месту председника Владе.

Тренутни председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] је [[Маја Гојковић]] из СНС-а.

Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању”.<ref>{{cite news|author=М. Ч. | url = http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kako-je-utvrdjena-vojna-neutralnost.sr.html | title = Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012. | publisher = Politika.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref>

=== Спољни односи ===
{{посебан чланак|Спољни односи Србије}}

Залаже се за [[Приступање Србије Европској унији|приступање Европској унији]], статус кандидата је добила 2012. године.

Србија је чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] (ОУН), [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС), [[Савет Европе|Савета Европе]] (СЕ), НАТО програма [[Партнерство за мир]], [[Међународна организација за миграције|Међународне организације за миграције]] и [[Црноморска економска сарадња|Организације за црноморску економску сарадњу]] и многих других међународних организација. Има статус посматрача у [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] и у [[Организација Уговора о колективној безбедности|ОДКБ]].

Србија има са Републиком Српском потписан споразум о специјалним и паралелним везама.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/09/27/srpski/vest-dana.shtml| title = Србија и РС оживеле Дејтонски споразум| work = Glas javnosti| accessdate=25. 4. 2013}}</ref> Република Србија је у добрим односима са државама као што су [[Русија]] и [[Грчка]]. Са пасошем Србије може се без визе путовати у 104 земље (2015. година).<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sa-srpskim-pasosem-u-104-zemlje.sr.html| title = Са српским пасошем у 104 земље| work = Политика| accessdate=17. 4. 2015}}</ref>

=== Државни симболи ===
{{Главни чланак|Застава Србије|Грб Србије|Химна Србије}}
[[Химна]] Републике Србије је уједно и стара химна некадашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] „[[Боже правде]]”, уз незнатно измењен текст.

[[Грб]] Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба [[Обреновићи|Обреновића]] из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна [[Немањићи|Немањића]].

Република Србија има народну [[Застава|заставу]] која је тробојка са водоравно положеним бојама: [[црвена боја|црвеном]], [[плава боја|плавом]] и [[бело]]м. Поред народне, постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.

<gallery mode="packed">
Датотека:Flag of Serbia.svg|Застава Србије
Датотека:Coat of arms of Serbia.svg|Грб Србије
Датотека:Flag of the President of Serbia.svg|Стандарта председника Републике Србије
Датотека:Standard of the President of the National Assembly of Serbia.svg|Стандарта председника Народне скупштине Републике Србије
</gallery>

=== Војска ===
{{главни чланак|Војска Србије}}
[[Датотека:Парад в честь 70-летия Великой Победы - 38.jpg|мини|лево|275п|[[Гарда Војске Србије|Гарда]], једна од најелитнијих јединица Војске Србије]]
Војска Србије (скраћено ВС) оружана је формација Републике Србије. Званично је створена [[8. јун]]а 2006. године уредбом [[Народна скупштина Републике Србије|Народне Скупштине Републике Србије]]. Настала је након проглашења независности [[Црна Гора|Црне Горе]] од оних делова [[Војска Србије и Црне Горе|Војске Србије и Црне Горе]] који су се налазили на територији Србије.

По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Основни задаци Војске су: одвраћање од оружаног угрожавања и других војних изазова, ризика и претњи безбедности; одбрана територије, ваздушног простора и акваторије; оспособљавање војника, старешина, команди, јединица и установа за реализацију мисија и задатака; учешће у међународној војној сарадњи и мировним операцијама под окриљем ОУН и система колективне безбедности; пружање помоћи у случају природних непогода и катастрофа већих размера, у којима су угрожени људски животи, животна средина и материјална добра.<ref>[http://www.vs.rs/index.php?content=23a71f1c-f710-102b-bdc2-a0672172d7df Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задаци] {{Wayback|url=http://www.vs.rs/index.php?content=23a71f1c-f710-102b-bdc2-a0672172d7df |date=20090218204425 }} Приступљено 25. јун 2015.</ref>

Војска Србије је организована на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, у команде јединице и установе.<ref>[http://www.vs.rs/index.php?content=079c72d5-f713-102b-bdc2-a0672172d7df Војска Србије | Организација] {{Wayback|url=http://www.vs.rs/index.php?content=079c72d5-f713-102b-bdc2-a0672172d7df |date=20160318185400 }} Структура Војске Србије</ref> Начелно је чине видови, родови и службе. Видови Војске Србије су: [[Копнена војска Србије|Копнена војска]] и [[Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана]]. Принцип организовања је ''-{хибридни}-'', с измешаним елементима видовског, под једним главним штабом и с елементима поделе на оперативне групације и службе.

=== Правосуђе ===
{{Посебан чланак|Правни систем у Републици Србији}}
[[Датотека:Supreme court of Serbia.jpg|250п|мини|Зграда Врховног касационог суда]]
[[Устав]] Србије одређује да су судови самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке се доносе у име народа и заснивају се на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судови републичког ранга: [[Уставни суд Републике Србије|Уставни суд]], [[Врховни касациони суд Републике Србије|Врховни касациони суд]], Привредни апелациони суд, [[Прекршајни апелациони суд Републике Србије|Прекршајни апелациони суд]], Управни суд.

Судови опште надлежности:
* Основни судови — за територију града, односно једне или више општина
* Виши судови — за подручје једног или више основних судова
* Апелациони судови — за подручје више виших судова
* Врховни касациони суд

Судови посебне надлежности:
* Привредни судови — за територију једног или више градова, односно више општина
* Привредни апелациони суд — непосредно виши суд за привредне судове
* Прекршајни судови — за територију града, односно једне или више општина
* Прекршајни апелациони суд — непосредно виши суд за прекршајне судове
* Управни суд

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, који је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелационе судове.

Апелациони суд је непосредно виши суд за више судове и основне судове.

Виши суд је непосредно виши суд за основне судове када је то одређено законом.

''Напомена: нови систем уређења судова примењује се од [[1. јануар]]а 2010. године.''

=== Административна подела ===
{{види још|Територијална организација Републике Србије}}
[[Датотека:SerbiaPoliticalDivision.png|мини|лево|175п|Мапа Републике Србије са аутономним покрајинама]]

Због велике етничке, културне и економске неуједначености, а у циљу задовољења и лакшег остваривања права човека и грађанина, на територији Републике Србије формиране су две [[аутономна покрајина|аутономне покрајине]]:
{{flowlist|
* [[Војводина|Аутономна Покрајина Војводина]] (Административни центар: [[Нови Сад]])
* [[Косово и Метохија|Аутономна Покрајина Косово и Метохија]] (Административни центар: [[Приштина]])}}
Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.

Напомена: До формирања статистичких региона у Србији [[2009]]. године, део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално [[централна Србија|ужа Србија]]. Ужа Србија није представљала посебну административно-управну јединицу, већ је била под непосредном управом државе. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и [[Устав Србије из 2006. године|Устав из 2006. године]].

==== Градови ====
{{Главни чланак|Градови у Србији}}
{{Карта Србије}}

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167 насеља.<ref>Републичка агенција за просторно планирање: [http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/aktuelnosti/cid258-83327/strategija-prostornog-razvoja-rs Одлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. године], „Службени гласник РС”, бр. 119/2008, Приступање 19. мај 2013.</ref>

Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије, која представља [[економија|економски]], [[администрација|административни]], [[географија|географски]] и [[култура|културни]] центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.<ref>[http://www.parlament.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2007/4308-07-cir.zip Закон о територијалној организацији Републике Србије], Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.</ref>

Ако постоје економски, географски или историјски разлози град може бити и територијална јединца са мање од 100.000 становника, ако испуњава све остале критеријуме предвиђене законом.

Територија за коју се образује Град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.

На територији Србије службено постоји 27 Града, док главни [[Град Београд]] има посебан статус. Службени градови су:
{{columns-list|3|
# [[Град Бор]]
# [[Град Ваљево]]
# [[Град Врање]]
# [[Град Вршац]]
# [[Град Зајечар]]
# [[Град Зрењанин]]
# [[Град Јагодина]]
# [[Град Кикинда]]
# [[Град Крагујевац]]
# [[Град Краљево]]
# [[Град Крушевац]]
# [[Град Лесковац]]
# [[Град Лозница]]
# [[Град Ниш]]
# [[Град Нови Пазар]]
# [[Град Нови Сад]]
# [[Град Панчево]]
# [[Град Пирот]]
# [[Град Пожаревац]]
# [[Град Приштина]]
# [[Град Прокупље]]
# [[Град Смедерево]]
# [[Град Сомбор]]
# [[Град Сремска Митровица]]
# [[Град Суботица]]
# [[Град Ужице]]
# [[Град Чачак]]
# [[Град Шабац]]
}}
Док су Београд, Нови Сад, Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на две или више [[градска општина|градских општина]], остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.

=== Окрузи ===
[[Датотека:Okruzi Srbije.PNG|мини|лево|150п|Подела Србије на округе]]
{{Посебан чланак|Административна подела Србије}}
Територија Србије је подељена на 29 [[административна подела Србије|управних округа]] и територију града Београда, управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри, на челу управног округа налази се начелник, који нема велике надлежности, али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа, практично он има положај емисара, но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода. Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна), које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти, и као такве имају своје оригинерне приходе и органе локалне власти.

Управни [[Округ|окрузи]] нису облик [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]] нити део [[Територијална организација Републике Србије|територијалне организације]] Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се [[административна подела Србије|управни округ]] образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.<ref>[https://web.archive.org/web/20090929182315/http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=275&t=Z Закон о државној управи], Службени гласник 79-05, 16. септембар 2005.</ref>

Уредбом [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], од [[29. јануар]]а 1992. године, одређени су послови државне управе које [[министарство|министарства]] обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.<ref>[http://nis.okrug.gov.rs/najcesce-postavljana-pitanja/ Најчешће постављана питања.] Нишавски управни округ</ref>

=== Статистички региони ===
[[Датотека:Statistički regioni Republike Srbije.svg|мини|десно|100п|Подела на статистичке регионе]]
{{Посебан чланак|Статистички региони Србије}}

У фебруару 2010. године, скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.<ref>{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=125924 | title = Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју | publisher = Srbija.gov.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref>

Статистички региони Србије су:
* [[Војводина]]
* [[Град Београд|Београд]]
* [[Шумадија и западна Србија]]
* [[Јужна и источна Србија]]
* [[Косово и Метохија]]

== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Србије|Демографија Војводине|Демографија Косова и Метохије|Српска дијаспора|Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године}}
[[Датотека:Serbia Ethnic Map 2011.png|мини|250п|Етнички састав у насељима по попису становништва у 2011. године]]
Према попису из 2002. године, који није извршен на целој територији Републике Србије, јер није извршен на југу Србије, у АП Косово и Метохија, пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника, при чему 52 % становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 97,8 % (мушкарци 98,9 %, жене 94,1 %).<ref>{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Complete.pdf| title = 2011 Human development Report| publisher = United Nations Development Programme ([[Програм Организације уједињених нација за развој]])| accessdate=30. 11. 2012|pages=159-}}</ref>

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).

Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали, број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.186.862. Тај број представља пад од 311.139 пописаних у односу на претходни попис из 2002. године.

Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на [[Северно Косово|Северном Косову]], на Косову су 2011. године живела 1.733.872 становника.

Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.
{{Највећи градови у Србији}}

=== Народи и националне мањине ===
[[Срби]] чине већину од 83,32 % становништва, следе [[Мађари у Србији|Мађари]] 3,53 %, [[Роми у Србији|Роми]] 2,05 %, [[Бошњаци у Србији|Бошњаци]] 2,02 %, [[Хрвати у Србији|Хрвати]] 0,80 %, [[Словаци у Србији|Словаци]] 0,73 %, [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]] 0,54 %, [[Етнички Власи у Србији|Власи]] 0,49 %, [[Румуни у Србији|Румуни]] 0,41 %, затим [[Југословени (народ)|Југословени]], [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]], [[Етнички Муслимани у Србији|Муслимани]], [[Бугари у Србији|Бугари]], [[Буњевци]], [[Панонски Русини|Русини]], [[Украјинци у Србији|Украјинци]], [[Словенци у Србији|Словенци]], [[Горанци]], [[Немци у Србији|Немци]], [[Руси у Србији|Руси]], [[Чеси у Србији|Чеси]], [[Турци у Србији|Турци]] и други.

{| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #7f7f7f; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; font-size:95%;"
|- style="background:beige; text-align:center;"
!
! colspan="2"| Србија
! colspan="2"| [[Централна Србија]]
! colspan="2"| [[Београд]]
! colspan="2"| [[Војводина]]
|- style="background:beige; text-align:center;"
| style="text-align:center; background:beige;"|
|| <small>укупно</small>
|| <small>%</small>
|| <small>укупно</small>
|| <small>%</small>
|| <small>укупно</small>
|| <small>%</small>
|| <small>укупно</small>
|| <small>%</small>
|- style="background:#c1c1c1;"
|| '''укупно'''
|| '''7.186.862'''
|| 100
|| '''3.595.613'''
|| 100
|| '''1.659.440'''
|| 100
|| '''1.931.809'''
|| 100
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Срби]]
| 5.988.150
| 83,32
| 3.193.067
| 88,80
| 1.505.448
| 90,72
| 1.289.635
| 66,75
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Мађари у Србији|Мађари]]
|253.899
|3,53
|953
|0,02
|1810
|0,10
|251.136
|13,00
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Роми у Србији|Роми]]
|147.604
|2,05
|77.888
|2,16
|27.325
|0,01
|42.391
|2,19
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]
|145.278
|2,02
|142.902
|3,97
|1.596
|0,09
|780
|0,04
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Хрвати у Србији|Хрвати]]
|57.900
|0,80
|3.115
|0,08
|7.752
|0,46
|47.033
|2,43
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Словаци у Србији|Словаци]]
|52.750
|0,73
|325
|0
|2.104
|0,12
|50.321
|2,60
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]]
|38.527
|0,53
|6.484
|0,18
|9.902
|0,59
|22.141
|1,14
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Етнички Власи у Србији|Власи]]
|35.330
|0,49
|34.978
|0,47
|182
|0,01
|170
|0
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Румуни у Србији|Румуни]]
|29.332
|0,40
|2.640
|0,07
|1.282
|0,07
|25.410
|1,31
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Југословени (народ)|Југословени]]
|23.303
|0,32
|3.066
|0,08
|8.061
|0,48
|12.176
|0,63
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]]
|22.755
|0,31
|5.393
|0,14
|6.970
|0,42
|10.392
|0,53
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Етнички Муслимани у Србији|Муслимани]]
|22.301
|0,31
|14.945
|0,41
|3.996
|0,24
|3.360
|0,17
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Бугари у Србији|Бугари]]
|18.543
|0,25
|15.866
|0,44
|1.188
|0,07
|1.489
|0,07
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Буњевци]]
|16.706
|0,23
|65
|0
|172
|0,01
|16.469
|0,85
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Панонски Русини|Русини]]
|14.246
|0,19
|73
|0
|245
|0,01
|13.928
|0,72
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Горанци]]
|7.767
|0,10
|1.260
|0,03
|5.328
|0,32
|1.179
|0,06
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Албанци у Србији|Албанци]]
|5.809
|0,08
|2.306
|0,06
|1.252
|0,07
|2.251
|0,11
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Украјинци у Србији|Украјинци]]
|4.903
|0,06
|283
|0
|418
|0,02
|4.202
|0,21
|->
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Словенци у Србији|Словенци]]
|4.033
|0,05
|679
|0,01
|1.539
|0,9
|1.815
|0,09
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Немци у Србији|Немци]]
|4.064
|0,05
|294
|0
|498
|0,03
|3.272
|0,16
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| [[Руси у Србији|Руси]]
|3.247
|0,04
|773
|0,02
|1.301
|0,07
|1.173
|0,06
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| Остали
|17.558
|0,24
|3.765
|0,10
|7.083
|0,42
|6.710
|0,34
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| Регионална припадност
|30.771
|0,42
|915
|0,25
|1.289
|0,07
|28.567
|1,47
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| Неизјашњени и неопредељени
|160.346
|2,23
|40.357
|1,12
|38.971
|2,34
|81.018
|4,19
|-
| style="text-align:center; background:beige;"| Непознато
|81.740
|1,20
|43.221
|1,20
|23.728
|1,42
|14.791
|0,76
|}

<center>
{{bar box
| width = 300px
| title = Србија 2011.
| titlebar = #ddd
| bars =
{{bar percent|[[Срби]]|#0094de|5.988.093|83.32}}
{{bar percent|[[Мађари у Србији|Мађари]]|#8f85b8|253.899|3.53}}
{{bar percent|[[Роми у Србији|Роми]]|#70458a|147.604|2.05}}
{{bar percent|[[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]|#009140|145.278| 2.02}}
{{bar percent|[[Хрвати у Србији|Хрвати]]|#db214d|57.900|0.80}}
{{bar percent|[[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]]|#007dc2|38.527|0.53}}
{{bar percent|[[Југословени (народ)]|Југословени]]|#291770|23.303|0.32}}
{{bar percent|[[Албанци у Србији|Албанци]]|#707061|5.809|0.08}}
{{bar percent|остали|#fff500|17.558|7.35}}
}}
</center>

Право да формира свој [[Национални савети националних мањина Републике Србије|национални савет]] као орган своје културне самоуправе, до 2017. године искористила је 21 национална мањина и то како оне мањине чији језици јесу у службеној употреби у некој од јединица локалне самоуправе у Републици Србији (11): [[Мађари у Србији|Мађари]], [[Словаци у Србији|Словаци]], [[Румуни у Србији|Румуни]], [[Панонски Русини|Русини]], [[Хрвати у Србији|Хрвати]], [[Чеси у Србији|Чеси]], [[Бугари у Србији|Бугари]], [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]], [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]], [[Албанци у Србији|Албанци]], [[Бошњаци у Србији|Бошњаци]], тако и оне мањине чији језици нису у службеној употреби (10): [[Роми у Србији|Роми]], [[Украјинци у Србији|Украјинци]], [[Етнички Власи у Србији|Власи,]] [[Буњевци]], [[Немци у Србији|Немци]], [[Словенци у Србији|Словенци]], [[Грци у Србији|Грци]], [[Јевреји у Србији|Јевреји]], [[Египћани (Балкан)|Египћани]], [[Ашкалије]]

Поред наведених, у Србији живе и мањине који за сада немају свој национални савет, као што су [[Руси у Србији|Руси]], [[Пољаци у Србији|Пољаци]], [[Цинцари]], [[Турци у Србији|Турци]], [[Јермени у Србији|Јермени]], [[Горанци]], [[Јањевци]], [[Шокци]] и др.

=== Језик ===
{{Види још|Српски језик}}
[[Датотека:Serbia Language Map 2002.png|мини|250п|Језички састав у насељима по попису становништва у 2011. године]]
Службени језик је [[српски језик|српски]] писан ћириличким писмом, а латиничким само на начин одређен законом о сличној употреби језика и писама. Пред органима АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског у службеној употреби су и језици националних мањина [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]], [[хрватски језик|хрватски]], [[румунски језик|румунски]], [[Западнорусински језик|русински]] и [[албански језик|албански]], а на подручјима 40 општина и градова (без КиМ) где традиционално живе припадници националних мањина и њихови језици.

Укупно једанаест мањинских језика је у службеној употреби на подручју једне или више општине или града, односно пред органима основаним за њихово подручје, и то углавном у Војводини, где је 73 % посто општина је вишејезично, а у чак 40 % су у службеној употреби два или више мањинских језика (до чак 5 у [[Општина Пландиште|Општини Пландиште]]), док удео општина и градова у којима је бар један мањински језик у службеној употреби у Србији (без КиМ) чини чини 28 %. То су [[мађарски језик|мађарски]] (28), [[словачки језик|словачки]] (11), [[хрватски језик|хрватски]] (1), [[румунски језик|румунски]] (9), [[Западнорусински језик|русински]] (6) који су службени у појединим општинама у [[Војводина|Војводини]] и [[албански језик|албански]] (ван КиМ 3) у јужној Србији, а поред ових језика који су службени пред органима аутономних покрајина, у по једној општини то су још [[Чешки језик|чешки]] ([[Општина Бела Црква]]), [[Македонски језик|македонски]] ([[Општина Пландиште]]) и [[црногорски језик|црногорски]] ([[Општина Мали Иђош]]), као и [[Бугарски језик|бугарски]] ([[Општина Димитровград]] и [[Општина Босилеград]]) и [[Бошњачки језик|бошњачки]] у неколико општина у области [[Рашка област|Рашке]].<ref>{{cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php|title=Službena upotreba jezika i pisama|website=www.puma.vojvodina.gov.rs}}</ref>

Уз службену употребу у општинама и градовима, неки од наведених мањинских језика су такође у службеној употреби и у неком од места у општинама/градовима у којима иначе нису у службеној употреби (12 оваквих места/села): [[мађарски језик|мађарски]] (3), [[словачки језик|словачки]] (2), [[хрватски језик|хрватски]] (4), [[румунски језик|румунски]] (1), [[Македонски језик|македонски]] (1) и [[Бугарски језик|бугарски]] (1).

Ратификациојом [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европске повеље о регионалним и мањинским језицима]] 15. фебруара 2006. године, Република Србија је признала и обавезала се да ће штитити укупно 10 мањинских језика. Поред мањинских језика који су у службеној употреби негде на подручју земље, ту су још [[Ромски језик|ромски]] и [[Украјински језик|украјински]], али су изостављени [[Чешки језик|чешки]], [[Македонски језик|македонски]] и [[Црногорски језик|црногорски]]. Ово је посебно спорно, с обзиром да је као подручје на коме се језик признаје и штити, Србија одредила подручје на којој је тај језик у службеној употреби у складу са националним законодавством.

{| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #7f7f7f; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; font-size:95%;"
|- style="background:beige; text-align:center;"
! colspan="2"|
! colspan="2"| Попис 2002
! colspan="2"| Попис 2011
|- style="background:beige;"
| colspan="2" style="text-align:center;"|
| '''укупно'''
| '''[[проценат|%]]'''
| '''укупно'''
| '''%'''
|- style="background:#c1c1c1;"
| colspan="2" style="text-align:center;"| '''РЕПУБЛИКА СРБИЈА'''
|| '''7.498.001'''
| 100
|| '''7.186.862'''
| 100
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Српски језик|Српски]]
| 6.620.699
| 88,30
| 6.330.919
| 88,09
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Мађарски језик|Мађарски]]
| 286.508
| 3,82
| 243.146
| 3,38
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Бошњачки језик|Бошњачки]]
| 134.749
| 1,80
| 138.871
| 1,93
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| Нису се изјаснили и непознато
| 63.877
| 0,85
| 128.191
| 1,78
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Ромски језик|Ромски]]
| 82.242
| 1,10
| 100.668
| 1,40
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Словачки језик|Словачки]]
| 57.498
| 0,77
| 49.796
| 0,69
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Влашки језик|Влашки]]
| 54.818
| 0,73
| 43.095
| 0,60
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| Остали [[Језик|језици]]
| 83.775
| 1,12
| 39.463
| 0,55
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Румунски језик|Румунски]]
| 34.515
| 0,46
| 29.075
| 0,40
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Хрватски језик|Хрватски]]
| 27.588
| 0,37
| 19.223
| 0,27
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Бугарски језик|Бугарски]]
| 16.459
| 0,22
| 13.337
| 0,19
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Македонски језик|Македонски]]
| 14.355
| 0,19
| 12.706
| 0,18
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Западнорусински језик|Русински]]
| 13.458
| 0,18
| 11.340
| 0,16
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Албански језик|Албански]]
| 63.835
| 0,85
| 10.040
| 0,14
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Буњевачки говор|Буњевачки]]
| -
| -
| 6.835
| 0,10
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Руски језик|Руски]]
| 2.199
| 0,03
| 3.179
| 0,04
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Црногорски језик|Црногорски]]
| -
| -
| 2.519
| 0,04
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Словеначки језик|Словеначки]]
| 3.024
| 0,04
| 2.269
| 0,03
|-
| colspan="2" style="text-align:center; background:beige;"| [[Немачки језик|Немачки]]
| 2.279
| 0,03
| 2.190
| 0,03
|}

Модалитет „Остали језици” садржи збирне податке за језике које мање од две хиљаде лица сматра својим матерњим (украјински, горански, кинески, чешки и сл.).

Модалитет „Нису се изјаснили и непознато” садржи збирни податак за број лица која нису желела да се изјасне, затим укупан број нечитких одговора, одговора који не представљају изјашњавање о матерњем језику (домаћи, људски, билингвиста, полиглота, ћирилица, нишки, лалински итд.) и укупан број неуписаних одговора.

Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.<ref name="Опште-ТОС">{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1586| title = Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност | publisher = Републички завод за статистику| accessdate=19. 5. 2013}}</ref>

=== Религија ===
{{види још|Религија у Србији}}
[[Датотека:Serbia Religion Map 2011.png|мини|200п|Верски састав по насељима према попису из [[2011]]. године]]

Највећи број верника у Србији је [[Православље|православне]] вере (84,59 %). За њима следе [[католицизам|католици]] (4,97 %), [[муслимани]] (3,1 %), који су великом већином сунити, и [[Протестантизам|протестанти]] (0,99 %), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11 % [[Атеизам|атеиста]].<ref>{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf| title = Вероисповест, матерњи језик и национална| accessdate=27. 5. 2013| format = PDF| publisher = Републички завод за статистику}}</ref>

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, што се у пракси и поштује, иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање [[Национализација|национализоване]] имовине верских заједница, као и спорадични напади на вернике, службенике и објекте мањих верских заједница.<ref>{{cite web|url=http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/462-2009-04-30-14-34-25| title = Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића|date=30. 4. 2009| accessdate=27. 5. 2013}}</ref>

Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике, као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан [[Божић]]а, [[Ускрс]], [[слава|крсне славе]], [[Рамазански бајрам|Рамазанског]] и [[Курбан-бајрам|Курбаског бајрама]] и [[Јом кипур]]а).<ref name="dp" />

Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе, од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи [[вјеронаука|веронаука]].<ref>{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/veronauka_u_srpskim_skolama| title = Веронаука у српским школама| accessdate=27. 5. 2013| publisher = Српска православна црква}}</ref> Постоји више врста верске наставе, која се иначе одвија кроз један час седмично — православна (катихизис), исламска, католичка, протестантска и јудаистичка (јеврејска). Осим похађања овог предмета, други избор је [[грађанско васпитање]].

=== Генетика ===
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Србије су најзаступљеније следеће патрилинеарне [[ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома]]:<ref>{{cite web|title=Serbia – Ancestral Genography Atlas| url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/serbia| website = atlas.xyvy.info| accessdate=12. 2. 2018| language = en}}</ref>
{{columns-list|3|
* [[Хаплогрупа I]] (38,2 %)
* [[Хаплогрупа R]] (22,4 %)
* [[Хаплогрупа E]] (21 %)
* [[Хаплогрупа J]] (10,6 %)
* [[Хаплогрупа N]] (5,4 %)
* [[Хаплогрупа G]] (1,2 %)
* [[Хаплогрупа H]] (1,1 %)
}}

=== Највећи градови ===
{{Главни чланак|Градови у Србији}}
Највећи [[град]], уједно и [[главни град]] Републике Србије је [[Београд]]. Србија тренутно има 28 градова.
{{Градови у Србији}}
{{Карта Србије}}
{| class="wikitable sortable"
|-
! Град
! Становника<br />у ужем подручју<ref name=autogenerated1>http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf</ref>
! Становника<br />у ширем подручју<ref name=autogenerated1 />
|-
| style="width:170px;"| [[Град Београд|Београд]] || style="text-align:center; width:150px;"| 1 233 796 || style="text-align:center; width:150px;"|1 659 440
|-
| [[Град Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:center;"| 277 522 || style="text-align:center;"| 341 625
|-
| [[Град Ниш|Ниш]] || style="text-align:center;"| 187 544 || style="text-align:center;"| 260 237
|-
| [[Град Крагујевац|Крагујевац]] || style="text-align:center;"| 150 835 || style="text-align:center;"| 179 417
|-
| [[Град Приштина|Приштина]] || style="text-align:center;"| 145 149 || style="text-align:center;"| 198 897
|-
| [[Град Суботица|Суботица]] || style="text-align:center;"| 105 681 || style="text-align:center;"| 141 554
|-
| [[Град Зрењанин|Зрењанин]] || style="text-align:center;"| 76 511 || style="text-align:center;"| 123 362
|-
| [[Град Панчево|Панчево]] || style="text-align:center;"| 76,203 || style="text-align:center;"| 123 414
|-
| [[Град Чачак|Чачак]] || style="text-align:center;"| 73 331 || style="text-align:center;"| 115 337
|-
| [[Град Крушевац|Крушевац]] || style="text-align:center;"| 58 745 || style="text-align:center;"| 128 752
|-
| [[Град Краљево|Краљево]] || style="text-align:center;"| 68 749 || style="text-align:center;"| 125 488
|-
| [[Нови Пазар]] || style="text-align:center;"| 66 527 || style="text-align:center;"| 100 410
|-
| [[Град Смедерево|Смедерево]] || style="text-align:center;"| 64 175 || style="text-align:center;"| 108 209
|-
| [[Град Лесковац|Лесковац]] || style="text-align:center;"| 60 288 || style="text-align:center;"| 144 206
|-
| [[Град Врање|Врање]] || style="text-align:center;"| 60 485 || style="text-align:center;"| 83 524
|-
| [[Град Ужице|Ужице]] || style="text-align:center;"| 52 646 || style="text-align:center;"| 78 040
|-
| [[Град Ваљево|Ваљево]] || style="text-align:center;"| 59 073 || style="text-align:center;"| 90 312
|-
| [[Град Шабац|Шабац]] || style="text-align:center;"| 53 919 || style="text-align:center;"| 115 884
|-
| [[Град Сомбор|Сомбор]] || style="text-align:center;"| 47 623 || style="text-align:center;"| 85 903
|-
| [[Град Пожаревац|Пожаревац]] || style="text-align:center;"| 44 183 || style="text-align:center;"| 75 334
|-
| [[Град Пирот|Пирот]] || style="text-align:center;"| 38 785 || style="text-align:center;"| 57 928
|-
| [[Град Зајечар|Зајечар]] || style="text-align:center;"| 38 165 || style="text-align:center;"| 59 461
|-
| [[Град Кикинда|Кикинда]] || style="text-align:center;"| 38 065 || style="text-align:center;"| 59 453
|-
| [[Град Сремска Митровица|Сремска Митровица]] || style="text-align:center;"| 37 751 || style="text-align:center;"| 79 940
|-
| [[Град Јагодина|Јагодина]] || style="text-align:center;"| 37 282 || style="text-align:center;"| 71 852
|-
| [[Град Вршац|Вршац]] || style="text-align:center;"| 36 040 || style="text-align:center;"| 52 026
|-
| [[Град Бор|Бор]] || style="text-align:center;"| 34 160 || style="text-align:center;"| 48 615
|-
| [[Град Прокупље|Прокупље]] || style="text-align:center;"| 27 333 || style="text-align:center;"| 44 419
|-
| [[Град Лозница|Лозница]] || style="text-align:center;"| 19 212 || style="text-align:center;"| 79 327
|}

== Привреда ==
{{Посебан чланак|Привреда Србије}}
[[Датотека:Central bank, Belgrade, Serbia.jpg|мини|250п|Зграда [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] у близини [[Славија|Славије]]]]
[[Датотека:2012 Geneva Motor Show - Fiat 500L.jpg|мини|250п|-{[[Фијат 500Л|Fiat 500L]]}-]]
Привреда на територији Србије се налазила у колапсу током [[1990е|1990-их]]. Просечна плата у децембру 1993. године износила је 21 немачку марку (DM). [[Хиперинфлација]], у укупном трајању од 24 месеца је достигла врхунац у јануару 1994. године, када је просечна инфлаторна стопа износила 313.563.558, односно дневна стопа је износила 62,2 %, на сат — 2, 03 %.<ref>{{Cite book|title=Бела књига Милошевићеве владавине| url = http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/knjiga.pdf| website = www.g17plus.rs| accessdate=9. 11. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150419045855/http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/knjiga.pdf| archivedate=19. 4. 2015|pages=43}}</ref> У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране. Србији су уведене опште санкције [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]] 1992. Већи део санкција је укинут [[1996]], [[2000]], [[2001]]. и [[2005]]. године, када је у потпуности нормализована трговина са [[Сједињене Америчке Државе|САД]].

Пољопривреда чини 16,6 % националног [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а, индустрија 25,5 % и услужне делатности 57,9 %. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара.<ref>Међународни монетарни фонд: [http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2008/01/weodata/weorept.aspx?sy=2007&ey=2013&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=0&pr1.x=42&pr1.y=3&c=942&s=PPPPC&grp=0&a= Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013], Приступање 19. мај 2013</ref>

Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 [[хектар]]а. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 -{ha}- по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 -{ha}- по становнику). Око 70 % укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30 % под [[шума]]ма. Највећи ратарски крај је [[Војводина]]. Гаји се [[житарице|жито]], [[кукуруз]], [[сунцокрет]] и [[соја]], те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији [[кромпир]] је из [[Ивањица|Ивањице]], [[паприка]] из [[Лесковац|Лесковца]], а [[купус]] из [[Футог]]а. [[Шумадија]] је позната по [[воћарство|воћарству]]; [[Вршац]], обронци [[Фрушка гора|Фрушке горе]], [[Александровачка Жупа]] и део [[Метохија|Метохије]] по [[виноградарство|виноградима]]. [[Сточарство]] је развијено у [[Рашка област|Рашкој]] и у источној Србији.

Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 22,4 %.<ref>Републички завод за статистику: [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2 Актуелни показатељи — Република Србија], Приступање 19. мај 2013</ref> Најнижа стопа незапослености забележена је у [[Град Београд|Београдском региону]] (17,9 %), а највиша у [[Јужна и источна Србија|јужне и источне Србије]] (27,3 %).<ref>Републички завод за статистику: [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1727 „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”], Пристпупање 19. мај 2013</ref> ([[Косово и Метохија]] око 50 %). У пољопривреди ради око 30 %, индустрији 46 % и услужним делатностима 24 % ([[2002]], без Косова и Метохије).<ref name="RS@CIA" />

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2 милиона, а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама [[Европска унија|Европске уније]], око 60 %. У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: [[Италија]] (1.094,2 милиона долара); [[Босна и Херцеговина]] (1.042,1 милиона долара) и [[Црна Гора]] (950,9 милиона долара).<ref>[http://www.pharos-online.org/download/eu_simulation_game/bih/Zemlje_jugoistocne_Evrope_shb.pdf Zemlje kandidati za članstvo u EU], PHAROS e.V. — Internationale Bildungsarbeit und humanitäre Hilfe</ref>

=== Енергетика ===
{{Главни чланак|Енергетика у Србији}}
[[Датотека:Urovci, Termoelektrana Nikola Tesla, 12.JPG|[[Термоелектрана Никола Тесла]] је највећа термоелектрана у Србији|мини|250п]]
[[Датотека:Dam Serbia Djerdap 2.jpg|[[Хидроелектрана Ђердап II]]|мини|250п]]
[[Датотека:BajinaBastaLake.jpg|Хидроелектрана Бајина Башта|мини|250п]]
Највећи део енергије у Србији се производи у термоелектранама и хидроелектранама, при чему се 25,4 % производи у [[Хидроелектране у Србији|хидроелектранама]], што је само 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје. [[Термоелектрана|Термоелектране]] у Србији раде на угаљ. Највећа термоелектрана у Србији је [[Термоелектрана Никола Тесла]] која са 14 блокова чини трећину производног потенцијала [[Електропривреда Србије|Електропривреде Србије]] и највећи је произвођач у југоисточној Европи.

Највећи произвођач [[нафта|нафте]] и [[природни гас|гаса]] је компанија [[Нафтна индустрија Србије]], која се налази у већинском власништву руске компаније [[Гаспром|Газпром]] њефта. НИС и Газпром њефт заједно са Републиком Србијом су планирали да направе српски део гасовода [[Јужни ток]], али је тај пројекат стопиран.<ref>{{Cite web|url=http://www.reuters.com/article/2014/12/01/us-russia-gas-gazprom-pipeline-idUSKCN0JF30A20141201| title = Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey| work = Reuters| accessdate=10. 4. 2015}}</ref>

Мада енергетски ресурси у Републици Србији нису у довољној мери истражени, познато је да Србија располаже енергетским потенцијалом у нафти, природном гасу, квалитетном [[угаљ|угљу]] и нуклеарним минералним сировинама. Нафта и гас чине мање од 1 %, а остало су различите врсте угља, од чега доминира нискокалорични угаљ ([[лигнит]]), у Колубарском, Костолачком, Ковинском и Косовско-метохијском басену. Експлоатација квалитетнијих врста угља (мрких и камених) се врши углавном јамским путем. Од већег значаја су рудници са подземном експлоатацијом угља у „Соко” ([[Сокобања]]), „Рембас” ([[Ресавица]]), [[Лубница]] и „Штаваљ” ([[Сјеница]]), уз могуће одржавање производње, до исцрпљења резерви у [[Боговина|Боговини]], „Јасеновцу” ([[Крепољин]]), [[Вршка чука|Вршкој Чуки]] ([[Грљан]]) и „Ибарским рудницима” ([[Баљевац (Рашка)|Баљевац]]).<ref>{{Cite web|url=http://jppeu.rs/soko.html | title = „Соко — историјат” | accessdate=10. 4. 2015 |author = |date=20. 5. 2013 | work = |publisher=ЈП ПЕУ Ресавица | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190631/http://jppeu.rs/soko.html | archivedate=29. 9. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.jppeu.rs/rembas.html| title = „Рембас — историјат”| publisher = ЈП ПЕУ Ресавица|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528110837/http://jppeu.rs/rembas.html| archivedate=28. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица| url = http://www.jppeu.rs/lubnica.html| title = „Лубница — историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190710/http://jppeu.rs/lubnica.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица | url = http://www.jppeu.rs/stavalj.html| title = „Штаваљ — Историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190636/http://jppeu.rs/stavalj.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица| url = http://www.jppeu.rs/bogovina.html| title = „Боговина — историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190659/http://jppeu.rs/bogovina.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица| url = http://www.jppeu.rs/jasenovac.html| title = „Јасеновац — историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190625/http://jppeu.rs/jasenovac.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица| url = http://www.jppeu.rs/vrskacuka.html| title = „Вршка чука — историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190640/http://jppeu.rs/vrskacuka.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|publisher=ЈП ПЕУ Ресавица| url = http://www.jppeu.rs/ibarski_rudnici.html| title = „Ибарски рудници — историјат”|date=20. 5. 2013| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100529190704/http://jppeu.rs/ibarski_rudnici.html| archivedate=29. 5. 2010}}</ref> Знатно увећање производње, могло би се постићи великим улагањима и савременијим техничко-технолошки приступ, те отварањем нових рудника у [[Мелница (Петровац на Млави)|Мелници]], [[Пољана (Пожаревац)|Пољани]], [[Ћириковац|Ћириковцу]] и у оквиру [[општина Деспотовац|Деспотовачког]] угљеног басена.<ref name="план">Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије: [http://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/ZAKON%20O%20PROSTORNOM%20PLANU%20RS%20OD%202010%20DO%202020.pdf „Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”], Приступање 20. мај 2013</ref>

Највеће резерве нафте и гаса откривене су на територији Војводине, а у мањем значају у Подунављу и Поморављу. Рудне појаве [[уљни шкриљац|уљни шкриљци]], најбоље су истражени у Алексиначком и Врањском басену, али за њих тренутно није обезбеђена економична технологија прераде.<ref name="план" />

Чланом 267 [[Кривични закон Републике Србије|кривичног закона Републике Србије]] забрањена је свака изградња нуклеарних постројења, а Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени [[уранијум]] са своје територије.<ref>Влада Републике Србије — Управа за Дигиталну агенду: [https://web.archive.org/web/20130717173459/http://www.digitalnaagenda.gov.rs/filesystem/sitedocuments/zakoni/krivicni_zakonik.pdf „Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”]. pp. 95, формат ПДФ, 1. јануар 2006, Приступање 19. мај 2013</ref><ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=25&nav_category=15&nav_id=552403 | title = Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011 | publisher = B92.net |date=25. 10. 2011. | accessdate=25. 1. 2013.}}</ref> У складу са тим, систематска геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина ([[уран]]а и [[торијум]]а) у новије време су прекинута.<ref name="план" />

У погледу коришћења [[енергија вјетра|енергије ветра]], Србија у односу на земље [[Европска унија|ЕУ]] касни око 20 година. Још према првој студији за потребе Електропривреде Србије из 2002. године, на територији Србије процењен је потенцијал енергије ветра на инсталисану снагу од око 1300 -{MW}-, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 -{TWh}-.<ref name="Џеф">Jefferson institute: [https://issuu.com/jeffersoninstitute/docs/wind_energy „Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”], проф. Миодраг Златановић, децембар 2009, Приступање 19. мај 2013.</ref> Као најперспективније локације за изградњу електрана на ветар процењене су [[Миџор]] на [[Стара планина|Старој Планини]], са просечном брзином од 7.66 -{m/s}-, [[Вршачке планине|Вршачки брег]] 6.27 -{m/s}-, Крепољин 6.18 -{m/s}-, [[Дели Јован]] 6.13 -{m/s}-, [[Јухор]] и [[Јастребац]], као и области у долини Дунава, Саве и Мораве.<ref>Соларни панели: [http://www.solarnipaneli.org/energija-vetra/ „Енергија ветра”], Приступање 19. мај 2013</ref> Ово кашњење у изградњи [[ветрогенератор|ветроелектрана]], пружа Србији могућност да искористи више од две деценије искуства земаља са развијеном ветроенергетиком, као што су [[Данска]], Немачка и Шпанија.<ref name="Џеф" />

Интензитет сунчевог зрачења на територији Србије се креће од 1,1 -{kWh/m²}-/дан на северу до 1,7 -{kWh/m²}-/дан на југу током јануара, а током јуна се интензитет креће од 5,9 до 6,6 -{kWh/m²}-/дан. Ови подаци указују на чињеницу да је потенцијал сунчевог зрачења у Србији за око 30 % виши него у Средњој Европи, а интензитет сунчеве радијације међу највећим у Европи. Инсталациони потенцијали за фотонапонске системе до 2012. године износили су око 20 -{MW}-. Тренутно се осећа потреба за подстицањем научних институција да организују пројекте који обухватају основна и примењена истраживањаа, чији се резултати могу користити у фотонапонској технологији, као и упознавањем шире јавност са садржајем нових уредби о повлашћеним произвођачима електричне енергије и подстицајним откупним ценама електричне енергије произведеним у таквим система.

Енергетски потенцијал [[биомаса|биомасе]] у пољопривреди процењује се у ратарству на око 3 милиона тона, а у воћарству и виноградарству око 1,1 милион тона. Постоји и могућност гајења тзв. енергетских шума на око 200.000 хектара необрађеног земљишта, на којем би се могле засадити брзорастуће шуме ([[Топола (дрво)|топола]]) и остварити приноси између 3 и 4 милиона тона дрвне биомасе, које би се даље користиле у енергетске сврхе. Употреба биомасе до сада је нашла примену у загревању домаћинстава, коришћењем брикета и палета од биомасе.<ref>Блиц: [http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/55148/Srbija-moze-da-pravi-struju-od-sunca-biomase-vode-i-vetra- „Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”], 1. септембар 2008, приступ 19. мај 2013</ref> Употреба биомасе, дрвних отападака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје постаје све популарнија, али тренутно за њихову широку примену нема довољно инвестиција.<ref>Време: [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=460498 „Моја електрана и друге ветрењаче”], Слободан Бубњевић, 27. јул 2006, Приступање 19. мај 2013</ref><ref>Политика: [http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Biomasa-struja-bez-investicija.sr.html „Биомаса, струја без инвестиција”], Предраг Радовановић, 16. јануар 2013, Приступљено 19. мај 2013</ref>

=== Пољопривреда ===
{{Посебан чланак|Пољопривреда Србије}}
[[Датотека:Bačka.jpg|Плодна поља у Војводини ([[Бачка]])|мини|250п]]
Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 [[хектар]]а.<ref>Милован М. Митровић. Села у Србији. — Београд: Републички завод за статистику, — 257 с. {{page|year=2015|isbn=978-86-6161-150-6|pages=}}</ref> Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70 % укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30 % под [[шума]]ма.

[[Клима]] је умерено-континентална, а просечна [[температура]] у току године износи 11 до 12&nbsp;°C. Просечна температура у [[јануар]]у је од минус један до плус један степен, а у јуну 22 до 23 °C. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 -{[[милиметар|mm]]}- у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 -{mm}-.

Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони [[Војводина|Војводине]], [[Косово Поље|Косова Поља]], [[Метохија|Метохије]], [[Поморавље (област)|Поморавља]], [[Посавина|Посавине]], [[Тамнава|Тамнаве]], [[Крушевачко поље|Крушевачког]] и [[Лесковачко поље|Лесковачког поља]] погодни су за механизовану [[ратарство|ратарску]] и [[повртарство|повртарску]] производњу.

[[Брдо]]вити и брежуљкасти предели повољни су за развој [[воћарство|воћарске]], [[виноградарство|виноградарске]] и [[сточарство|сточарске]] производње. Брдско-планинско подручје [[Златибор]]а, [[Рудник (планина)|Рудника]], [[Стара планина|Старе планине]], [[Копаоник]]а и [[Шар-планина|Шар-планине]] су погодни за развој [[овчарство|овчарства]], [[говедарство|говедарства]] и [[шумарство|шумарства]].

У Републици Србији има укупно 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3 % укупне популације.

=== Саобраћај ===
{{Главни чланак|Саобраћај у Србији}}
[[Датотека:New map of motorways in Serbia.svg|мини|200п|left|[[Ауто-путеви у Србији]]:
{{legend|green|завршени| size = 80%}}
{{legend|red|у изградњи (2015)| size = 80%}}
{{legend|gray|планирани| size = 80%}}]]

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Путна мрежа Србије има 40.845 -{km}-, од тога су око 5.500 -{km}- путеви првог реда. У мрежи је 498 -{km}- ауто-пута под наплатом путарине и 136 -{km}- полуауто-путева под наплатом путарине.<ref>{{cite web|url=http://www.autokartesrbije.info/| title = Auto-karte Srbije| publisher = |date=| accessdate=25. 6. 2015.}}</ref>

[[Железнице Србије]] А. Д. обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 -{km}- а укупна дужина путева је 42.692 -{km}- (асфалтни) и 24.860 -{km}- (бетонски).<ref>{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=59 | title = www.srbija.gov.rs Статистике о Србији | publisher = Srbija.gov.rs |date=| accessdate=25. 1. 2013. | archive-url = https://web.archive.org/web/20131004052017/http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=59# | archive-date=4. 10. 2013 | dead-url = yes | df = }}</ref>

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички [[Европа|европски]] коридор 10 ([[европски пут Е75|ауто-пут A1]], [[Суботица]] — [[Београд]] — [[Ниш]] — [[Прешево]]; са својим краковима [[европски пут Е80|ауто-пут A4]] Ниш — [[Димитровград]] као и [[европски пут Е70|ауто-пут A3]] [[Шид]] — Београд). Коридор је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, те спајао [[Блиски исток]] и [[Средња Европа|средњу Европу]].

Кроз Србију тече река [[Дунав]], важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са [[Црно море|Црним морем]]. Поред Дунава, пловне реке су: [[Сава]], [[Велика Морава]] и [[Тиса]], као и [[канал Дунав—Тиса—Дунав]].

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродром Никола Тесла]] у Београду, [[аеродром Константин Велики|аеродром Кοнстантин Βелики]] у Нишу, [[аеродром Приштина|аеродром Слатина]] у [[Приштина|Приштини]] и [[аеродром Морава]] у Краљеву.
{{-}}
<gallery mode="packed" perrow="4" heights="150px">
Датотека:Nikola Tesla Airport.jpg|[[Аеродром Никола Тесла Београд|Аеродром Никола Тесла]]
Датотека:ŽS 413 006 3.jpg|[[Железнице Србије]]
Датотека:Air Serbia ATR-72-202 taking off from Belgrade Airport.jpg|[[Ер Србија]]
</gallery>

=== Туризам ===
{{главни чланак|Туризам у Србији}}
Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима [[Туризам|туристичка]] делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990—2000. године међународни туристички промет повећан је за преко 50 %, док су укупни приходи увећани за скоро 80 %). То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова. У 2016-ој Србију је посетило 2.753.591 туриста од тога 46,54 % страних који их је било за 13,22 % више у односу на претходну годину. Највећи број страних туриста долази из земаља Балкана.<ref>{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/39/66/ut10012017.pdf|title=Статистика зе месец децембар и 2016. годину|publisher=}}</ref>

[[Сеоски туризам]] се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности). У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је [[пољопривреда]] (углавном [[сточарство]] и [[ратарство]]).

Такође, у Србији су развијени и [[Бањски туризам|бањски]], [[Планински туризам|планински]] и урбани ([[Туризам у Београду|градски]]) туризам.<ref>{{Cite web|url=http://banjeusrbiji.com/turizam-u-srbiji/ | title= Turizam u Srbiji | accessdate=26. 6. 2015}}</ref>

{{multiple image
| align = center
| width1 = 195
| footer =
| image1 = Hoteli na Kopaoniku.jpg
| alt1 =
| caption1 = Туристички центар „Сунчани врхови” на [[Копаоник]]у је један од највећих туристичких центара у Србији.
| width2 = 195
| image2 = Djavolja varos 3.jpg
| alt2 =
| caption2 = [[Ђавоља варош]] је ретки природни феномен који се налази на [[Радан]] планини у близини [[Куршумлија|Куршумлије]].
| width3 = 200
| image3 = Golubac Fortress (27379120351).jpg
| alt3 =
| caption3 = [[Голубачки Град|Голубац]] је [[средњи вијек|средњовековна]] [[тврђава]], [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]].
| width4 = 225
| image4 = Sarganska osmica 2.jpg
| alt4 =
| caption4 = [[Шарганска осмица]] је назив за музејско-туристичку железницу [[пруга узаног колосека|узаног колосека]] 760 мм.
| width5 = 196
| image5 = Dvorac Fantast 12.jpg
| alt5 =
| caption5 = [[Фантаст|Дворац Дунђерски]] је задужбина Богдана Дунђерског, налази се у близини [[Бечеј]]а.
}}

== Образовање ==
{{главни чланак|Образовање у Србији}}
По законима Србије, школовање је сваком доступно под једнаким условима.

Основно школовање је обавезно и траје осам година. Деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година. После основне школе, долази до рачвања; неки ученици настављају средње школовање у [[гимназија]]ма и ту 4 године стичу опште образовање, док други настављају образовање у [[Списак средњих школа у Србији|средњим стручним школама]], које такође трају четири године. Трећа опција су занатске школе на којима специјалистичко образовање (трговина, занати) траје три године.

[[Више образовање|Више]] и [[високо образовање у Србији|високо образовање]] се реализује на [[виша школа|вишим школама]], [[факултет]]има и [[Уметничка академија|уметничким академијама]]. Данас у Србији делује 7 државних и 7 приватних универзитета. Државни имају 84 факултета, а приватни 51 факултет. Постоји и пет самосталних приватних факултета ван универзитета. Државни универзитети Србије су: [[Универзитет у Београду]], [[Универзитет у Новом Саду]], [[Универзитет у Нишу]], [[Универзитет у Крагујевцу]], [[Универзитет у Новом Пазару]], [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] (садашње седиште у Косовској Митровици), [[Универзитет уметности у Београду]]. Универзитетски програми су прилагођени [[Болоњска декларација|Болоњској декларацији]], која предвиђа стицање диплома три нивоа: [[лиценца (универзитетска диплома)|лиценца]], [[master (diploma)|мастер]] и [[доктор наука|докторат]].

За редовно школовање, које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије, грађани не плаћају школарину. Припадници [[Национална мањина|националних мањина]] имају право на образовање на свом језику, у складу са законом.<ref name="Устав Србије" />

=== Развој науке и високог школства ===
{{главни чланак|Наука у Србији}}
[[Датотека:Tesla Sarony.jpg|мини|десно|170п|Никола Тесла, српски проналазач и научник]]
Услови за развој науке и школства у Србији нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је [[Велика школа Ивана Југовића|Велика школа]] из [[1808]], потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835—1878. долази до институционализације просвете. Као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]] [[1863]]. је израсла [[Велика школа]] у Београду, а трансформисана је у [[Универзитет у Београду|Универзитет]] [[1905]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:466959-Univerzitet-u-Beogradu-Vek-i-po-akademskog-znanja| title = Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja | publisher = Večernje novosti|date=5. 12. 2013.| accessdate=25. 6. 2015.}}</ref> Оснивањем институција [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]] (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у [[Српска академија наука и уметности|Српску академију наука и уметности]], остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе, да би се добили стручњаци за даљи развој.

У Аустрији, Срби су организовали [[Матица српска|Матицу српску]] (1826) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из [[Пешта|Пеште]] у [[Нови Сад]]. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.

Светски вредни научници из Србије су, између осталих: природњак [[Јосиф Панчић]], географ [[Јован Цвијић]], математичар [[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић]], астроном [[Милутин Миланковић]], [[физичка хемија|физикохемичар]] [[Павле Савић]]. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример [[Михајло Пупин]] и [[Никола Тесла]].

Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за [[институт за нуклеарне науке Винча|нуклеарне науке у Винчи]] и институт за инжењерство [[Институт Михајло Пупин|„Михајло Пупин”]]. Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.

=== Здравство ===
{{главни|Историја медицине у Србији}}
[[Датотека:Zgrada VMA (1).jpg|Зграда Војномедицинске академије|мини|250п]]
Здравствени систем у Републици Србији организују и њиме управљају три најважније институције. [[Министарство здравља Републике Србије]] које одређује здравствену политику и доноси стандарде за рад здравствене службе. Министарство здравља је такође задужено за систем здравствене заштите, здравствено осигурање, очување и унапређење здравља грађана, здравствену инспекцију, надзор над радом здравствене службе и друге послове из области здравствене заштите. Институт за јавно здравље Србије [[Милан Јовановић Батут|„Др Милан Јовановић — Батут”]] је надлежан за прикупљање података о здравственом стању грађана и раду здравствених установа. Републички завод за здравствено осигурање финансира функционисање здравствене заштите на свим нивоима.

Прво историографско дело којим су обухваћене здравствене прилике и организација здравствене службе у Србији, и које се сматра каменом темељцем српске медицинске историографије, написао је на немачком језику [[Емерих Линденмајер|др Емерих Линдемајер]], странац који је свој цео радни век провео у Србији и био војни лекар српске војске.<ref>Emerich P. Lindenmayr, ''Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, mit Andeutungen über die gesammten Sanitätsverhältnisse im Oriente.'' Temesvár: Druck und Verlag der Csanáder DioecesanBuchdruckerei, 1876</ref> Три године касније, у Србији је одштампано и објављено и прво медицинско-историографско дело. Била је то прва књига ''Историје српског војног санитета'' др Владана Ђорђевића.<ref>Др Владан Ђорђевић: ''Педесетогодишњица књижевног рада''. Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата, 1910</ref>

Једна од најзначајнијих здравствених установа у Србији је [[Војномедицинска академија]] у Београду.<ref>{{Cite book|last=Пешикан| first = Митар| last2=Јерковић| first2 = Јован| last3=Пижурица| first3 = Мато| title = [[Правопис српскога језика]]|year=2010| publisher = Матица српска| location = Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0| chapter = Речник|pages=282-}}</ref> Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.<ref>{{Cite web|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2009/0042-84500903183R.pdf | title = Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka | accessdate=20. 9. 2017| last=|first= |date=| work = |publisher=}}</ref> Остале важне здравствене установе су: [[Клинички центар Ниш]], [[Клинички центар Србије]], [[КБЦ Др Драгиша Мишовић]], [[Клинички центар Крагујевац]] и друге.

== Култура ==
{{посебан чланак|Култура Србије}}

=== Уметност ===
{{Главни чланак|Српска уметност}}
[[Датотека:Narodni muzej Beograd.jpg|мини|[[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду]]
[[Датотека:Улаз у Матицу српску.JPG|мини|лево|170п|[[Матица српска]], [[Нови Сад]]]]
[[Датотека:Meister von Mileseva 001.jpg|мини|лево|170п|Бели Анђео, [[фреска]] из [[манастир]]а [[Манастир Милешева|Милешева]]]]
На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија [[неолит]]ска култура на тлу Србије је култура [[Лепенски Вир|Лепенског Вира]]. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног [[Римско царство|Римског царства]] и ране [[Византијско царство|Византије]], чији се остаци могу видети у [[Сирмијум]]у, [[Ромулијана|Гамзиграду]] и [[Царичин Град|Царичином граду]] (''-{Justiniana Prima}-'').

Српски средњовековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има [[фреска]]ма украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњовековне уметности је манастир [[Манастир Студеница|Студеница]] (око [[1190]]). Овај манастир је био модел за касније манастире [[Манастир Милешева|Милешева]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] и [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]]. Вероватно најпознатија српска средњовековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу” (или [[Бели анђео]]) из манастира Милешева.

[[Иконопис|Иконосликарство]] је такође део српског средњовековног културног наслеђа.

Утицај [[Византијска уметност|византијске уметности]] се појачао након пада [[Цариград]]а у руке [[крсташки ратови|крсташа]] 1204, када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]], [[манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану|манастира Старо Нагоричане]] и [[манастир Грачаница|манастира Грачаница]].

Манастир Високи Дечани је саграђен између 1330. и [[1350]]. За разлику од других српских манастира, овај је саграђен у [[Романика|романичком стилу]] под надзором [[фра Вита из Котора|мајстора Вите]] из [[Котор]]а. На фрескама овог манастира налазе се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из [[Нови завет|Новог завета]]. У катедрали се налазе [[иконостас]], игуманов престо и декорисани саркофаг краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана III Дечанског]].

Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем [[14. век]]а, и то у долини реке [[Велика Морава|Велике Мораве]] ([[Моравски стил|Моравска школа]]). Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру [[Манастир Манасија|Манасија]] приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњовековним одорама.

За време турске владавине углавном је замрла уметничка активност у Србији. Неке [[барок]]не тенденције видљиве су код српских уметника са краја [[18. век]]а у јужној [[Краљевина Угарска (1526-1867)|Угарској]] ([[Теодор Крачун]], [[Јаков Орфелин]]).

Многи млади уметници из новоустановљене српске државе [[19. век]]а су се школовали у иностранству, посебно у [[Француска|Француској]] и [[Немачка|Немачкој]], и донели су са собом авангардне стилове. Поред [[Париз]]а и [[Минхен]]а, Београд је био у првој половини [[20. век]]а један од центара [[импресионизам|импресионизма]]. [[Надежда Петровић]] је сликала у стилу [[фовизам|фовизма]], док је [[Сава Шумановић]] био под утицајем [[кубизам|кубизма]]. Ипак у том периоду српско сликарство је обележио [[Паја Јовановић]].

Значајни српски сликари 20. века били су: [[Милан Коњовић]], [[Марко Челебоновић]], [[Петар Лубарда]], [[Владимир Величковић]] и [[Мића Поповић]].

Србија је позната по сликарима [[наивна уметност|наиве]], као што су [[Јанко Брашић]], [[Сава Секулић]], [[Мартин Јонаш]] и [[Зузана Халупова]]. Словачко село [[Ковачица]] у Војводини је центар наивног сликарства.

[[Матица српска]] је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.

Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. пресељена у [[Нови Сад]].

=== Књижевност ===
{{Главни чланак|Српска књижевност}}
[[Датотека:VukKaradzic.jpg|мини|десно|150п|[[Вук Стефановић Караџић]]]]
Почетак српске писмености везује се за активност браће [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из [[11. век]]а, писани [[глагољица|глагољицом]]. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани [[ћирилица|ћирилицом]]. Из ове епохе је најстарија ћириличка књига српске редакције, [[Мирослављево јеванђеље|јеванђеље захумског кнеза Мирослава]], брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.<ref>[http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=274 Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”] hilandar.info — Приступљено 11. јануар 2016.</ref>

За време [[османско царство|турске владавине]], у Србији се развијала усмена [[Lirika|лирска]] и [[Српске епске народне пјесме|епска]] књижевност.

У доба националног препорода, током прве половине [[19. век]]а, [[Вук Стефановић Караџић]] је превео [[Нови завет]] на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су [[Бранко Радичевић]], [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]], [[Лаза Костић]], [[Ђура Јакшић]] и [[Јован Јовановић Змај]]. У [[20. век]]у примат имају прозни писци: [[Иво Андрић]], [[Исидора Секулић]], [[Милош Црњански]], [[Меша Селимовић]], [[Добрица Ћосић]], [[Борислав Пекић]], [[Данило Киш]], [[Александар Тишма]], мада има и вредних песничких достигнућа: [[Милан Ракић]], [[Јован Дучић]], [[Десанка Максимовић]], [[Миодраг Павловић]], [[Мирослав Антић]], [[Бранко Миљковић]] и [[Васко Попа]].

У последњој деценији 20. века и у првој деценији 21. века, најзначајнији су аутори: [[Давид Албахари]], [[Милорад Павић]], [[Горан Петровић]], [[Светлана Велмар-Јанковић]] и [[Светислав Басара]].

=== Музика ===
{{Главни чланак|Српска музика}}
[[Датотека:Serbian Gusle.jpg|мини|лево|100п|[[Гусле]]]]
Србија има дугу традицију [[фолклор]]а и [[Српска народна музика|народне музике]]. Игра групе плесача, под именом [[Српска народна кола|коло]], је најомиљенији вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су ужичко коло и [[Моравац (коло)|моравац]].

;Уметничка музика
Најзначајнији српски композитор [[класична музика|уметничке музике]] био је [[Стеван Стојановић Мокрањац]] (1856—1914). Он је био и [[Музикологија|музиколог]], сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме [[Руковети]].

Остали значајни српски композитори су: [[Корнелије Станковић]], [[Стеван Христић]] и [[Станислав Бинички]]. Корнелије Станковић се сматра првим српским [[композитор]]ом због тога што је први темељно образован музичар српске народности и што је неговањем [[фолклор]]ног напева оснивач тзв. националног правца у српској музици (романтичарска идеологија). Сачувао је од заборава многе српске народне мелодије, а његова дела су више хармонизације него уметничке обраде. Своје записе народних мелодија штампао је у 6 свезака под називом Српске народне песме. Од осталих треба поменути [[Љубица Марић|Љубицу Марић]], [[Петар Коњовић|Петра Коњовића]], [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]] и [[Исидор Бајић|Исидора Бајића]] који су дали велики допринос развоју уметничке музике у Србији.

;Етно музика у Србији
[[Датотека:Goran Bregovic in Tbilisi, Georgia.jpg|мини|десно|[[Горан Бреговић]], један од значај{{shy}}нијих представника етно правца]]
Прве најаве онога што се данас зове [[Етно музика|етно музиком]] или светском музиком у Србији датирају из шездесетих година прошлог века. Поникле су у џез музици, а ''Балкански џез'', био је израз који су џез музичари употребили када су покушали да дају назив ономе што је произашло из коришћења традиционалних мотива у џез музици. Седамдесетих година, на етно не остају имуни ни рок музичари. Велике југословенске групе попут [[Смак]]а, [[Корни група|Корни групе]], [[YU grupa|-{YU}- групе]], групе [[Леб и сол]], убацују ритмове и мотиве традиционалне музике [[Балканско полуострво|Балкана]] у своје песме. Потенцијал традиционалне музике, можда је у то време највише искористило [[Бијело дугме]]. ''Пастирски рок'', тада водећи музички магазин Југославије, [[Џубокс]], овако је одредио етно звук у рок музици.<ref>{{Cite web|url=http://www.worldmusic.org.rs/folklor_bijelo_dugme.html |title=-{World music}- асоцијација Србије |accessdate=12. 2. 2015 |author=''Фолклорни елементи песама групе Бијело дугме'' |archive-url=https://web.archive.org/web/20150213011405/http://www.worldmusic.org.rs/folklor_bijelo_dugme.html |archive-date=13. 2. 2015 |dead-url=yes }}</ref>

Ипак, џезери су означили почетак светске музике у Србији. Албум ''Изворни фолклор и џез'', [[Бранислав Лала Ковачев|Бранислава Лале Ковачева]] и гостујућих музичара, снимљен [[1987]]. године узима се за догађај који је одредио дефинитиван настанак етно музике у нашој земљи. На овој плочи са Ковачевим су сарађивали [[Војин Драшкоци]], [[Влатко Стефановски]], трубач [[Георги Димитровски]], перкусиониста [[Урош Шећеров]], група Паганке, фрулаш Добривоје Тодоровић и оркестар Феата Сејдића. Али, њихова слава ни изблиза није постигла димензије које је постигао [[Горан Бреговић]] деведесетих година снимајући музику за филм ''Краљица Марго''. Балкански ритмови и мотиви у музици Горана Бреговића компонованој за овај и за филмове [[Дом за вешање]] и [[Подземље (филм)|Подземље]], досегли су планетарни успех.<ref name="веза2">{{Cite web|url=http://www.worldmusic.org.rs/istorija_world_music_u_srbiji.PDF|title=World music у Србији|accessdate=1. 2. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701111639/http://www.worldmusic.org.rs/istorija_world_music_u_srbiji.PDF|archive-date=1. 7. 2014|dead-url=yes}}</ref>

;Народна музика
У 19. веку и раније, карактеристични народни инструменти су биле [[гусле]] и [[фрула]], док су у Војводини коришћене [[тамбура|тамбуре]] и [[гајде]]. Знатно касније, а и данас, главни инструменти у [[Новокомпонована народна музика|новокомпонованој народној музици]] су [[хармоника]] и [[виолина]].

[[Труба]]чки [[Оркестар|оркестри]] су веома популарни у Србији. [[Драгачевски сабор|Фестивал трубача у Гучи]] је централна манифестација ове врсте музике. Један од најпознатијих мајстора трубе Србије је [[Бобан Марковић]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/294803/Pogledajte-Boban-Markovic-svira-u-redakciji-Blica| title = Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!| publisher = Blic|date=9. 12. 2011.| accessdate=25. 6. 2015.}}</ref>

Најважнији представници српске народне музике су: певачи [[Предраг Гојковић Цуне|Предраг Цуне Гојковић]], [[Предраг Живковић Тозовац]], [[Тома Здравковић]], [[Оливера Катарина]], [[Лепа Лукић]], [[Василија Радојчић]], [[Мирослав Илић]] и [[Шабан Шаулић]], као и композитори [[Милутин Поповић Захар|Милутин Поповић-Захар]], [[Радослав Граић]], [[Dragan Aleksandrić|Драган Александрић]]. Ту су још [[Звонко Богдан]] и [[Јаника Балаж]] чија је музика везана за војвођанске музичке традиције, а у новије време и група [[Легенде (група)|Легенде]]. У новије време многи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи, као на пример: [[Lepa Brena|Лепа Брена]], [[Светлана Ражнатовић]] — Цеца, [[Жељко Јоксимовић]], [[Индира Радић]] и [[Драгана Мирковић]].

Период [[османско царство|турске власти]] оставио је [[Оријентализам|оријентални]] траг у музици целог Балкана, па и Србије. Приметан је и утицај ромске музике. У последњих 20-ак година, развијен је тренд комбиновања народне музике, оријенталних утицаја и [[Денс музика|денс музике]] под именом [[турбо-фолк музика|турбо-фолк]].

;Забавна, поп и рок музика
У забавној и поп музици, велике звезде естраде са простора Србије (тада као дела Југославије) били су [[Ђорђе Марјановић]] и [[Лола Новаковић]].{{sfn|Matić|2004|p=243}}{{sfn|Matić|2004|p=276}} Још увек су активни [[Ђорђе Балашевић]] и [[Здравко Чолић]].

Рок групе су се појавиле у Србији крајем [[1960е|1960-их]]. Велику популарност су постигле [[1980е|1980-их]], са групама [[нови талас|новог таласа]]: [[ВИС Идоли|Идоли]], [[Електрични оргазам]] и [[Екатарина Велика]]. У то време, а и данас, активне су групе [[Рибља чорба]], [[YU grupa|-{YU}- група]], [[Бајага и инструктори|Бајага и Инструктори]] и [[Ван Гог (музички састав)|Ван Гог]].

Легенда југословенског рока, [[Горан Бреговић]], последњих десетак година стекао је међународну популарност својом музиком обојеном етномузичким мотивима. Сличном категоријом музике баве се [[Биља Крстић|Биљана Крстић]], [[Слободан Тркуља]] & Балканополис и [[Неле Карајлић]] са групом ''-{No Smoking Orchestra}-''.

Србија је победила на такмичењу за [[Песма Евровизије 2007.|Песму Евровизије 2007.]] у [[Хелсинки]]ју са песмом „[[Молитва (песма)|Молитва]]” у извођењу поп-певачице [[Марија Шерифовић|Марије Шерифовић]].<ref>{{ен}} Еurovision.tv: [http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=435 „Eurovision Song Contest 2007 Final”], Приступљено 19. мај 2013.</ref>

=== Архитектура ===
{{главни|Српска архитектура}}
У [[Средњовековна уметност|средњем веку]] српска архитектура доживљава велики успон и процват. Српски архитектонски споменици [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] који су се развили у [[12. век|12]], [[13. век|13]]. и [[14. век]]у имају велики значај и светску репутацију.

[[Рашки стил]] у српској архитектури током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[12. век|XII]] до краја [[13. век|XIII века]], док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката, што је резултовало успостављањем посебног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966]].''</ref> Најстарије цркве из доба Немањића су се угледале на источне узоре са [[Романика|романичком]] спољашњом обрадом и такве су углавном све цркве до доба краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321), а карактерише их основа у облику [[Базилика|једнобродне грађевине]], а на њима је наглашен ефекат маса.<ref name="Аца">{{АД-МА}}</ref><ref name="NE">[[Stanoje Stanojević]] „Narodna enciklopedija” [[Zagreb]] [[1927]].</ref>

[[Моравски стил]] у српској архитектури током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до 1459. године односно до [[пад Српске деспотовине|пада Србије под османлијску власт]], док симболички почетак епохе означава [[Лазар Хребељановић|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] (1375—1377) и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарице]] (1377—1388). Сам стил је назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти.

У савременој архитектури преовлађују [[историцизам у архитектури|еклектички стилови]] [[неоренесанса|неоренесансе]] и [[необарок]]а, а видљиве су и тежње за стварањем националног архитектонског израза. Најзначајнији архитекти тог времена су били Словак [[Јан Неволе]], [[Александар Бугарски]], [[Андрија Вуковић]], [[Коста Шретловић]], [[Константин Јовановић|Коста Јовановић]], [[Јован Илкић]] и [[Светозар Ивачковић]], који су владали до појаве нових снага чије су идеје биле везане за сецесију и од њих су значајнији [[Бранко Таназевић]] и [[Никола Несторовић]].

Од [[1950]]. године развој српске архитектуре, односно архитектуре у Југославији бележи веома напредне резултате и то у већој мери него што је то забележено у осталим земљама [[источна Европа|источне Европе]]. Ничу велики спортски објекти, саграђене су сајмишне зграде у Београду [[Милорад Пантовић|Милорада Пантовића]], музеји [[Вјенцеслав Рихтер|Вјенцеслава Рихтера]] и многи други значајни објекти.

<gallery mode="packed" perrow="4" heights="150px">
Датотека:Manastir Visoki Dečani (Манастир Високи Дечани) - by Pudelek..jpg|[[Манастир Високи Дечани|Манастир Дечани]]
Студеница.jpg|[[Манастир Студеница]]
Ambasador Hotel, Niš, Serbia.jpg|[[Хотел Амбасадор]]
Captain Miša's Mansion.png|[[Капетан-Мишино здање]]
Датотека:Beogradjanka, Belgrade, Serbia.jpg|[[Београђанка]]
</gallery>

=== Позориште и филм ===
{{Главни чланак|Списак позоришта у Србији}}
[[Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|мини|десно|250п|Српско народно позориште у Новом Саду, најстарији професионални театар у Срба]]
[[Јоаким Вујић]] је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао [[Књажевско-српски театар|Књажеско-србски театар]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] 1835.<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/drama/aujes-joakim.html | title= Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic | accessdate=26. 6. 2015}}</ref> Значајни српски писци позоришних комада били су [[Јован Стерија Поповић]] у 19, и [[Бранислав Нушић]] у 20. веку. У Београду се од [[1967]]. одржава међународни фестивал савременог театра [[БИТЕФ]]. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су [[Народно позориште у Београду]], [[Атеље 212]], [[Југословенско драмско позориште]] и [[Српско народно позориште]] у Новом Саду.

Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се [[Бојан Ступица]], [[Мира Траиловић]] и [[Јован Ћирилов]], а од писаца [[Александар Поповић (писац)|Александар Поповић]], [[Душан Ковачевић]], [[Љубомир Симовић]] и [[Биљана Србљановић]].

Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду, на међународној сцени су се истакли режисери: [[Горан Марковић]], [[Александар Петровић (редитељ)|Александар Петровић]], [[Душан Макавејев]], [[Слободан Шијан]], [[Горан Паскаљевић]] и други. Најнаграђиванији српски филмски режисер је [[Емир Кустурица]] који је између осталог добитник две [[Златна палма|Златне палме]] на фестивалу у [[Кански филмски фестивал|Кану]].

Међу глумцима, у првој половини 20. века су се истакли [[Чича Илија Станојевић]], [[Жанка Стокић]] и [[Добрица Милутиновић]]. Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци: [[Миодраг Петровић Чкаља]], [[Павле Вуисић]], [[Радмила Савићевић]], [[Љубиша Јовановић]], [[Зоран Радмиловић]], [[Љуба Тадић]], [[Данило Бата Стојковић]], [[Драган Николић]], [[Милена Дравић]], [[Велимир Бата Живојиновић]], [[Мира Ступица]], [[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]], [[Љубиша Самарџић]], [[Мира Бањац]], [[Бора Тодоровић]], [[Мија Алексић]], [[Оливера Марковић]], [[Ружица Сокић]], [[Предраг Манојловић|Мики Манојловић]], [[Светлана Бојковић]] и многи други.

=== Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији ===
{{Главни чланак|Списак локалитета Светске баштине у Србији}}
[[Датотека:Manastir Sopoćani (by Pudelek).jpg|мини|десно|250п|Сопоћани]]
[[Унеско|Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу]] (Унеско) [[Светска баштина]] ставила је седам локалитета у Србији под својом заштитом уврстивши их у места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање. Први заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године. Након приступања Србије Унесковој конвенцији, под заштиту су стављена четири манастира са Космета и остаци палате Ромулијана.<ref>{{cite web|url=http://www.kultura.gov.rs/?p=542| title = Унеско| publisher = Министарство културе Републике Србије| accessdate=13. 8. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list| title = Списак локалитета Светске баштине| publisher = Унеско| accessdate=13. 8. 2010}} {{ен}}</ref>
* [[1979]] — Град [[Стари Рас]], манастир [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] и [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Петрова црква]] (најстарија црква у Србији)
* [[1986]] — Манастир [[Манастир Студеница|Студеница]]
* [[2004]] — Манастир [[Манастир Високи Дечани|Дечани]]
* 2006. — Манастир [[Манастир Грачаница|Грачаница]], [[Пећка патријаршија]] и црква [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]]
* 2007. — Царска палата [[Ромулијана|Феликс Ромулијана]] код [[Ромулијана|Гамзиграда]]
* [[2016]] — [[Стећци]], средњовековни надгробни споменици (заједнички номиновале Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора и Србија)

=== Фестивали и сајмови ===
{{Главни чланак|Фестивали и сајмови у Србији}}
[[Датотека:Guca1.JPG|мини|лево|180п|Споменик трубачу Драгачевског сабора у Гучи]]
У Србији има много културних фестивала и сајмова. Најзначајнији су: [[Београдски сајам књига]], [[Вуков сабор]] и Београдски интернационални театарски фестивал ([[БИТЕФ]]). Од музичких манифестација, најпопуларније су: међународни музички фестивал [[Егзит]] (-{Exit}-), [[Нишвил]] (Nisville) џез фестивал у Нишу и трубачки [[Драгачевски сабор|Сабор у Гучи]].<ref>{{cite web|url=http://pressrs.ba/magazin/art/guca-i-egzit-zaludeli-svet-24-01-2013| title = Guča i Egzit zaludeli svet| publisher = pressrs|date=24. 1. 2013.| accessdate=25. 6. 2015.| archive-url = https://web.archive.org/web/20150626102332/http://pressrs.ba/magazin/art/guca-i-egzit-zaludeli-svet-24-01-2013| archive-date=26. 6. 2015| dead-url = yes| df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.guca.rs/eng/strana.php?str=history | title = Sabor trubača GUČA | publisher = www.guca.rs |date=2. 9. 2007 | accessdate=14. 11. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.exitfest.org/en/content/interesting-facts-about-exit| title = Interesting facts about Exit| publisher = exitfest.org| accessdate=20. 3. 2013| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130125073641/http://www.exitfest.org/en/content/interesting-facts-about-exit| archivedate=25. 1. 2013|df=dmy-all}}</ref>

Београдске музичке свечаности ([[БЕМУС]]), као најстарији и најзначајнији фестивал уметничке музике у Србији, одржавају се сваке године прве половине октобра у Београду. У Новом Саду се одржава сличан музички фестивал — [[НОМУС]].

[[Мокрањчеви дани]] су традиционални фестивал хорске музике у [[Неготин]]у, док се у Нишу одржава међународни хорски фестивал „Хорске свечаности”. [[Јоакиминтерфест|ЈоакимИнтерФест]] је међународни позоришни фестивал малих сцена, који се одржава у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Књажевско-српски театар|Књажевско-српском театру]].

[[Стеријино позорје]] у Новом Саду је фестивал на коме се такмиче представе рађене по текстовима домаћих позоришних писаца.

На пољу [[филм]]ске уметности, најеминентнији фестивал је [[ФЕСТ]] који се почетком сваке године одржава у Београду. Остали познати филмски фестивали су: [[Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи|Фестивал филмског сценарија]] у [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]] који се одржава од [[1977]]. године, [[Палићки филмски фестивал]], [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|Нишки филмски фестивал]], [[Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф|Кустендорф филм фестивал]] и др.

=== Гастрономија ===
{{Главни чланак|Српска кухиња}}
[[Датотека:Serbian Christmas meal.jpg|мини|250п|Божићна трпеза]]
[[Српска кухиња]] је хеторогена, иако су бурна [[Историја Србије|историјска]] дешавања утицала и на исхрану [[народ]]а, па тако сваки регион има своје специфичности и различитости. Може се рећи да су пресудни утицаји били [[византијско царство|византијско]]-[[грчка|грчки]], дакле — медитерански, затим оријентални и [[аустроугарска|аустроугарски]]. [[Кулинарство|Спремање хране]] је саставни део српске традиције и културе. У Србији је уобичајено обедовање 3 пута дневно ([[доручак]], [[ручак]] и [[вечера]]), уз напомену да је најважнији и најчешће најобимнији оброк — ручак.<ref>Приватни живот у српским земљама средњег века, приредиле Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић, Клио, 2004, Како се јело, pp. 113—138 и Кухиња и трпеза: посуђе и свакодневном животу, pp. 139—160</ref>

[[Исхрана]] се поистовећује са уношењем хранљивих материја (конзумирање хране и пића), али у ширем смислу, представља уживање у трпези. Овај веома сложен процес, ствара оно што се назива »национална кухиња«, коју чине: избор намирница, њихово узгајање, припрема јела, амбијент у коме се храна сервира, као и начин како се сервира.

У српским [[село|селима]] назив за кухињу био је „кућа”, а централни део је било огњиште, које је представљало важно, култно место, поред кога се одигравао свакодневни живот, окупљала цела породица.
Седело се на дрвеним клупама, троношцима и столицама, посуђе је било дрвено и земљано, а у богатијим кућама и бакарно.

Хлеб се правио од житног или кукурузног брашна.

== Спорт ==
{{главни чланак|Спорт у Србији}}
[[Датотека:Djokovic.jpg|мини|200п|[[Новак Ђоковић]], [[Списак играча на првом месту АТП листе (појединачно)|први тенисер света]] више од 200 недеља и један од петорице у Опен ери који су освојили [[Гренд слем#Гренд слем (сва четири)|гренд слем каријере]]]]
[[Датотека:Ivana Spanovic by Augustas Didzgalvis.jpg|мини|200п|[[Ивана Шпановић]], после 60 година освојила је атлетску медаљу за Србију на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]]]]
[[Датотека:2016-12-14 Tijana Boskovic by Sandro Halank.jpg|мини|200п|[[Тијана Бошковић]], најбоља српска одбојкашица свих времена]]
Популарни спортови у Србији су: [[фудбал]], [[кошарка]], [[ватерполо]], [[одбојка]], [[рукомет]] и [[тенис]].

Београд је био домаћин [[Летња универзијада 2009.|Летње универзијаде 2009]]. [[Београдски маратон]] је најмасовнији спортски догађај у Србији.

Србија се први пут појавила на [[Летње олимпијске игре 1912.|Олимпијским играма 1912]]. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије/СФРЈ и Србије и Црне Горе. Резултати репрезентативаца државне заједнице Србије и Црне Горе из периода 1992—2006. се рачунају као резултати спортских савеза Србије. Од 2006, односно [[Летње олимпијске игре 2008.|ОИ 2008]], спортисти из Србије наступају као репрезентативци Србије.

[[Фудбалска репрезентација Србије]] је наступала под различитим именима и највеће успехе је остварила као [[Фудбалска репрезентација Југославије]]. [[ФИФА]] признаје Србију за легитимног наследника свих претходних репрезентација.<ref name="ФИФА1">{{Cite web|url=http://www.fifa.com/associations/association=srb/about.html| title = FIFA Association Information| work = www.fifa.com| accessdate=24. 6. 2015}}</ref> На [[Светско првенство у фудбалу|Светским првенствима]] је два пута долазила до полуфинала, на [[Европско првенство у фудбалу|Европским првенствима]] је два пута освојила сребрну медаљу (1960. и 1968), а на Олимпијским играма је освојила укупно пет медаља укључујући златну на [[Фудбал на Летњим олимпијским играма 1960.|ОИ 1960]] у [[Рим]]у. Под именом Србија наступила је на два Светска првенства [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]]. и [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]. године.

[[Кошаркашка репрезентација Србије]] је освојила две златне медаље на светским првенствима [[Светско првенство у кошарци 1998.|1998]]. и [[Светско првенство у кошарци 2002.|2002]]. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001). [[Женска кошаркашка репрезентација Србије]] освојила је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци за жене|Европском првенству 2015.]] играном у Мађарској и Румунији и обезбедила директан пласман на [[Летње олимпијске игре 2016.|Олимпијске игре 2016.]] у Рију где су освојиле бронзану медаљу.<ref>{{cite news|title=Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth| url = http://espn.go.com/olympics/basketball/story/_/id/13163843/serbia-women-win-eurobasket-title-rio-berth| accessdate=29. 6. 2015| work = espn.go.com| agency = Associated Press|date=29. 6. 2015}}</ref> Године 2012. је одржано прво [[Светско првенство у баскету]] 3 на 3, на којем је репрезентација Србије освојила злато, а на наредном, две године касније, сребрну медаљу.

[[Одбојкашка репрезентација Србије]] је на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма 2000.]] у [[Сиднеј]]у и на [[Европско првенство у одбојци 2001.|Европском првенству 2001]], [[Европско првенство у одбојци 2011.|2011]]. освојила златну медаљу. [[Женска одбојкашка репрезентација Србије]] је освојила златну медаљу на [[Европско првенство у одбојци за жене 2011.|Европском првенству 2011.]] и 2017, као и злато на [[Светско првенство у одбојци за жене 2018.|Светском првенству 2018.]] године, прву у историји српске одбојке.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2018&mm=10&dd=20&nav_id=1458277|title = Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak! |last=|first= |date=20. 10. 2018 |website= |publisher= |accessdate=20. 10. 2018}}</ref> [[Ватерполо репрезентација Србије]] (СР Југославије, Србије и Црне Горе) је [[Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2005.|2005]], [[Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2009.|2009]]. и [[Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2015.|2015]]. освојила светско првенство. Европско првенство је освајано [[Европско првенство у ватерполу 2001.|2001]], [[Европско првенство у ватерполу 2003.|2003]], [[Европско првенство у ватерполу 2006.|2006]], [[Европско првенство у ватерполу 2012.|2012]], [[Европско првенство у ватерполу 2014.|2014]]. и [[Европско првенство у ватерполу 2016.|2016]] (као домаћин).<ref>{{Cite web|url=http://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=454| title = Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље| accessdate=25. 6. 2015| newspaper = }}</ref> На Олимпијским играма 2016. у Рију ватерполисти су освојили историјску златну медаљу.

Најпознатија спортска друштва у Србији су [[ЈСД Партизан]] и [[СД Црвена звезда]]. Највећи успех клупског фудбала у Србији био је [[1991]]. када су фудбалери [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] освојили [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]].<ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html| title = Сајт ФК Црвена звезда, Бари| accessdate=25. 6. 2015| newspaper = }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/strana/11/tokio| title = Сајт ФК Црвена звезда, Токио| accessdate=25. 6. 2015| newspaper = }}</ref> Највећи успех у кошарци остварили су кошаркаши [[КК Партизан|Партизана]], који су били прваци Европе 1992. Ватерполисти [[ВК Партизан|Партизана]] су седмоструки [[ЛЕН Лига шампиона|клупски прваци Европе]], док су ватерполисти [[ВК Црвена звезда|Црвене звезде]] ово такмичење освојили 2013.

Пливачи [[Милорад Чавић]] и [[Нађа Хигл]] су 2009. постали [[светско првенство у воденим спортовима 2009.|прваци света у пливању]] у дисциплинама 50 -{m}- делфин, односно 200 -{m}- прсним стилом.

Најуспешнији тенисер Србије је [[Новак Ђоковић]], освајач петнаест [[Гренд слем#Мушкарци појединачно|гренд слем]] трофеја у појединачној конкуренцији: седам пута победник [[Победници Отвореног првенства Аустралије у тенису — мушкарци појединачно|Отвореног првенства Аустралије]], једном на [[Победници Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно|Отвореном првенству Француске]], четири пута победник [[Победници Вимблдона — мушкарци појединачно|Вимблдона]] и три пута [[Победници Отвореног првенства САД у тенису — мушкарци појединачно|Отвореног првенства САД]], освајач бронзане медаље на Олимпијским играма 2008. у [[Пекинг]]у прве медаље за српски тенис у историји. Најуспешније тенисерке Србије су [[Ана Ивановић]] (освајачица турнира [[Отворено првенство Француске у тенису 2008 — жене појединачно|Ролан Гарос]] 2008) и [[Јелена Јанковић]]. У време док је наступала за СФРЈ, [[Моника Селеш]] је освојила [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Отворено првенство Аустралије]] 1991, 1992. и 1993, [[Ролан Гарос|Отворено првенство Француске]] 1990, 1991, и 1992, [[Отворено првенство САД у тенису|Отворено првенство САД]] 1991. и 1992.

[[Бокс]]ер [[Слободан Качар]] освојио је златну медаљу на [[Летње олимпијске игре 1980.|Олимпијади у Москви 1980]]. Олимпијске медаље освојили су: [[Тадија Качар]] 1976. Монтреал, сребрну, Звонко Вујин 1968. Мексико и 1972. Минхен бронзане, као и Мирко Пузавић 1984. Лос Анђелес, бронзану и Азис Салиху 1984. бронзану медаљу. [[Јасна Шекарић]] је освојила златну медаљу у [[Стрељаштво|стрељаштву]] (дисциплина ваздушни пиштољ 10 -{m}-) на [[Летње олимпијске игре 1988.|Олимпијским играма 1988]], још 4 олимпијске медаље у периоду 1988—2004, три светска и четири европска првенства.

Српски спортисти су имали велике успехе у [[Борилачки спорт|борилачким вештинама]], а [[Милица Мандић]] је у [[теквондо]]у освојила злато на [[Летње олимпијске игре 2012.|Летњим олимпијским играма 2012. године]] и то је прва златна медаља откако Србија учествује као самостална држава.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/ostali-sportovi/borilacki-sportovi/zlatna-milica-mandiceva-donela-srbiji-najsjajnije-odlicje-u-londonu/1sln150 | title = Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu! | accessdate=12. 8. 2012 | last=|first= |date=| work = |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/sport-aktuelno/Olimpijske-igre-London-2012/Milica-Mandic-obezbedila-srebrnu-medalju.sr.html| title = Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)| accessdate=13. 4. 2013| newspaper = Политика}}</ref> Рвач [[Давор Штефанек]] је четири године касније освојио злато на Олимпијским играма у Рију у категорији грчко римски стил.<ref>{{cite news|title=Златни Давор Штефанек| url = http://www.b92.net/sport/rio2016/rvanje/vesti.php?yyyy=2016&mm=08&dd=16&nav_id=1166541| accessdate=16. 8. 2016| newspaper = b92.net}}</ref> [[Немања Мајдов]] је освајач златне медаље на Светском првенству у џудоу 2017. године у [[Будимпешта|Будимпешти]] и тако је након 37 година донео прву светску златну медаљу за Србију.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/ostali-sportovi/borilacki-sportovi/dzudo-sampionat-majdov-osvojio-svetsko-zlato/4hldq19 | title = DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato| accessdate=1. 9. 2017}}</ref>

[[Ивана Шпановић]] је најуспешнија атлетичарка Србије, освојила је медаље на готово свим такмичењима у [[Скок удаљ|скоку удаљ]]. Највећи успех у каријери је остварила на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узела бронзану медаљу. На [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.|Светском првенству 2013.]] године у [[Москва|Москви]] освојила је бронзану медаљу што је била и прва медаља за Србију на светским првенствима у атлетици, а на [[Европско првенство у атлетици у дворани 2017.|Европском првенству у дворани 2017.]] године је поставила национални рекорд и трећи резултат свих времена.<ref name=rekord>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/atletika/vesti.php?yyyy=2017&mm=03&dd=05&nav_id=1236905| title = Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!| work = Б92|date=5. 3. 2017| accessdate=5. 3. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/375596/Sport/Ostali-sportovi/Cudo-Ivane-Spanovic-7-24-m| title = Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)| accessdate=5. 3. 2017| newspaper = Политика}}</ref>

[[Датотека:Arena Beograd.jpg|мини|center|upright=4.5|[[Штарк арена|Београдска арена]] у Београду, једна од највећих у Европи.]]

== Државни празници ==
{{види још|Државни празници у Републици Србији}}
Државни празници у Републици Србији су дефинисани Законом о државним и другим празницима у Републици Србији.<ref name="dp">{{cite web|url=http://www.zurbnis.rs/zakoni/Zakon%20o%20drzavnim%20i%20drugim%20praznicima%20u%20RS%20%2843-01,%20101-07,%2091-11%29.pdf | trans_title = Државни и верски празници Републике Србије | title=Закон о државним и другим празницима у Републици Србији | publisher = Службени гласник РС | work = „Службени гласник РС”, бр. 43/01, 101/07 и 92/11 |year=2011| accessdate=30. 12. 2011}}</ref>

{| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;"
|-
! style="width:15%;"|Датум
! style="width:55%;"|Назив празника
! style="width:30%;"|Напомене
|-
| [[1. јануар|1]]. и [[2. јануар]]
| [[Нова година]]
| Нерадни дани
|-
| [[7. јануар]]
| [[Божић]]
| Нерадни дан
|-
| [[27. јануар]]
| [[Свети Сава]]
| Радни дан
|-
| [[15. фебруар|15]]. и [[16. фебруар]]
| [[Сретење Господње|Сретење]] — [[Дан државности Србије]]
| Нерадни дани
|-
| [[22. април]]
| [[Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату]]
| Радни дан
|-
| Покретни празник
| Васкршњи празници ([[Велики петак]], [[Ускрс|Васкрс]] и Васкршњи понедељак)
| Нерадни дани
|-
| [[1. мај|1]]. и [[2. мај]]
| [[Празник рада]]
| Нерадни дан
|-
| [[9. мај]]
| [[Дан победе]]
| Радни дан
|-
| [[28. јун]]
| [[Видовдан]]
| Радни дан
|-
| [[21. октобар]]
| [[Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату]]
| Радни дан
|-
| [[11. новембар]]
| [[Дан примирја у Првом светском рату (Србија)|Дан примирја у Првом светском рату]]
| Нерадни дан
|}

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде за одређене верске празнике, и то:
* [[Православље|православци]] — на први дан [[слава|крсне славе]];
* [[католицизам|Католици]] и припадници других хришћанских верских заједница — на први дан Божића и у дане [[Ускрс|Ускршњих]] празника почев од [[Велики петак|Великог петка]] закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару;
* Припадници [[ислам]]ске заједнице — на први дан [[Рамазански бајрам|Рамазанског бајрама]] и први дан [[Курбан-бајрам|Курбанског бајрама]];
* Припадници [[Јудаизам|јеврејске заједнице]] — на први дан [[Јом кипур]]а.

== Галерија ==
<gallery mode="packed">
Датотека:Povlen - zapadna Srbija - Taorska vrela - Slap 6.JPG|[[Таорска врела]]
Датотека:Споменик Српским јунацима над Ибром.jpg|[[Споменик ибарским јунацима у Првом светском рату]]
Датотека:Bač fortress (Bačka tvrđava) 2.JPG|[[Бачка тврђава]]
Датотека:Крупајско врело.jpg|[[Крупајско врело]]
Датотека:Lisine 1.jpg|[[Велики бук (Лисине)]]
Датотека:Specijalni rezervat prirode Selevenjske pustare.jpg|[[Селевењске пустаре]]
Датотека:In the mirror of the river Uvac.jpg|[[Сјеничко језеро|Висећи мост на Сјеничком језеру]]
Датотека:Тара видиковац.jpg|[[Национални парк Тара]]
Golija borba svetlosti.jpg|[[Голија (Србија)|Голија борба светлости]]
Stopića Pećina2.jpg|[[Стопића пећина]]
Subotica townhall at night.jpg|[[Градска кућа у Суботици]]
Kucica na drini1407.JPG|[[Кућица на Дрини]]
Ermapoganovo.jpg|[[Кањон Јерме|Кањон реке Јерме]]
Gracanica1.jpg|[[Манастир Грачаница]]
Dsc-5405, Доња и Горња Каменица.jpg|[[Богородичина црква у Доњој Каменици]]
Stara planina16.jpg|[[Стара планина]]
Датотека:Бели изворац.jpg|[[Споменик природе Бигрена акумулација Бели изворац|Бели изворац]]
</gallery>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Пешикан| first = Митар| last2=Јерковић| first2 = Јован| last3=Пижурица| first3 = Мато| title = [[Правопис српскога језика]]|year=2010| publisher = Матица српска| location = Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0| chapter = Речник|pages=282-}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Razavi |first=Vahid |title=The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression |year=2009|publisher=Vahid Razavi |isbn=978-0-615-27433-1 |url=https://books.google.ba/books?id=0kblLpYSp8EC |accessdate=4. 2. 2019 |language=en|pages=23 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Razowska-Jaworek |first=Lidia |title=Calcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health |year=2014|publisher=CRC Press |isbn=978-1-315-76416-0 |url=https://books.google.com/books?id=F9_KBQAAQBAJ |accessdate=3. 2. 2019 |language=en|pages=32 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zepetnek |first=Steven Tötösy de |last2=Vasvári |first2=Louise Olga |title=Comparative Hungarian Cultural Studies |year=2011|publisher=Purdue University Press |isbn=978-1-55753-593-1 |url=https://books.google.com/?id=pFCzty0P4UcC |accessdate=3. 2. 2019 |language=en|pages=24 }}
* {{Cite book|ref=harv|title=Бела књига Милошевићеве владавине| url = http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/knjiga.pdf| website = www.g17plus.rs| accessdate=9. 11. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150419045855/http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/knjiga.pdf| archivedate=19. 4. 2015|pages=43}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Биологија за 7. разред основне школе| last=Лакушић| first = Дмитар| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства|year=2008|id=| location = Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=FLPA| first = Keith Rushforth ; photographs assembled by| title = Collins wildlife trust guide trees : a photographic guide to the trees of Britain and Europe|year=1999| publisher = HarperCollins| location = London|isbn=978-0-00-220013-4| edition = 1st publ.}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Rushforth| first = Keith D.| title = Conifers|year=1987| publisher = Christopher Helm| location = London|isbn=978-0-7470-2801-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=pFCzty0P4UcC&pg=PA24&dq=central+europe+serbia+culture#v=onepage&q=central%20europe%20serbia%20culture&f=false| title = Comparative Hungarian Cultural Studies| publisher = Purdue University Press|year=2011|isbn=978-1-55753-593-1|authors = Steven Tötösy de Zepetnek, Louise Olga Vasvári}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Farjon| first = Aljos| title = Pinaceae, drawings and descriptions of the Genera : Abies, Cedrus, Pseudolarix, Keteleeria, Nothotsuga, Tsuga, Cathaya, Pseudotsuga, Larix and Picea.|year=1990| publisher = Koeltz Scientific Books| location = Köenigstein, Federal Republic of Germany|isbn=978-3-87429-298-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Деретић| first = Јован|authorlink= Јован Деретић| title = Културна историја Срба| location = |publisher=Београд|year=2005|isbn=978-86-331-2386-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Штетић| first = Снежана| title = Национална туристичка географија| location = |publisher=[[Београд]]|year=2004|isbn=978-86-84887-03-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kopanski|first=Ataullah Bogdan| title = Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes| url = http://books.google.com/books?id=Wv5oAAAAMAAJ|year=1995| publisher = Institute of Policy Studies|isbn=978-969-448-031-2| quote = In his work entitled Muruj adh- dhahab or The Golden Meadows, Mas'udi called them sara- bin (Serbs).}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vlahović| first = Petar| title = Serbia: The Country, People, Life, Customs|year=2006| url = |publisher=| edition = 2nd| location = [[Београд|Belgrade]]|isbn=978-86-7891-031-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ферјанчић| first = Божидар|authorlink= Божидар Ферјанчић|title=Византијски извори за историју народа Југославије (II том)|year=2007| origyear=1957| url = |publisher= | location = Београд|isbn=978-86-83883-08-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Matić| first = Đorđe|authorlink= | title = LEKSIKON YU mitologije|year=2004| publisher = Rende i Postscriptum| location = |isbn=978-953-99584-0-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| url = http://freska.rs/pdf/GEOGRAFIJA%2008.pdf| title = Географија за осми разред основне школе| publisher = Фреска| last=Живковић| first = Љиљана| last2=Алексић| first2 = Ана| last3=Живковић| first3 = Ненад| accessdate=9. 11. 2017|pages=24}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vlahović| first = Petar| title = Serbia: the country, people, life, customs| url = http://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|year=2004| publisher = Ethnographic Museum|isbn=978-86-7891-031-9| accessdate=9. 11. 2017}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Serbia
| wikispecies =
| wiktionary = Србија
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource = Категорија:Србија
| wikiquote =
| wikinews = Србија
| wikivoyage = Serbia
}}
* [http://www.srbija.gov.rs/ Влада Републике Србије]
* [http://www.parlament.gov.rs/ Народна скупштина Републике Србије]
* [http://www.narodnakancelarija.rs/ Народна канцеларија председника Републике Србије]
* [http://www.nbs.rs/ Народна банка Србије]
* [http://www.srbija.travel/ Туристичка организација Србије]
* [http://www.euprava.gov.rs/ Портал еУправе Републике Србије]
* [https://web.archive.org/web/20160304023950/http://www.rjp.gov.rs/ Републичко јавно правобранилаштво]

{{Република Србија}}
{{Европа}}
{{Балканске државе}}
{{Савет Европе}}
{{Црноморска}}
{{ЦЕФТА}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Србија|Европа|Географија}}

{{изабрани}}

[[Категорија:Србија| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]

Верзија на датум 7. мај 2019. у 17:10

Моисе Биоти Кеан (италијански изговор: [ˈмɔизе ˈкɛн], [2] рођен 28. фебруара 2000) је италијански професионални фудбалер који игра као нападач за клуб Јувентус и репрезентацију Италије.

Каријеру је започео у Јувентусу 2016. године, освојивши домаћи дуплу круну у првој сезони у клубу. Следећу сезону провео је на позајмици у Верони пре него што се вратио у Јувентус следеће сезоне, освајајући још једну титулу Серије А 2019. године.

На међународном нивоу, Кеан је дебитовао за Италију 2018. године.

Био је први играч рођен 2000-их година да се појави у једној од пет главних европских лига (новембар 2016), да се појави у УЕФА Лиги шампиона (новембар 2016), да постигне погодак у једној од пет главних европских лига (Мај 2017.), и забити гол за репрезентацију Италије (март 2019). Каријера младих Кеана је први пут приметио Ренато Биаси, који га је убацио у омладинске тимове Асти пре него што га је понудио Торину. Међутим, 2010. године, уместо да се обнавља са Гранатом, потписао је Торинов противник Јувентус (док играч није навршио 14 година, уговор је годишњи и стално се обнавља). [4] [5] У својој завршној сезони у Јувентусовим омладинским тимовима, у 2015. и 2011. години постигао је 24 гола у 25 утакмица. Јувентус 2016–17: Дебитантска сезона Кеан је свој професионални деби имао за Јувентус 19. новембра 2016., у доби од 16 година и 23 дана, у 84. минути за Марио Манџукић у победи 3: 0 над Пескаром у Серији А. Након тога постао је најмлађи дебитант клуба и први играч рођен 2000. године да се такмичи у једној од четири главне лиге у Европи. [7] [8] [6] 22. новембра постао је први играч рођен 2000-их година у утакмици УЕФА Лиге шампиона, након што је у 84. минути био замењен победом над Севиљом од 3: 1. [9] 27. маја 2017., Јувентусова финална утакмица сезоне Серие А 2016.-2006., Кеан је постигао свој први гол за Јувентус, побједнички гол 2: 1 побједе над Бологном, постајући тако и први играч рођен у 2000-има. гол у једној од пет главних европских лига. 2017–18: Зајам за Верону На 31 август 2017 г., по продолжението до 30 јуна 2020 г., Кеан е посочено на Хеллас Верона на съответните години. [11] [12] 10. септембра дебитовао је за Верону у Серији А као замена, замењујући Алек Феррари у 46. минуту у поразу од 5-0 против Фиорентине. 1. октобра, Кеан је постигао свој први гол за Верону у 87. минуту 2: 2 против Торина. [14]

28. јануара 2018, Кеан је постигао своју прву каријеру Серие А у 4-1 побједи против Фиорентине, постајући само други играч рођен 2000-их након што је Пиетро Пеллегри то учинио. [15] [16] [17] Имао је 20 такмичарских наступа и четири гола у сезони у клубу 2018–19: Повратак у Јувентус 12. јануара 2019, Кеан је постигао 2-0 победу над Бологном у Купу Италије. [19] 8. марта 2019, Кеан је постигао два гола у првом полувремену против Удинезеа, на крају 4-1 победе домаћина. 2. априла 2019. Кеан је постигао други гол у победи од 2: 0 против Цаглиарија, током којег је Кеан био подложан расистичким песмама из секције навијача из Цаглиарија. Јувентусов суиграч Леонардо Бонуцци био је оштро критикован након што је изјавио да је Кеан делимично крив за његову прославу која је проузроковала даље исмијавање, [22] од стране интернационалца из Енглеске Рахеема Стерлинга који је сматрао да су коментари 'смијешни', сународњак Марио Балотелли, енглески репер Стормзи, [24] и бивши играч Јувентуса Паул Погба. [25] Бонуцци је наговестио да је Кеанова прослава изазвала додатне сметње, наводећи Ски Спорт Италиа: "Кеан зна да када постигне погодак, мора да се фокусира на славље са својим саиграчима. Зна и да је могао да уради нешто другачије. након циља, Блаисе је то чуо и наљутио, мислим да је кривица 50-50, јер Моисе није требао то учинити и Цурва није требала тако реагирати, ми смо професионалци, морамо поставити примјер, а не [26] У следећем мечу Јувентуса 6. априла, Кеан је изашао са клупе против Милана да постигне победнички гол у 2-1 домаћој победи у Серији А, стављајући своју страну на само једну победу од освајања титуле лиге. . [27] Следећи лигашки меч, 13. априла, Кеан је постигао први гол у поразу од 2: 1 против СПАЛ-а, [28] означивши свој шести узастопни гол у што већем броју мечева за клуб и земљу. [29] Међународна каријера Кеан, који је рођен у Италији, имао је право да представља и Италију и Обалу Слоноваче, јер је имао родитеље из Ивориана. [30] [31] Млади Од 2015. године, Кеан представља Италију на нивоу испод 15 година. [32] Са италијанском екипом У17 учествовао је на 2016 и 2017 издањима УЕФА Европског првенства до 17 година, постигавши 1 гол на сваком турниру.

Са Италијом У19 учествовао је у Европском првенству 2018. године у УЕФА-и, и постигао гол у групи против Норвешке [33] иу полуфиналу против Француске у победи 2: 0 да помогне Италији да стигне до финала турнир. [34] Почео је финале против Португала на клупи, али је дошао као замена и постигао 2 гола у другом полувремену, да би изједначио са продужетком, али је меч завршио победом од 4–3 за Португал. 36] [37]

Дебитовао је са екипом Италије У21 11. октобра 2018. године, у пријатељској утакмици изгубљеној од 1: 0 против Белгије у Удинама. [38] Први погодак постигао је са У21 страном у следећој пријатељској утакмици, победу домаћина од 2: 0 против Туниса 15. октобра 2018. [39] Сениор У новембру 2018. године, Кеан је позван од стране менаџерке Роберта Манцинија у Италију. [40] 20. новембра, у доби од 18 година, 265 дана, дебитирао је са репрезентацијом Италије у пријатељској утакмици против Сједињених Држава у Генку, која је на крају завршила победом од 1: 0. [41] 23. марта 2019. године, Кеан је први пут стартао и постигао свој први гол за Италију у домаћој победи од 2: 0 над Финском у отварању квалификационе утакмице УЕФА Еуро 2020. [42] На тај начин, постао је најмлађи који је почео утакмицу за Италију пошто је Едоардо Мариани почео против Француске 1912. [43] [44] [45] Кеан је тренутно четврти или пети најмлађи играч који је икада почео утакмицу за Италија, иза само Марианија, Леополда Цонтија, Еугенија Моссоа, а можда и Родолфа Гавинеллија, јер није званично познато да ли је овај рођен 1891. или 1895. [45] Кеан је такође постао најмлађи играч који је постигао гол за Италију од Бруно Ницоле-а, који је постигао два гола у 2-2 пријатељском гостовању против Француске 9. новембра 1958; укупно, Кеан је други најмлађи стрелац у Италији, иза Ницолеа, у доби од 19 година и 23 дана, и најмлађи играч који је постигао погодак за Италију иу такмичарској утакмици иу европском квалификатору. [43] [44] [46] 26. марта је постигао свој други међународни гол у Италији након квалификација за Еуро 2020, победом од 6: 0 над Лихтенштајном. [47] Стил игре Сматран једним од најперспективнијих перспектива италијанског фудбала, Кеан је брз, чврст и физички снажан напредак, са добрим техничким вештинама и прецизним ударцем. Природно десничар, његова омиљена улога је у центру као главни нападач, иако је такође способан да игра као други нападач, или чак као левичарски напред или крило. [48] [49] Он је посебно познат по свом великом ритму, способности у ваздуху, офанзивном покрету и снажном физичком стању, које му омогућавају да држи лопту леђима до циља или да искористи отворе у одбрани опозиције; Напоран играч, такође је био похваљен због свог одбрамбеног доприноса од лопте. [50] [51] [52] Лични живот Кеан је рођен у Верцеллију код родитеља из Обале Слоноваче, Биороу и Исабелле. [3] [53] [54] Када су му се родитељи раздвојили када је имао четири године, он и његова два брата су се преселили са његовом мајком у Асти, где је провео остатак свог детињства и година адолесценције. [55] Његов старији брат, Гиованни, такође је фудбалер. Одрастао је као присталица Интер Милана и идолизирао је Обафемија Мартинса, њиховог нападача у то вријеме. Рецордс Јувентус [58] \ т Најмлађи дебутант у Серији А: 19. новембар 2016, 3–0 вс. Песцара (16 година, 265 дана) [7] [8] Најмлађи дебутант у УЕФА Лиги шампиона: 22. новембар 2016, 1–3 против Севилла (16 година, 268 дана) [9] Најмлађи стрелац у Серији А: 27 Мај 2017, 1–2 вс. Бологна (17 година, 88 дана) [59]

Италија Најмлађи стрелац у такмичарској утакмици: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46] Најмлађи стријелац у квалификацијској утакмици за Еуропско првенство: 23. ожујка 2019., 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46]

Остала достигнућа [58] \ т Први играч рођен 2000-их у дебату у Серији А: 19. новембар 2016, 3–0 вс. Песцара (16 година, 265 дана) [7] [8] Први играч рођен у 2000-има да постигне погодак у Серији А: 27. мај 2017, 1–2 вс. Бологна (17 година, 88 дана) [10] Први играч рођен у 2000-им дебитантима у УЕФА Лиги шампиона: 22. новембар 2016, 1–3 вс. Севилла (16 година, 268 дана) [9] Први играч рођен 2000. године за дебитантски наступ у Италији: 20. новембар 2018, 1–0 вс. Унитед Статес (18 година, 265 дана) [41] Први играч рођен 2000. године за почетак у Италији: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46] Први играч рођен у 2000-има да постигне погодак за Италију: 23. март 2019, 2–0 против Финске (19 година, 23 дана) [46] Први играч рођен 2000-их година у Италији у21: 15 октобар 2018, 2–0 вс. Тунисиа (18 година, 229 дана) [39] Први играч рођен у 2000-им дебитантима у једној од пет главних европских лига: 19. новембар 2016, 3–0 против Песцара у Серие А (16 година, 265 дана) [7] [8] Први играч рођен у 2000-има да постигне гол у једној од пет главних европских лига: 27. маја 2017., 1–2 против Бологне (17 година, 88 дана) [10]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србија&oldid=21863975”