Едуар Мане — разлика између измена
м Бот: додавање {{Commonscat|Édouard Manet}} |
ознака: поништење |
||
Ред 78: | Ред 78: | ||
{{DEFAULTSORT:Мане, Едуар}} |
{{DEFAULTSORT:Мане, Едуар}} |
||
{{Commonscat|Édouard Manet}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1832.]] |
[[Категорија:Рођени 1832.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1883.]] |
[[Категорија:Умрли 1883.]] |
Верзија на датум 2. јун 2019. у 17:23
Едуар Мане | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јануар 1832. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 30. април 1883.51 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Едуар Мане (фр. Édouard Manet; * 23. јануар 1832. Париз Француска - † 30. април 1883. Париз Француска), био је француски сликар чији је рад инспирисао импресионисте, али он сам је одбио да се сврста у саме оквире импресионизма. Његов велики утицај на француску уметност, и генерално на развој модерне уметности, формиран је захваљујући његовом портретисању свакодневице, употребом једноставних и јасних боја и живе сликарске технике.
Биографија
Рођен је у Паризу, 23. јануара 1832. године.[1] Био је син високог званичника француске Владе. Како би избегао студије права по очевој жељи, побегао је на море. Потом је студирао у Паризу као ученик француског академског сликара Томаса Кутура, и затим посетио Немачку, Италију, Холандију, Шпанију и проучавао слике старих мајстора. Холандски сликар Франс Халс, шпански Дијего Веласкез и Франциско Гоја имали су пресудног утицаја на његов стил.
Мане је почео да слика свакодневне субјекте, жанровски, као што су били портрети старих просјака, уличних мангупа, људи у кафеима, или сцене шпанских коридских борби. Усвојио је директну, смелу сликарску технику у свом реалистичном третману материје субјекта. Године 1863, његова чувена слика Доручак на трави[1] (данас се налази у музеју Орсе у Паризу), приказана је у Салону одбачених, новом изложбеном простору који је отворио Наполеон III, као одговор на протест уметника који су одбијени у званичном Салону. Ово Манеово платно које портретише пикник у шуми које укључује и нагу женску фигуру у седећем положају у друштву два обучена мушкарца, привукло је моментално огромну пажњу, али је буквално било дискредитовано од стране критике. Мане бива проглашен од стране младих уметника вођом, и постаје централна фигура у спору између академског сликарства са једне, и бунтовничке уметничке групе из тог времена, са друге стране. Мане ипак постаје признат од стране званичног Салона 1864. године, који му признаје две слике, и 1865. године он излаже „Олимпију“, портрет наге жене базиран на Тицијановој прикази Венере. Ова слика поново изазива велику пажњу, и протест академских кругова због такозваног „неортодоксног реализма“.
Француски писац Емил Зола је 1866. године дао врло позитивне критике Манеове уметности у француском листу „Фигаро“ и убрзо је постао Манеов блиски пријатељ.[1] Убрзо му се придружила и група младих француских импресиониста — Едгар Дега, Клод Моне, Огист Реноар, Алфред Сисли, Камиј Писаро и Пол Сезан, који су били инспирисани Манеовом уметношћу и који је за узврат утицао на њих у употреби светлијих боја и наглашавању ефеката светлости.[2] Мане је служио као официр у француској војсци од 1870. до 1871. године током француско - пруског рата. Уметничко признање је добио тек у касним годинама, када су његови портрети постали изузетно тражени. Једна од његових последњих слика изложена је у Салону 1882. године и његов стари пријатељ, који је у то време био министар Примењених уметности, доделио му је Орден легије части. Мане је умро у Паризу 30. априла 1883. године. Оставио је, поред многобројних акварела и пастела, 420 уља на платну.
Референце
- ^ а б в „Рођен француски сликар Едуар Мане, претеча импресионизма – 1832. године”. Дневно. Приступљено 26. 1. 2019.
- ^ „Едуар Мане”. Знање. Приступљено 26. 1. 2019.
Литература
- Manet by Gilles Neret (2003; Taschen). ISBN 978-3-8228-1949-4.
- Manet by John Richardson (1992; Phaidon Colour Library). ISBN 978-0-7148-2755-1.
- Ross King. The Judgment of Paris: The Revolutionary Decade that Gave the World Impressionism. New York: Waller & Company,. 2006. ISBN 978-0-8027-1466-4..
Longer works:
- Édouard Manet: Rebel in a Frock Coat by Beth Archer Brombert. 1996. ISBN 978-0-316-10947-5. and. ISBN 978-0-226-07544-0. (1997 paperback)
- Manet by Françoise Cachin (1990 in French; English translation 1991). ISBN 978-0-8050-1793-9.
- The Drawings of Édouard Manet by Alain de Leiris. 1969. ISBN 978-0-520-01547-0.
- The Painting of Modern Life: Paris in the Art of Manet and His Followers by T.J. Clark. 1985. ISBN 978-0-500-28179-6. (2000 paperback edition)
- Manet: Painter of Modern Life by Françoise Cachin 'New Horizons' series. 1995. ISBN 978-0-500-30050-3.
Спољашње везе
- Paintings by Édouard Manet
- Hecht Museum
- The Impressionsts: Manet at biography.com
- Édouard Manet at Olga's Gallery
- Édouard Manet на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- The Walters
- smARThistory: Olympia
- smARThistory: Boating
- Manet Gallery at MuseumSyndicate
- Manet works at the Minneapolis Institute of Arts
- Édouard Manet at allpaintings.org
- Union List of Artist Names, Getty Vocabularies. ULAN Full Record Display for Édouard Manet, Getty Research Institute
- Impressionism: a centenary exhibition, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art (p. 110–130)
- Manet, a video documentary about his work
- Documenting the Gilded Age: New York City Exhibitions at the Turn of the 20th Century
- The Private Collection of Edgar Degas, material on Manet's relationship with Degas, Metropolitan Museum of Art