Хомо деус: кратка историја сутрашњице — разлика између измена
м Враћене измене Acamicamacaraca (разговор) на последњу измену корисника Miljananrt4217 ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Почетник|16|07|2019}} |
|||
{{без извора|датум=јул 2019}} |
|||
'''''Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице''''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор [[Иувал Ноах Харари|Јувал Ноа Харари]], професор на [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету]] у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године |
'''''Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице''''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор [[Иувал Ноах Харари|Јувал Ноа Харари]], професор на [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету]] у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године. |
||
Као и у претходнику, ''[[Sapiens: A Brief History of Humankind|Сапиjенс: Кратка историја човечанства]]'', Харари подсећа на ток [[Светска историја|историје]] док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, ''Хомо Деус'' се више бави способностима које су људи стекли ([[homo sapiens]]) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су [[Људско стање|људско искуство]], [[индивидуализам]], људске [[Emocija|емоције]] и [[свест]]. |
Као и у претходнику, ''[[Sapiens: A Brief History of Humankind|Сапиjенс: Кратка историја човечанства]]'', Харари подсећа на ток [[Светска историја|историје]] док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, ''Хомо Деус'' се више бави способностима које су људи стекли ([[homo sapiens]]) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су [[Људско стање|људско искуство]], [[индивидуализам]], људске [[Emocija|емоције]] и [[свест]]. |
||
== Сажетак == |
== Сажетак == |
||
Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се h''omo sapiens'' у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка [[бесмртност]]и, [[Срећа|блаженству]] и [[Божанство|божанским]] моћима. |
Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се h''omo sapiens'' у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка [[бесмртност]]и, [[Срећа|блаженству]] и [[Божанство|божанским]] моћима.<ref name=":0" /> У читавој књизи, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности, на основу прошлости и садашњости. |
||
=== Хомо сапијенс осваја свет === |
=== Хомо сапијенс осваја свет === |
||
Ред 18: | Ред 19: | ||
* Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са [[Постхуман|супер-човеком]] или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је [[Бесмртност|вечни живот]]. |
* Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са [[Постхуман|супер-човеком]] или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је [[Бесмртност|вечни живот]]. |
||
* Последње поглавље представља могућност да су људи заправо [[Алгоритам|алгоритми]], те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где [[Датаизам|велики подаци]] постају парадигма. |
* Последње поглавље представља могућност да су људи заправо [[Алгоритам|алгоритми]], те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где [[Датаизам|велики подаци]] постају парадигма. |
||
* Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу: <blockquote> „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”<ref>{{Cite book|title=Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице|last=Харари|first=Јувал Ноа|publisher=Laguna|year=2018|isbn=978-86-521-2858-7|location=Београд|pages=487}}</ref> </blockquote> |
* Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу: <blockquote> „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”<ref name=":0">{{Cite book|title=Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице|last=Харари|first=Јувал Ноа|publisher=Laguna|year=2018|isbn=978-86-521-2858-7|location=Београд|pages=487}}</ref> </blockquote> |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 16. јул 2019. у 21:57
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 16. 07. 2019. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице (хебрејски: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор Јувал Ноа Харари, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године.
Као и у претходнику, Сапиjенс: Кратка историја човечанства, Харари подсећа на ток историје док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, Хомо Деус се више бави способностима које су људи стекли (homo sapiens) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су људско искуство, индивидуализам, људске емоције и свест.
Сажетак
Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се homo sapiens у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка бесмртности, блаженству и божанским моћима.[1] У читавој књизи, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности, на основу прошлости и садашњости.
Хомо сапијенс осваја свет
- Први дeо књиге истражује однос између људи и других животиња, посвећујући посебну пажњу факторима који су довели до доминације сапијенса.
Хомо сапијенс даје смисао свету
- Од говорне/језичке револуције пре неких 70.000 година, људи живе унутар „интерсубјективној стварности”, као што су државе, границе, религија, новац и компаније, све створене да омогуће велику, флексибилну сарадњу између различитих појединачних људских бића. Човечанство је одвојено од животиња способношћу да верује у ове интерсубјективне конструкције које постоје само у људском уму и којима се даје снага кроз колективно веровање.
- Огромна способност човечанства да да смисао својим акцијама и мислима је оно што је омогућило многа достигнућа.
- Харари тврди да је хуманизам форма религије која обожава човечанство уместо бога. Она ставља човека и његове жеље као главни приоритет у свету, у којем су људи сами обликовани као доминантна бића. Хуманисти верују да су етика и вредности изведене унутар сваког појединца, а не из спољашњег извора. Током 21. века, Харари сматра да хуманизам може подстаћи људе да траже бесмртност, срећу и моћ.
Хомо сапијенс губи контролу
- Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са супер-човеком или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је вечни живот.
- Последње поглавље представља могућност да су људи заправо алгоритми, те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где велики подаци постају парадигма.
- Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу:
„Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”[1]
Референце
- ^ а б Харари, Јувал Ноа (2018). Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице. Београд: Laguna. стр. 487. ISBN 978-86-521-2858-7.