Berza na srpskom — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Преусмерена страница на Берза ознака: ново преусмерење |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
#Преусмери [[Берза]] |
|||
[[Датотека:MG 056-De Beurs van Hendrick de Keyser.jpg|мини|десно|Dvorište Amsterdamske berze (ili Beurs van Hendrick de Keyser na danskom), prve zvanične svetske berze. Prvu zvaničnu berzu su osmislili menadžeri i akcionari [[Холандска источноиндијска компанија|Holandske istočnoindijske kompanije]] rane 1600. godine.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/Private_Governance.html?id=lX2nAQAACAAJ |
|||
| last=Stringham | first=Edward Peter |authorlink=Edward Stringham | title=Private Governance: Creating Order in Economic and Social Life | publisher=[[Oxford University Press]] |year=2015}}. {{page|year=|isbn=9780199365166|pages=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cato-unbound.org/2015/10/05/edward-peter-stringham/how-private-governance-made-modern-world-possible | title=How Private Governance Made the Modern World Possible | last=Stringham | first=Edward Peter |authorlink=Edward Stringham | work=[[Cato Institute]] |date=5. 10. 2015}}</ref>]] |
|||
[[Датотека:New York Stock Exchange New York City, May 2014 - 048.jpg|мини|[[Њујоршка берза|Njujorška berza]] u [[Вол стрит|Vol stritu]] u [[Њујорк|Njujorku]] je najveća svetska berza po ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji upisanih kompanija.]] |
|||
'''[[Берза|Berza]], tržište hartija od vrednosti''' ili organizovano tržište je ustanova gde [[Брокер|brokeri]] i [[Дилер|dileri]] mogu da kupuju i prodaju [[Хартије од вредности|hartije od vrednosti]], kao što su [[Деонице|akcije]], [[Обвезница|obveznice]] i drugi finansijski instrumenti. Berze, takođe, olakšavaju emisiju i otkup takvih hartija od vrednosti, instrumenata i promena na kapitalu uključujući i isplatu prihoda i [[Дивиденда|dividendi]]. Hartije od vrednosti kojima se trguje na berzi su: akcije listiranih kompanija, [[udeli u investicionim fondovima]], [[Изведени финансијски инструменти|izvedene hartije od vrednosti]], različite vrste ulaganja i [[Обвезница|obveznice]]. Berze često funkcionišu kao tržišta "neprekidnog nadmetanja" gde kupci i prodavci zaključuju transakcije putem otvorene vike na centralnoj lokaciji, kao što je sprat berze ili koristeći [[Elektornska platforma za trgovinu|elektornske platforme za trgovinu]]. <ref>Lemke and Lins, ''Soft Dollars and Other Trading Activities'', §2:3 (Thomson West, 2013-2014 ed.).</ref> |
|||
Da bi se prodavala na određenoj berzi, hartija od vrednosti mora biti registrovana na njoj. Obično postoji glavna lokacija, barem za registraciju, dok je sama trgovina hartijama od vrednosti znatno manje vezana za fizičko mesto, jer savremena tržišta koriste [[elektronske komunikacione mreže]], koje im omogućavaju veću brzinu i smanjenje troškova transakcija. Trgovina na berzi je ograničena na brokere koji su članovi berze. Poslednjih godina značajan deo trgovačkih aktivnosti se prebacio sa tradicionalne berze na brojne druge pristupe trgovanju, kao što su elektronske komunikacione mreže, [[alternativni sistemi trgovanja]] i [[privatni forum]]i.<ref>Lemke and Lins, ''Soft Dollars and Other Trading Activities'', §§2:25 - 2:30 (Thomson West, 2013-2014 ed.).</ref> |
|||
[[Inicijalna javna ponuda]] akcija i obveznica se obavlja na [[Primarno tržište|primarnom tržištu]], a dalja trgovina na [[Sekundarno tržište|sekundarnom]]. Berza je često najvažniji deo [[Tržište akcijama|tržišta akcijama]]. Ponuda i tražnja na tržištima akcija su pod uticajem brojnih faktora koji, kao i na svim [[Slobodno tržište|slobodnim tržištima]], utiču na cenu akcija. |
|||
Nije obavezno da se akcija emituje na berzi, niti da se dalja trgovina obavlja na njoj. Ovakva trgovina može biti vanberzanska ili privatna, i na ovakav način se obično trguje izvedenim [[Хартије од вредности|hartijama od vrednosti]] i [[Обвезница|obveznicama]]. Berze su sve više deo svetskog tržišta hartija od vrednosti. Berze, takođe, imaju ekonomsku ulogu, da obezbede likvidnost akcionarima tako što im omogućavaju da na efikasan način prodaju akcije. |
|||
== Istorija == |
|||
=== Rana istorija === |
|||
[[Датотека:Prologue Hammurabi Code Louvre AO10237.jpg|upright=0.85|лево|мини|U [[Хамурабијев законик|Hamurabijevom zakoniku]] je, pored ostalog, zabeleženo postojanje kamatnih zajmova.]] |
|||
Ideja o zaduživanju datira još iz [[Стари век|starog veka]], o čemu svedoče [[Месопотамија|mesopotamijske]] glinene ploče na kojima su ovekovečeni kamatni zajmovi. Postoje neslaganja među naučnicima o tome kada je obavljena prva korporativna trgovina akcijama. Jedni kao ključan događaj navode osnivanje [[Холандска источноиндијска компанија|Holandske istočnoindijske kompanije]] 1602. godine,<ref>{{cite web|url=https://www.investopedia.com/ask/answers/08/first-company-issue-stock-dutch-east-india.asp | title=What Was the First Company to Issue Stock? | first=ANDREW | last=BEATTIE | work=[[Investopedia]] |date=13. 12. 2017}}</ref> dok drugi usmeravaju ka ranijim dešavanjima. [[Ulrike Malmendier]], profesorka na [[Калифорнијски универзитет (Беркли)|Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju]], navodi da je tržište akcijama postojalo čak u [[Стари Рим|Starom Rimu]]. Jedna od najstarijih evropskih berzi je [[Frankfurtska berza]], osnovana 1585. godine u [[Франкфурт на Мајни|Frankfurtu na Majni]] . |
|||
U [[Римска република|Rimskoj republici]] koja je postojala vekovima pre nego što je uspostavljena [[Римска империја|Imperija]], postojali su ''societates publicanorum'', udruženja preduzimača i zakupaca, koji su sprovodili izgradanju hramova i obavljali druge usluge za upravu. Jedna od usluga koju su pružali bilo je hranjenje gusaka na [[Kapitol (Rim)|Kapitolu]], kao vid nagrade za guske, nakon što je njihovo gakanje upozorilo Rimljane na Galsku invaziju 390. godine pre nove ere. Poznati državnik i govornik [[Цицерон|Ciceron]] je više puta napominjao da su članovi takvih udruženja imali ''partes'' tj. akcije, a u jednom od svojih govora je rekao: ‘’Akcije su imale visoku cenu u to vreme’’. Ovakav dokaz, prema mišnjenju profesorke Malmendier, ukazuje da se instrumentima moglo trgovati po fluktuirajućim cenama, koje su zavisile od uspeha udruženja. ''Societas'' su izgubila značaj u vreme [[Император (римска титула)|imperatora]], kako su izvršenje većine njihovih usluga na sebe preuzeli direktni državni izvršioci. |
|||
Obveznice, hartije od vrednosti koje se obično koriste, su kasnije uvedena novina koju su proširili italijanski gradovi-države tokom kasnog [[Средњи век|srednjeg veka]] i u ranom [[Ренесанса|renesansnom]] periodu. |
|||
=== Uspostavljanje zvanične berze === |
|||
[[Датотека:Vereenigde Oostindische Compagnie spiegelretourschip Amsterdam replica.jpg|лево|мини|262x262пискел|Replika istočnog Indijca [[Холандска источноиндијска компанија|Holandske istočnoindijske kompanije]] / Ujedinjena istočnoindijska kompanija (VOC). Holandska istočnoindijska kompanija bila je prva korporacija koja je ikada bila uključena na berzu u modernom smislu. Drugim rečima, VOC je bila prva formalno uključena javna kompanija na svetu.]][[Датотека:Brugge - Saaihalle en beurs.jpg|300п||upright=0.85|десно|мини||Berza je svoje ime dobila po gostionici „Haus ter burze” (hol. Huis ter Beurze) (u sredini) u [[Бриж|Brižu]]. Iz gradova holandskog govornog područija u [[Низоземска|Nizozemskoj]], izraz „burš” se proširio na ostale evropske države, gde je dobio oblike „burza”, „bolsa” i sl. U Engelskoj se izraz koristio između 1550. i 1775, vremenom dobivši naziv „Kraljevska berza“ (eng. royal exchange).]]„Berza, sled svakodnevnih avantura bogatih, ne bi bila to što jeste kada ne bi imala svoje uspone i padove. Berza takođe ima i mnoge druge osobine koje je izdvajaju. Pored ekonomskih prednosti i nedostataka berzi - prednost je i to što obezbeđuje slobodan protok kapitala za finansiranje industrijske ekspanzije, na primer, i nedostatak je to što daju suviše pogodan način za nesretne, nepromišljene i lakoverne da izgube svoj novac - njihov razvoj je stvorio ceo obrazac socijalnog ponašanja, kompletan sa običajima, jezikom i predvidljivim odgovorima na date događaje. Ono što je zaista zapanjujuće je brzina kojom je ovaj pristup dostigao procvat nakon što je 1611. godine uspostavljena [[Prva svetska berza|prva svetska značajna berza]] - otkriveno dvorište u Amsterdamu – i kako i dalje postoji, istina uz promene, na Njujorškoj Berzi 60ih godina. Savremeno [[Trgovina akcijama|trgovanje akcijama]] u Sjedinjenim Američkim Državama – zbunjujuće opsežan posao, koji uključuje milione kilometra privatnih telegramskih kablova, računara koji mogu da čitaju i kopiraju ceo telefonski imenik Menhetna za 3 minuta i preko 20 miliona [[akcionar]]a , deluju dosta različito od nekolicine Holanđana iz XVII veka koji se cenkaju na kiši. Ali pravila igre su ista. Prva berza je, nenamerno, bila laboratorija u kojoj su se pojavljivala nova ponašanja ljudi. Analogno tome, [[Њујоршка берза|Njujorška berza]] je takođe društveni eksperiment koji zauvek doprinosi boljem samorazumevanju ljudskog roda. Ponašanje pionira Holandske berze je verodostojno prikazana u knjizi „Konfuzija konfuzije“, koju je napisao trgovac na Amsterdamskoj berzi, [[Jozef de la Vega]]; prvi put objavljene 1688. godine.” |
|||
[[Džon Bruks]] „Business Aventures“ (1968)<ref>[[John Brooks (writer)|Brooks, John]] (1968). “The Fluctuation: The Little Crash in '62”, in “Business Adventures: Twelve Classic Tales from the World of Wall Street”. {{page1|location=New York|publisher=Weybright & Talley|year=1968|id=|pages=}}</ref>}} |
|||
Kad su italijanski gradovi-države izdali prve prenosive državne obveznice, oni nisu razvili drugu neophodnu komponentu za pravo [[Тржиште капитала|tržište kapitala]]: [[tržište akcijama]] u današnjem smislu <ref>Stringham, Edward Peter; Curott, Nicholas A.: ''On the Origins of Stock Markets'' [Part IV: ''Institutions and Organizations''; Chapter 14], pp. 324-344, in ''The Oxford Handbook of Austrian Economics'', edited by [[Peter J. Boettke]] and Christopher J. Coyne. (Oxford University Press. {{page|year=2015|isbn=978-0199811762|pages=}})</ref>. Početkom 1600. godine, [[Холандска источноиндијска компанија|Holandska istočnoindijska kompanija]] (hol. Vereenigde Oostindische Compagnie, skraćeno V.O.C. odnosno VOC) je postala prva kompanija u istoriji koje je izdala obveznice i deonice javnosti. Kako je primetio [[Edvard Stringham]](2015): „Kompanije sa prenosivim akcijama datiraju još iz vremena klasičnog Rima, ali to nije bilo dugoročno i nije postojalo [[sekundarno tržište]] za njih. (Neal, 1997, str. 61)“ <ref> [[Edward Stringham|Stringham, Edward Peter]]: ''Private Governance: Creating Order in Economic and Social Life''. (Oxford University Press. {{page|year=2015|isbn=9780199365166|pages=}}), pp. 42 </ref> .VOC kompanija , formirana da ubrza trgovinu začinima, radila je kao kolonijalni upravnik na današnjoj teriotoriji [[Индонезија|Indonezije]] i okolnih zemalja i to je podrazumevalo sprovođenje vojnih operacija protiv volje iskorišćavanih starosedelaca i protiv suparničkih kolonijalnih sila. Upravljanje kompanijom je bilo pod kontrolom njenih direktora, dok obični vlasnici nisu imali mnogo uticaja na upravu, niti pristup računovodstvenim izvodima kompanije. |
|||
Ipak, vlasnici akcija su dobijali lepu nagradu za svoje ulaganje. Kompanija je plaćala prosečnu dividendu u iznosu od 16% godišnje u periodu od 1602. do 1650. Finansijske inovacije u Amsterdamu imale su mnoge oblike. Godine 1609. investitori predvođeni [[Ajzak La Mer|Ajzakom La Merom]] formirali su prvi sindikat „[[Tržište opadajućih cena|tržišta opadajućih cena]]“(eng. Bear Market), ali njihovo trgovanje je imalo skroman uticaj na opadanje cena akcija, koje su imale tendenciju da ostanu stabilne tokom celog XVII veka. Od 20ih godina XVII veka, kompanija je počela da izadaje i prve korporativne obveznice. |
|||
[[Jozef de la Vega]], poznat i kao Jozef Penso de la Vega i pod drugim varijacijama imena, bio je amsterdamski trgovac iz španske jevrejske porodice i plodan pisac kao i uspešan biznismen u Amsterdamu XVII veka. Njegova knjiga iz 1688 „Konfuzija konfuzije“<ref>{{cite book |last=De la Vega |first=Joseph |title=Confusion de Confusiones (1688), Portions Descriptive of the Amsterdam Stock Exchange |date=1957 |publisher=ntroduction by Hermann Kellenbenz, Baker Library, Harvard Graduate School of Business Administration}}</ref> objasnila je funkcionisanje amsterdamske gradske berze. To je najstarija knjiga o trgovanju akcijama i unutrašnjem fukcionisanju berze, koja je uzela oblik dijaloga između trgovca, vlasnika akcije i filozofa. Knjiga je opisala tržište koje je sofisticirano, ali sklono ispadima i De la Vega je ponudio savet svojim čitaocima na teme poput nepredvidivosti promena na tržištu i značaju strpljenja kod investiranja. |
|||
[[Датотека:Engraving depicting the Amsterdam Stock Exchange, built by Hendrik de Keyser c. 1612.jpg|лево|мини|175x175пискел|Gravura iz 17. veka koja prikazuje Amsterdamsku berzu (Amsterdamska stara [[Berza vrednosnih papira|berza]], poznata kao Beurs van Hendrik de Kaiser na holandskom), koju je izgradio Hendrik de Kaiser (oko 1612. godine). Amsterdamska berza (sada Euronekt Amsterdam) bila je prva zvanična (formalna) berza na svetu kada je počela da trguje slobodno prenosivim hartijama VOC-a, uključujući obveznice i akcije.<ref>{{cite book |last=Petram |first=Lodewijk |title=The World's First Stock Exchange: How the Amsterdam Market for Dutch East India Company Shares Became a Modern Securities Market, 1602–1700 |date=2014 |publisher=Columbia University Press |pages=304}}</ref><ref>{{cite book |last=Neal |first=Larry |title=Venture Shares of the Dutch East India Company", in Origins of Value, in The Origins of Value: The Financial Innovations that Created Modern Capital Markets, Goetzmann & Rouwenhorst (eds.) |date=2005 |publisher=Oxford University Press |pages=165–175}}</ref>]] |
|||
U Engleskoj, [[kralj Vilijam Treći]] je nastojao da modernizuje finansije Kraljevine kako bi platio svoje ratove, stoga su prve državne obveznice emitovane 1693. godine, a [[Banka Engleske]] je osnovana naredne godine. Ubrzo nakon toga, engleska [[Акционарско друштво|akcionarska društva]] su postajala javna. |
|||
Londonskim prvim brokerima je, međutim, bio zabranjen pristup starom trgovačkom centru poznatom kao Rojalska Razmena, navodno zbog njihovih nedoličnih manira. Umesto toga, novu razmenu su sprovedili iz kafića u [[Ulica Razmene|ulici Razmene]]. Broker Džon Kastaing je do 1698. godine, radeći u Džonatonovom kafiću, postavljao redovne liste akcija i robnih cena. Ti spiskovi su označili početak [[Londonska berza|Londonske berze]].<ref>{{cite web |title=Stockbroker 101 – A Cool History |url=http://www.stockbroking101.com/stockbroker-101-a-cool-history/ |accessdate=26. 5. 2019}}</ref> |
|||
Jedan od najvećih [[Finansijski mehur|finansijskih mehura]] u istoriji se dogodio oko 1720. godine. U centru toga je bila kompanija [[Kompanija Južno more]], osnovana 1711. godine kako bi sprovela englesku trgovinu sa Južnom Amerikom i [[kompanija Misisipi]], fokusirana na trgovinu sa francuskom kolonijom Luizijana, i koju je reklamirao škotski finansijer [[Džon Lov]], angažovan kao francuski centralni bankar. Investitori su prepolovili akcije, kao i sve ostalo što je bilo moguće. Na vrhuncu manije, 1720. godine, bila je čak i ponuda ’’kompanije za izvođenje poduhvata velike prednosti, ali da niko ne zna šta je to ’’. |
|||
[[Датотека:SA 3025-De binnenplaats van de Beurs van Hendrick de Keyser.jpg|лево|мини|174x174пискел|Dvorište Amsterdamske berze (Beurs van Hendrick de Kaiser), najistaknutiji centar evropskih berzi u 17. veku.]] |
|||
Do kraja iste godine, cene akcija su počele da opadaju, kako je postalo jasno da su očekivanja o neminovnom američkom bogatstvu preterana. U Londonu, Parlament je usvojio [[Mehur akt]], koji je značio da samo kraljevski ovlašćene kompanije mogu izdavati javne deonice. U Parizu, Džon Lovu je oduzeto mesto, pa je on pobegao iz zemlje. Razmena akcija je postala još ograničenija i slabija u narednim decenijama. Ipak, tržište je opstalo, i do 1790-ih godina akcijama se trgovalo u mladim Sjedinjenim Državama. [[Њујоршка берза|Njujorška berza]] se otvorila 17. maja 1792. godine, pod [[platanus occidentalis]] (batnvud drvetom) u [[Њујорк|Njujorku]], tako što su 24 brokera potpisali [[Batnvudški sporazum]], pristajući da trguju sa pet hartija od vrednosti ispod tog batnvud drveta.<ref>{{cite web |title=History of the New York Stock Exchange |url=https://www.loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html |publisher=Library of Congress |accessdate=26. 5. 2019}}</ref> |
|||
== Uloga berze == |
|||
[[Датотека:Frankfurt Am Main-Neue Boerse von Suedosten-20120222.jpg|мини|десно|upright=0.9|Frakfurtska berza (osnovana 1585.)]] |
|||
[[Датотека:NYSE.jpg|мини|upright=1.05|Sprat Njujorške berze]]] |
|||
[[Датотека:Paternoster Square.jpg|мини|upright=1.05|Londonska berza, Siti (London)]] |
|||
[[Датотека:TokyoStockExchange1144.jpg|мини|upright=0.9|Tokijska berza]] |
|||
[[Датотека:São Paulo Stock Exchange Building.jpg|мини|B3 berza je najveća berza u Latinskoj Americi]] |
|||
[[Датотека:Torre Axtel y Bolsa de Valores.jpg|мини|upright=0.85|Meksikanska berza (Bolsa Mexicana de Valores), je druga najveća berza u Latinsoj Americi .]] |
|||
[[Датотека:Bursa Malaysia.JPG|мини|upright=0.9|Kancelarije u Malezijskoj berzi, Malezijska nacionalna berza (Ranije poznata kao Berza Kuala Lumpura) ]] |
|||
Berza ima više uloga u ekonomiji. Neke od njih su<ref>{{cite journal|last=Diamond | first=Peter A. |authorlink= |year=1967 | title=The Role of a Stock Market in a General Equilibrium Model with Technological Uncertainty | journal=[[American Economic Review]] | volume=57 | issue=4 |pages=759-776 | doi= | jstor=1815367}}</ref>: |
|||
=== Prikupljanje kapitala za poslovanje === |
|||
Dok [[Банкарски систем|bankarski sistem]] nudi pojedincima ili firmama mogućnosti pozajmljivanja sredstava u vidu [[kredit]]a ili zajma, berza omogućava kompanijama da prikupe [[Капитал|kapital]] za proširenje, prodajom akcija investicionoj javnosti.<ref>{{cite book |last=Gilson |first=Ronald J. |last2=Black |first2=Bernard S. |title=Venture Capital and the Structure of Capital Markets: Banks Versus Stock Markets |date=1998 |publisher=Journal of Financial Economics |pages=47 |url=https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=46909 |accessdate=26. 5. 2019}}</ref> |
|||
Kompanije koje zahtevaju velika ulaganja, pogotovo visokotehnološke kompanije, moraju da prikupe velike količine kapitala u ranim fazama poslovanja. Baš iz tog razloga, javno tržište kakvo berza nudi bilo je jedan od najvažnijih izvora finansiranja za mnoge [[Старт-ап предузеће|startapove]] kojima su potrebne značajne investicije. Posle devedesetih i ranih 2000-ih visokotehnološke kompanije su cvetale na najvećim svetskim berzama,ranije je bilo mnogo zahtevnije za visokotehnološkog preduzetnika da listira svoju kompaniju na berzi, osim ako ta kompanija već ne generiše značajnu prodaju i zarade, ili ako kompanija uspešnim poslovanjem ili pokazuje potencijal ili je već stekla kredibilitet; pomoću npr. kliničkih ispitivanja, istraživanja tržišta, patenta registracije, itd. //postoji greska u izvornom tekstu// Ovo se prilično razlikuje od situacije iz 1990-ih do perioda ranih 2000-ih, kada je određeni broj kompanija (posebno kompanije koje se bave internetom i biotehnologijom) obajvio na najistaknutijim berzama širom sveta u potpunom odsustvu prodaje, zarade ili bilo kog tipa dobro dokumentovanog obećavajućeg ishoda. Iako to više nije uobičajeno, još uvek se dešava da vrlo neizvesni, finansijski nepredvidivi, visokotehnološki startapovi prvi put budu objavljeni na velikim berzama. Pored toga, postoje i manja, specijalizovana ulazna tržišta za takve kompanije, koja berzanskim indeksima prate kompanijske performanse (primeri uključuju [[Alternekt]], [[CAC Small]], [[SDAKS]], [[TecDAKS]]). |
|||
[[Датотека:Microcosm of London Plate 075 - New Stock Exchange (tone).jpg|мини|196x196пискел|[[Londonska berza]] 1810. godine]] |
|||
==== Ograničena partnerstva za istraživanje i razvoj ==== |
|||
Kompanije su takođe prikupile značajne iznose kapitala kroz ograničena [[partnerstva za istraživanje i razvoj]]. Promene poreskog zakona koje su usvojene 1987. godine u Sjedinjenim Državama promenile su poresku odbitnost ulaganja u ograničena partnerstva za istraživanje i razvoj. Da bi partnerstvo bilo u interesu za današnje investitore, [[gotovina na povrat novca]] mora biti dovoljno visoka da privuče investitore. |
|||
==== Preduzetnički kapital ==== |
|||
Uobičajeni izvor kapitala za startap kompanije je bio [[preduzetnički kapital]]. Ovaj izvor je i danas dostupan u velikoj meri, ali najveći iznos koji će preduzetnički kapital investirati u neku kompaniju nije neograničen(bilo je približno 15 000 000 $ 2001. za biotehnološku kompaniju). |
|||
==== Korporativni partneri ==== |
|||
Još jedan alternativni izvor novca za privatne kompanije je korporativni partner, obično za već osnovanu multinacionalnu kompaniju, koja pruža kapital za manje kompanije u zamenu za prava na marketing, prava na patente ili kapital. Korporativno partnerstvo je bilo uspešno u velikom broju slučajeva. |
|||
=== Mobilizacija štednje za investiranје === |
|||
Kada ljudi podignu svoju štednju i ulože u akcije(kroz [[Inicijalna javna ponuda|inicijalnu javnu ponudu]] ili [[Iskusna ponuda deonica|iskusnom ponudom deonica]] komanije koja je već na listi) to obično vodi ka [[Рационализам|racionalnoj]] alokaciji resursa jer novčana sredstva, koja su već bila iskorišćena, ili su bila čuvana u neaktivnim [[Депозит|depozitima]] u bankama su mobilizovana i preusmerena da pomognu menadžmentu kompanije da finansiraju svoju organizaciju. Ovo može da promoviše poslovne aktivnosti sa beneficijama u nekoliko ekonomskih sektora kao što su agrokultura, komercijala i industrija, rezultujući u bolji ekonomoski napredak i veći nivo [[Продуктивност рада|produktivnosti]] firmi. |
|||
=== Olakšavanje akvizicija === |
|||
Kompanije vide akvizicije kao šansu da prošire svoju [[linija proizvoda|liniju proizvoda]], povećaju kanale distribucije, zaštite se od rizika, povećaju svoj [[tržišni udeo]] ili da prikupe ostalu neophodnu poslovnu [[Imovina|imovinu]]. Ponuda za preuzimanje ili [[мерџери|merdžeri]] i akvizicije preko berze je jedan od najjednostavnijih i najčešćih načina za kompanije da rastu preko akvizicija ili spajanjem. |
|||
=== Udeo u profitu === |
|||
I profesionalni i povremeni [[Инвеститори|investitori]], koji su veliki kao institucionalni investitori ili mali kao prosečna porodica [[Средња класа|srednje klase]], preko [[Дивиденда|dividendi]] i porasta cene akcija koje mogu dovesti do kapitalnih dobiti, učestvuju u bogatstvu profitabilnih preduzeća. Neprofitni biznisi ili biznisi u krizi mogu dovesti do kapitalnih gubitaka za akcionare. |
|||
=== Korporativno upravljanje === |
|||
Imajući širok i različit krug vlasnika, kompanije generalno teže da unaprede standarde menadžmenta i povećaju efikasnost kako bi zadovoljile zahteve akcionara i stroža pravila za javna preduzeća nametnuta od strane javnih berzi i vlade. Shodno tome, navodi se da javna preduzeća(preduzeća koja su u vlasništvu akcionara koji su članovi javnosti i trgovci akcija na javnim razmenama) teže da imaju bolje zapise o upravljanju od [[Privatna kompanija|privatnih kompanija]](kompanije gde se akcije ne razmenjuju javno, često su u vlasništvu osnivača kompanija, njihovih porodica i naslednika ili male grupe investitora). |
|||
Uprkos ovoj tvrdnji, poznati su neki zabeleženi slučajevi gde se navodi da je došlo do značajnog odstupanja u [[korporativno upravljanje|korporativnom upravljanju]] od strane nekih javnih preduzeća, posebno u slučajevima računovodstvenih skandala. Politike koje su vodile ka [[dotkom mehurić]]u krajem 1990ih i kriza hipotekarnih kredita od 2007. do 2008. su takođe primeri lošeg upravljanja preduzećem. Loša upravljanja preduzećem kao što su [[Pets.com]] (2000), [[Enron]] (2001), [[One.Tel]] (2001), [[Sunbeam Products]] (2001), [[Webvan]] (2001), [[Adelphia Communications Corporation]] (2002), [[MCI WorldCom]] (2002), [[Parmalat]] (2003), [[American International Group]] (2008), [[Bear Stearns]] (2008), [[Lehman Brothers]](2008), [[General Motors]] (2009) i [[Satyam Computer Services]] (2009) su dobila dosta medijske pažnje. |
|||
Mnogo banaka i kompanija širom sveta koriste identifikacione brojeve hartija od vrednosti([[ISIN]]) kako bi jedinstveno identifikovali svoje akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti. Dodavanje ISIN koda pomaže da se jasno identifikuju hartije od vrednosti, a ISIN sistem se koristi širom sveta od strane fondova, kompanija i vlada. |
|||
Međutim, kada loši finansijski, etički ili menadžerski zapisi postanu javni, investitori na berzi imaju tendenciju da gube novac jer akcije i kompanije gube vrednost. Na berzama, akcionari firmi koje loše posluju se često kažnjavaju značajnim padom cena akcija i imaju tendenciju da odbace menadžerske timove. |
|||
=== Stvaranje investicionih mogućnosti za male investitore === |
|||
Za razliku od drugih preduzeća koja zahtevaju velike kapitalne izdatke, ulaganje u akcije je otvoreno i za velike i za male investitore jer su minimalni iznosi investicija mali. Zbog toga, berza pruža mogucnost malim investitorima da poseduju akcije istih kompanija kao i veliki investitori. |
|||
=== Vladino prikupljanje kapitala za razvojne projekte === |
|||
Vlade na različitim nivoima mogu doneti odluku da pozajme novac za finansiranje infrastukturnih projekata kao što su izgradnje vodovoda i prečišćavanja voda ili izgradnja stambenih zgrada, prodajom vrste hartija od vrednosti koje su poznate kao obaveznice. Obveznice se mogu plasirati na berzi gde ih kupuju građani, pozajmivši time novac vladi. Izdavanje takvih obveznica može na kraći period ukinuti direktno oporezivanje građana za finansiranje razvoja; mada su ove obveznice garantovane punim poverenjem u vladu, umesto zalogom, vlada ipak mora na kraju oporezivati građane ili na drugi način prikupiti dodatna sredstva za redovno plaćanje kupona i refundiranje glavnice pri dospeću obveznice. |
|||
=== Ekonomski barometar === |
|||
Pad ili rast cene akcija na berzi najvećim delom zavisi od delovanja ekonomskih sila. Cene akcija, po pravilu, rastu ili ostaju stabilne kada su kompanije i ekonomija u globalu stabilne ili u porastu. Dok [[Рецесија|recesija]], [[depresija]] ili [[finansijska kriza]] mogu dovesti tržište akcija do kraha. Dakle, kretanje cena akcija i osnovnih berzanskih indeksa može biti pokazatelj opšteg trenda u privredi. |
|||
== Članstvo na berzi == |
|||
Svaka berza nameće sopstvene uslove za kompanije koje žele da učestvuju na toj berzi. Uslovi se postavljaju preko minimalnog broja akcija, minimalne tržišne kapitalizacije i minimalnog godišnjeg prihoda. |
|||
===== Primeri uslova članstva ===== |
|||
Uslovi za sticanje članstva koje su postavile neke berze uključuju: |
|||
* '''Njujorška berza:''' [[Njujorška berza]] (NjB) zahteva da kompanija izda najmanje milion akcija u vrednosti od 100 miliona dolara i da je zaradila više od 10 miliona dolara u poslednje tri godine.<ref>{{Cite web|url=https://www.nyse.com/publicdocs/nyse/listing/NYSE_Initial_Listing_Standards_Summary.pdf | title=Overview of NYSE Quantitative Initial Listing Standards | publisher=[[New York Stock Exchange]]}}</ref> |
|||
* '''NAZDAK berza:''' [[Наздак|NAZDAK]] zahteva da kompanija izda najmanje 1.25 miliona akcija u vrednosti od najmanje 70 miliona dolara i da je zaradila više od 11 miliona dolara u poslednje tri godine.<ref>{{cite web|url=http://www.nasdaq.com/about/listing_information.stm | title=Applications, Notifications & Guides - Nasdaq Listing Center | publisher=[[NASDAQ]]}}</ref> |
|||
* '''Londonska berza:''' glavno tržište [[Londonska berza|Londonske berze]] zahteva minimalnu tržišnu kapitalizaciju (£ 700,000), tri godine revidiranih finansijskih izveštaja, minimalni javni promet (25%) i dovoljno obrtnog kapitala za najmanje 12 meseci od datuma pristupanja. |
|||
* '''Bombajska berza:''' [[Bombajska berza]] (BB) zahteva minimalnu tržišnu kapitalizaciju od 250 miliona rupija (3,6 miliona dolara) i minimalni javni promet u iznosu od 100 miliona rupija(1,4 miliona dolara).<ref>{{cite web|url=https://www.bseindia.com/ | title=Bombay Stock Exchange | publisher=[[Bombay Stock Exchange]]}}</ref> |
|||
== Vlasništvo == |
|||
Berze su nastale kao [[Zajednička organizacija|zajedničke organizacije]], u vlasništvu brokera, samih članova berze. Međutim, najveće berze su promenile oblik vlasništva, odnosno članovi su prodali svoje akcije u inicijalnoj javnoj ponudi. Na taj način zajednička organizacija postaje korporacija, čije su akcije ponuđene na berzi. Neki primeri ove pojave su: [[Austrijska berza|Austrijska berza hartija od vrednosti]] (1998), [[Euronekst]] (spojen sa Njujorškom berzom), NAZDAK (2002), [[Burza Malezije]] (2004), Njujorška berza(2005), [[Bulsas I Merkados Espanjoles]], i [[Berza Sao Paola]] (2007). |
|||
[[Šenženska berza|Šenženska]] i [[Šangajska berza]] se mogu smatrati kvazidržavnim institucijama, pošto su ih stvorili državni organi Kine, i pošto njihovo vodeće osoblje direktno imenuje Kineska regulatorna komisija za hartije od vrednosti. <ref name=automatski_generisano1>{{cite web|url=https://www.uzse.uz/abouts/history?locale=en | title=Stages of the Republican Stock Exchange | publisher=[[Tashkent Stock Exchange]]}}</ref> |
|||
Drugi karakterističan primer je [[Taškentska berza]] osnovana 1994. godine, tri godine nakon raspada Sovjetskog Saveza, koja je većinskim delom u vlasništvu države, a pritom ima oblik javne korporacije (akcionarskog društva). [[Korejska berza]] (KB) poseduje 25% minus jednu akciju Taškentske berze. <ref name=automatski_generisano1 /> |
|||
U 2018. bilo je 15 licenciranih berzi u Sjedinjenim Američkim Državama, od kojih je 13 aktivno trgovalo hartijama od vrednosti. Sve te berze bile su u vlasništvu tri javno objavljenje multinacionalne kompanije, [[Interkontinentalne berze]], Nasdak, [[Inc.]], i [[Cboe Global Markets]], izuzev IEKS-a.<ref name=Reuters1-19>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-wallstreet-exchange-idUSKCN1P11A6 |title=Major Wall Street players plan exchange to challenge NYSE, Nasdaq | first=Diptendu | last=Lahiri | work=[[Reuters]] |date=7. 1. 2019}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/competition-among-exchanges-has-reached-a-new-low-and-its-dangerous-for-the-stock-market-2018-5 | title=Competition among exchanges has reached a new low, and it's dangerous for the stock market | first=John | last=Ramsay | work=[[Business Insider]] |date=23. 5. 2018}} (for recent history see also, {{Cite web|url=http://www.finra.org/investors/nyse-nasdaq-and-get-know-uss-stock-exchanges-part-1 |title=NYSE, Nasdaq and...? Get to Know the U.S.'s Stock Exchanges, Part 1 | publisher=[[Financial Industry Regulatory Authority]] |date=17. 8. 2016}}, and {{Cite web|url=http://www.finra.org/investors/get-know-uss-major-stock-exchanges-part-2 |title=Get to Know the U.S.'s Major Stock Exchanges, Part 2 | publisher=[[Financial Industry Regulatory Authority]] |date=17. 8. 2016}}</ref> Godine 2019. grupa finansijskih korporacija objavila je planove za otvaranje berze u vlasništvu članova, MEMKS, vlasničke strukture slične zajedničkim organizacijama ranijih berzi.<ref>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/wall-street-firms-plan-new-exchange-to-challenge-nyse-nasdaq-11546866121 | title=Wall Street Firms Plan New Exchange to Challenge NYSE, Nasdaq | last=Osipovich | first=Alexander | work=[[The Wall Street Journal]] |date=7. 1. 2019 | subscription=yes}}</ref><ref name=Reuters1-19/> |
|||
== Vrste berzi HOV == |
|||
U 19. veku otvorene su berze za trgovinu [[Форвард уговор|forvard ugovora]] o robi. Forvard ugovori kojima se trguje na berzi se nazivaju [[Будући уговор|terminski ugovori ili fjučersi]]. Ova tržišta roba kasnije su počela da nude terminske ugovore o drugim proizvodima, poput kamatna i akcija, ugovora o opcijama. Ovi su sada opšte poznati kao [[berze fjučersa]]. |
|||
== Reference == |
|||
{{reflist|30em}} |
|||
== Spoljašnje veze == |
|||
[http://https//en.wi:kipedia.org/wiki/Stock_exchange#Government_capital-raising_for_development_projects Stock Exchange]{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
|||
[[Категорија:Економија]] |
|||
[[Категорија:Историја]] |
|||
[[Категорија:Финансијске институције]] |
|||
[[Категорија:Хартије од вредности]] |
|||
[[Категорија:Берза]] |
|||
Тренутна верзија на датум 20. јануар 2020. у 11:49
Преусмерава на: