Савез суверених држава — разлика између измена
ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
== Позадина == |
== Позадина == |
||
Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја [[Споразум о стварању СССР|Споразума о СССР]] и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.<ref>{{cite web |title=Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре |url=https://studfiles.net/preview/3003457/page:10/ |website=StudFiles |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.<ref>{{cite wikisource |title=Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 | |
Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја [[Споразум о стварању СССР|Споразума о СССР]] и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.<ref>{{cite web |title=Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре |url=https://studfiles.net/preview/3003457/page:10/ |website=StudFiles |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.<ref>{{cite wikisource |title=Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> |
||
У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР. |
У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР. |
||
Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву [[Конгрес народних посланика СССР|Конгреса народних посланика СССР]].<ref>{{cite wikisource |title=Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I | |
Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву [[Конгрес народних посланика СССР|Конгреса народних посланика СССР]].<ref>{{cite wikisource |title=Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> |
||
Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I | |
Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> |
||
Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,<ref>{{cite book |last1=Любарев |first1=А.Е. |title=Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 |date=2001 |publisher=Стольный град |location=Москва |isbn=5-89910-019-2 |page=412 |url=http://lyubarev.narod.ru/elect/book/soderzh.html |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I | |
Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,<ref>{{cite book |last1=Любарев |first1=А.Е. |title=Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 |date=2001 |publisher=Стольный град |location=Москва |isbn=5-89910-019-2 |page=412 |url=http://lyubarev.narod.ru/elect/book/soderzh.html |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> |
||
== Референдум о опстанку Совјетског Савеза == |
== Референдум о опстанку Совјетског Савеза == |
||
{{main|Свесавезни референдум о очувању СССР}} |
{{main|Свесавезни референдум о очувању СССР}} |
||
Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),<ref>{{cite wikisource |title=Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 | |
Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),<ref>{{cite wikisource |title=Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 |wslanguage=ru |year=1991 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности. |
||
== Федерални тип реорганизације == |
== Федерални тип реорганизације == |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
== Напомене == |
== Напомене == |
||
{{notelist |
{{notelist}} |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist|}} |
{{reflist|30em}} |
||
{{клица-политика}} |
{{клица-политика}} |
Верзија на датум 18. март 2022. у 03:39
Савез суверених држава[а] (ССД; рус. Сою́з Сувере́нных Госуда́рств, ССГ) био је приједлог реорганизације Совјетског Савеза у нови конфедералну јединицу. Предложен је од стране предсједника Совјетског Савеза Михаила Горбачова и требало је да спријечи распад СССР. Приједлог је остао у сијенци Августовског пуча и распада Совјетског Савеза 1991. године. Свеукупни приједлог је поново покренут као Заједница независних држава (ЗНД).
Позадина
Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја Споразума о СССР и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.[1] Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.[2]
У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР.
Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву Конгреса народних посланика СССР.[3]
Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.[4]
Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,[5] Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.[6]
Референдум о опстанку Совјетског Савеза
Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),[7] у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.
Федерални тип реорганизације
Раскид потписаног споразума
Конфедерални тип реорганизације
Види још
Напомене
Референце
- ^ „Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре”. StudFiles (на језику: руски). Приступљено 6. 1. 2019.
- ^ Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Любарев, А.Е. (2001). Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 (на језику: руски). Москва: Стольный град. стр. 412. ISBN 5-89910-019-2. Приступљено 6. 1. 2019.
- ^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
- ^ Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 (на језику: руски). 1991 — преко Викизворника.