Инвазија Русије на Украјину

Инвазија Русије на Украјину 2022.
Део Руско-украјинског рата
Војно стање од 14. јула 2022.        Под контролом Украјине        Под окупацијом Русије и проруских снага За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата
Време 24. фебруар 2022. (2022-02-24) — данас (2 године, 3 месеца, 2 седмице и 3 дана) Место Украјина Статус У току Копнена војска Руске Федерације улази у Украјину из Русије, Крима и Белорусије Руски авијацијски и ракетни напади на велике градове широм Украјине, укључујући престоницу Кијев, Харков и Одесу
Сукобљене стране
Русија Доњецка НР Луганска НР Подржава: Белорусија	Украјина Подржава: НАТО ЕУ
Команданти и вође
Владимир Путин Сергеј Шојгу Валериј Герасимов Александар Дворников Денис Пушилин Леонид Пасечник	Володимир Зеленски Олексиј Резњиков Валериј Залужњи Сергиј Шаптала
Јачина
Русија: ~250.000 Доњецка НР: 20.000 Луганска НР: 14.000	Украјина: 209.000 (оружане снаге) 102.000 (паравојне снаге) 900.000 (резервне снаге)
Жртве и губици
Према Русији: 1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта) 2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду) 3 Су-25 оборена 1 Ан-26 оборен (посада погинула) Према Украјини: преко 33.000 погинулих преко 5.000 војника заробљено преко 1.460 тенкова уништено преко 3.570 оклопних возила уништено преко 215 авиона оборено преко 180 хеликоптера уништено преко 590 дронова уништено	Према Украјини: ~10.000 војника убијено; 25.000+ рањено 1 транспортни авион оборен (пет погинулих) Према Русији: Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 350 система ПВО преко 6.480 војника предато преко 4.040 тенкова и оклопних возила уништено преко 245 оборених авиона преко 135 хеликоптера уништено преко 1.530 дронова уништено
Према УН: најмање 5.024 цивила убијено, 6.520 повређено (до 12. јула) преко 8 милиона цивила напустило Украјину 1 турски брод оштећен Према Украјини: 6.250+ Украјинаца убијено, 9.000+ рањено

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима. Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”, док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.

Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.

Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО. Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност. Покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована. Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини. Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом. Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу. Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.

Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења. И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.

Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину, док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица. Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.

Позадина

Постсовјетски контекст

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају блиске везе. Украјина је 1994. пристала да напусти свој нуклеарни арсенал и потписала Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о европској безбедности, где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“. Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини Канада према САД-у или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља Белорусија која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од Балтика до делте Дунава, преко Кавказа и Средње Азије, последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са Москвом и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају прокси ратови.

НАТО пакт примајући бивше чланице Варшавског уговора у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у Пољској и Румунији представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док Америка због своје удаљености не дели такав степен ризика још од Кубанске кризе. Руски председник Владимир Путин је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине НАТО пакту Румунски аналитичар Јулијан Чифу и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију доктрине Брежњевљева, који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица Варшавског пакта пре колапса совјетске сфере утицаја током касних 1980-их и почетком 1990-их. Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим Михаилу Горбачову и Едуарду Шеварднадзеу да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.

Украјинска револуција и рат

После вишенедељних протеста у склопу покрета Евромајдан (2013–2014), проруски украјински председник Виктор Јанукович и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали споразум о нагодби којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из Кијева уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника. Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало проруске немире у Украјини 2014. године. Немире је пратила анексија Крима од стране Русије у марту 2014. и рат у Донбасу, који је почео у априлу 2014. стварањем самопроглашених држава Доњецке и Луганске Народне Републике које подржава Русија.

Проамерички председник Украјине Володимир Зеленски је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“. Зеленски је 24. марта 2021. године потписао Указ бр. 117/2021 којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља“.

Украјински председник Володимир Зеленски током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.

У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом О историјском јединству Руса и Украјинаца, у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „један народ“. Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје.

Русија је рекла да могући улазак Украјине у НАТО и проширење НАТО-а уопште угрожавају њену националну безбедност. Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај руског иредентизма и за вођење агресивне милитаристичке политике.

Почетак инвазије

Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.

Руске оптужбе

Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који говоре руски изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је русофобија први корак ка геноциду. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“ Русија је такође осудила украјински закон о језику. Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”. Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник Володимир Зеленски и сам говори руски језик.

Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија. Неколико међународних организација, укључујући Високог комесара Уједињених нација за људска права, Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини и Савет Европе, није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње. Европска комисија је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.

Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину. Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је САД да одобравају „присилну асимилацију Руса у Украјини “.

У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа. Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у Холокаусту. Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.

Сукоби

Борбе у Донбасу су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара. Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана. Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали обданиште у Станици Луганској користећи артиљерију, при чему су ранила три цивила. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачем, бацачима граната и митраљеском ватром.

Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци. Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као покушаја да се провоцира украјинска војска.

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 метара од границе између Русије и Украјине у Ростовској области. Одвојено, прес-служба Јужног војног округа саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два борбена возила пешадије, при чему су возила уништена. Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их операцијом под лажном заставом. Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 километара северно од Доњецка.

Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт Белингкат, објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.

Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у Луганској Народној Републици. Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.

Ескалација

Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас, у, како је Русија назвала „мировну мисију“. Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба. Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас. Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио Савет безбедности УН и није добила никакву подршку. Амбасадор Кеније Мартин Кимани упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”

Амерички председник Џо Бајден је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар НАТО -а Јенс Столтенберг и канадски премијер Жистен Тридо рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борел изјавио је да су „руске трупе [стигле] на украјинско тло“ у „[не]пуноправној инвазији“. Истог дана, Савет Федерације је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу мобилизацију.

Врховна рада Украјине прогласила је 23. фебруара 30-дневно ванредно стање широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине. Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде. Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су ДоС нападима.

Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар Антонио Гутерес је изјавио: „Дајте шансу миру“. Русија је извршила напад док је била председавајућа Саветом безбедности УН у фебруару 2022. и има право вета као једна од пет сталних чланица. У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.

Ток инвазије

24. фебруар

Анимирана карта инвазије Украјине. (Ажурирано: 4. март 2022.)

Нешто пре 04:00 по московском времену 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини. Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на самоопредељење. Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и денацификацију“ Украјине — потоњу тврдњу коју је Си-Ен-Ен назвао „неоснованом“ — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама. У светлу захтева руског Министарства одбране којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније сматра цело подручје активном зоном сукоба.

У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, Одеси и Донбасу. Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у Мариупољу и лансирала крстареће и балистичке ракете на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и Дњепру. Војна возила су у Украјину ушла преко Сенкивке на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену. Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија. Амерички сенатор Марко Рубио, високо рангирани члан Комитета за обавештајне послове, тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави супериорност у ваздуху, покрене покрет клијешта из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе командовања и контроле.

Центар Кијева после дејства руске ракете земља-земља.

Према речима украјинског државног министра Антона Херашченка нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова и пријављено је велико амфибијско искрцавање на град Мариупољ. BBC је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије. Украјинске граничне снаге известиле су о нападима на локације у Луганску, Суми, Харкову, Чернигову и Житомиру, као и са Крима. Руско Министарство одбране тврди да нема отпора украјинских граничних снага. Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и Милове у Луганску. Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.

Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер. Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење ванредног стања у Украјини. Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима. Зеленски је такође најавио да се прекидају дипломатски односи са Русијом, који ступају на снагу одмах. Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и кијевски аеродром Бориспољ. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.

Руске снаге су напале војну јединицу у Подиљску, у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду Мариупољу. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у Чугујиву је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо. Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске (Одешка област).

У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5 км дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у Харковској области, Черниговској области и у близини Сумија. Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у Волинској области. У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени. Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила. Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила. Украјински главнокомандујући Валериј Залужњи објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског 423. гардијског Јампољског моторног пука (војна јединица 91701). Руске снаге заузеле су међународни аеродром Антонов у Хостомелу, предграђу Кијева.

Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у Вилчи (Кијевска област), а граничари у Житомирској области су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно БМ-21 Град). Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије. У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су Кијев, Одеса, Харков и Лавов. Тешке копнене борбе вођене су у Доњецкој и Луганској области. Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску. Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.

У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код Сумија („у правцу Конотопа“) и Старобилска (Луганска област). У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу. Неколико станица Кијевског метроа и Харковског метроа коришћено је као склоништа за локално становништво. Извештава се да је бомбардована локална болница у Вухледару (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара). Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков (патролни брод пројекта 22160) и Москва напали и покушали да заузму мало Змијско острво у близини делте Дунава.

У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у градовима духова Чернобиљу и Припјату, који су добро познати по катастрофи у Чернобиљу 1986. године.

У 16:18 по локалном времену градоначелник Кијева Виталиј Кличко прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.

Високи комесар Уједињених нација за избеглице Филипо Гранди проценио је да је више од 100.000 Украјинаца напустило своје домове, а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.

У 22:00 по локалном времену, украјинска државна гранична стража саопштила је да су руске снаге заузеле Змијско острво након поморског и ваздушног бомбардовања.

Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у јужној Украјини, три у Мариупољу и један у Харкову

25. фебруар

До 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана. Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова Антон Херашченко пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом. Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је. Касније је потврђено да је реч о украјинском Су-27.

Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.

Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте. Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места. Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ Оболон у Кијеву и да су биле удаљене око 9 километара из зграде Врховне Раде. Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.

Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух. Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.

Градоначелник Горловке у Доњецкој Народној Републици коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.

Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“. Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику Си Ђинпингу да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.

Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме молотовљеве коктеле како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да збаци владу. Украјина је поделила 18.000 пушака становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала Територијалне одбрамбене снаге, резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога. Руске трупе Спетсназа инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.

Пентагон је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила ваздушну превласт над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске противваздушне одбране су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине. Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.

Украјински ракетни напад покренут је на ваздушну базу Милерово у Русији. Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.

26. фебруар

Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)

У поноћ по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града Васиљкива и његове ваздушне базе. Украјински генералштаб тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион Ил-76 који је превозио падобранце у близини града. Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.

Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу Тројешчине. BBC је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини Кијевског зоолошког врта и насеља Шуљавка. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; такође је тврдио да је одбио руски напад на град Николајев на Црном мору. Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини Беле Цркве, педесетак миља јужно од Кијева. Председник Зеленски је остао у Кијеву, а CNN је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.

Асошиејтед прес је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. Руско министарство одбране саопштило је да је заузело Мелитопољ, у близини Азовског мора, иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу. Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.

До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама. Ројтерс је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку. Као одговор на захтев Михаила Федорова, премијера Украјине, Илон Маск је објавио да је укључио своју услугу Старлинк у Украјини, са „више терминала на путу“.

Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка Енергодару и Запоришкој нуклеарној електрани. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику. Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 километара из града, истог дана.

Теретни брод у власништву Јапана, MV Namura Queen са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV Millennial Spirit такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.

Рамзан Кадиров, шеф Чеченске Републике, потврдио је да су Кадировци, јединице лојалне Чеченској Републици, распоређене и у Украјину.

CNN је добио снимак руског система ТОС-1, који носи термобаричко оружје, у близини украјинске границе. The Daily Telegraph је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље. Руска војска је користила ову врсту оружја у Првом чеченском рату 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.

Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву. Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у Черниговској области који су превозили дизел за руске снаге.

До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима. Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 батаљонских тактичких група (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева. Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву. На југу је Русија заузела Бердјанск и запретила да ће опколити Мариупољ.

Институт за проучавање рата (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини. Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања. На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и оклопних транспортера који су насукани поред пута. Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.

27. фебруар

Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у Одеској области

Током ноћи је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима. Тешке борбе у близини ваздушне базе Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар. Такође је објављено да је група украјинских Рома (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу Каховке, у Херсонској области. Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и аеродром Жуљани. Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду Ровењки. Државна служба за ванредне ситуације Украјине спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.

Градоначелник Нове Каховке Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља Козатске и Веселе. Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града. У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и међународног аеродрома Херсон у Чернобајевки. До раног поподнева, гувернер Харковске области Олех Сињехубов изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало. Хенадиј Мацегора, градоначелник Купијанска, касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.

Сергеј Меликов, шеф Републике Дагестан, саопштио је да је убијен високи дагестански официр. Врховна рада је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица кадировских војника.

Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а. Ова изјава наишла је на оштре критике НАТО-а, Европске уније (ЕУ) и Уједињених нација (УН); Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".

Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у Гомељу. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова. Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником Александром Лукашенком и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.

Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска. Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск. Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка Запорожју, док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле Николајеву.

The Guardian је известио да су руске снаге потиснуте у Бучу и Ирпињу северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву. Гувернер Луганске области Серхи Хајдај оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер Доњецке области Павло Кириленко такође оптужио за уништавање Волновахе.

ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.

28. фебруар

Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином. The Kyiv Independent је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или Житомира.

Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи. Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 километара северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.

Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке нуклеарне електране. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком. Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.

1. март

Више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у Охтирки , граду између Харкова и Кијева. Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35. На југу Украјине, град Херсон је нападнут од стране руских снага.

Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву.

2. март

Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница. Украјински саветник Алексеј Арестович рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.

Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.

3. март

Током друге рунде преговора, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.

Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.

Зеленски је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.

Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у Сарајеву.

Осуде и санкције

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН. Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Канада и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини. Напад су такође осудиле Француска, Шпанија, Јапан, Италија и Грузија.

Пољска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према члану 4. Естонска влада објавила је саопштење премијерке Каје Калас: „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“ Председник Чешке Милош Земан позвао је на избацивање Русије из Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ). Аустралијски премијер Скот Морисон је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.

Ујутро 24. фебруара, председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.

Хрватски премијер Андреј Пленковић објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“ Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.

Председница Молдавије Маја Санду такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“ Она је рекла да је Молдавија спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.

Истог дана, израелски министар спољних послова Јаир Лапид издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [. . . ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“

Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у Индији, изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело индијско Министарство спољних послова. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“. Портпарол индонежанског Министарства спољних послова Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине. Индонежански председник Џоко Видодо је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“

Организација америчких држава издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.

Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније Росњефт и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре." Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.

Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб Шалке 04 најавио је да ће уклонити лого Гаспрома, његовог главног спонзора, са својих униформи.

Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године , тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе , ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга , ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима , ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.

Кинеска и остале реакције

Руски надзор над медијима, Роскомнадзор, наредио је медијима у земљи да "користе само информације и податке из званичних руских извора", упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада. Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.

Народна Република Кина је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК Хуа Чуњин позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. Асошиејтед прес је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.

Српска православна црква упутила је материјалну помоћ народу Украјине.

Економске последице

Московска берза је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00. Берза у Санкт Петербургу је такође обуставила трговање до даљњег. Рубља је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.

Народна банка Украјине је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. ПФТС берза је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја. Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала. Слично, океанска тржишта су пала, а Аустралијска берза хартија од вредности и новозеландска берза пале су за више од 3%. Индијски индекс Нифти је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је Сенсек пао за више од 2.700 поена.

Протести

Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.

Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.

Википедија

Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао задужбини Викимедија тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) са Википедије на руском језику, тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".

Напади на Русе

Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је била изражена русофобија и напади на руску културу. Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације. У пакету санкција је било забрањено мачкама из Русије да иду на међународне изложбе, а дела руских писаца попут Фјодора Достојевског су забрањивани у Италији. Кардифска филхармонија је уклонила дела Чајковског са репертоара. Главни диригент Минхенске филхармоније Валериј Георгијев отпуштен је због тога што није осудио руску операцију. Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима Немачке руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла. Руски медији као што су Раша тудеј и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи јутјуб.

Види још

• Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини

Спољашње везе

• Извештаји о инвазији на Украјину на сајту consilium.europa.eu
• Специјална војна операција на сајту Руског министарства одбране
• Званични државни канали Украјине за информације
• Рат између Русије и Украјине: основни подаци на сајту ru.valdaiclub.com