Пређи на садржај

Њујорк — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 40° 42′ С; 74° 00′ З / 40.7° С; 74° З / 40.7; -74
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 226: Ред 226:


== Медији ==
== Медији ==
Њујорк је центар телевизијске, маркетиншке, музичке, и издавачке (новине и књиге) индустрије, а такође је највеће медијско тржиште у [[Северна Америка|Северној Америци]] (после њега следе [[Лос Анђелес]], [[Чикаго]] и [[Торонто]]).<ref>{{cite press release |title=Tampa Bay 12th largest media market now |publisher=Tampa Bay Partnership |date = 26. 8. 2006. |url=http://www.tampabay.org/press.asp?rls_id=991& |accessdate = 3.март 2012}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> Неки од градских медијских [[Конгломерат (економија)|конгломерата]] укључују [[Тајм Ворнер]], [[Томсон Ројтерс корпорација|Томсон Ројтерс]] корпорацију, [[Њуз корпорејшон|Њуз корпорацију]], компанију [[Њујорк тајмс]], [[Народна банка Србије|НБС]] јуниверзал, [[Херст корпорација]] и [[Виаком]]. Седам од осам највећих светских агенција за рекламирање имају своја седишта у граду. Две музичке издавачке куће из [[Музичка индустрија|Велике четворке]] се налазе у Њујорку, [[Sony Music Entertainment]] и [[Warner Music Group]]. [[Universal Music Group]] и [[EMI]] такође имају велике канцеларије овде. Једна трећина свих независних америчких филмова је произведена у Њујорку.<ref name="NYC Media">{{cite web|title=Request for Expressions of Interest |publisher=The Governors Island Preservation & Education Corporation |year=2005 |url=http://www.govisland.com/PDFs/RFEI/RFEI.pdf |format=PDF |accessdate=accessdate = 3.март 2012 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20080802030053/http://www.govisland.com/PDFs/RFEI/RFEI.pdf |archivedate = 2.август 2008}}</ref>
Њујорк је центар телевизијске, маркетиншке, музичке, и издавачке (новине и књиге) индустрије, а такође је највеће медијско тржиште у [[Северна Америка|Северној Америци]] (после њега следе [[Лос Анђелес]], [[Чикаго]] и [[Торонто]]).{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Неки од градских медијских [[Конгломерат (економија)|конгломерата]] укључују [[Тајм Ворнер]], [[Томсон Ројтерс корпорација|Томсон Ројтерс]] корпорацију, [[Њуз корпорејшон|Њуз корпорацију]], компанију [[Њујорк тајмс]], [[Народна банка Србије|НБС]] јуниверзал, [[Херст корпорација]] и [[Виаком]]. Седам од осам највећих светских агенција за рекламирање имају своја седишта у граду. Две музичке издавачке куће из [[Музичка индустрија|Велике четворке]] се налазе у Њујорку, [[Sony Music Entertainment]] и [[Warner Music Group]]. [[Universal Music Group]] и [[EMI]] такође имају велике канцеларије овде. Једна трећина свих независних америчких филмова је произведена у Њујорку.<ref name="NYC Media">{{cite web|title=Request for Expressions of Interest |publisher=The Governors Island Preservation & Education Corporation |year=2005 |url=http://www.govisland.com/PDFs/RFEI/RFEI.pdf |format=PDF |accessdate=accessdate = 3.март 2012 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20080802030053/http://www.govisland.com/PDFs/RFEI/RFEI.pdf |archivedate = 2.август 2008}}</ref>


Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.<ref name="NYC Media" /> Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.<ref>{{cite web|title=Media and Entertainment |publisher=New York City Economic Development Corporation |url=http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080128210353/http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archivedate = 28. 1. 2008. |accessdate=4.март 2012}}</ref> Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: [[The Wall Street Journal]] и [[Њујорк тајмс]], који је освојио највише [[Пулицерова награда|Пулицерових награда]] за [[новинарство]]. Главни таблоиди у граду су: [[Њујорк дејли њуз]] и [[Њујорк пост]]. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.
Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.<ref name="NYC Media" /> Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.<ref>{{cite web|title=Media and Entertainment |publisher=New York City Economic Development Corporation |url=http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080128210353/http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archivedate = 28. 1. 2008. |accessdate=4.март 2012}}</ref> Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: [[The Wall Street Journal]] и [[Њујорк тајмс]], који је освојио највише [[Пулицерова награда|Пулицерових награда]] за [[новинарство]]. Главни таблоиди у граду су: [[Њујорк дејли њуз]] и [[Њујорк пост]]. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.


Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку: [[American Broadcasting Company|Еј-Би-Си]], [[Си-Би-Ес]], [[Фокс телевизија|Фокс]] и [[Ен-Би-Си]]. Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујући [[МТВ]], Фокс њуз, [[HBO Serbia|ХБО]] и [[Комеди сентрал]]. Године [[2005]], више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.<ref>{{cite press release |title=2005 is banner year for production in New York |publisher=The City of New York Mayor's Office of Film, Theater and Broadcasting |date = 28. 12. 2005. |url=http://www.nyc.gov/html/film/html/news/010106_2005_banner_year.shtml |accessdate=4.март 2012}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> [[Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка]] управља јавним радиодифузним сервисом [[nyctv]],<ref>NYCTV Official Home Page http://www.nyc.gov/html/media/html/home/home.shtml</ref> који је произвео неколико емисија који су освојили [[Награда Еми|Еми]] награду.
Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку: [[American Broadcasting Company|Еј-Би-Си]], [[Си-Би-Ес]], [[Фокс телевизија|Фокс]] и [[Ен-Би-Си]]. Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујући [[МТВ]], Фокс њуз, [[HBO Serbia|ХБО]] и [[Комеди сентрал]]. Године [[2005]], више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> [[Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка]] управља јавним радиодифузним сервисом [[nyctv]],<ref>NYCTV Official Home Page http://www.nyc.gov/html/media/html/home/home.shtml</ref> који је произвео неколико емисија који су освојили [[Награда Еми|Еми]] награду.


Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је -{[[Manhattan Neighborhood Network]]}-, основан [[1971]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.mnn.org/ |title=Manhattan Neighborhood Network |publisher= |accessdate=4.март 2012}}</ref> [[WNYC]] је јавна радио-станица која је била у власништву града до [[1997]]. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.<ref>{{cite web|publisher=Radio Research Consortium |title=Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron |date = 28. 8. 2006. |url=http://www.rrconline.org/reports/pdf/Sp06%20eRanks.pdf |format=PDF |accessdate=4.март 2012}}</ref>
Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је -{[[Manhattan Neighborhood Network]]}-, основан [[1971]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.mnn.org/ |title=Manhattan Neighborhood Network |publisher= |accessdate=4.март 2012}}</ref> [[WNYC]] је јавна радио-станица која је била у власништву града до [[1997]]. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.<ref>{{cite web|publisher=Radio Research Consortium |title=Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron |date = 28. 8. 2006. |url=http://www.rrconline.org/reports/pdf/Sp06%20eRanks.pdf |format=PDF |accessdate=4.март 2012}}</ref>
Ред 238: Ред 238:
Њујорк је глобални центар међународног бизниса и [[Трговина|трговине]], и заједно са [[Лондон]]ом и [[Токио|Токијом]], најзначајнији је центар светске привреде.<ref>{{Cite book|author=Sassen, Saskia |title=The Global City: New York, London, Tokyo |year=2001 |publisher=Princeton University Press |edition=2nd |isbn=0-691-07063-6 |authorlink=}}</ref> Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је [[2010]]. имала бруто друштвени производ од 1,28 билиона [[Амерички долар|долара]],<ref>{{cite web|title=Gross Metropolitan Product|url=http://greyhill.com/gross-metropolitan-product|publisher=Greyhill Advisors|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> што представља највећу регионалну економију у САД и, према [[IT Week]], другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. <ref name="London ranked as world's six largest economy">{{cite web|url=http://www.accountancyage.com/aa/news/1774656/london-ranked-world-s-largest-city-economy|title=London ranked as world's six largest economy|publisher=ITWeek|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.<ref name="London vs. New York">{{cite web|url=http://www.cincodias.com/articulo/mercados/Londres-versus-Nueva-York/20080901cdscdimer_3/cdsmer/|title=London vs. New York, 2005–06|format=PDF|publisher=Cinco Dias|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="New York still World's Financal Capital">{{cite web|url=http://www.marketwatch.com/story/credit-crunch-shows-new-york-is-still-worlds-financial-capital/|title=London may have the IPOs&nbsp;... |publisher=Marketwatch|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="Is New York still the World's Financal Capital">{{Cite news|url=http://freakonomics.blogs.nytimes.com/2008/02/07/is-new-york-still-the-financial-capital-of-the-world/|title= Is New York Still the Financial Capital of the World?|work=New York Times|accessdate = 30. 8. 2009.|first=Stephen J.|last=Dubner|date=5. 3. 2012.}}</ref>
Њујорк је глобални центар међународног бизниса и [[Трговина|трговине]], и заједно са [[Лондон]]ом и [[Токио|Токијом]], најзначајнији је центар светске привреде.<ref>{{Cite book|author=Sassen, Saskia |title=The Global City: New York, London, Tokyo |year=2001 |publisher=Princeton University Press |edition=2nd |isbn=0-691-07063-6 |authorlink=}}</ref> Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је [[2010]]. имала бруто друштвени производ од 1,28 билиона [[Амерички долар|долара]],<ref>{{cite web|title=Gross Metropolitan Product|url=http://greyhill.com/gross-metropolitan-product|publisher=Greyhill Advisors|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> што представља највећу регионалну економију у САД и, према [[IT Week]], другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. <ref name="London ranked as world's six largest economy">{{cite web|url=http://www.accountancyage.com/aa/news/1774656/london-ranked-world-s-largest-city-economy|title=London ranked as world's six largest economy|publisher=ITWeek|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.<ref name="London vs. New York">{{cite web|url=http://www.cincodias.com/articulo/mercados/Londres-versus-Nueva-York/20080901cdscdimer_3/cdsmer/|title=London vs. New York, 2005–06|format=PDF|publisher=Cinco Dias|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="New York still World's Financal Capital">{{cite web|url=http://www.marketwatch.com/story/credit-crunch-shows-new-york-is-still-worlds-financial-capital/|title=London may have the IPOs&nbsp;... |publisher=Marketwatch|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="Is New York still the World's Financal Capital">{{Cite news|url=http://freakonomics.blogs.nytimes.com/2008/02/07/is-new-york-still-the-financial-capital-of-the-world/|title= Is New York Still the Financial Capital of the World?|work=New York Times|accessdate = 30. 8. 2009.|first=Stephen J.|last=Dubner|date=5. 3. 2012.}}</ref>


Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листе [[Fortune 500]].<ref>[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune500/2011/cities/ ''Fortune'' 500 web site (cities)], retrieved July 21, 2011; ''Fortune'', Vol. 163, no. 7 (May 23, 2011), page F-45</ref> Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.<ref>{{Cite news|title=Keeping the Economy Growing |author=Wylde, Kathryn |publisher=Gotham Gazette |date=5. 3. 2012. |url=http://www.gothamgazette.com/article/fea/20060123/202/1727 |accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> Менхетн је у [[2001]]. години имао 32.860.000 m² пословног простора.<ref name="Four Percent of Manhattan's Total Office Space Was Destroyed in the World Trade Center Attack">{{cite web|url=http://www.allbusiness.com/construction/4266400-1.html|title=Four Percent of Manhattan's Total Office Space Was Destroyed in the World Trade Center Attack|publisher=Allbusiness|date = 25. 9. 2001.|accessdate=5. 3. 2012.}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> [[Средњи Менхетн]] је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама. [[Доњи Менхетн]] је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и дом [[Њујоршка берза|Њујоршке берзе]], која се налази на [[Вол стрит|Волстриту]], а [[Насдак|Наздак]], представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупна [[тржишна капитализација]].<ref>{{cite web|author=Claessens, Stjin |title=Electronic Finance: Reshaping the Financial Landscape Around the World |publisher=The World Bank |month=September|year=2000 |url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTENERGY/0,,contentMDK:20708340~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:336806,00.html |format=PDF |accessdate=5. 3. 2012. |archiveurl = http://web.archive.org/web/20080804050013/http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTENERGY/0,,contentMDK:20708340~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:336806,00.html |archivedate = 4. 8. 2008.}}</ref> Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.<ref>{{cite web|url=http://www.newyorkfed.org/research/current_issues/ci12-1.pdf|format=PDF |title=Challenges Facing the New York Metropolitan Area Economy |author=Orr, James and Giorgio Topa |work=Current Issues in Economics and Finance&nbsp;– Second District Highlights |publisher=New York Federal Reserve |date=Volume 12, Number 1, January 2006|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref>
Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листе [[Fortune 500]].<ref>[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune500/2011/cities/ ''Fortune'' 500 web site (cities)], retrieved July 21, 2011; ''Fortune'', Vol. 163, no. 7 (May 23, 2011), page F-45</ref> Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> [[Средњи Менхетн]] је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама. [[Доњи Менхетн]] је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и дом [[Њујоршка берза|Њујоршке берзе]], која се налази на [[Вол стрит|Волстриту]], а [[Насдак|Наздак]], представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупна [[тржишна капитализација]].<ref>{{cite web|author=Claessens, Stjin |title=Electronic Finance: Reshaping the Financial Landscape Around the World |publisher=The World Bank |month=September|year=2000 |url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTENERGY/0,,contentMDK:20708340~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:336806,00.html |format=PDF |accessdate=5. 3. 2012. |archiveurl = http://web.archive.org/web/20080804050013/http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTENERGY/0,,contentMDK:20708340~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:336806,00.html |archivedate = 4. 8. 2008.}}</ref> Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.<ref>{{cite web|url=http://www.newyorkfed.org/research/current_issues/ci12-1.pdf|format=PDF |title=Challenges Facing the New York Metropolitan Area Economy |author=Orr, James and Giorgio Topa |work=Current Issues in Economics and Finance&nbsp;– Second District Highlights |publisher=New York Federal Reserve |date=Volume 12, Number 1, January 2006|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref>


Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара [[2006]]. године.<ref name="NYC real estate">{{cite web|title=Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008 |publisher=New York City Department of Finance |date = 15. 1. 2007. |url=http://www.nyc.gov/html/dof/html/pdf/07pdf/tent-ass-roll-07-08t.pdf |format=PDF |accessdate=5. 3. 2012.}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> [[Тајм Ворнер центар]] је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.<ref name="NYC real estate" /> Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици [[Парк авенија]] број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² у [[јул]]у [[2007]]. године.<ref>-{Quirk, James.}- {{cite web|url=http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|title= Bergen offices have plenty of space |archiveurl=http://web.archive.org/web/20071222235142/http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|archivedate = 22. 12. 2007.}}, -{''The Record (Bergen County)]]'', July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510&nbsp;million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."}-</ref>
Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара [[2006]]. године.<ref name="NYC real estate">{{cite web|title=Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008 |publisher=New York City Department of Finance |date = 15. 1. 2007. |url=http://www.nyc.gov/html/dof/html/pdf/07pdf/tent-ass-roll-07-08t.pdf |format=PDF |accessdate=5. 3. 2012.}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> [[Тајм Ворнер центар]] је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.<ref name="NYC real estate" /> Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици [[Парк авенија]] број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² у [[јул]]у [[2007]]. године.<ref>-{Quirk, James.}- {{cite web|url=http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|title= Bergen offices have plenty of space |archiveurl=http://web.archive.org/web/20071222235142/http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|archivedate = 22. 12. 2007.}}, -{''The Record (Bergen County)]]'', July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510&nbsp;million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."}-</ref>
Ред 244: Ред 244:
Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после [[Холивуд]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080214051145/http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archivedate = 14. 2. 2008. |title=NYC Film Statistics |publisher=Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting |accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> [[Креативна индустрија|Креативне индустрије]] попут [[Нови медији|нових медија]], [[Оглашавање|оглашавања]], [[мода|моде]], [[дизајн]]а и [[Архитектура|архитектуре]] рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.<ref>{{Cite journal|author=Currid, Elizabeth |title=New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities |journal=Economic Development Quarterly |year=2006 |volume=20 |pages=330–350 |doi=10.1177/0891242406292708 | issue=4}}</ref>
Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после [[Холивуд]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080214051145/http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archivedate = 14. 2. 2008. |title=NYC Film Statistics |publisher=Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting |accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> [[Креативна индустрија|Креативне индустрије]] попут [[Нови медији|нових медија]], [[Оглашавање|оглашавања]], [[мода|моде]], [[дизајн]]а и [[Архитектура|архитектуре]] рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.<ref>{{Cite journal|author=Currid, Elizabeth |title=New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities |journal=Economic Development Quarterly |year=2006 |volume=20 |pages=330–350 |doi=10.1177/0891242406292708 | issue=4}}</ref>


[[Висока технологија|Индустрије високе технологије]] попут [[Биотехнологија|биотехнологије]], [[Развој софтвера|развоја софтвера]], [[Дизајн видео игара|дизајна видео игара]] и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.<ref>{{cite web|title=Telecommunications and Economic Development in New York City: A Plan for Action|publisher=New York City Economic Development Corporation |month=March|year=2005 |url=http://www.nycedc.com/about_us/TelecomPlanMarch2005.pdf |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080307231248/http://www.nycedc.com/about_us/TelecomPlanMarch2005.pdf |archivedate = 7. 3. 2008. |format=PDF |accessdate = 19. 7. 2006.}}</ref> Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.<ref>{{cite web|url=http://www.sbidc.org/documents/IBZ.pdf |format=PDF |title=Protecting and Growing New York City's Industrial Job Base |publisher=The Mayor's Office for Industrial and Manufacturing Business |month=January|year=2005 |accessdate = 1. 9. 2008.}}</ref> Прехрамбена индустрија је од већих индустрија, најстабилнији производни сектор у граду.<ref name="food manufacturing">{{cite web|url=http://www.madeinnyc.org/publications/foodchain_07.pdf |format=PDF |title=More Than a Link in the Food Chain |publisher=The Mayor's Office for Industrial and Manufacturing Business |accessdate=5. 3. 2012. |month=February|year=2007}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19.000 становника. [[Чоколада]] је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.<ref name="food manufacturing" />
[[Висока технологија|Индустрије високе технологије]] попут [[Биотехнологија|биотехнологије]], [[Развој софтвера|развоја софтвера]], [[Дизајн видео игара|дизајна видео игара]] и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.<ref>{{cite web|title=Telecommunications and Economic Development in New York City: A Plan for Action|publisher=New York City Economic Development Corporation |month=March|year=2005 |url=http://www.nycedc.com/about_us/TelecomPlanMarch2005.pdf |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080307231248/http://www.nycedc.com/about_us/TelecomPlanMarch2005.pdf |archivedate = 7. 3. 2008. |format=PDF |accessdate = 19. 7. 2006.}}</ref> Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19.000 становника. [[Чоколада]] је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.<ref name="food manufacturing" />


== Градови побратими ==
== Градови побратими ==

Верзија на датум 22. децембар 2013. у 06:15

Уколико сте тражили савезну државу Њујорк, погледајте чланак Њујорк (држава).
Њујорк
New York City
Монтажни приказ знаменитости Њујорка
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица Њујорк
ОкругБронкс, Квинс, Кингс, Њујорк, Ричмонд
Основан1624.
Статус града1898.
Становништво
Становништво‍
 — 2012.8.336.697
 — густина6.864,87 ст./km2
Агломерација (2011.)18.897.109
Географске карактеристике
Координате40° 42′ С; 74° 00′ З / 40.7° С; 74° З / 40.7; -74
Временска зонаUTC-5, лети UTC-4
Апс. висина10 m
Површина1.214,4 km2
Њујорк на карти САД
Њујорк
Њујорк
Њујорк на карти САД
Остали подаци
ГрадоначелникМајкл Блумберг
Позивни број212, 347, 646, 718, 917, 929
ЗИП код100xx–104xx, 11004–05, 111xx–114xx, 116xx
ФИПС код36-51000
ГНИС код975772
Веб-сајт
www.nyc.gov

Њујорк (званично име Њујорк Сити; енгл. New York City) је град са највише становника у Сједињеним Америчким Државама, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се звао Нови Амстердам, а 1664. године Британци су му дали име Њујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Град је и седиште свих међународних амбасада при Уједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку. По попису становништва из 2010. у њему је живело 8.175.133 становника[1], на 800 km². Њујорк је најгушће насељени међу већим градовима у САД. Близу 800 језика је у употреби[2], што га сврстава на прво место међу градовима света по језичкој разноврсности.[3][4] Према проценама из 2012. године на ширем градском подручју живи приближно 19,8 милиона становника.

Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Кип слободе (поклон Француске, подигнут је 1886), Бруклински мост (који спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин), Емпајер стејт билдинг, Крајслер зграда итд. Ту је био и Светски трговински центар, који је срушен 11. септембра 2001. у терористичком нападу. Позната места су и Пета авенија, Тајмс сквер, Сентрал парк, Метрополитен музеј и Бродвеј, булевар који се протеже од југа до севера Менхетна, а у чијем централном делу (Midtown) се налазе многа позоришта.

Град Њујорк се налази у држави Њујорк. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс, и Статен Ајланд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку. Оне су се ујединиле у један град 1898. године.[5]

У граду се налазе бројни универзитети и колеџи[6], међу којима су најпознатији: Универзитет Колумбија, Њујоршки универзитет, Рокфелеров универзитет, који се налазе међу првих 35 у свету.[7]

Географија

Њујорк се налази у североисточном Сједињеним Државама, на југоистоку савезне државе Њујорк и то отприлике на пола пута између Вашингтона и Бостона. Положај на ушћу реке Хадсон значајно је допринео да град постане значајна трговачка лука. Већи део Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду и Лонг Ајланду, што је утицало на то да је град данас има велику густину насељености.

Река Хадсон протиче кроз истоимену долину и улива се у Њујоршки залив, а такође она га раздваја од Њу Џерзија.

Клима Њујорка
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22
(72) 		24
(75) 		30
(86) 		36
(97) 		37
(99) 		38
(100) 		41
(106) 		40
(104) 		39
(102) 		34
(93) 		29
(84) 		24
(75) 		41
(106)
Средњи максимум, °C (°F) 3
(37) 		5
(41) 		10
(50) 		16
(61) 		22
(72) 		26
(79) 		29
(84) 		28
(82) 		24
(75) 		18
(64) 		12
(54) 		6
(43) 		16,6
(61,9)
Просек, °C (°F) 0
(32) 		1
(34) 		6
(43) 		11
(52) 		17
(63) 		22
(72) 		25
(77) 		24
(75) 		20
(68) 		14
(57) 		8
(46) 		3
(37) 		12,6
(54,7)
Средњи минимум, °C (°F) −3
(27) 		−2
(28) 		2
(36) 		7
(45) 		12
(54) 		17
(63) 		21
(70) 		20
(68) 		16
(61) 		10
(50) 		5
(41) 		0
(32) 		8,8
(47,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21
(−6) 		−26
(−15) 		−16
(3) 		−11
(12) 		0
(32) 		7
(45) 		11
(52) 		10
(50) 		4
(39) 		−2
(28) 		−14
(7) 		−25
(−13) 		−26
(−15)
Количина падавина, mm (in) 105
(41,3) 		80
(31,5) 		111
(43,7) 		109
(42,9) 		119
(46,9) 		98
(38,6) 		117
(46,1) 		107
(42,1) 		107
(42,1) 		98
(38,6) 		110
(43,3) 		100
(39,4) 		1,261
(496,5)
Извор: Average Weather for New York, NY

Историја

Острво Менхетн било је насељено Ленапе Индијанцима у време када је откривено. Открио га је Италијан Ђовани Верацано. Тек 1609. године Енглез Хенри Хадсон нацртао је мапу острва. Насељавање Европљана почело је тек са оснивањем холандске трговине крзном. Насеље је 1613. названо Нови Амстердам, а налазило се на југу острва Менхетн. Петер Минојт је 1626. године откупио острва Менхетн и Стејтен Ајланд од Индијанаца за ђинђуве у вредности од 24$. Иако је ова легенда доста оспоравана, ова трансакција сматра се најуспешнијом у области некретнина свих времена. Године 1664. Британци су освојили град и преименовали га у Њујорк (New York), у част енглеског Војводе од Јорка и Олбанија. Холанђани га поново освајају 1673. и граду дају ново име - Нови Оранџ. Годину дана касније, Холађани коначно предају целу колонију Нова Холандија Британцима. У граду је 1712. године дошло до побуне тамнопутих робова у којој су страдала 9, а повређена су још 6 белаца.

Током 19. века, град се трансформише под утицајем прилива емиграната. Визионарски план за развој града, предвиђао је грађење мреже улица које ће се простирати широм Менхетна, што је и остварено 1811. године. Затим је 1819. године отворен и Ири канал који је повезивао атлантску луку са пољопривредним тржиштем САД и Канаде. До 1835. град Њујорк престигао је Филаделфију и постао највећи град САД. Чланови старе трговачке аристократије подржали су планове за изградњу Сентрал парка, који је постао први рељефни парк у неком америчком граду. Сентрал парк је изграђен 1857. године.

У другој половини 19. века стално је растао и број усељеника, Ираца, Италијана, Немаца и других који долазе у нади за бољим животом. Међутим, већина их пуно година остајала у сиротињским четвртима попут Фајв Појнтса или Бауерија. Размирице међу досељеницима повремено су прерастале у насилне сукобе, на пример у побуни око новачења, најгорим немирима у историји града.

Снажан раст увјетовао је и промјене у управљању градом: године 1898. пет четврти – Менхетн, Бруклин, Ричхмонд (Стејтен Ајланд), Квинс и Бронкс – споразумно се уједињују у Велики Њујорк. Бронкс је делимично припадао градском подручју Њујорка већ од 1874, а Бруклин је до уједињења био један од највећих градова у САД. Ових пет четврти имају и данас одређени степен самоуправе, а њихови становници осећају припадност свом делу града, често повезану с етничким пореклом.

20. век

Улица Малбери у италијанској четврти, почетком 20. стољећа
Менхетн године 1931.

У првој половини 20. века град је постао светско индустријско и трговачко средиште. Велики берзански раст током „лудих двадесетих“ нагло се завршио крахом берзе на „црни уторак“, 24. октобра 1929. Привредна криза тридесетих година тешко је погодила Њујорк, а неспособна и корумпирана градска управа под водством градоначелника Џимија Вокера није успевала да се, упркос великом задуживању, носи са проблемима. Стопа незапослености прешла је 25 посто, а људи су губили не само радна мјеста него и станове па су широм града изникла насеља страћара. Прекретница је био избор градоначелника Фјорела Лагвардије који је покренуо програме помоћи и јавних радова. У овом су раздобљу изграђени и неки од познатих њујоршких небодера, нпр. Емпајер Стејт Билдинг и Крајслер зграда.

После Другог светског рата и кратког раздобља оптимизма ствари су убрзо опет кренуле низбрдо. Припадници средње класе исељавали су се у предграђа, а и индустрија је напуштала град. Током шездесетих Њујорк су, као и многе друге америчке градове, потресали расни немири. У седамдесетима је дошло до експлозије криминала, а 1975. је због лоше фискалне политике град морао да прогласи стечај. Градоначелник Едвард Кох успео је да за време свог мандата (1978. – 1989) санира градске финансије. Волстрит је током привредног узлета у осамдесетима повратио водећу улогу у финансијском свету. Нови њујоршки градоначелник Рудолф Ђулијани је деведесетих политиком нулте толеранције и јачања полицијских снага успео да драстично смањи стопу криминала и врати граду ауру пожељног места за живот.

21. век

Куле близнакињње Светског трговачког центра срушене у терористичким нападима 11. септембра 2001.

Њујорк је претрпео највећа разарања током терористичких напада 11. септембра 2001. године. Највиши градски небодери, близанци Светског трговачког центра су срушени и том приликом је близу 3000 људи изгубило своје животе. На месту срушених небодера предвиђена је изградња „Торња слободе“, заједно са још три пословне зграде, као и меморијалним центром и музејом.

Изглед града

Архитектура

Изглед Њујорка је један од најпрепознатљивијих у свету. Он заправо има три одвојена, подједнако позната, изгледа: Средњи Менхетн, Доњи Менхетн и центар Бруклина. Њујорк поседује архитектонски значајне зграде, изграђене у различитим стиловима: стил другог француског царства (The Kings County Savings Bank Building), готички (Вулворт билдинг), Арт Деко (Емпајер стејт и Крајслер билдинг), интернационални стил (Њу скул и Левер хаус) и пост-модерну (AT&T Building).

Стамбени делови града имају препознатљив изглед и разликују се од солитера и пословних четврти. Чине их елегантне куће од опеке и стамбене зграде грађене током наглог проширења града од 1870. до 1930. Камење и цигле су постале главни грађевински материјал пошто су дрвене конструкције забрањене након Великог пожара 1835. године. За разлику од Париза, који је вековима користио сопствену камену подлогу, Њујорк је увек морао да довлачи грађевински материјал са великих удаљености. Захваљујући томе, њујоршке стамбене зграде обилују различитим текстурама камена.

Градске области

Преглед градских области Њујорка
Надлежност Становништво Површина
Градска област Округ Попис
1. јул 2012.		 km²
Менхетн Њујорк 1.619.090 59
Бронкс Бронкс 1.408.473 109
Бруклин Кингс 2.565.635 183
Квинс Квинс 2.272.771 283
Статен Ајланд Ричмонд 470.728 151
Град Њујорк 8.336.697 786
Држава Њујорк 19.570.261 122.284
Извор: Завод за статистику САД[8][9]
Пет њујоршких општина: 1: Менхетн 2: Бруклин 3: Квинс 4: Бронкс 5: Стејтен Ајланд

Њујорк се састоји од пет градских општина.[10] Свака општина припада одговарајућем округу државе Њујорк као на слици испод. У самим општинама постоје на стотине градских четврти и многе од њих поседују значајну историју. Ако би општине Бруклин, Квинс, Менхетн и Бронкс биле независни градови, свака од њих би могла бити међу десет најмногољуднијих градова у Сједињеним Државама.

  • Менхетн (Округ Њујорк; процена (2009. године) број становника: 1.629.054) је најгушће насељена градска општина и место где се налази већина градских облакодера, као и чувени Сентрал парк. Општина је финансијски центар града и ту су седишта многих великих корпорација, Уједињених нација, бројних важних универзитета, као и многе културне атракције. Може се рећи да је Менхетн подељен на Горњи, Средњи и Доњи. Сентрал парк дели Горњи Менхетн на Горњу источну страну и Доњу источну страну а део према Бронксу назива се Харлем.
  • Бронкс (Округ Бронкс; број становника: 1.397.287) је најсевернија њујоршка општина, место где се налази стадион Јенкија. Овде се налази и Кооп сити. Осим мале четврти на Менхетну познате под називом Марбл Хил, Бронкс је једини део града Њујорка који је се налази на копну Сједињених Америчких Држава. Овде је и највећи зоолошки врт у САД који се простире на 265 хектара (1,07km²) и у коме се налази 6.000 животиња. Бронкс је место где је настала реп и Хип хоп култура.
  • Бруклин (Округ Кингс; број становника: 2.567.098) се налази на на западном рту Лонг Ајланда и представља најмногољуднију општину Њујорка. Био је независан град до 1898. године. Бруклин је познат по својој културној, социјалној и етничкој разноликости, независној уметничкој сцени, четвртима и препознатљивом архитектонском наслеђу. Ово је такође и једина општина ван Менхетна која има свој центар. Општина има дугу обалу и Кони Ајланд који је основана 1870-их као једно од првих места за забаву у земљи.
  • Квинс (Округ Квинс; број становника: 2.306.712) је највећа општина Њујорка по површини и представља округ САД који је етнички најразноврснији. Предвиђа се да би Квинс могао да престигне Бруклин по броју становника и тако постане најмногољуднија градска општина. Историјски гледано, Квинс је настао спајањем малих градова и села које су основали холандски досељеници а данас је то стамбени део Њујорка где живи средња класа. Ово је једини већи округ у САД, где је просечан приход међу афроамериканцима, око 52.000 $ годишње, већи него међу белцима. Овде се налази Сити филд, дом Њујорк метса, као и терен на коме се одржава Ју ес опен. Поред тога, овде су и два од три главна њујоршка аеродрома: Ла Гвардиа и Аеродром Џон Ф. Кенеди (трећи је аеродром се налази у Њу Џерзију).
  • Стејтен Ајланд (Округ Ричмонд; број становника: 491.730) од свих пет њујоршких општина највише подсећа на приградску. Стејтен Ајланд је повезан са Бруклином преко Verrazano-Narrows моста, а на Менхетн се путује трајектом. Овај трајект под називом Трајект Стејтен Ајланда је једна од најпопуларнијих туристичких атракција у Њујорку, јер пружа добар поглед на Кип слободе, острво Елис и доњи Менхетн.

Становништво

Поглед на горњи град и Емпајер стејт билдинг

Њујорк је најнасељенији град у Сједињеним државама. Према процени из 2012. године у њему живи 8.336.697 становника, што је више него у два следећа највећа града заједно (Лос Анђелес и Чикаго). Према цензусу Сједињених Америчких Држава из 2010. године[1] у град се уселило више становника него што је емигрирало.

Статистичари који се баве демографијом су 2006. године проценили да ће Њујорк имати између 9,2 и 9,5 милиона становника 2030. године. Градску популацију је 2010. године чинило 44% белаца (од којих 33,3% није имало латиноамеричко порекло), 25,5 % афроамериканаца (од којих 23% није имало латиноамеричко порекло), 0,7% су били Индијанског порекла а 12,7% азијског.

Латиноамериканци чине 28,6 % укупне градске популације. Највећи процентуални раст популације града Њујорка између 2000. и 2010. године, забележили су Азијски Американци. Број белаца се смањио за 3%, што представља најмањи пад белог становништва деценијама уназад. Афроамериканци су забележили пад своје популације и то је прва деценија када се то десило још од Грађанског рата. Густина становништва према подацима из 2010. године износила је 10,630 по км², а највиша је била у градској области Менхетн- 25,846 по км², што је чини најгушће насељеном области у САД.


Група 2000. 2010.
Белци 2.801.267 (35,0%) 2.722.904 (33,3%)
Афроамериканци 2.129.762 (26,6%) 2.088.510 (25,5%)
Азијати 787.047 (9,8%) 1.038.388 (12,7%)
Хиспаноамериканци 2.160.554 (27,0%) 2.336.076 (28,6%)
Укупно 8.008.278 8.175.133
Година Бр. становника
1790. 33.131
1800. 60.515
1810. 96.373
1820. 123.706
1830. 202.589
1840. 312.710
1850. 515.547
1860. 813.669
1870. 942.292
1880. 1.206.299
1890. 1.515.301
1900. 3.437.202
1910. 4.766.883
1920. 5.620.048
1930. 6.930.446
1940. 7.454.995
1950. 7.891.957
1960. 7.781.984
1970. 7.894.862
1980. 7.071.639
1990. 7.322.564
2000. 8.008.288
2008. 8.363.710

Туризам

Главни чланак: Туризам у Њујорку

Туризам је једна од најважнијих индустријских грана у Њујорку са више од 40 милиона домаћих и страних туриста који посете град сваке године (овај статистички податак важи за претходних пет година).[11] Главне туристичке атракције су Емпајер стејт билдинг, Кип слободе, Острво Елис; Бродвејска позоришта, музеји као што је Метрополитен, зелене површине као што су Сентрал парк и Вашингтон Сквер парк, Рокфелер центар, Тајмс сквер, луксузни шопинг центри дуж Пете и Медисон авеније и догађајима као што су парада за Ноћ вештица у Гринвич Вилиџу, Мејси парада за Дан захвалности и парада на дан Светог Патрика. Ту су још и сезонске активности попут клизања у Сентрал парку, зими на Трајбека филмском фестивалу, као и низ бесплатних представа. Поред главних туристичких подручја, посетиоце привлаче још и зоолошки врт у Бронксу, Кони Ајланд и Њујоршка ботаничка башта.

У 2010. години, Њујорк је посетило скоро 49 милиона туриста,[12][13] а тај број је превазиђен са рекордних 50 милиона туриста у 2011. години.[14][15]

Медији

Њујорк је центар телевизијске, маркетиншке, музичке, и издавачке (новине и књиге) индустрије, а такође је највеће медијско тржиште у Северној Америци (после њега следе Лос Анђелес, Чикаго и Торонто).[тражи се извор] Неки од градских медијских конгломерата укључују Тајм Ворнер, Томсон Ројтерс корпорацију, Њуз корпорацију, компанију Њујорк тајмс, НБС јуниверзал, Херст корпорација и Виаком. Седам од осам највећих светских агенција за рекламирање имају своја седишта у граду. Две музичке издавачке куће из Велике четворке се налазе у Њујорку, Sony Music Entertainment и Warner Music Group. Universal Music Group и EMI такође имају велике канцеларије овде. Једна трећина свих независних америчких филмова је произведена у Њујорку.[16]

Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.[16] Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.[17] Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: The Wall Street Journal и Њујорк тајмс, који је освојио највише Пулицерових награда за новинарство. Главни таблоиди у граду су: Њујорк дејли њуз и Њујорк пост. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.

Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку: Еј-Би-Си, Си-Би-Ес, Фокс и Ен-Би-Си. Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујући МТВ, Фокс њуз, ХБО и Комеди сентрал. Године 2005, више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.[тражи се извор] Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка управља јавним радиодифузним сервисом nyctv,[18] који је произвео неколико емисија који су освојили Еми награду.

Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је Manhattan Neighborhood Network, основан 1971. године.[19] WNYC је јавна радио-станица која је била у власништву града до 1997. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.[20]

Привреда

Њујоршка берза

Њујорк је глобални центар међународног бизниса и трговине, и заједно са Лондоном и Токијом, најзначајнији је центар светске привреде.[21] Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је 2010. имала бруто друштвени производ од 1,28 билиона долара,[22] што представља највећу регионалну економију у САД и, према IT Week, другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. [23] Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.[24][25][26]

Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листе Fortune 500.[27] Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.[тражи се извор] Средњи Менхетн је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама. Доњи Менхетн је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и дом Њујоршке берзе, која се налази на Волстриту, а Наздак, представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупна тржишна капитализација.[28] Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.[29]

Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара 2006. године.[30] Тајм Ворнер центар је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.[30] Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици Парк авенија број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² у јулу 2007. године.[31]

Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после Холивуда.[32] Креативне индустрије попут нових медија, оглашавања, моде, дизајна и архитектуре рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.[33]

Индустрије високе технологије попут биотехнологије, развоја софтвера, дизајна видео игара и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.[34] Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.[тражи се извор] Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19.000 становника. Чоколада је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.[35]

Градови побратими

Њујорк има 11 градова побратима:

Извори

  1. ^ а б „New York Trend Report 2: State and Complete Places”. Приступљено 21. 12. 2012. 
  2. ^ 800 језика се говори у Њујорку, Приступљено 1.11.2013.
  3. ^ Изгубљени језици Приступљено 1.11.2013
  4. ^ The Economist Приступљено 1.11.2013
  5. ^ Уједињење градских области Приступљено 1.11.2013
  6. ^ Њујоршки колеџи и универзитети Приступљено 3.11.2013
  7. ^ [1] Шангајска листа за 2013. годину
  8. ^ Процена броја становништва из 2011. преузета је из годишње базе података процене становништва округа Завода за статистику САД, посебно табеларни приказ округа Њујорк, Табела 1. – годишња процена становништва за округе Њујорка
  9. ^ County and City Data Book: 2007 (Завод за статистику САД), Табела B-1, површина и становништво. Округ Њујорк (Менхетн) је најгушће насењен округ, затим округ Кингс (Бруклин), округ Бронкс, округ Квинс и Сан Франсиско.
  10. ^ Benjamin, Gerald, Richard P. Nathan (1990). Regionalism and realism: A Study of Government in the New York Metropolitan Area. Brookings Institute. стр. 59. 
  11. ^ Статистика Њујорка, Приступљено 03. 3. 2012.
  12. ^ „Њујорк је привука 48,7 милиона туриста у 2010”. © 2012 Cable News Network. Turner Broadcasting System, Inc. All Rights Reserved. Приступљено 3.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ „Званични водич града Њујорка”. © 2006–2011 NYC & Company, Inc. All rights reserved. Приступљено 3.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ Patrick McGeehan. „As City Closes In on 50 Millionth Visitor, British Couple to Be Feted”. © 2011 The New York Times Company. Приступљено 3.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  15. ^ „NYC reaches goal of 50 million tourists”. © 2011 North Jersey Media Group. Приступљено 3.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. ^ а б „Request for Expressions of Interest” (PDF). The Governors Island Preservation & Education Corporation. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 2.август 2008. г. Приступљено accessdate = 3.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  17. ^ „Media and Entertainment”. New York City Economic Development Corporation. Архивирано из оригинала 28. 1. 2008. г. Приступљено 4.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  18. ^ NYCTV Official Home Page http://www.nyc.gov/html/media/html/home/home.shtml
  19. ^ „Manhattan Neighborhood Network”. Приступљено 4.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  20. ^ „Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron” (PDF). Radio Research Consortium. 28. 8. 2006. Приступљено 4.март 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  21. ^ Sassen, Saskia (2001). The Global City: New York, London, Tokyo (2nd изд.). Princeton University Press. ISBN 0-691-07063-6. 
  22. ^ „Gross Metropolitan Product”. Greyhill Advisors. Приступљено 5. 3. 2012. 
  23. ^ „London ranked as world's six largest economy”. ITWeek. Приступљено 5. 3. 2012. 
  24. ^ „London vs. New York, 2005–06” (PDF). Cinco Dias. Приступљено 5. 3. 2012. 
  25. ^ „London may have the IPOs ...”. Marketwatch. Приступљено 5. 3. 2012. 
  26. ^ Dubner, Stephen J. (5. 3. 2012). „Is New York Still the Financial Capital of the World?”. New York Times. Приступљено 30. 8. 2009. 
  27. ^ Fortune 500 web site (cities), retrieved July 21, 2011; Fortune, Vol. 163, no. 7 (May 23, 2011), page F-45
  28. ^ Claessens, Stjin (2000). „Electronic Finance: Reshaping the Financial Landscape Around the World”. The World Bank. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 8. 2008. г. Приступљено 5. 3. 2012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  29. ^ Orr, James and Giorgio Topa (Volume 12, Number 1, January 2006). „Challenges Facing the New York Metropolitan Area Economy” (PDF). Current Issues in Economics and Finance – Second District Highlights. New York Federal Reserve. Приступљено 5. 3. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ а б „Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008” (PDF). New York City Department of Finance. 15. 1. 2007. Приступљено 5. 3. 2012. [мртва веза]
  31. ^ Quirk, James. „Bergen offices have plenty of space”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. , The Record (Bergen County)]], July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510 million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."
  32. ^ „NYC Film Statistics”. Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено 5. 3. 2012. 
  33. ^ Currid, Elizabeth (2006). „New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities”. Economic Development Quarterly. 20 (4): 330—350. doi:10.1177/0891242406292708. 
  34. ^ „Telecommunications and Economic Development in New York City: A Plan for Action” (PDF). New York City Economic Development Corporation. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2008. г. Приступљено 19. 7. 2006.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  35. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом food manufacturing.

Литература

  • Benjamin, Gerald, Richard P. Nathan (1990). Regionalism and realism: A Study of Government in the New York Metropolitan Area. Brookings Institute. стр. 59. 

Спољашње везе

Њујорк на Википутовању.

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:40_42_N_74_00_W_type:city(8108080)_region:US-NY
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њујорк&oldid=8629655”