Сушка
Сушка Șușca | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Пожежена |
| Становништво | |
| — (2011) | 450 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 47′ 04″ С; 21° 31′ 53″ И / 44.7845° С; 21.5313° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 84 m |
  Сушка Сушка на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 327391 |
| Позивни број | 0255 |
| Регистарска ознака | CS |
Сушка (Шушка, рум. Şuşca) је насеље у општини Пожежена, која припада округу Караш-Северин у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Село Сушка се налази у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура). Изнад насеља издижу се Банатске планине.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Према "Румунској енциклопедији" насеље се први пут помиње 1717. године а чинило га је 11 кућа. Почела су досељавања, прво Срба преко Дунава и касније 1732-1735. године Румуна из Олтеније. Помињу се ту породице Бађуловић, Радуловић, Јанкуловић које су наводно биле влашке па посрбљене. Године 1800. у месту је 67 насељених домова. Насеље је био у планини, без путева и установа. У црквеном погледу зависило је од Белобрешке и Дивића; мештани будући без цркве су примали српског свештеника из Белобрешке. Тек 1896. године договорили су се Румуни из Шушке и Срби из Белобрешке, да се ту подигне православна румунска капела. Први свештеник поп Александру Бласиу је заслужан за градњу праве цркве 1911. године.
По аустријском царском ревизору Ерлеру из 1774. године милитарско место Шушка, се налази у Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта. Ту живе измешани Срби и Власи.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем попису из 2002. године село Сушка имало је 482 становника.[2] Последњих деценија број становника опада.
Село је од давнина било вишенародно, а месни Срби су одувек били мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:
| Година пописа | 1910. год. | 1992. год. | 2002. год. |
| Укупно ст. | 725 | 509 | 482 |
| Срби | 58 (8,0%) | 42 (8,3%) | 57 (11,8%) |
| Румуни | 644 (88,8%) | 457 (89,7%) | 417 (86,5%) |
| остали | 23 (3,2%) | 10 (2,0%) | 8 (1,7%) |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Primăria Pojejena Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2019) (језик: румунски)
- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009) (језик: мађарски)
