Мизантропија

Мизантропија је општа мржња, непријатељство, неповерење или презир према људској врсти или људској природи. Мизантроп је неко ко има такве погледе или осећања. Порекло речи је од грчких речи μισος (мисос, „мржња”) и θνθρωπος ( антропос, „човек”). Стање се често брка са асоцијалношћу.

Западна култура[уреди | уреди извор]

Гистав Флобер је једном изјавио да ће „умрети од потиснутог беса због лудости својих ближњих”.^[1] Мизантропија се приписује и бројним писцима сатире, као што су Вилијам С. Гилберт (Мрзим свог ближњег) и Вилијам Шекспир (Тимон Атински). Сматра се да је Џонатан Свифт био мизантроп. Песник Филип Ларкин описан је као мизантроп.^[2]

Молијерова представа Мизантроп је једна од најпознатијих француских представа на ову тему. Мање позната, али савременија је драма Франсое Дорина из 1971. године, Un sale égoïste (Погани егоиста) која заузима гледиште мизантропа и мами гледаоца да схвати његове мотиве.

Микеланђело је сматран за мизантропа.^[3] Дон Ван Влајет (познат као Капетан Бифхарт) описан је као мизантроп, а његова блиска пријатељица Кристина Макена је тврдила да је „мислио да су људска бића најгора врста о којој се може сањати”.^[4] Мориси, текстописац, назван је „најпопуларнијим поп мизантропом”.^[5]

Средњоисточна филозофија[уреди | уреди извор]

У раној исламској филозофији, неки слободоумни људи као што су Ибн ал-Раванди, исламски скептик и Рази често су изражавали мизантропске погледе.^[6]

У јудејско-исламским филозофијама (800 - 1400), јеврејски филозоф Садија Гаон користи платонску идеју да је самоизоловани човек дехуманизован без пријатељства да би се супротставио мизантропији анахоретског аскетизма и повучености.^[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ The Letters of Gustave Flaubert: 1857-1880. Harvard University Press. 1982. стр. xiv. ISBN 0674526406.
^ Raban, Jonathan (17. 10. 1992). „Books: Mr Miseryguts: Philip Larkin's letters show all the grim humor that was a hallmark of his great poems, but, as the years pass, they also chart the true depths of his misanthropy and despair”. The Independent. Приступљено 18. 6. 2017.
^ Shoham, Shlomo Giora (2008). Art, Myth and Deviance. Cambridge Scholars Publishing. стр. 211. ISBN 1443802972.
^ Cromelin, Richard (18. 12. 2010). „Don Van Vliet dies at 69; avant-garde rock musician known as Captain Beefheart”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2017.
^ Hawking, Tom (15. 7. 2014). „The Most Morrissey Lyrics From Morrissey’s New Album”. Flavorwire. Приступљено 30. 6. 2017.
^ Stroumsa, Sarah (1999), Freethinkers of Medieval Islam: Ibn Al-Rawāndī, Abū Bakr Al-Rāzī and Their Impact on Islamic Thought, Brill Publishers, стр. 9, ISBN 9004113746
^ Goodman, Lenn Evan (1999), Jewish and Islamic Philosophy: Crosspollinations in the Classic Age, Edinburgh University Press, стр. 25—6, ISBN 0748612777

[1] The Letters of Gustave Flaubert: 1857-1880. Harvard University Press. 1982. стр. xiv. ISBN 0674526406.

[2] Raban, Jonathan (17. 10. 1992). „Books: Mr Miseryguts: Philip Larkin's letters show all the grim humor that was a hallmark of his great poems, but, as the years pass, they also chart the true depths of his misanthropy and despair”. The Independent. Приступљено 18. 6. 2017.

[3] Shoham, Shlomo Giora (2008). Art, Myth and Deviance. Cambridge Scholars Publishing. стр. 211. ISBN 1443802972.

[4] Cromelin, Richard (18. 12. 2010). „Don Van Vliet dies at 69; avant-garde rock musician known as Captain Beefheart”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2017.

[5] Hawking, Tom (15. 7. 2014). „The Most Morrissey Lyrics From Morrissey’s New Album”. Flavorwire. Приступљено 30. 6. 2017.

[6] Stroumsa, Sarah (1999), Freethinkers of Medieval Islam: Ibn Al-Rawāndī, Abū Bakr Al-Rāzī and Their Impact on Islamic Thought, Brill Publishers, стр. 9, ISBN 9004113746

[7] Goodman, Lenn Evan (1999), Jewish and Islamic Philosophy: Crosspollinations in the Classic Age, Edinburgh University Press, стр. 25—6, ISBN 0748612777

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]