Iron Maiden — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 84.0.156.206 (разговор) на последњу измену корисника Mjbmrbot
Ред 204: Ред 204:
*[http://www.screamforme.com Званични сајт Бруса Дикинсона]
*[http://www.screamforme.com Званични сајт Бруса Дикинсона]
*[http://www.ironmaidenonline.com Форум]
*[http://www.ironmaidenonline.com Форум]
*[http://www.musikpedia.net/2010/12/iron-maiden-inglaterra-heavy-metal.html Musikpedia: Iron Maiden]
*[http://www.mcbraindamage.com Сајт Никоа Мекбрејна]
*[http://www.mcbraindamage.com Сајт Никоа Мекбрејна]
*[http://www.cliveaid.com Сајт Клајвовог добротворног фонда]
*[http://www.cliveaid.com Сајт Клајвовог добротворног фонда]

Верзија на датум 18. фебруар 2011. у 09:17

Iron Maiden
Лични подаци
Друга имена"мејдени"
Музички рад
Активни период1976. - данас
Оснивање24. децембар 1975. (Лондон, Енглеска)
Жанрхеви метал
Издавачка кућаEMI, Sanctuary, Columbia
Чланови
Садашњи члановиСтив Харис
Брус Дикинсон
Дејв Мари
Адријан Смит
Јаник Герс
Нико Макбрејн
Бивши члановиПол Ди'Ано
Блејз Бејли
Остало
Веб-сајтironmaiden.com

Ајрон мејден је енглеска Хеви метал музичка група из Лејтона, Источни Лондон, формиран током 1975. Директор бенда је њихов оснивач, басиста и писац песама Стив Харис. Од формирања 1975 издали су четрнаест албума, девет уживо албума, Е. П.-а и осам компилација.

Као пионири Нови талас британског хеви метала, група је постала позната током раних 80их и после неколико промена у свом саставу, издали су серију платинијумских и златних рангираних албума. Ово укључује The Number of the Beast идат 1982. и Piece of Mind 1983. Ајрон мејден је издао њихов најновији албум 2006. под називом A Matter of Life and Death који је достигао број 9 у часопису Билборд у њиовој листи топ 200.

Као један од најуспешнијих хеви метал бендова икада, Мејдени су продали више од 70 милион албума широм света[1] без неке рекламе или подршке радија. Бенд је добио Ивор Нуеоло награду за интернационална достигнућа 2002. године[2] и такође су уведени у Гитарском центру у Сунсет Булевар, Лос Анђелес, Калифорнија током њихове турнеју по Сједињеним Америчким Државама 2005. године. на њих су највише утицали: Тин Лизи, УФО, Дип перпл, Иуријах Хип[3] и Вишбон Еш.[4]

Историја

Почеци (1975-1978)

Стив Харис

Ајрон мејден је на Божић 1975. основао басиста Стив Харис, након што је напустио своју претходну групу Смајлер. Харису је име за нову групу пало на памет док је гледао филм Човек са гвозденом маском. Гвоздена девица (енгл. Iron maiden) је врста справе за мучење.[5]

Стив Харис и гитариста Дејв Мари су најстарији чланови Ајрон Мејдена, присутни готово од самога почетка. Бенд је имао неколико различитих постава током 1970их. Први певач Пол Деј је отпушен због недостатка харизме и енергије на бини.[6] Заменио га је Денис Вилкок, обожавалац групе Кис, који је користио ватру, шминку и лажну крв током наступа. Вилкоков пријатељ Дејв Мари је позван да се прикључи групи, што је изазвало отпор гитариста Дејва Саливена и Терија Ренса.[7] Због овога је Харис 1976. привремено распустио групу,[7] међутим, група се опет окупила са Маријем као соло гитаристом.

Група је 1977. ангажовала још једног гитаристу, Боба Сојера, што је изазвало свађу између Марија и Вилкока и натерало Хариса да ангажује и Марија и Сојера.[8] Лош концерт у Бриџхаусу новембра 1977. са привременом поставом коју су чинили Тони Мур (клавијатуре), Тери Вопрам (гитара) и Бари Перкис (бубњеви) довео је до тога да Харис отпусти целу групу.[9] Дејв Мари је поново позван, а Даг Сампсон је постао нови бубњар. Случајан сусрет у пабу у Лејстону претворио се у успешну аудицију за певача Пола Ди'Ана.

Успон (1978-1981)

Група је свирала већ три године, али још није снимила ниједну своју песму. За новогодишњу ноћ 1978. група је снимила демо,[10] -{The Soundhouse Tapes}. На демоу су се нашле само три песме, али је Ајрон мејден продао свих пет хиљада копија у року од неколико недеља.[11] Једна песма са демо албума, Prowler, се попела на прво место топ листе у часопису Саундс (енгл. Sounds).[12] Она се на неком албуму први пут појавила на компилацији -{Metal for Muthas} (која је објављена 15. фебруара 1980) са две раније верзије песама Sanctuary и Wrathchild.

Од краја 1977. до 1978, Дејв Мари је био једини гитариста групе, све док јој се 1979. није придружио Пол Карнс. Мало пре него што су ушли у студио, Карнс је напустио Ајрон мејден. Неколико гитариста је привремено ангажовано, све док група није коначно одабрала Дениса Стратона. У почетку, чланови Ајрон мејдена желели су да ангажују Адријана Смита, Маријевог друга из детињства, али је Смит био заузет својом групом.[13] Бубњар Даг Самспон је такође замењен Клајвом Бером (кога је у групу довео Стратон. У децембру 1979. су потписали велики уговор са издавачем EMI.[14]


Бенд са првим албумом креће на турнеју као предгрупа Кису, Џудас присту УФО-у... Већ са другим албумом креће на светску турнеју. После светске турнеје, бенд напушта Пол Ди'Ано.

Међународни успех (1981-1986)

Њега замењује нови вокал са челичним гласом Брус Дикинсон (раније познат као Брус Брус).

Снимају албум The Number of The Beast 1982. Бенд креће на светску турнеју, а албум стиже до првог места на топ листи у Британији.

После турнеје, бенд напушта бубњар Клајв Бер. Бенд налази замену, Нико Мекбрејн је нови бубњар.

1983.

Бенд снима албум са новом поставом (Стив Харис, Брус Дикинсон, Дејв Мари, Адријан Смит, Нико Мекбрејн)

Иста постава се неће мењати годинама, а бенд ће достићи врхунац у каријери.

Међународни успех (1986-1990)

Следећи албуми достижу врх на топ листама у свету.

Бенд после сваког албума одлази на светске турнеје и наступа на многим фестивалима као звезде вечери. Бенд je део турнеја забележио видео снимцима.

Гитарски дуо Мари-Смит, постаће један од најбољих у свету, и то признатих од колега музичара. Брус Дикинсон ствара свој препознатљив стил певања. Стив Харис уводи нове бас деонице, назване галопирање. Нико Мекбрејн користи нову технику на бубњевима.

Све то се одражава на хеви метал, и они постају узор многим бендовима.

Промене и експериментисање (1990-1994)

"Caught Somewhere in Time"
Ово је исечак из песме Caught Somewhere in Time који приказује експерменталне звукове које је бенд убацио у албуму Somewhere in Time .
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Вративши се са паузе, бенд је другачије пришао при изради свог студијског албума из 1986. под називом [Somewhere in Time]]. Ово није био Концептуални албум, али је алватно био заоснован на путовању корз време и са сличним темама - историја, протицање времена и дуга путовања. Први пут у историји бенда се појављује синтисајзерни бас и гитаре да би се додали разни звукови у песму и тиме појачали бољи утисак.[15] И ако се сматра другачијим од свих албума Мејдена био је веома добро прихвађен у свету, поготово сингл "Wasted Years".

Експериментисање у Somewhere in Time доводи до албума Seventh Son of a Seventh Son из 1988. Ово је албум био заоснован на детету који има видовите моћи. По први пут бенд је користио клавијатуру, насупрот синтисајзер гитарама из претходног албума. Критичари су ово оценили као „доступније издање“.[16] Албум је био велики успех и био је бендов други албум који је рангиран на прво место у британским ранг листама.

Поновно окупљање (1999-2005)

Године 1999. у групу се враћају Брус Дикинсон и Адријан Смит. Бенд наступа као гитарски трио Мари, Смит, Герс. Године 2000. снимају албум који стиже на прво место топ листа. У оквиру турнеје 'Brave new world' наступили су на фестивалу Rock in Rio где су свирали пред 200.000 људи. Концерт је снимљен и објављен као 'Rock in Rio' live албум. 2003 издали су албум 'Dance of Death'.

=The Final Frontier (2009–тренутно)

Током Rock Radio интервјуа промовишући Iron Maiden: Flight 666, Нико Мекбрејн открива да је Ајрон мејден резервисао студио почетком 2010. и да ће највероватније ће кренути на турнеју крајем године или следеће године.[17] Током 2009 BRIT Awards бенд је награђен за најбоље извођење уживо.[18]

Мекбрејн је додао даље током интервјуа за Rock Radio да ће нови албум бити завршен 2010. године и да ће турнеја почети крајем 2010. или 2011.[19] 2. новембра 2009., Јааник Герс је потврдио Бибиси њузу да је бенд имао већ записани материјал и да ће кренути за Париз да почну да компунују и испробавају за нови албум. Бенд је узео паузу током Божића и Новогодишње вече, пре него што су кренули са снимањем новог албума у јануару, са Кевином Ширлијем као продуцентом.[20] У још једном интервјуу са хеви метал диџејом Едијем Транком, Мекбрејн је потврдио да је бенд завршио са писањем нових песама и рекао да ће бити све објављено 2011.[21]

Децембра 2009. Ајрон мејден је највио да ће свирати на фестивалима у лето 2010. На: Sonisphere Festival-у у Уједињеном Краљевству,[22] Шведској и Финској;[23] Wacken Open Air in Germany;[24] the Festival d'été de Québec in Canada.[25] Такође ће свирати у тврђви Беренгус у Норвешкој, Пакелпоп фестивал у Белгији августа, у Удинезе, Италија и као главна тачка учествовати на Саундвејв фестивал у Аустралији 2011. године.[26]

On 4 March 2010, the new album title was announced as The Final Frontier,[27] along with North American and European tour dates for summer 2010.

On 6 April 2010, Shirley announced that he had completed the mixing process of The Final Frontier: "In this last month I have finished all the vocals and tracking and mixed the new Iron Maiden album, The Final Frontier - in my studio."[28]

On 8 June 2010, the cover art, track listing, and release date of the new album were announced. The first single was also revealed to be entitled "El Dorado". This song, the second of the album, was made available for free download along with the album's details.[29]

On 13 July the band released the first music video of the album, the latter half of "Satellite 15... The Final Frontier".

On 16 August (17 in the United States) the band released the album to enormously positive reviews. The album would go on to reach #1 in 40 countries, including the UK and Canada, reaching #4 in the US charts.

On 6 September 2010 "The Final Frontier" debuted at #1 in a further ten countries. "The Final Frontier" remained at #1 for 3 consecutive weeks on the Billboard Hard Rock Albums chart and three on the European Albums Chart.[30][31]

The Final Frontier is the band's most successful achievement, in terms of chart success, in their 30 years of recording history. The album reached #1 in the respective Albums Charts in: UK, Sweden, Greece, Iceland, Germany, Switzerland, Austria, Italy, France, Slovenia, Slovakia, Russia, Estonia, Latvia, Lithuania, Serbia, Bulgaria, Romania, Croatia, Czech Republic, Hungary, Denmark, Portugal, Spain, Norway, Finland, Canada, Japan, India, New Zealand, Brazil, Colombia, Mexico, Chile, Costa Rica, Argentina, Saudi Arabia, UAE, Venezuela & Luxembourg.[30]

On 21 September, the official web site of the band announced a series of upcoming tour dates in Nordic lands, as a part of their Summer European Tour 2011. Iron Maiden booked stadium-sized shows in Denmark, Sweden, Finland and Norway.

Еди

Главни чланак: Еди
Уобичајена сценографија са Едијем у позадини

Дискографија

Састав

1976.-1980.


Стив Харис – бас гитара Пол Деј, Денис Вилкок, Пол Ди'Ано – вокал

Дејв Мари, Дејв Саливен, Тери Ренс, Боб Сојер, Тони Парсонс - гитара

Рон Метјуз, Бари Грејам (Тандерстик), Даг Самсон – бубњеви

1980.

Стив Харис(бас), Дејв Мари (гитара), Денис Стратон (гитара), Пол Ди'Ано (вокал), Клајв Бер (бубњеви)

1981.

Стив Харис (бас), Дејв Мари (гитара), Адријан Смит (гитара), Пол Ди'Ано (вокал), клајв Бер (бубњеви)

1982.

Стив Харис(бас), Дејв Мари (гитара), Адријан Смит (гитара), Брус Дикинсон (вокал), Клајв Бер (бубњеви)

1983.-1990.

Стив Харис (бас), Дејв Мари (гитара), Адријан Смит (гитара), Брус Дикинсон (вокал), Нико Мекбрајн (бубњеви)

1990.-1993.

Стив Харис (бас), Дејв Мари (гитара), Јаник Герс (гитара), Брус Дикинсон (вокал), Нико Мекбрејн (бубњеви)

1995.-1999.

Стив Харис (бас), Дејв Мари (гитара), Адријан Смит (гитара), Блејз Бејли (вокал), Нико Мекбрејн (бубњеви)

1999.- до данас

Стив Харис (бас), Дејв Мари (гитара), Адријан Смит (гитара), Јаник Герс (гитара), Брус Дикинсон (вокал), Нико Мекбрејн (бубњеви)

Референце

  1. ^ „News from EMI - Best Of, Brazil, Chemical Wedding, Twickenham...”. IronMaiden.com. 11. 3. 2008. Приступљено 24. 11. 2008. „from flying their own plane around the world on a record-breaking tour to selling over 70 million albums Worldwide without mainstream radio or TV support” 
  2. ^ „Iron Maiden honoured with Ivor Novello award” (Official Website). Sanctuary Group. 18. 9. 2002. Приступљено 11. 10. 2006. 
  3. ^ The History Of Iron Maiden - Pt. 1: The Early Days (DVD). Sony.  Непознати параметар |date2= игнорисан (помоћ)
  4. ^ Iron Maiden Guitar Tab Edition. Alfred Publishing Company. ISBN 978-0769260198.  Непознати параметар |origmonth= игнорисан (помоћ)
  5. ^ Barton, Geoff. "BLOOD AND IRON: HM from the punky East End and nothing to do with Margaret Thatcher, sez Deaf Barton", 27 October 1970, Sounds magazine, reported at NWOBHM.com; last accessed October 8, 2006.
  6. ^ Wall, Mick (2001), p. 32.
  7. ^ а б Wall, Mick (2001), p. 33.
  8. ^ Wall, Mick (2001), p. 46.
  9. ^ Wall, Mick (2001), p. 50.
  10. ^ Fuentes Rodríguez, César (2005), p. 17.
  11. ^ Wall, Mick (2001), p. 104.
  12. ^ Wall, Mick (2001), p. 103.
  13. ^ Wall, Mick (2001), pps. 163-164.
  14. ^ Wall, Mick (2001), p. 108.
  15. ^ Greg Prato (2008). „Somewhere in Time - Review”. allmusic. Приступљено 12. 10. 2008. 
  16. ^ Adrian Denning. „Album reviews - Iron Maiden”. adriandenning.co.uk. Приступљено 12. 10. 2008. 
  17. ^ „Rock Radio :: Nicko: Maiden have booked studio time”. Rock Radio. 22. 4. 2009. Приступљено 22. 4. 2009. 
  18. ^ „Brit Award”. Brits.co.uk. 
  19. ^ „Nicko: Maiden have booked studio time”. Rock Radio. Приступљено 4. 11. 2009. 
  20. ^ „Rolling Stone Wood wins rock gong”. BBC. 3. 11. 2009. Приступљено 27. 11. 2009. 
  21. ^ bravewords.com. „Iron Maiden - Eight Songs Written For New Album, Heading Into The Studio Soon”. Bravewords.com. Приступљено 27. 8. 2010. 
  22. ^ „Iron Maiden to headline Sonisphere U.K. next summer”. Ironmaiden.com. Приступљено 27. 8. 2010. 
  23. ^ „Maiden announce headlining Sonisphere Festivals in Sweden and Finland next summer”. Ironmaiden.com. Приступљено 27. 8. 2010. 
  24. ^ „Iron Maiden return to Wacken in 2010!”. Ironmaiden.com. 5. 8. 2010. Приступљено 27. 8. 2010. 
  25. ^ „Fiche artiste :: Festival d'été de Québec”. Infofestival.com. Приступљено 30. 6. 2010. 
  26. ^ „Iron Maiden returns to Bergen, August 2010!”. Ironmaiden.com. Приступљено 27. 8. 2010. 
  27. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом ironmaiden.com.
  28. ^ „Page of Mind”. Pageofmind.wordpress.com. Приступљено 27. 8. 2010. 
  29. ^ „Iron Maiden: conheça capa, tracklist e faixa de novo álbum - Novidades (Notícia)”. Whiplash.net. Приступљено 30. 6. 2010. 
  30. ^ а б http://www.ironmaiden.com/index.php?categoryid=8&p2_articleid=1253
  31. ^ http://www.fimi.it/classifiche_artisti.php


Спољашње везе

Iron Maiden на Викимедијиној остави.

Шаблон:Iron maiden

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Iron_Maiden&oldid=4089309”