Санфилипов синдром — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 93: Ред 93:
|}
|}
{{-}}
{{-}}
== Терапија ==
Иако постоји ензимска терапија која значајно прдужава живот болеснику, она не утиче на промене у централном нервном систему.

Тренутно је у фази истраживања, терапије заснована на директном апликовању лека у мозак, који може да утиче на редукцију промена и у централном нервном систему. Међутим докази су ограничени, с обзиром да постоји јако мало рандомизираних клиничких студија и података у медицинској литератури. У поређењу с плацебомом, докназано је да је лечење [[Idursulfaza|идурсулфазом]] особа са мукополисахаридозом довело до одређених побољшања хода и до смањења излучивања абнормалних мукополисахарида у мокраћи. Такође за сада није пронађен доказ доступан у литератури који би показивао да тај поступак смањује компликације болести везане уз квалитет живота и смртност.<ref>{{cite web |title=Liječenje mukopolisaharidoze tipa II (Hunterov sindrom) nadoknadom enzima s pomoću idursulfaze |url=http://www.cochrane.org/hr/CD008185/lijecenje-mukopolisaharidoze-tipa-ii-hunterov-sindrom-doknadom-enzima-s-pomocu-idursulfaze |publisher=cochrane.org, 4 veljače 2016. |accessdate=18. 6. 2018}}</ref>


== Видети још ==
== Видети још ==

Верзија на датум 18. јун 2018. у 13:53

Санфилипов синдром
Структура хепаран сулфата, једног од продуката који се ствара у ткивима особа са Санфилипеовим синдромом
СимптомиГлувоћа, интелектуална ретардација; деменција; губитак покретљивости
ПрогнозаЖивотни век је скраћен; већина пацијената преживљава све до тинејџерских година, мада неке могу преживети до својих 30-их
Фреквенција1 у 70.000[1]

Санфилипов синдром или мукополисахаридоза тип III је болест из групе рецесивно наслеђених метаболичких поремећаја, разградње и депоновања киселих глукозаминогликана у лизозомимима, познатих и под називом мукополисахаридозе (МПСс). Група ових болести узрокована је недостатком лизозомских ензима потребних за деградацију мукополисахарида или глукозаминогликана (ГАГс). Због немогућности разградње, мукополисахаридозе се карактеришу таложењем мукополисахарида у организму и појавом патолошких промена у јетри, централном нервном систему и другим органима. До данас је познато да једанаест различитих лизозомских ензимских аномалија узрокује 7 различитих и признатих фенотипова МПС. Сви типови мукополисахаридоза наслеђују се аутозомно рецесивно, осим Хантеровог синдрома, који је наслеђује рецесивно преко X хромозома.[2]

Санфилипов синдром настаје као резултат недостатка или одсуства 4 различита ензима који су неопходни за деградирање глукозаминогликана (ГАГ) хепаран сулфата. Сваки од недостатака ензима дефинише другачији подтип Санфилиповог синдрома, па разликујемо: тип IIIА (Санфилипо А), тип IIIБ (Санфилипо Б), тип IIIЦ (Санфилипо Ц) и тип IIIД (Санфилипо Д).Z[3][4][5][6]

Прогноза за болеснике је лоша, ток је прогресиван, смрт настаје у спастичкој квадриплегији у другој деценији. Лечењеје за сада симптоматско. У следећој трудноћи мајкама се дететом оболелим од МПСIII препоручје се пренатална дијагностика ензимском анализом из култивисаних хорионских ресица.

Ову мукополисахаридозу, која се сматра најчешћом од ових генетских поремећаја, са инциденцом 1 случај на 70.000 новорођенчади, први је описао 1963. године, амерички педијатар Силвестер Санфилипе (по коме је и добила назив), на Годишњем састанку америчког педијатријског друштва.[7][8]

Епидемиологија

Тип Санфилиповог синдрома Приближна инциденца Проценат Година почетка
A 1 у 100.000 [9] 60% 1,5-4
B 1 у 200.000 [9] 30% 1-4
C 1 у 1,500.000 [9] 4% 3-7
D 1 у 1,000.000 [9] 6% 2-6

Дијагноза

Физикални преглед

Клиничким прегледом се уочавају: велика глава са грубим цртама лица, деформације скелета и хепатоспленомегалија (увећање јетре и слезине). Ментална ретардација: IQ-48.

Сликовне методе

На рендгенском снимку скелета потврђена је дијагноза - мултипла епифизална дизостоза (Dysostosis epifisealis multiplex).

Генетика

Кариотип: 46, XY. Испитивањем ензимске активности не може це прецизно дефинисати здрав хетерозигот. Велики број мутација на различитим локусима и велика генска хетерогеност мукополисахаридоза отежава молекуларну дијагностику.

Генетика Санфилиповог синдрома (MPS III)
Тип MPS III тип ген ензим хромозомски регион
MPS-III A (Sanfilippo A) SGSH хепаран сулфамидаза 17q25.3
MPS-III B (Sanfilippo B) NAGLU алфа-N-ацетилглукозаминидаза 17q21.2
MPS-III C (Sanfilippo С) HGSNAT ацетил-SoA-алфа-N-ацетилглукозаминид-N-трансфераза 8p11.21
MPS-III D (Sanfilippo D) GNS N-ацетилглукозаминид-6-сулфат сулфатаза 12q14.3
Лабораторија

Клиничка сумња на мукополисахаридозу индиковала је метаболички скрининг из јутарње мокраће, а позитиван тест Толуидин плаво указао је на повећану екскрецију мукополисахарида.

Даљу лабораторијску дијагностику чине анализе уринарних глукозаминогликана (квантитативним или електрофоретским фракцијама) и потврда специфичног ензимског дефицита у леукоцитима периферне крви.[10]

Дефицит хепаран сулфамидазе дефинитивно поставља дијагнозу Санфилиповог синдрома тип IIIА (МПСIII).

Ензимске варијанте Санфилиповог синдрома

Према врсти ензимског дефицита описане су следеће четири варијанте (типа) Санфилиповог синдрома:

'
Тип Ознака Ензимски дефицит Акумулирајући супстрат
тип III А Sanfilippo A — ОМIМ 25 2900 хепаран сулфамидаза хепаран сулфат
тип III B Sanfilippo B — ОМIМ 25 2920 алфа-N-ацетилглукозаминидаза хепаран сулфат
тип III C Sanfilippo C — ОМIМ 25 2930 ацетил-SoA-алфа-N-ацетилглукозаминид-N-трансфераза хепаран сулфат
тип III D Sanfilippo D — ОМIМ 25 2940 N-ацетилглукозаминид-6-сулфат сулфатаза хепаран сулфат

Терапија

Иако постоји ензимска терапија која значајно прдужава живот болеснику, она не утиче на промене у централном нервном систему.

Тренутно је у фази истраживања, терапије заснована на директном апликовању лека у мозак, који може да утиче на редукцију промена и у централном нервном систему. Међутим докази су ограничени, с обзиром да постоји јако мало рандомизираних клиничких студија и података у медицинској литератури. У поређењу с плацебомом, докназано је да је лечење идурсулфазом особа са мукополисахаридозом довело до одређених побољшања хода и до смањења излучивања абнормалних мукополисахарида у мокраћи. Такође за сада није пронађен доказ доступан у литератури који би показивао да тај поступак смањује компликације болести везане уз квалитет живота и смртност.[11]

Видети још

Извори

  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 11. 2017. Приступљено 25. 5. 2018. 
  2. ^ Germaine L, Defendi. „Background, Hunter Syndrome (Mucopolysaccharidosis Type II)”. emedicine.medscape.com. Приступљено 16. 6. 2018. 
  3. ^ hang WM, Shi HP, Meng Y, Li BT, Qiu ZQ, Liu JT. [Postnatal and prenatal diagnosis of mucopolysaccharidosis type III (Sanfilippo syndrome)]. Zhonghua Er Ke Za Zhi. 2008 Jun. 46(6):407-10.
  4. ^ Fan X, Tkachyova I, Sinha A, Rigat B, Mahuran D. Characterization of the biosynthesis, processing and kinetic mechanism of action of the enzyme deficient in mucopolysaccharidosis IIIC. PLoS One. 2011. 6(9):e24951. [Medline]. [Full Text].
  5. ^ Ouesleti S, Brunel V, Ben Turkia H, Dranguet H, Miled A, Miladi N, et al. Molecular characterization of MPS IIIA, MPS IIIB and MPS IIIC in Tunisian patients. Clin Chim Acta. 2011 Nov 20. 412(23-24):2326-31.
  6. ^ Valstar MJ, Neijs S, Bruggenwirth HT, Olmer R, Ruijter GJ, Wevers RA, et al. Mucopolysaccharidosis type IIIA: clinical spectrum and genotype-phenotype correlations. Ann Neurol. 2010 Dec. 68(6):876-87.
  7. ^ Germaine L Defendi, Sanfilippo Syndrome (Mucopolysaccharidosis Type III) Мedscape
  8. ^ Sanfilippo, S. J.; Podosin, R.; Langer, L. O., Jr.; Good, R. A. : Mental retardation associated with acid mucopolysacchariduria (heparitin sulfate type). J. Pediat. 63: 837-838, 1963.
  9. ^ а б в г Meikle PJ, Hopwood JJ, Clague AE, Carey WF (January 1999). Prevalence of lysosomal storage disorders. JAMA. 281 (3): 249–54. doi:10.1001/jama.281.3.249. PMID 9918480.
  10. ^ de Jong, J.G., Wevers, R.A., Laarakkers, C., Poorthuis, B.J. (1989) Dimethylmethylene blue-based spectrophotometry of glycosaminoglycans in untreated urine: A rapid screening procedure for mucopolysaccharidoses. Clin Chem, 35(7): 1472-7
  11. ^ „Liječenje mukopolisaharidoze tipa II (Hunterov sindrom) nadoknadom enzima s pomoću idursulfaze”. cochrane.org, 4 veljače 2016. Приступљено 18. 6. 2018. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).