Шехид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Šehid (arap. شهيد, жртва, мученик), је религиозни термин у исламу, који значи жртва. То је титула која се даје муслиманима након смрти, уколико умру испуњавајући религијске заповести, или током рата за религију. Термин нема само религијску конотацију, такође се често користи на индијском потконтиненту од стране Индуса и Сика као еквивалент за мртваца. Арапски хришћани користе овај термин да опишу људе убијене у току рата или на дужности.

Шехидом се сматра особа чије је мјесто у Рају обећано, према ајету из Курана:

арап. وَلاَ تَحْسَبَنَّ الَّذِينَ قُتِلُواْ فِي سَبِيلِ اللّهِ أَمْوَاتًا بَلْ أَحْيَاء عِندَ رَبِّهِمْ يُرْزَقُونَ

  • у преводу: Никако не сматрај мртвима о­не који су на Алаховом путу изгинули! Не, о­ни су живи и у изобиљу су код Господара свога

Погинули борци током рата у Босни и Херцеговини се називају шехидима уколико су исти припадали Бошњачко-муслиманском корпусу.

Често у новије време себе шехидима називају бомбаши самоубице, с чиме се не слаже већина исламске улеме објашњавајући такву акцију извршавањем самоубиства, а што је по исламу велики грех.

У Русији се за женске шехиде користи термин шехидка, које Чечени често користе за терористичке нападе по Русији (московски метро).